Nema snaša za salaša

rada_kon RSS / 10.04.2009. u 13:33

 

 autobus2.jpg

 

Ovo je tužna istina o kojoj se malo piše, a juče , tražeći opciju kako da decu sa Kosova primimo u KompKamp, free naravno, naišla sam na jedan web sajt mlade Humanitarne organizacije Srbi za Srbe i svidelo mi se šta rade.

 .....danas na njihovom sajtu pročitam to o snašama i salašima i baš se rastužim na tu istinu.

Preneću tekst  sa linkom ka originalu:

Туробна је стварност да због беле куге и немаштине војвођанска села полако, али сигурно одумиру. Млади трбухом за крухом одлазе у градове, па су некада богата села пуна старачких домаћинстава, али и нежења. Према неким подацима само на северу Војводине чак око 2.000 момака стасалих за женидбу још нису нашли снаше. Међу њима је највише оних који у задимљеним бирцузима воле да запевају „Прође лето тридесето година ми жао није". Можда њима и није, али јесте остарелим родитељима који се узалуд надају унучићима и страхују да ће породична лоза бити прекинута.
Остојићево код Чоке има око 2.800 становника. Поред Срба и Мађара у селу живи и око 200 Пољака чији корени вуку из Висле. Своју отаџбину напустили су пре два столећа и населили се на север Баната. Међутим, без обзира на националност све нежење Остојићева мучи исти проблем- како да себи нађу сродну душу.
- У селу има око 280 нежења, од којих њих педесетак имају више од 40 година. Момци се не одлучују да стану на луди камен јер потенцијалним удавачама не могу да гарантују сигурност и лагодан живот. Многи од њих су незапослени. Спали на очеву пензију или плату не могу да очекују да ће та примања хранити још двоје уста, а једнога дана и унучад- прича сеоски матичар Зорица Микулинац.
Да искључиво због бременитих економских (не)прилика војвођански паори не хрле да се ожене потврђује нам Магда Бата, секретар МЗ „Тотово Село".Према њеним речима у овом малом месту код Кањиже са свега 750 становника има двадесетак нежења. Знатно неповољнија ситуација је у Радојеву на самој српско-румунској граници.
- Радојево има 1.400 становника од којих су стотинак нежење. Најбројнија скупина јесу „матори момци", како се то народски каже, који имају између 50 и 60 година. Из неког разлога многи од њих нису довели снаше у домаћинства, па су остали сами или још увек живе с родитељима. Две трећине момака у селу солидно живи углавном од пољопривреде, али није занемарљив број оних који немају посао. Најстарији нежења у Радојеву је седамдесетшестогодишњи Душан Радин. Као и у многим другим војвођанским селима млади користе сваку прилику да оду из завичаја- наводи секретар МЗ „Радојево" Бранислав Павлишан.
Да ни у осталим крајевима наше земље неожењенима не цветају руже потврђују суморни статистички подаци из 2002. године према којима је у Србији било чак 115.000 момака стасалих за женидбу од којих је скоро трећина њих загазила у пету деценију живота.
 

 



Komentari (1)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

dunja73 dunja73 03:25 11.04.2009

--

У селу има око 280 нежења, од којих њих педесетак имају више од 40 година. Момци се не одлучују да стану на луди камен јер потенцијалним удавачама не могу да гарантују сигурност и лагодан живот. Многи од њих су незапослени. Спали на очеву пензију или плату не могу да очекују да ће та примања хранити још двоје уста, а једнога дана и унучад- прича сеоски матичар Зорица Микулинац.

strasno..

jako lep post(iako je tema tuzna )

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana