Društvo| Kultura

Mala kutija mudrosti

mirelarado RSS / 11.04.2009. u 23:14

Ako danas govorimo o italijanskoj kulturi i italijanskim intelektualcima, jedino ime koje će biti poznato svima, od 200px-Umberto_Eco_01.jpgFrancuske do Japana, Kine ili Kube, svakako je Umberto Eko. Zašto je ovaj semiotičar, književni kritičar i teoretičar, lingvista, medijevalista i pisac toliko popularan? Za to je, nesumnjivo, najzaslužnija njegova spisateljska delatnost.


 


Ако данас говоримо о италијанској култури и италијанским интелектуалцима, једино име које ће бити познато свима, од Француске до Јапана, Кине, или Кубе, свакако је Умберто Еко. Зашто је овај семиотичар, књижевни критичар и теоретичар, лингвиста, медијевалиста и писац толико популаран? За то је, несумњиво, најзаслужнија његова списатељска делатност. Екови романи, упркос томе што им многи оспоравају уметничку вредност, спадају међу најпродаваније књиге на свету и он има своју верну читалачку публику.

Овде ми је, међутим, намера да оставимо по страни Еково списатељство и да се осврнемо на његову улогу једног од ретких преосталих интелектуалаца који помно прате шта се у нашем свету догађа и настоје да се њихова реч чује. Већ деценијама Еко пише чланке за најчитаније италијанске дневне новине и часописе (Il Corriere della sera, La Repubblica, L’Unità, Il Manifesto, L’Espresso). У њима износи своје ставове  пре свега о италијанској политици и свакодневици, али и о светским догађајима, ратовима који се воде, смртној казни, предрасудама, погубној „политичкој коректности“, новим технологијама и њиховим утицајем на наш живот... укратко, о свему што га занима. Објавио је и више збирки чланака који се баве одређеним темама, као што су: Минимални дневник (1963); Нови минимални дневник (1992); Паклица Минерве (2000); Ход унатрашке (2006). Будући да су многи издавачи по свету сами правили збирке преведених чланака, Еко воли да каже како је свет преплављен и књигама које он никада није написао, а још мање насловио.  Али, ако бисте га запитали шта му је од овог стваралаштва најдраже, одговорио би да је то Паклица Минерве, колумна у недељнику L'Espresso. За настанак ове колумне везана је и ова анегдота: Еко се опкладио с пријатељем да је кадар да напише два ступца о некој актуелној теми на основу онога што током једне седмице забележи, скицира, назначи на полеђини поклопца меког паковања шибица италијанске фабрике Минерва.

Тако је, захваљујући кафанској шали, у марту 1985. године, изашао први чланак у овој чувеној рубрици на последњој страни споменутог недељника. Од тада Паклица Минервe(La bustina di Minerva)излази непрестано, у почетку сваке, а од 1998. сваке друге недеље. Последњих година налазимо је и на Интернету, где се по кометарима читалаца може закључити да Екова размишљања не остављају равнодушним ни његове поклонике, ни противнике Ови невелики чланци често су духовити и забавни, ако се баве „лакшим“ темама, али неретко су веома оштри и јетки, када Еко, без икаквог зазора или ограда, говори о ономе што сматра негативним у италијанским или светским оквирима. Многи од ових чланака односе се на дешавања у свакодневици, било да је реч о политици, музичким фестивалима, црној хроници, стога губе актуелност, или су разумљиви само Италијанима. Срећом, има довољно и оних који се баве општијим темама и увек се са задовољством читају. Она анегдота о кутији шибица не треба да нас завара, ипак је Еко пре свега семиотичар, не заборавимо стога да је Минерва и римска богиња мудрости.            

         За представљање ове колумне одабрала сам два чланка, од којих је један илустрација за актуелне, а други за опште теме. Чини ми се да и једно и друго може да послужи као повод за разговор.

Ово је прав угао

Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича.

Већ одавно влада устаљено уверење да ствари упознајемо посредством њиховог дефинисања. То је у одређеним случајевима тачно, као када је реч, на пример, о хемијским формулама. Наиме, сазнање да је нешто NaCl,  ономе ко има икаквог појма о хемији помаже да схвати да то мора бити некакво једињење натријума и хлора, а можда ће, премда формула то изричито не казује, наслутити и да је у питању кухињска со. Али, све оно што треба да знамо о соли (да служи за чување намирница и као зачин јелима, да се вади из мора, или из камена, да изазива повишен крвни притисак, да је у далекој прошлости била много драгоценија и скупља него данас) хемијска формула нам не казује. Да бисмо сазнали све што се о соли зна, или барем све оно што нам је у суштини потребно (занемарујући безбројне појединости), нисмо се послужили толико дефиницијама, колико причама. А те приче се, за оне који би хтели да о соли сазнају баш све, претварају у чудесне пустоловне романе, са караванима који се крећу путем соли, кроз пустињу, из северног Судана ка мору, или о доживљајима древних лекара, што су водом и сољу испирали ране. Другим речима, наше знање (научно, а не само митско) саткано је од прича.

Постоје два начина да дете упозна свет око себе. Први би се могао назвати „показним“, у смислу да малишан пита мајку шта је то пас, а она му покаже првог пса на којег наиђу (чудесна је чињеница да ће дете коме су показали басета сутрадан умети да препозна и хрта као пса – добро, можда ће и претерати, па ће и прву овцу коју види сврстати међу псе, али тешко да било ког пса неће препознати као таквог).

Други начин није помоћу дефиниције, каква је „пас је сисар, кичмењак из реда месождера, спада у породицу паса“ (јер, шта би детету значила ова, иначе таксономијски исправна дефиниција), већ мора бити некаква прича: „Сећаш се, онда када смо били у парку, видели смо такву и такву животињу.“      

              Дете у ствари не пита шта је пас или шта је дрво. Обично их најпре угледа, а потом му неко објасни како се зову. Тек тада почињу питања. Дете ће лако схватити да су и буква и храст дрвеће, али радозналост га нагони да сазна зашто су ту, одакле потичу, како расту, чему служе, зашто им опада лишће. Ту приче ступају на сцену. Знање се шири посредством приповести: посади се семе, оно проклија, итд. Чак и оно „најважније“ што деца желе да сазнају, тј. како се рађају бебе, може једино да се исприповеди као прича, било да је то прича о роди и купусу, или о тати који мами даје семе. Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича и студентима увек наводим двадесетак прелепих Персових редова где се  литијум дефинише тако што се описује шта треба да се уради у лабораторији како би се добио литијум. За мене је та страница изузетно поетична, никада нисам видео како настаје литијум, а онда, једнога дана, читајући Перса, као да сам се обрео у пећници каквог алхемичара, а заправо је то права хемија.

Пре неколико дана слушао сам предавање о Аристотелу свог пријатеља Франческа Ло Пипара. Пажњу ми је привукла чињеница да Еуклид, отац геометрије, прав угао уопште не дефинише као угао од 90°. Када боље размислим, то је још једна исправна дефиниција, али бескорисна за оне који не знају шта је угао, или шта су степени, и надам се да ниједна мама неће свом детету нарушити детињство причом да је угао прав ако има 90 степени.

             А погледајте шта каже Еуклид: „Када се једна права усправно подигне на другој прави, заједно граде два међусобно једнака суседна угла, сваки од тих углова је прав, а уздигнута права је нормална у односу на праву на којој је усправљена.“ Је ли то јасно? Хоћеш да знаш шта је прав угао? Ево, рећи ћу ти како да га направиш, или, испричаћу ти причу о корацима помоћу којих ћеш га изградити. После тога ћеш већ схватити. А причу о степенима, између осталог, можеш и касније да научиш, али свакако тек пошто си остварио онај чудесни сусрет двеју права. Чини ми се да је овакав поступак и поучан и поетичан, јер свет маште, где се измишљају нови универзуми да би се створила прича, приближава стварном свету, где се приче измишљају да бисмо тај свет могли да разумемо.

(Зашто сам вам све ово испричао? Зато што сам вам у првој Паклици, 1985, обећао да ћу причати о свему што ми се врзма по глави, а данас ми се врзмало баш ово.)

5. мај 2007.

     Берлускони и Писторијус

    Премијер користи своје тело као да је киборг, лифтинзима мења природне црте лица, пресађује косу.

     О Берлусконију постоји прилично обимна литература. Међу најновијим приказима издвајам онај који сам управо прочитао, а у припреми је за штампу (објавиће га Манифестолибри), Феноменологија Силвија Берлусконија, Пјерфранка Пелицетија, у којем се беспоштедно критикује личност овог политичара, у распону од естетике до сексуалности. Књига Марка Белполитија, Тело и шеф, већ је објављена (Гуанда, 12 евра), али се односи само на крајње необичан Берлусконијев однос према властитом телу и на то како он властити изглед непрестано истиче у први план.

    Премда се чини да је чудно, нису све политичке вође истицале своје тело: довољно је да се сетимо великог државника Де Гасперија, чије ружне црте лица памте сви који су били живи педесетих година прошлог века. Ако обиђете његов споменик у Тренту, видећете да његово тело као да је ишчезло, у старинском, изгужваном оделу. Ни други политички лидери из прошлости, од Ненија до Фанфанија, као да нису имали тело (највише ако су им лица била препознатљива), ово важи чак и за Тољатија, чија се несумњива магнетска привлачност заснивала на интелектуалности.

    Али, тако је и у другим земљама: нико се не сећа тела француских председника, изузев Де Головог (због изузетне висине и кукастог носа); док се међу Енглезима издваја Черчилов лик, због тога што је био налик на дежмекастог, добродушног пијанца, с цигаром у устима; Рузвелтове телесности сећамо се једино због тога што је био инвалид, Труман је личио на агента неког осигуравајућег друштва, Ајзенхауер на стрица, а први који је рачунао на свој спољашњи изглед био је Кенеди, победио је Никсона захваљујући фотогеничности пред телевизијским камерама.

       Да ли су велики владари у прошлости истицали своје тело? За неке, попут Октавијана Августа, побринуло се вајарство, а за друге се претпоставља да су се домогли власти јер су били јаке личности и уживали углед, и то не у народу (који није имао прилике ни да их види) већ међу владајућим слојем. За остало се побринула легенда, приписујући, на пример, француским краљевима моћ да исцељују од туберкулозних гука. Али, не верујем да је физички изгред играо  било какву улогу у Наполеоновом успону.

       Да би неки вођа готово манијачки почео да се бави својим телом и физичким изгледом (обратите пажњу, читавим телом не само лицем) требало је сачекати доба масовних средстава комуникације, почевши од фотографије.

       Стога Белполити најпре проучава Мусолинијев однос према властитом телу, као неодвојиви део његове моћи, у толикој мери да је његов пад напросто морало да обележи извртање тог тела, вешање с главом окренутом надоле.

        Ако постоје сличности између Берлусконија и Мусолинија, (да се разумемо, да се нико не би згражавао, не због тога што је Берлускони фашиста, већ зато што, попут Мусолинија, жели да успостави популистички однос са масама, да заобиђе парламентарне институције, једне укида, а друге ниподаштава) оне се огледају управо у готово манијачком неговању властитог изгледа. Нећу се овде бавити Белполитијевом анализом, која се одвија претежно на основу фотографија, почев од доба кад је Берлускони певао по бродовима, па до данас, једино ми је жао што тако подробна анализа није илустрована већим бројем фотографија (има их свега двадесетак, одиста су упечатљиве, али читаоци би сигурно волели да их има више). Истаћи ћу само да се детаљно проучавају шаке, осмех, ту су и неочекивано и изазовно разматрање женске стране личности, као и проучавање утицаја нарцисоидне културе (Белполити се ослања на разнородне узоре и изворе, од Јунга до Фукоа и Сенета), запажања о коришћењу породице као додатног украса и продужетка властите телесности.

   Основна разлика између Мусолинија и Берлусконија у овом погледу, јесте чињеница да је овај први, ако занемаримо униформу, своје тело, укључујући наги торзо, користио онако како га је мајка родила, помало дрско истичући своју ћелавост, док се Берлускони понаша као да је киборг, све је даље од природног изгледа (Белполити га пореди са Оскаром Писторијусом, тркачем са вештачким удовима), од пресађивања косе до безбројних лифтинга, да би својим следбеницима показао свој окамењени лик, на којем време не оставља траг. Чудна тежња ка вечности, за онога кога Белполити назива „вечном звездом непостојаности“.

4. април 2009.

 

 

 

 

 



Komentari (186)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

ivana23 ivana23 23:37 11.04.2009

Sjajan tekst...

mirelarado mirelarado 23:43 11.04.2009

Re: Sjajan tekst...

ivana23


Хвала пуно, Ивана. Имам велику трему.

Теби, мојој првој коментаторки:
marco_de.manccini marco_de.manccini 00:06 12.04.2009

YES!

Дочекасмо. И одмах у сриду.

(иначе, оно јесте дефиниција правог угла, а оно са степенима долази после)
mirelarado mirelarado 00:19 12.04.2009

Re: YES!

marco_de.manccini
Дочекасмо. И одмах у сриду.

(иначе, оно јесте дефиниција правог угла, а оно са степенима долази после)


Чини ми се да је то и Еко хтео да каже: прво прича о настанку, а после мерење.
Овај његов чланак се донекле поклапа са Нсарскијевом темом о свету честица и свету речи. За Ека те подвојености нема. И једно и друго нам служи да објаснимо оно што нас окружује.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 00:18 12.04.2009

ko čeka taj dočeka

pa tako i mi dočekasmo da nam mirela svojim blogom ulepša ovaj blog.
mirela - neverovatno lep tekst. hvala ti za to.

topcat topcat 00:24 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

što jes jes...stvarno dočekasmo...
mirelarado mirelarado 00:25 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

njanja_de.manccini
pa tako i mi dočekasmo da nam mirela svojim blogom ulepša ovaj blog.
mirela - neverovatno lep tekst. hvala ti za to.



Хвала теби на лепим речима и дивном цвету, Њањо.
mirelarado mirelarado 00:27 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

topcat
što jes jes...stvarno dočekasmo...


Topcat, а јеси ли прочитала, ха?
topcat topcat 00:29 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

mirelarado

Topcat, а јеси ли прочитала, ха?


Jesam mirelarado, još se sama sebi čudim kojom brzinom!!!!
(to govori nešto i o pitkosti teksta, ne samo o mom "napredku"


mirelarado mirelarado 00:33 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

topcat
mirelarado

Topcat, а јеси ли прочитала, ха?


Jesam mirelarado, još se sama sebi čudim kojom brzinom!!!!
(to govori nešto i o pitkosti teksta, ne samo o mom "napredku"


Ма, навукли смо те на ћирилицу, начисто. Видела сам да си негде употребила и чувено Изидорово "хе, хе, хе".
topcat topcat 00:41 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

lako za post, ali sam nekome i krenula poslati sms sa he, he, he. Onda sam skinula jedno he - jer taj netko ionako ne bi skužio!
mirelarado mirelarado 00:51 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

topcat
lako za post, ali sam nekome i krenula poslati sms sa he, he, he. Onda sam skinula jedno he - jer taj netko ionako ne bi skužio!


Нисмо ни свесни колико ово место утиче чак и на наш речник. Пре неки дан сам колеги рекла оно Анфово "братттегоспоџо" и ухватила његов запањени поглед.
jesen92 jesen92 11:35 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

Mirela, bas si me obradovala sa tvojim prvim postom, sinoc sam se kasno,na kratko, ukljucila na blog ali ovaj tekst nisam videla, nesto nije uredu sa "sinhronizacijom"....gore pise da je post objavljen u 00:14 a ja sam bila oko 01h i prva na neVIP listi je bila mariopan....Nema razloga za tremu, Umberto je svima zanimljiv lik a ti si ga predstavila na najbolji moguci nacin i dala si mogucnost da mi komentarisemo njegove kolumne.....Ovo oko "ucenja" mi se mnogo svidja, taj pristup ucenja kroz pricu je odavno poznat ali slabo primenljiv, bar kod nas...btw obozavam Italiju i mislim da mnogi ovde imaju nostalgicna secanja pa makar ona bila vezana samo za soping u Trstu....
Пре неки дан сам колеги рекла оно Анфово "братттегоспоџо" и ухватила његов запањени поглед.
...to se i meni desava pa ponekad dodjem u situaciju da nekome moram da objasnim "odakle mi to"....

mirelarado mirelarado 12:44 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

jesen92
..
Ovo oko "ucenja" mi se mnogo svidja, taj pristup ucenja kroz pricu je odavno poznat ali slabo primenljiv, bar kod nas...btw obozavam Italiju i mislim da mnogi ovde imaju nostalgicna secanja pa makar ona bila vezana samo za soping u Trstu....




Хвала ти, Јесени, на лепим речима, а посебно на музичком прилогу, после Тренера ти си најбољи DJ овде.

А учење кроз причу... ма применљиво је и код нас, треба само наставник да има добру вољу и мало талента. Такав је био мој професор физике у гимназији, наводио нас је да сами дођемо до објашњења сваког појма, до сваке једначине, уживали смо на његовим часовима и, што није неважно, ништа није морало да се бистри и буба код куће.

vishnja92 vishnja92 14:32 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

Пре неки дан сам колеги рекла оно Анфово "братттегоспоџо"

aha, ja sam par puta progutala "e, mali trol" u poslednjem trenutku.
jesen92 jesen92 23:06 12.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

ма применљиво је и код нас
..jeste primenljivo ali je malo takvih nastavnika....Hvala tebi ovo za DJ
Zanimljivo mi je ovo poredjenje Berluskonija i Musolinija...vremena se menjaju ali covek manje vise ostaje isti tako da svi koji su bilo kada vladali imaju zajednicku osobinu da uspesno manipulisu masama i institucijama postojeceg sistema...sto se fizickog izgleda tice, tu se ipak nesto promenilo...danas i obican svet vodi vise racuna o svom telu i izgledu..samo pre 20 godina niko nije ni cuo za fitnes, welnes ...etc...mozda bi i Musolini danas radio neke korekcije, presadjivao kosu i slicno....
mirelarado mirelarado 00:07 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

mozda bi i Musolini danas radio neke korekcije, presadjivao kosu i slicno....


Ко зна, мада би Мусолини у данашњим условима, а са оном идеологијом, пре билдовао, ишао у теретану, фашизам је подразумевао сирову мушку снагу.
jesen92 jesen92 08:31 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

пре билдовао, ишао у теретану, фашизам је подразумевао сирову мушку снагу.
..nema veze sta bi radio, ali sigorno bi i on nesto radio na sebi, svi diktatori su na neki nacin narcisoidni, zato se ne slazem sa UEkom da u tom smislu postoji razlika izmedju Musolinija i i Berluskonija....
marco_de.manccini marco_de.manccini 08:35 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

svi diktatori su na neki nacin narcisoidni, zato se ne slazem sa UEkom da u tom smislu postoji razlika izmedju Musolinija i i Berluskonija....

Да ли ово имплицира да мислиш да је Берлускони диктатор?
jesen92 jesen92 09:45 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

Да ли ово имплицира да мислиш да је Берлускони диктатор?
..Neeee,samo pogresno upotrebljena rec. Hvala...Mislila sam na politicke lidere ma kojoj opciji pripadali....
mirelarado mirelarado 13:27 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

jesen92
Да ли ово имплицира да мислиш да је Берлускони диктатор?
..Neeee,samo pogresno upotrebljena rec. Hvala...Mislila sam na politicke lidere ma kojoj opciji pripadali....


Није диктатор, систем му то не дозвољава, али је свакако популиста, што је и Мусолини у почетку био. Отуда у старијим генерацијама левичара у Италији стално буди непријатна сећања. А Јесен је у праву, данашња, хм, култура јесте култура појавности, а политичари то само користе.
marco_de.manccini marco_de.manccini 13:32 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

Јесени, можда и јесте био лапсус, али и ниси далеко, у смислу да човек има такав ментални склоп. Мора да је јако тужан што се родио прекасно.

Рано, рано, рано је за тугу
за диктатуру касно је ...
mirelarado mirelarado 14:11 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

marco_de.manccini


Рано, рано, рано је за тугу
за диктатуру касно је ...



:))))))) Марко, генијално, где се сети овога!
jesen92 jesen92 22:56 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

Јесени, можда и јесте био лапсус, али и ниси далеко, у смислу да човек има такав ментални склоп. Мора да је јако тужан што се родио прекасно.
....jeste bio lapsus ali je cinjenica da se i danasnjim politicarima diktatura svidja, samo ne smeju da kazu s obzirom da je za diktaturu kasno......
nsarski nsarski 23:58 13.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

ali je cinjenica da se i danasnjim politicarima diktatura svidja, samo ne smeju da kazu

Mislis?

mirelarado mirelarado 00:29 14.04.2009

Re: ko čeka taj dočeka

nsarski
ali je cinjenica da se i danasnjim politicarima diktatura svidja, samo ne smeju da kazu

Mislis?


:)))) Овај је, на сву срећу, бивши.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 01:03 12.04.2009

berlusconi

je po meni mnogo zanimljiv tip, iako ja ne znam kako i zašto je on na vlasti.

mirelarado mirelarado 01:17 12.04.2009

Re: berlusconi

njanja_de.manccini
je po meni mnogo zanimljiv tip, iako ja ne znam kako i zašto je on na vlasti.



И мени је занимљив, заправо смешан, права карикатура. Али је већ трећи пут добио изборе, пре свега захваљујући вештом прављењу стабилне предизборне коалиције, а онда и због популизма, олаких обећања и привлачности коју он, као self-made man, има у очима обичних људи. Заправо га се у политици највише тичу властити лични интереси, пре свега да се заштити од правосуђа, која га је раније гонило због разних привредних малверзација, па због монопола у области медија, итд.
У међународној политици склон је гафовима, због којих се после извињава, али ево једног линка где су се Американци извињавали њему.
jesen92 jesen92 23:17 12.04.2009

Re: berlusconi

У међународној политици склон је гафовима, због којих се после извињава
...zadnje je bilo ovo u Strazburu na proslavi NATO kad je Angela Merkel cekala na mostu i svi predsednici se izredjali samo Berluskoni telefonira citav sat...zakasnio i na zajednicko slikanje.......kao on nesto bas tada sa Turcima pregovarao, to mu je bilo izvinjenje....
mirelarado mirelarado 00:10 13.04.2009

Re: berlusconi

jesen92
У међународној политици склон је гафовима, због којих се после извињава
...zadnje je bilo ovo u Strazburu na proslavi NATO kad je Angela Merkel cekala na mostu i svi predsednici se izredjali samo Berluskoni telefonira citav sat...zakasnio i na zajednicko slikanje.......kao on nesto bas tada sa Turcima pregovarao, to mu je bilo izvinjenje....


:)) Немци су му баш камен спотицања, обрукао се више пута и у претходном мандату.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:28 12.04.2009

Прича

Еко: Ово је прав угао
Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича.

Велики наративи стоје, скривено, иза основа наше цивилизације.

Библија нам је, на пример, тако донела причу о смеру времена, једнако о његовом почетку као и о крају. С њом појам времена губи своју мање више дотад уобичајену цикличност, и ствар се из корена мења.

Када током 19. века филозофија узмиче са својим великим и значајним наративима, роман постаје оно важно средство за тумачење света. Стога, рецимо, Браћа Карамазови нису тек пуко литерарно дело, већ носе неко знање о свету који описују. Сасвим другачију слику даје Кафкин Процес, али и он преноси неку врсту знања. Проза, наравно она успешна, увек има неку врсту сређености која настоји да донесе нови увид о свету који приказује.

Наш је перцептивни ментални систем наштелован да све оно што му се пружа лакше прими и разуме кроз причу. Ми, дакле, надмено речено, јесмо цивилизација наратива. И отуда ни сам Еко није случајно у Имену руже исписао редове о ономе што је, можда, тој цивилизацији у великој причи коју она прича – некако, негде – давно измакло.

Хоћу рећи: драго ми је што те видим и са ове стране. :)


mirelarado mirelarado 02:02 12.04.2009

Re: Прича

Predrag Brajovic
Еко: Ово је прав угао
Спадам међу оне који сматрају да и научно знање треба да се преноси у облику прича.

Велики наративи стоје, скривено, иза основа наше цивилизације.

Библија нам је, на пример, тако донела причу о смеру времена, једнако о његовом почетку као и о крају. С њом време губи своју мање више дотад уобичајену цикличност, и ствар се из корена мења.

Када током 19. века филозофија узмиче са својим великим и значајним наративима, роман постаје оно важно средство за тумачење света. Стога, рецимо, Браћа Карамазови нису тек пуко литерарно дело, већ носе неко знање о свету који описују. Сасвим другачију слику даје Кафкин Процес, али и он преноси неку врсту знања. Проза, наравно она успешна, увек има неку врсту сређености која настоји да донесе неку врсту увида о свету који приказује

Наш је перцептивни ментални систем наштелован да све оно што му се пружа лакше прими и разуме кроз причу. Ми, дакле, надмено речено, јесмо цивилизација наратива. И отуда ни сам Еко није случајно у Имену руже исписао редове о ономе што је, можда, тој цивилизацији у великој причи коју она прича некако негде давно измакло.


Као прво, хвала ти на овако лепом и садржајном коментару. Чини ми се да и Еко наглашава ту сазнајну вредност књижевних наратива. Тачно је да је то попуњавање шупљине у причи коју нам приповеда наша цивилизација отпочео у Имену руже, а наставио је и у Фукоовом клатну, протегавши га кроз читаву историју.
Али, не би он био онај који јесте, када се том сазнајном функцијом књижевности не би и поиграо. Давно сам читала чланак "Колико кошта ремек-дело", где је анализирао да ли је Рат и мир "скупљи" од Прохујало са вихором (војска, наоружање, градови, путовања, виле) и сећам се да је као "најјефтинији" издвојио Хемингвејев роман Старац и море (трошна барка, убоги старац, рибарско место).

Као друго, много више волим да читам него да пишем, али шта је ту је, ваљда ћу се снаћи којекако. :)
nsarski nsarski 13:09 12.04.2009

Re: Прича

Хоћу рећи: драго ми је што те видим и са ове стране. :)

A meni je posebno drago sto ti se malo "razvezao" jezik. Cutis, choveche, kao riba...
(Trebalo bi ipak da uvedu mogucnost visestrukih preporuka!)
mirelarado mirelarado 14:14 13.04.2009

Re: Прича

nsarski
Хоћу рећи: драго ми је што те видим и са ове стране. :)

A meni je posebno drago sto ti se malo "razvezao" jezik. Cutis, choveche, kao riba...
(Trebalo bi ipak da uvedu mogucnost visestrukih preporuka!)


И ја се, Нсарски, све надам да ће осванути Предрагов нови текст, али биће да лута, још витак, са сребрним луком...
nsarski nsarski 16:20 13.04.2009

Re: Прича

али биће да лута, још витак, са сребрним луком...

...u belim cipelama...
bauer. bauer. 02:30 12.04.2009

...

kako ne narušiti odnos preporuka i komentara? mislim, lako je dati preporuku, ali kako ne reći da je nešto dobro napisano? šutati? čemu?
mirelarado mirelarado 02:35 12.04.2009

Re: ...

Хвала, Mr Bauer (да избегнем онај вокатив) :))
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 02:54 12.04.2009

Re: ...

mirelarado
Хвала, Mr Bauer (да избегнем онај вокатив) :))

e taj vokativ moj se oduzme kad treba da napišem bauer.

mirelarado mirelarado 03:12 12.04.2009

Re: ...

njanja_de.manccini
mirelarado
Хвала, Mr Bauer (да избегнем онај вокатив) :))

e taj vokativ moj se oduzme kad treba da napišem bauer.



Ех, ти падежи, као да постоје само да би нам загорчавали живот, особито вокатив. Некако, кад напишем Бауере, наш Џек као да одлута у народну поезију, где је вокатив ионако често служио само за постизање десетерца: Још остаде Бошко Југовићу / још разгони Турке на буљуке, на пример.
bauer. bauer. 03:29 12.04.2009

Re: ...

da vam kažem, ono Mr. je potpuno neptrebno. Zamisite da se umesto Baueru obraćate Džonu. Tri padeža, u vr' glave. Posebno, prvi i peti padež se pojednoštavaju... hey Džon, a ne hey Džone... ali, zovite me i lonče, samo me ne razbite
mirelarado mirelarado 03:40 12.04.2009

Re: ...

ali, zovite me i lonče, samo me ne razbite


Народна мудрост, али истинска. Мене овде зову и милерам и мармелада и сол-фа-си-ре, испрва сам била малчице констернирана, а сада ме то већ забавља. :))
Unfuckable Unfuckable 03:31 12.04.2009

stojim malo ovde

pa malo odem
pa se vratim...
i sve se nešto prisećam jedne replike Nekom pravovernom Čudaku (ćiriličar je taj, ali ume da se istakne svojim nesalomivim komentarima),
da se ne može upecati riba ako se ne baci udica, i da se ne može dati gol ako se ne šutne lopta...
Lopta ?
Lopta je u rukama Uredništva
bauer. bauer. 03:35 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

Unfuckable
pa malo odem
pa se vratim...
i sve se nešto prisećam jedne replike Nekom pravovernom Čudaku (ćiriličar je taj, ali ume da se istakne svojim nesalomivim komentarima),
da se ne može upecati riba ako se ne baci udica, i da se ne može dati gol ako se ne šutne lopta...
Lopta ?
Lopta je u rukama Uredništva

I ja isto. Idem malo da lupam na vrata,
Unfuckable Unfuckable 03:41 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

I ja isto. Idem malo da lupam na vrata,

nogom, Džeče...nogom !
posle ja dođem kao vatrogasac
reanimator reanimator 03:41 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

Unfuckable

Lopta ?
Lopta je u rukama Uredništva

I ti misliš da je treba banovati? Apsolutno se slažem...nedopustivo dugo se čekalo na tekst :) Uzgred, tekst je očekivano odličan :)
Unfuckable Unfuckable 03:45 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

lepo i mirno veče sa mnogo sjajnih vesti i definitivno dobrih poteza :
marco de na naslovnoj sajta B92
mirelasolfasiredo fajnli kači tekst
gazda okačio sjajnu temu o retro commercials sfrj, malo da povrati dušu
a Budimac...rilja li - rilja u bašči
mirelarado mirelarado 03:49 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

Немојте, људи, ионако сам .
Unfuckable Unfuckable 03:51 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

ti sad a malo šutiš...
dok radi artiljerija / svira radio / supermod gugla /

edit : stativa - supermod nije online
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 04:00 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

edit : stativa - supermod nije online

pa ajde šta čekate počnite da kačite golotinju!
na bilo kom blogu...
marco_de.manccini marco_de.manccini 04:43 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

Lopta je u rukama Uredništva

па то је онда чист пенал за нас!
bauer. bauer. 04:50 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

па то је онда чист пенал за нас!

Tko zna, vidjet ćemo?
mirelarado mirelarado 09:23 12.04.2009

Re: stojim malo ovde

reanimator
Unfuckable

Lopta ?
Lopta je u rukama Uredništva

I ti misliš da je treba banovati? Apsolutno se slažem...


Да знаш, Ре, био би то прави начин да се одлепим одавде: по кратком поступку. :))
nsarski nsarski 04:07 12.04.2009

Bogami, skriveno blago

se moze naci u ovom potpalublju!
Fenomenalan tekst.
Meni je Eko bio zanimljiv jos u vreme kad je pisao "ozbiljne eseje", posle sa "Ime ruze" (malo me je razocarao "Klatnom" ), ali ovde si ga sjajno predstavila.
Preporuka, naravno.
mirelarado mirelarado 04:25 12.04.2009

Re: Bogami, skriveno blago

nsarski

Meni je Eko bio zanimljiv jos u vreme kad je pisao "ozbiljne eseje", posle sa "Ime ruze" (malo me je razocarao "Klatnom", ali ovde si ga sjajno predstavila.


Хвала на лепим речима, професоре. Али, за Клатно никако не могу да се сложим. Тај ме је роман највише намучио, али га, можда баш зато, највише и волим. Једном ћемо, вероватно, доћи и до те теме.
А семиотика јесте занимљива и одиста мислим да вас физичаре и природњаке повезује са нама који се бавимо речима.
AlexDunja AlexDunja 10:21 12.04.2009

Re: Bogami, skriveno blago

Али, за Клатно никако не могу да се сложим.

ali zato, ja mogu da se slozim sa tobom:))

preporuka, note.
dugo smo te cekali:)
mirelarado mirelarado 10:56 12.04.2009

Re: Bogami, skriveno blago

AlexDunja
Али, за Клатно никако не могу да се сложим.

ali zato, ja mogu da se slozim sa tobom:))


Уопште нисам изненађена. :))
Хвала, АД
bauer. bauer. 10:30 12.04.2009

O

Oh! Pa jel' meni zapade čast da prvi čestitam za autorstvo Muštuluk
mirelarado mirelarado 10:53 12.04.2009

Re: O

bauer.
Oh! Pa jel' meni zapade čast da prvi čestitam za autorstvo Muštuluk


Први си, Џече, хвала. Шта да понудим за муштулук?
bauer. bauer. 11:08 12.04.2009

Re: O

Први си, Џече, хвала. Шта да понудим за муштулук?

Ništa. Još neki dobar tekst, možda...
Velimir Mladenovic Velimir Mladenovic 10:43 12.04.2009

.

za pohvalu, sjajan tekst. nista o njemu vise nisam znao sem onog sto ste i sami napisali u uvodui romana 'il nome della rosa'. hvala
mirelarado mirelarado 11:02 12.04.2009

Re: .

Velimir Mladenovic
za pohvalu, sjajan tekst. nista o njemu vise nisam znao sem onog sto ste i sami napisali u uvodui romana 'il nome della rosa'. hvala


Биће, надам се, још прилике да овде сазнате понешто и о преостала четири Екова романа, као и о његовим семиотичким есејима. Реч је, као што је општепознато, о изузетном плодном ствараоцу на разним пољима, те је на блогу немогуће све обухватити једним постом.
Velimir Mladenovic Velimir Mladenovic 11:44 12.04.2009

Re: .

mirelarado
Velimir Mladenovic
za pohvalu, sjajan tekst. nista o njemu vise nisam znao sem onog sto ste i sami napisali u uvodui romana 'il nome della rosa'. hvala

Биће, надам се, још прилике да овде сазнате понешто и о преостала четири Екова романа, као и о његовим семиотичким есејима. Реч је, као што је општепознато, о изузетном плодном ствараоцу на разним пољима, те је на блогу немогуће све обухватити једним постом.


sa nestrpljenjem ocekujem, hvala
gordanac gordanac 11:06 12.04.2009

zlatni prah i dah eseja..

увек наводим двадесетак прелепих Персових редова где се литијум дефинише тако што се описује шта треба да се уради у лабораторији како би се добио литијум. За мене је та страница изузетно поетична, никада нисам видео како настаје литијум, а онда, једнога дана, читајући Перса, као да сам се обрео у пећници каквог алхемичара, а заправо је то права хемија.

"...od svega bar pokušati napraviti (u svemu naći) poetski trenutak - to je osnovni smisao i zadatak poezije..." (W.S. - otprilike citat)
Odličan tekst, mirelarado, odličan.
Moj prvi utisak nakon čitanja Umberta Eka bio je (i ostao) - "što ovaj čovek ne piše samo eseje?"
On ima zlatni dar daha kratke forme i čini mi se da je - ne koristi dovoljno, ponekad mi se čak činilo da je romane pisao samo zato što je to nekakav književnički "noblesse oblige", ili već nešto slično.
Recimo:
Vegetal and mineral memory: The future of books, predavanje koje je istovremeno i odličan - esej.

Imati fino, oštro, uvek spremno "misaono sečivo" kojim se s lakoćom "reže" kroz pojam, događaj, proces, kontekst, ideju, ponašanje ili nečiji tuđi stav i mišljenje i uspeti to "prevesti" u narativ kojim se jasno saopštava domišljenost i čestita istinoljubivost je dar koji imaju pravi esejisti.
Ili - pesnici, ali oni u to ne ostavljaju nikakvu sumnju.
Esejisti ponekad "pobegnu" u roman, u drugačiju formu, kao da im se učini da ovom kratkom (kraljevskom) formom ne uspevaju da pošalju dovoljno svojih poruka i kao da ih treba "ohrabrivati" da svoje eseje sami sebi nazovu - literaturom. Dočim, ako sami sebi kažu "evo malo analitičkog narativa o već nečemu", nema nikakvog problema.
Moguće je, naravno, i da grešim i da jednostavno, romani Umberta Eka - nisu za mene zbog mojih sopstvenih "manjkova", a čovek je ustvari besprekoran romanopisac.
Dočim ću svugde čvrsto braniti njegov dar za "kratke forme". I - predavanja. I - stav da je znalac kakvih je stvarno malo po publicističkoj, književnoj ili filozofskoj sceni...

p.s. nedostaje mu spominjanje fotki Vladimira Putina u drugom eseju, a i lagana digresija o Obami, mada bih ja mogla tu da mu dopišem još razne...znam ljude
mirelarado mirelarado 12:06 12.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..


Moj prvi utisak nakon čitanja Umberta Eka bio je (i ostao) - "što ovaj čovek ne piše samo eseje?"
On ima zlatni dar daha kratke forme i čini mi se da je - ne koristi dovoljno, ponekad mi se čak činilo da je romane pisao samo zato što je to nekakav književnički "noblesse oblige", ili već nešto slično.


Хвала на подршци и одређеном притиску ;-) који си предано спроводила према мени. Могла сам и да претпоставим да ти више лежи Екова есејистика, него гломазни концептуални постмодернистички романи. :))
Али, ето, човек је у педесет и некој осетио порив да, после толико књига и чланака о другим писцима, после много година уредничког рада на преправљању и дотеривању туђих текстова, почне и сам да пише. За утеху вама који га не волите као писца, данас каже да више нема времена за нови роман, да би сада најрадије бележио само бројне, њему знане анегдоте о познатим личностима. Мада, не треба му веровати, стари је то лажљивац. :))

Recimo:
Vegetal and mineral memory: The future of books, predavanje koje je istovremeno i odličan - esej.



Бинго! Колега и ја имамо књигу и ових дана разматрамо да ли да је преводимо. Има у њој много тога занимљивог и актуелног, па и сјајна приповетка "Исповест електронске књиге", коју ћу вероватно објавити на неком од следећих блогова. Разговараћемо више и о романима, ко зна, можда мало промениш став. Његове романе обично воле прави књижевни зналци, због обиља литерарних и свих других референци, тј. због радости препознавања.

p.s. nedostaje mu spominjanje fotki Vladimira Putina u drugom eseju, a i lagana digresija o Obami, mada bih ja mogla tu da mu dopišem još razne...znam ljude


:)))) Е, ово је наша Горданац у пуном сјају. Одлично запажање, оне Путинове фотке с пецања су незаобилазне. Узгред, сигурна сам да би се ти досетила како да допуниш и Прустово Трагање за изгубљеним временом.
gordanac gordanac 12:18 12.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

Хвала на подршци и одређеном притиску ;-) који си предано спроводила према мени.

:))
давај још! давај ту семиотичарку изнутра на сунце, ја је видим, ту је, пусти је ванка :))
Узгред, сигурна сам да би се ти досетила како да допуниш и Прустово Трагање за изгубљеним временом.

Nimije do sada padalo na pamet, ali vidiš, sad kad si spomenula....
myredneckself myredneckself 12:44 12.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

ehhh, konačno, mirelarado!
posebno osveženje i lepota za mene, jednostavno sam osetila da ćeš uskoro doći,( i to pravo na naslovnu, gde ti je naravno mesto, ali hoćemo VIP)... iako je tome prošlo vremena od onog mog pitanja tebi-kada ćeš pisati nešto na blogu, vreme je?
Klimni glavom, ako si me videla u nekim sferama ! čestitke!!!
Btw, ja tragam za Kako sam putovao s lososom..
zbirka priča koju brzo moram nabaviti, jer gorim od želje da saznam taj njegov stav o tehnološkom napretku civilizacije, i svom tom jazzu, kako se jadničak čovek non stop boji tog raspada sistema u kojem funkcionišemo,....znam da je Ekov stav prilično ironičan, oko toga
Još jednom bravo za tekst .
mirelarado mirelarado 16:52 12.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

Myredneckself
Klimni glavom, ako si me videla u nekim sferama ! čestitke!!!
Btw, ja tragam za Kako sam putovao s lososom..
zbirka priča koju brzo moram nabaviti, jer gorim od želje da saznam taj njegov stav o tehnološkom napretku civilizacije, i svom tom jazzu, kako se jadničak čovek non stop boji tog raspada sistema u kojem funkcionišemo,....znam da je Ekov stav prilično ironičan, oko toga


Ево, климам и машем и драго ми је да те видим
Путовање с лососом је стварно пријемчиво штиво, вицкасто. Штета што на српски нису преведени и припадајући други есеји, јер су тематски одлично уклопљени. Линковала сам енглески превод, можда можеш то да набавиш. Еков став према технолошком напретку је двојак: с једне стране ужива у могућностима комуникације, које електроника пружа, а и у новим видовима интертекстуалности које помоћу ње настају, али, с друге стране нема илузија да смо као цивилизација узнапредовали баш толико, напротив, чини му се да идемо и унатрашке, барем када је о ратовима, разарањима и уништавању планете реч.
crossover crossover 19:41 13.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

Ево једно Еково размишљање о компјутерима.

~~~

The following excerpts are from an English translation of Umberto Eco's back-page column, La bustina di Minerva, in the Italian news weekly Espresso, September 30, 1994.

~~~

...."Insufficient consideration has been given to the new underground religious war which is modifying the modern world. It's an old idea of mine, but I find that whenever I tell people about it they immediately agree with me.

"The fact is that the world is divided between users of the Macintosh computer and users of MS-DOS compatible computers. I am firmly of the opinion that the Macintosh is Catholic and that DOS is Protestant. Indeed, the Macintosh is counter-reformist and has been influenced by the 'ratio studiorum' of the Jesuits. It is cheerful, friendly, conciliatory, it tells the faithful how they must proceed step by step to reach--if not the Kingdom of Heaven--the moment in which their document is printed. It is catechistic: the essence of revelation is dealt with via simple formulae and sumptuous icons. Everyone has a right to salvation.

"DOS is Protestant, or even Calvinistic. It allows free interpretation of scripture, demands difficult personal decisions, imposes a subtle hermeneutics upon the user, and takes for granted the idea that not all can reach salvation. To make the system work you need to interpret the program yourself: a long way from the baroque community of revellers, the user is closed within the loneliness of his own inner torment.

"You may object that, with the passage to Windows, the DOS universe has come to resemble more closely the counter-reformist tolerance of the Macintosh. It's true: Windows represents an Anglican-style schism, big ceremonies in the cathedral, but there is always the possibility of a return to DOS to change things in accordance with bizarre decisions; when it comes down to it, you can decide to allow women and gays to be ministers if you want to.

"And machine code, which lies beneath both systems (or environments, if you prefer)? Ah, that is to do with the Old Testament, and is talmudic and cabalistic..."
mirelarado mirelarado 20:03 13.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

Одлично, Крос, сад још да се јаве електроничари да нам кажу где је православље у тој причи...
marco_de.manccini marco_de.manccini 20:22 13.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

Иде бре Мирела, зна се шта је православље, UNIX.

(crossover, оно са Старим Заветом је пособно леп и софистициран моменат, заједно са Мирелом натераћете ме да прочитам нешто од Ека)
mirelarado mirelarado 20:41 13.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

marco_de.manccini
Иде бре Мирела, зна се шта је православље, UNIX.


То је, за мене, Марко, све чиста мистика.
crossover crossover 21:02 13.04.2009

Re: zlatni prah i dah eseja..

marco_de.manccini
Иде бре Мирела, зна се шта је православље, UNIX.

(crossover, оно са Старим Заветом је пособно леп и софистициран моменат, заједно са Мирелом натераћете ме да прочитам нешто од Ека)

Ваистину UNIX. Чиста ортодоксија.

Узми прво Име руже. Занимљиво је.
angie01 angie01 14:06 12.04.2009

hej,

dobrodoshla & preporuka!
mirelarado mirelarado 16:53 12.04.2009

Re: hej,

Хвала, Angie.
Черевићан Черевићан 14:24 12.04.2009

гледам, запажам, пишем

евидентирати живот око себе посредством писане речи је умеће које и Вас мрс Радосављевић видим намами (додуше овог пута анализом-приказом опаски г. Еко Умберта ) а што незначи да за очекивати ние и Ваше лично виђење окружења где трајете јер све указује на то да би Ви то умели.

па што се двоумити онда ?
mirelarado mirelarado 17:02 12.04.2009

Re: гледам, запажам, пишем

Черевићан
евидентирати живот око себе посредством писане речи је умеће које и Вас мрс Радосављевић видим намами (додуше овог пута анализом-приказом опаски г. Еко Умберта ) а што незначи да за очекивати ние и Ваше лично виђење окружења где трајете јер све указује на то да би Ви то умели.

па што се двоумити онда ?


Ех, гос'н Чер, хвала на посети и комплименту, али немам ја такав литерарни дар, лепше ми је и топлије овако у заветрини, иза туђих (па макар и Екових) леђа.
vishnja92 vishnja92 14:35 12.04.2009

mirela,

:)))
mirelarado mirelarado 16:55 12.04.2009

Re: mirela,

Вишњичице,

vladimir petrovic vladimir petrovic 15:39 12.04.2009

Čestitke, od srca

Kada sam otvorio, i na samom početku video prepoznatljivu Umbertovu karikaturu, uzviknuo sam: Et voila!
I još sam pustio jedan uzdah sebi u bradu: Enfin!

Već sam ranije negde govorio kako je Entoni Bardžis (Anthony Burgess), onaj koji je nekima kod nas najpoznatiji po "Paklenoj pomorandži", 'zamerao' Umbertu - "što mnogo zna" (Burgess once said of Umberto Eco: “No man should know that much”).

A kako ti, Mirela, mnogo znaš o onome koji mnogo zna - eto prilike da nas prosvetljuješ.

Ja ne znam kako ti gledaš na "pisanje u nastavcima", ali ja ne bih voleo da nemamo nastavke ovoga što si tako lepo i znalački započela.
Hvala.

P. S. Neko preferira Umberta kao esejistu, neko kao semiotičara, neko kao romanopisca, a ja, poor me, volim sve što izlazi ispod njegovog pera.
topcat topcat 16:10 12.04.2009

Re: Čestitke, od srca

i od mene ovaj put za izlazak na palubu!
mirelarado mirelarado 17:11 12.04.2009

Re: Čestitke, od srca

Ja ne znam kako ti gledaš na "pisanje u nastavcima", ali ja ne bih voleo da nemamo nastavke ovoga što si tako lepo i znalački započela.
Hvala.

P. S. Neko preferira Umberta kao esejistu, neko kao semiotičara, neko kao romanopisca, a ja, poor me, volim sve što izlazi ispod njegovog pera.


Хвала, Владимире. На писање у наставцима гледам са симпатијама, пре свега зато што је овде пожељна краћа форма, тако да ће о Еку бити још речи. Једино што сам ја то замислила као "панцету": ред меса, ред сланинице, што ће рећи, ред Ека, ред неких "лакших" и мање познатих савремених писаца.

П.С. Могу само да поздравим и подржим твој свеобухватан приступ.
vishnja92 vishnja92 17:14 12.04.2009

Re: Čestitke, od srca

ред меса, ред сланинице

eal su ti redovi, mani ga se mito :)
kam gi zelena salata?
mirelarado mirelarado 17:16 12.04.2009

Re: Čestitke, od srca

topcat
i od mene ovaj put za izlazak na palubu!


Хвала, Topcat, баш сам ти ја неки мали од палубе.
mirelarado mirelarado 17:20 12.04.2009

Re: Čestitke, od srca

vishnja92
ред меса, ред сланинице

eal su ti redovi, mani ga se mito :)
kam gi zelena salata?


Упс, извињавамо се: идемо на мешану салату: слој зелене, слој рецкаве, слој ротквица и тако то. Волим ја и зелено, волим те зелено, нарочито у ово доба године. :))
Doctor Wu Doctor Wu 16:29 12.04.2009

Prelep tekst.

Hvala.
vladimir petrovic vladimir petrovic 16:50 12.04.2009

Eko i Berluskoni

Ekov "Берлускони и Писторијус" počinje sa ovom rečenicom:
Премијер користи своје тело као да је киборг, лифтинзима мења природне црте лица, пресађује косу.

To me tera da pomislim da, izmedju redova, Umberto Eko šalje poruku Berluskoniju u stilu čestih kritika koje čitamo o "Slici Dorijana Greja", od Oskara Vajlda:
That male beauty should last for ever – what a homosexual fantasy!
Naravno, ne mora čovek da bude homoseksualac da bi se ponašao - homoseksualno.
dali76 dali76 18:19 12.04.2009

docekasmo

Sjecam se bila si drag moj gost jos u vreme potpalublja , i sad mi je drago sto I mi mozemo citati tebe.
Jes da se pomuci oko cirilice al vredelo je…
mirelarado mirelarado 21:48 12.04.2009

Re: docekasmo

dali76
Sjecam se bila si drag moj gost jos u vreme potpalublja , i sad mi je drago sto I mi mozemo citati tebe.
Jes da se pomuci oko cirilice al vredelo je…


Dali,
hvala i izvini zbog ćirilice, šta ću kad mi je draga.
trener92 trener92 19:50 12.04.2009

"Com'è bella"

Com'è bella.....Mirela !"






trener92 trener92 20:31 12.04.2009

Re: "Com'è bella"

Nisam noćas video tekst, ali u međuvremenu tu je gde bi.......e, ( jedna od boljih oduka uredništva)mislim da bi ipak trebao malo više "gore" da bude, ali dobro.

Odličan tekssst, a izbor kolumni . " .... prav ugao" mi se posebno dopada" možda i jedna zanimljivost, priča ( kako i piše Eko ) o upotrebi soli , kao za ( ne znam kako bi ovo kvalifikovao ali služi svrsi) kao što domišljati kaluđeri na Svetoj Gori koriste so da bi naterali magarce, da krenu tamo gde su naučeni, da ih čeka voda. i prenesu tovar ,sa nekog brodića, do Hilandara, oko (2-3 km). I nema potrebe za upotrebom sile, magarac ide bez problema poznatim stazicama. , Lukava taktika!
mirelarado mirelarado 21:32 12.04.2009

Re: "Com'è bella"

trener92

" .... prav ugao" mi se posebno dopada" možda i jedna zanimljivost, priča ( kako i piše Eko ) o upotrebi soli , kao za ( ne znam kako bi ovo kvalifikovao ali služi svrsi) kao što domišljati kaluđeri na Svetoj Gori koriste so da bi naterali magarce, da krenu tamo gde su naučeni, da ih čeka voda. i prenesu tovar ,sa nekog brodića, do Hilandara, oko (2-3 km). I nema potrebe za upotrebom sile, magarac ide bez problema poznatim stazicama. , Lukava taktika!


Ау, Тренеру, пуне ми руке поклона, једва успевам да куцкам одговор. :))
Ово за магарце и со нисам знала, стварно домишљато. У прошлости је со збиља била драгоцена, због ње су се чак и ратови водили, а кроз Рим и данас пролази антички Пут Соли (Via Salaria).
trener92 trener92 21:46 12.04.2009

Re: "Com'è bella"

Ово за магарце и со нисам знала, стварно домишљато.


To je i meni bilo zanimljivo, a i objašnjenje. nisam ti gore ostavio cvetić evo sad jedan

p.s. Nisam pronašao zanimljivog muzičara iz Alesandrie, a nekako je ovaj najbliži ( Milano je tu iza ćoška) , pa evo





mirelarado mirelarado 23:55 12.04.2009

Re: "Com'è bella"

Nisam pronašao zanimljivog muzičara iz Alesandrie


Алесандрија није велики град, довољно је што је Еко у њој рођен. Ћелентано је одличан.
Иначе, у Алесандрији се праве чувени борсалино шешири, које Еко носи:

nsarski nsarski 00:04 13.04.2009

Re: "Com'è bella"

Ћелентано је одличан.

Evo ti jedan Celentano koji peva o vremenu koje se nece vratiti:

jesen92 jesen92 08:42 13.04.2009

Re: "Com'è bella"

а кроз Рим и данас пролази антички Пут Соли
.....jedna gospodza bizmismenka po povratku iz Rima u salonu za lepotu i negu tela(nisam se ja ulepsavala nego mi pricala vlasnica) rece nesto ovako.."ma bez veze, same starudije i neko kamenje, nigde novogradnje".....Sta reci nego..oj srbijo ostala si medju sljivama...

mirelarado mirelarado 14:03 13.04.2009

Re: "Com'è bella"

jesen92
а кроз Рим и данас пролази антички Пут Соли
.....jedna gospodza bizmismenka po povratku iz Rima u salonu za lepotu i negu tela(nisam se ja ulepsavala nego mi pricala vlasnica) rece nesto ovako.."ma bez veze, same starudije i neko kamenje, nigde novogradnje".....Sta reci nego..oj srbijo ostala si medju sljivama...



Или, што би рекао Душан Ковачевић: "Ко овим киповима поломи руке и ноге?"
mirelarado mirelarado 14:19 13.04.2009

Re: "Com'è bella"

nsarski
Ћелентано је одличан.

Evo ti jedan Celentano koji peva o vremenu koje se nece vratiti:



...и о кћерима које пребрзо расту, на ужас очева
nsarski nsarski 16:22 13.04.2009

Re: "Com'è bella"

...и о кћерима које пребрзо расту, на ужас очева

Rekao je nesto i Dusko Radovic na tu temu - o tome kako se osecaju ocevi odraslih cerki, kad se sete sta su oni nekad radili cerkama drugih oceva...(uz obavezno saluti a tua mamma!)
ivan.pet ivan.pet 21:25 12.04.2009

whataday

au, kakav dan na blogu!
nisam stigao ranije, imadoh goste, al evo oni pristojno odose, pa da rezimiram...
prvo marco de manccini, sa svojom pricom o magicnom turbetu podno skopskog PDF-a... mindblowing... spojler, plakacete, pa i ako niste nerotkinja, ko sto ja nisam...
onda budimac, sa svojom baščom, rajskim cvetovima i rvanjem kamila u podnaslovu (jeste, kasnim, bolje ikad...) - nezaobilazno!
onda (ovde je već mnogo, u stvari mnogo je odma' posle manccinija, jedna dobra priča učini dobrim bilo kakav dan) nsarski, koga je glupo propustiti makar pisao o dnevnoj politici, a znamo koliko je to redak slučaj... kako uprkos bogatstvu i talentu odabrati kafanu da tamo menjaš svet... suva privilegija, let me tell you, nekad sam mislio da sam rođen prerano al' me taj čovek uporno demantuje svojim pisanjem - right on time:)
a na kraju, "novo" lice, sa dugoočekivanom pričom o Eku... touchdown!
moji "drugari" iz VIS propelerheds lepo bi i tačno rekli 'vako: a mind blowing afternoon

znam, rek'o sve ovo Unf gore.
it bears repeating.

domaćice, dobrodošla, živabila, daj još!
mirelarado mirelarado 21:39 12.04.2009

Re: whataday

Ivan.pet, и ја уживам ових дана у текстовима Де Манчинијевих, Нсарскија, Будимца, стварно нам је овај блог све лепши.
П.С. Хвала на добродошлици.

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana