Istinita prica o Duhu na netu

Ustanem jutros kasno, drugi dan Uskrsa, ne radi se. Upalim komp i ping ping ukljuce se svi programi, Skajp izmedju ostalih. Vidim cvrenu strelicu, znak da me je neko zvao dok sam bila odsutna. Kliknem na strelicu i izadje mi user name  Ra. Gledam belo, jer Ra je skajp ime Rase Livade, preminulog pre godinu i po dana. Klinkem jos jednom i zazvoni dvaput skajp masina , User Not Found.
Smrznem se. Naravno da ne postoji. Sama sam iskljucila kompjuter u njegovom stanu, vratila Sezamu hardver, dok sam pomagala nasoj cerki da izadje na kraj sa obavezama oko njegove smrti.
  Setim se, danas mu je rodjendan, imao bi 61 godina. Drago mi je sto je dan tako poceo, jedan suncani miran dan u Torinu ali ipak, ja ne verujem u duhove. Zovem moju cerku koja je u Rimu: i ona se smrzne: kaze ne volim ovakve price. Volim da mislim na Tatu al ovo je previse. Idi na history i proveri da nisi sve sanjala. Odem ja na history i vidim,  stoje tri poziva dok nisam bila ukljucena sa plavom strelicom a ovaj poslednji kad sam se ukljucila, ima ikonu: oranz paketic sa crvenom masnom. Poklon?
I sada pretpostvaljam: da postoji program  u kome je on za svoj rodjendan odredio da svima u njegovom adresaru stigne paketic upozorenja. Sta bi drugo moglo da bude? Taj paketic, ta njegova komanda stoji negde u eteru, izvan njegovog kompa, izvan negovog biti on line na ovom svetu. Ksenija kaze da zna njegovu sifru al da je niko drugi osim nje ne zna, tako da niko drugi nije mogao da to uradi posthumno. Nemamo drugo racionalno objasnjenje osim da internet zivi  radi i onda kad nas vise nema.
   A sto se Rase tice, moja poruka   vecnom Rasi na netu: brinemo o njegovoj cerki i  njegovoj poeziji. Nek nam se slobodno svake godine javi da proveri!