IMPULS KOJI SE NE SME IGNORISATI

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nekih mesec i po dana, valjda zato što se dogodio praktično istovremeno sa „zemljotresom" koji je izazvan odavanjem „službene tajne", u slučaju M.Kovačevića, pažnjI javnosti je gotovo potpuno promakao jedan događaj, za koji mislim da ju je sigurno zasluživao.
Pozvala me ministarska pravde i obavestila me, da je na adrese velikog broja štampanih i elektronskih medija neko nepoznato lice dostavilo više desetina „ličnih listova" sudija i sudijskih saradnika Trgovinskog suda u Beogradu. Zamolila me da povodom toga preduzmem sve što mogu.
Zbog okolnosti u kojima radi Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podatak o ličnosti, nije u mogućnost da preduzme baš mnogo toga. Preduzeo sam ono što sam mogao. Javnim saopštenjem sam upozorio da su podaci koji sadrže „lični listovi" koji su dostavljeni medijima, po Zakonu o uređenju sudova službena tajna. I da bi, čak i da tim zakonom nije utvrđeno da su službena tajna njihovo plasiranje u javnosti bilo nedopušteno po odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Svim redakcijama uputio sam apel i pozvao ih da se uzdrže od objavljivanja ličnih podataka koji su im dostavljeni. O događaju sam razgovarao i sa v.d. republičkog tužioca i on me uverio da će nadležno tužilaštvo preduzeti potrebne korake da onaj ko stoji iza svega snosi odgovarajuće konsekvence.
Dogodilo se da su se s ovim u vezi dogodile dve prijatno iznenađujuće stvari. Prva, odmah, već sutradan. Nijedna, bukvalno nijedna, redakcija nije (zlo)upotrebila ni jedan od podataka koje im je nepoznati isporučilac stavio na raspolaganje.
Druga se dogodila pre par dana. Odelenje Okružnog tužilaštva zaduženo za visokotehnološki kriminal, saopštilo je da je „isporučilac" otkriven i da će protiv njega pokrenut krivični postupak zbog odavanja službene tajne.
Zaslužene pohvale nadležnom tužilaštvu na efikasnom delovanju. Dobro je da znamo da će neko za ovo što se dogodilo snositi nekakvu odgovornost. Međutim, postoje i bitnije stvari. Znamo li npr. - šta se dogodilo sa podacima koji su „isporučeni"? Nisu objavljeni, ali da li su forvardovani, kopirani, sačuvani? Da li se nalaze na bezbroj mesta na kojima ne bi trebali, ni bi smeli biti? Da li se svakodnevno događaju slične stvari o kojima nemamo poima?
Sasvim nezavisno od krivično-pravnog aspekta i odavanja „službenih tajni", ovaj događaj zasluživao je daleko veću pažnju od one koju je privukao. Reč je o zaista robusnoj povredi prava na zaštitu podataka o ličnosti. I to povredi prava koja je počinjena na mestu na kome se nije ni trebala, ni smela očekivati - u važnoj pravosudnoj instituciji. I zato će biti jako loše ako ostane samo jedan u nizu ignorisanih impulsa, koji govore da kao društvo nismo svesni mogućih dimenzija ugrožavanja privatnosti, ni dimenzija neodgovornog odnosa vlasti (i ne samo nje) prema obavezama da lične podatke štiti od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, objavljivanja i slično. Cena za ignorisanje takvih impulsa, plaća se pre ili kasnije, ali to uvek košta mnogo.