Moja priča o Romima

Pre nego  što krenem u neka velika pisanija, a zbog rizika  neizdržavanja do kraja teksta, molim čitače-namernike da mi, ako znaju, kažu kada to Djilas planira da proteruje Rome, nešto se ućutao.

Dakle, sa Romima sam se prvi put srela kad sam pošla u školu. Možda neku godinu ranije, ali to već nisam sigurna. U školu sam pošla na Karaburmi, gde ih je, kao i u svakom predgradju bilo, jedino tad nisu bili Romi nego Cigani  (ne vidim bitnu razliku).

Znači, to su bili neki klinci koji su bili kao malo musavi, kao nelepo obučeni, al zato sa najlepšim zubima u razredu. Sećam se da sam od njih prvo malo kao zazirala, prosto jer  me je jedan dečko pljunuo (mada cenim da me nije pljunuo za džabe, lajava sam ja) . Sasvim malo, zaista. Mnogo više sam im zavidela. 

Njih nije bilo briga dal su se uprljali kad se igramo , oni su se smejali kad im je nešto smešno, i najvažnije, imali su svoj jezik koji ja naravno nisam razumela. U stvari sam im mnogo zavidela, priznajem. Ali je važno to što smo se uvek igrali zajedno, i dok nisam porasla mislila sam da je to normalno.

Onda ova država uvede demokratiju, i proglasi ih gradjanima drugog reda pa ja ispadnem kao neki čudak...bem li ga..

Ja sam onako tamnije puti (ako se izuzmu zelene oči), i ne samo ja nego cela familija, i znam da je čest vic bio da je neka prababa zgrešila sa Romom a nikad  nije priznala.

Potvrda toga je meni maloj stigla u vidu neke tada nove ujne Nemice, Rozmari. Dakle, za ujku se udala u Australiji, tamo se rodio klinac, i onda su došli da familija upozna nove članove (povelika familija, moram reći). Tako su oni išli valjda prvo u Nemačku kod njenih, a onda nekim vozom do BG-a. Na stanici, pola te kabaste familije čeka, i da ne tupim, citiraću Rozi : Ušlo jedno matoro debelo ciganka (moja mama) i počelo da mi ljubi muš, a drugo matoro debelo ciganko (tetka) uzelo moje dete.  Takvi smo mi..mučena Rozi s nama.

Neki dan čujem da imamo 90% iste dnk sa kvascom!!! Alo veliki Srbi!! Dokle ćete da merite čiji je duži!!!??? Kako vam ne dosadi!!?? 

Biologija kaže da smo svi isti, zdrav razum kaže da smo svi isti, al nekako opet smo različiti. Jel da? 

I svakom je ta različitost nešto dala. Živele razlike!

Crni su izmislili muziku, žuti najbolju kuhinju, beli nauku, crveni duhovnost....

A Romi? 

Oni su izmislili ljubav.  Šta ćemo bez ljubavi ako ih proteramo?