Literatura

Zajednička sudbina: Lavirint

/ 19.04.2009. u 20:33

Komentari: 226
Čitanost: 62552
/
Preporuke: 10428
/

ОКВИР ЗА СЛИКУ

     Свака прича може да почне било где. И било кад. Ова која следи има најмање три могућна доба и места свог рођења. И много начина да почне и да се оконча. Рецимо, година је 1668, а град се зове Делфт. У њему двојица тридесетше-стогодишњака, у некој од крчми која је била поприште „тулипоманије" - доба када се једна луковица лале ту могла продати по цени ваљане куће, и преко ноћи, играјући на цветној берзи, постати богат - разговарају о нечем важном. У невеликом Делфту сви се међу собом знају, па тако и ова два посетиоца. Иако понекад пргави карактер тамошњег народа осликава изрека „Стотину Холанђана, стотину ножева", за њих предање казује да су били пријатељи. Први међу њима, Антони ван Левенхук, кога историја не би памтила да је остао само оно што му је било намењено да буде - трговац текстилом, свом пријатељу описује последње призоре што их је угледао кроз сочиво свог микроскопа.
     Као и сви мајстори тканине, и Левенхук уме да протрљавши међу прстима узорак ткања процени број влакана и њихов квалитет. Но каткад и прсти умеју да преваре. У Амстердаму, где је код једног Шкотланђанина изучавао занат, подучили су га да под увеличавајућим стаклом преброји нити и тако утврди квалитет материјала. Антони, који осим свог матерњег језика није говорио ниједан други, радозналошћу надокнађује своје ограничено знање, и гоњен њоме прави микроскопе, далеке рођаке оне амстердамске лупе, који су били способни да увеличавају предмете до 500 пута. Нико од његових савременика не зна којим то начином Левенхук ствара тако моћна а сићушна сочива, што је тајна с којом ће умрети. С тврдоглавом упорношћу први микробиолог открио је призоре који су до тада били недоступни: ређају се цртежи сићушних буба, финог ткања лептирових крила, бактерија, капилара, мишићних влакана, мушке семене течности...
     Преко пута њега, каже хроника коју домишљамо, седи сликар Јоханес Вермер. За њега ван Делфта мало ко зна; у два следећа века историје сликарства, уџбеници и колекционари готово да га не помињу. Његова се данашња слава једино може мерити са нехатном снагом историје у којој нестају слабићи, презрени и неталентовани. Вермер има своје бриге: укупно је имао петнаесторо деце и многобројне неплаћене рачуне, због којих каткад, на име дуга, мора повериоцу да преда неку своју слику. Потпомаже га и издржава ташта, јер зарада од његових дела није довољна. Оно доба није трпело сликаре који су, као Вермер, стварали две-три платна годишње. Уосталом, већину његових слика купује један те исти суграђанин, богати Питер Клас ван Рајвен, што значи да слава његове вештине не напушта границе провинцијског Делфта. Он нема ученике и следбенике, као Рембрант, нити на властиту корист продаје и умножава своје цртеже и гравуре. Понеки знатнији посетиоци његовог родног града ипак свраћају у сликарев студио, а једног од њих, немајући тренутно ниједно платно да му покаже, Вермер води до свог пекара, којег је недавно исплатио сликом. И уз мирис пецива посетилац напокон успева да угледа Јоханесово дело.
     Дакле, те давне 1668. године Јоханес Вермер и Антони ван Левенхук седели су у крчми у Делфту, и то можда баш у оној која се звала Мехелен, причајући о сликарству, свету из микроскопа и светлости холандског неба, коју је сликар унео у безгрешно чисте собе делфтских кћерки и жена. Разговор се, потом, и поред жара због обавеза прекида, и уследио је растанак. Оно што је остало недоречено, недопричано, Вермер је, верују неки, Левенхуку изрекао писмом. И поводом њега отпочиње прича, коју је у 20. веку исписао пољски песник Збигњев Херберт. А ми, десетак година после његове смрти, настављамо да је својим речима казујемо. Једнога дана можда још неко, нови читалац или писац, буде хтео да даље настави ову нит.
     И клупко ће опет почети да се намотава, водећи нас, као Аријадну, све даље од средишта лавиринта. У коме, ипак, све почиње.

ЛАВИРИНТ

     Лавиринт је, испрва, био скровиште срамоте. Како легенда каже, начињен је да би се чудовишно дете - с главом бика и телом човека - сакрило испред радозналих очију. Дететова мајка била је жена критског краља Миноја, чију су перверзну прељубу, полни однос са биком, древне хронике објашњавале божанском осветом. Остало је забележено да је Минотаур, пород жене и животиње, живео скривен у срцу Лавиринта у којем су му приношене људске жртве. Одатле жртвованима спаса није било, а Минотаур, изгнаник из света људи, био је последњи пресудитељ.
   Ова необична прича о Лавиринту и његовом становнику, о запретеној грађевини из које је човеку немогуће пронаћи излаз, већ је сама по себи упечатљива парабола. То што су је касније и многи модерни књижевници користили и прерађивали - каткад је изгледало да је сачињена управо по мери њиховог духа - само је доказ постојања црвене нити историје људског ума. Тако је, на пример, Збигњев Херберт, песник нобеловац, продорном иронијом обојио ову крваву причу. У његовој песми у прози Минотаурова историја јунак из наслова је тек тупаво помало наказно дериште (медицинским речником он је хидроцефал), за кога је отац набавио најсавременије педагошко учило - лавиринт. Јер тако ће, постоји нада, кнез Минотаур постати упућен „у начела правилног мишљења". Ходници лавиринта су ходници индукције и дедукције, који у једном трену постају сувишни буквар овом бесперспективном ђаку. И потом долази Тезеј да га реши мука властитог постојања...
     Доста година доцније Херберт се у свом есеју под насловом Писмо скривено вратио својој некадашњој песничкој теми. Његов невелики текст бави се трима листићима папира који садрже преписку између Јоханеса Вермера и Антонија ван Левенхука. Узгред буди речено, тек малобројни верују у аутентичност овог документа; једним делом и стога што он прибраним тоном пророчански открива сасвим модерну цивилизацијску недоумицу и чегрст. А такво промишљање не слаже се са замишљеним ликом сликара Вермера, који је писмо наводно сачинио.
     Оставимо све ове сумње по страни и погледајмо шта тамо пише. Јоханес Вермер, тај Вермер у којег верујемо, свом пријатељу научнику, који се пред њим разметао послушном снагом микроскопа и у капи воде показао му ковитлац необичних створења, објашњава да су се наука и научници запутили у „опасну авантуру, која ће човечанству, осим користи, донети и велике, непоправљиве штете". Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији". „Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"...
     Празнина о којој Вермер говори настаје упркос напору да се човек изведе из „лавиринта заблуда и случајности", да му се, напокон, открије јасно и право знање. Овакав напредак не доноси истинско олакшање и само реч „Провиђење замењује речју нужност." Они који су се некада клањали у цркви данас ће, како је говорио други писац, у страхопоштовању нажуљати своја модерна колена пред циклотроном или неким другим много бизарнијим изумом. А како је Вермер веровао, наш превасходни задатак није да одогонетавамо тајне - јер то нам никада до краја неће поћи за руком, наше је да их постанемо свесни. И потом... Потом их прихватимо.
     Данас покојни Херберт није без разлога посветио пажњу овом наводном Вермеровом писму. Његова поезија у себи садржи нека од начела које је холандски сликар готово повређено можда изрекао. У стиховима које је писац Господина Когита стварао та старовремска отменост духа припитомљавала је сву наказност Минотаура и чинила га апсурдним и вредним благонаклоног подсмеха. У Лавиринту је, дакле, био сакривен Минотаур. У Левенхуковом лавиринту, у самом његовом срцу, ишчекује нас само зјапећа празнина и ниједна бичја лешина коју бисмо одатле могли тријумфално изнети.

ПРАШИНА...

     Вратимо се назад у Делфт, који је својим каналима и улицама тек помало наликује на лавиринт. У њему је 1668. године, поуздано се зна, Вермер завршио слике назване Астроном и Географ. У ствари, тек на првој од њих уписан је датум, а другу су различита истраживања ставила у приближно исти временски оквир. Ниједно име од оних који су позирали сликару није, до данас, са сигурношћу утврђено. Верује се да су на неким Вермеровим платнима оцртани ликове његове жене Катарине Болнес и две најстарије кћери. Што се тиче идентичног мушког лика са поменутих слика, раширено је привлачно убеђење да је реч о Антонију ван Левенхуку. У ствари, ни за то нема никаквих чврстих доказа, а ни само пријатељство између двојице најславнијих становника Делфта нема своју писмену потврду. Без сумње је да су се њих двојица морали знати: њихов невелики родни град је у оно доба имао петнаестак хиљада становника, и у њему су обојица били на великом гласу. Такође их је морала спајати заједничка страст ка оптичким уређајима, код једнога према микроскопу а код другог према cameri obscuri. И најпре, ако у нечему треба тражити доказ да су њих двојица били пријатељи, то јесте чињеница, забележена у архивима Делфта, да је Левенхук био извршилац сликаревог тестамента. А такви послови се не стављају у руке незнанцу или познанику. Зато бисмо можда требали да верујемо како је на оним сликама заиста налази Левенхук, Вермеров пријатељ и најугледнији научник једног малог града.
     Вермер је, кажу забележене речи Катарине Болнес, напрсно умро 1675, копнећи током два дана. Био је, тврди његова жена, скрхан породичним и новчаним бригама, јер богата је Холандија тих година пролазила кроз велику кризу. Тржиште слика, као некада тржиште лала, нагло је пропало, а Вермера, који је и сам трговао уметнинама, тај слом затекао је са хрпом непродатих платана. Када је реч о документима који су и белешка његовог постајања, њих има довољно али реч је само о уобичајеним административним обрасцима. Његов оригинални руком писани запис сачуван је тек у једној прилици, у коментару који се односи на низ слика италијанских мајстора, где трговачки трезвено њихову вредност оцењује готово ништавном. Писма, која се већ дуго година појављују и приписују Вермеру или о њему говоре, заједнички исписују његова окаснела слава и марљиви фалсификатори. Ниједно од њих није издржало ситничаве провере многобројних архивских стручњака и историчара уметности. Последње такво појавило се недавно. Један разбарушени стручњак за Вермера, Кејс Калденабах, кратко је све ово прокоментарисао: „Осим оних пар Јоханесовом руком писаних редова, јер ништа друго не постоји, све остало измислиле су литерате."
     Па откуда онда смелост Збигњеву Херберту да у један од тих фалсификата, иако упозорен, приљежно поверује? И откуд, онда, нама истоврсна смелост да за њим једнаким путем кренемо? Прича коју доноси Вермерово несуђено писмо не дугује своју привлачност аутентичности њеног ауторства. Онај вештак који га је написао у Вермерово име мора да је, као што каже Калденбах, био литерата. Јер оно од свог читаоца захтева исто што је и пољски песник тражио од литературе: да нас чини трезвено будним, да нас држи на опрезу. Херберт је једном приликом рекао како су речи прозор у стварност. Кроз прозор, на многим Вермеровим платнима, светлост тихо пада у собу. И тек под том усмереном, баршунастом светлошћу његови ликови добијају пуноћу свога постајања и присни карактер. Дакле, исто оно у шта је посвећено веровао и сâм Збигњев Херберт, пишући своје песме у Пољској отетој од сопственог народа и историје. Било чије речи, напокон, могу постати прозор који доноси светлост што пада на Вермеров и наш свет. А онда није важно ко их је написао: вешти фалсификатор или вешти, стварни уметник.
     Свака прича може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши. Ова о Вермеру, Левенхуку, Херберту, Миноју, Минотауру и Лавиринту записана је, случајно, у Београду, у двадесет првом веку. Она је, у ствари, тек прашина са Вермерових слика, под којом ћемо можда изнова открити оно што умемо да заборавимо.

postavite na |

Komentari (226)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vishnja92 10:45 20.04.2009

Re: O Svetlu...

Hm.

nema tu sta "hm" :)

evo, jack nije lencuga kao ja - mozda ce sesti pa napisati tekst o Mikelandjelu, a onda mozemo i o Mojsiju, i o Davidu, i o mnogocemu drugom.

a, jack? pliiiiz?

P. S. Neka Predrag oprosti zbog ovog trola

JJ Beba 23:46 20.04.2009

Re: O Svetlu...

bauer.
kad već trolujemo...

bauer. 01:49 21.04.2009

Re: O Svetlu...

evo, jack nije lencuga kao ja - mozda ce sesti pa napisati tekst o Mikelandjelu

Uh, Višnja, laskaš mi. Nisam ja kapacitet da pišem o Mikelanđelu. A kakve sam sreće, sve bi se okrenulo na - dali je bio gej ili nije.

Sve je već rečeno. Pored svih postojećih referenci, ja preporučujem Mikelanđelovu romansiranu biografiju, Agonija i ekstaza, od Irvinga Stona. I o toj knjizi postoje različita mišljenja ali je ja ipak pročitam iznova, svakih sedam, osam godina

bauer. 02:07 21.04.2009

Re: O Svetlu...

bebo :))

vladimir petrovic 08:07 21.04.2009

Re: O Svetlu...

Bauer
Uh, Višnja, laskaš mi. Nisam ja kapacitet da pišem o Mikelanđelu. A kakve sam sreće, sve bi se okrenulo na - dali je bio gej ili nije.
Sve je već rečeno. Pored svih postojećih referenci, ja preporučujem Mikelanđelovu romansiranu biografiju, Agonija i ekstaza, od Irvinga Stona. I o toj knjizi postoje različita mišljenja ali je ja ipak pročitam iznova, svakih sedam, osam godina

Podsećam da je (pored Irvinga Stona) i naš Miloš Crnjanski pisao, lepo i sa neskrivenim entuzijazmom, o Mikelandjelu. Mada je sporadično pominjao i spekulaciju oko toga da li je genijalni vajar bio - gej ili nije, to je tretirano (prirodno) kao sasvim sporedno pitanje.

Poseban osvrt je činjen na freske u Sikstini. Na nekoliko mesta, Crnjanski ističe dva suprostavljena mišljenja: Francuski slikar Delakroa (Delacroix) je za jednu od fresaka rekao "da predstavlja kasapnicu, mesarnicu", dok je veliki Pikaso (Picasso) rekao "da je to jedina slika koju vredi videti u Rimu".

Knjiga se prosto zove "Knjiga o Mikelandjelu", i za poslednji Sajam knjiga u Beogradu (2008), objavljena je u izdanju "Oktoih, Štampar Makarije", ćirilicom, tako da se sada može naći po knjižarama.

bauer. 09:01 21.04.2009

Re: O Svetlu...

eto, jeste gej, nije gej? who cares? sikstinska kapela? najveće delo renesansne umetnosti, ako pitaš mene. a Knjigu o Mikelanđelu bih svakako voleo da pročitam. Radosti nikad kraja. Samo da se dokopam tamo...

vishnja92 09:08 21.04.2009

Re: O Svetlu...

ja preporučujem Mikelanđelovu romansiranu biografiju, Agonija i ekstaza, od Irvinga Stona

super je knjiga (nama je inace, izmedju ostalog, spadala u tzv. preporucenu literaturu za ispit iz istorije umetnosti)
i ja je citala vise puta, zbog tog kamena i svega toga...

Sve je već rečeno

povuci ovo :)

ps - Pizone, hvala na informaciji

JJ Beba 14:28 21.04.2009

Re: O Svetlu...

bauer.
bebo :))

jbg

bizarno, ali fakat : boys will be boys

Черевићан 10:11 20.04.2009

појебљиви Он

док читам овај Ваш уистину састав ,г Брајовићу , до сазнања долазим да треба да смо захвални Сликару што је успео и тих 3о и нешто комада плааатана да комплетира за живота обзиром да искревета изилазио није.

15 комада деце ( мисим за коју се зна, упс) . . . . је боте.

dragoljub92 14:04 20.04.2009

прва јерес

ај да питам
да ли неко овде види паралелу између онога што је радио мениир Фермиир и онога што су радили господа импресионисти(макар мисаоно)

njanja_de.manccini 14:18 20.04.2009

Re: прва јерес

dragoljub92
ај да питам
да ли неко овде види паралелу између онога што је радио мениир Фермиир и онога што су радили господа импресионисти(макар мисаоно)

pa dragoljube on je bio ponovo otkriven u vreme zaceca impresionizma kad je Courbet poceo da slika scene iz savremenog zivota. Vermeer sa svojim delima i svojim tehnikama je bio obozavan od strane ovih umetnika. polet ovog pravca se zasniva na velikom interesu za rad Dutch umetnika iz 17 og veka.

dragoljub92 14:32 20.04.2009

дурга јерес

да ли знате да матори грекоси,који су успут,имали реч -именицу за све што их окружује,нису имали реч за уметност него су то називали занатом?

њањо не мог да се сетим,тренутно,то што кажеш,вјероватно је тачно.али ја с мислим да после мениир Фермиира сликарство има силазну путању.

njanja_de.manccini 14:39 20.04.2009

Re: дурга јерес

znas impresionisti su pogresno tumacili znacenje Vermeer-ovih dela, jer su smatrali da su ta dela predhodnica socijalnim i politicki informisanim slikama realista kao sto je Courbet.
a vidim ja da ti ne priznajes nista drugo osim Vermeer-a. dobar ukus imas.

dragoljub92 14:55 20.04.2009

трећа јерес

njanja_de.manccini
znas impresionisti su pogresno tumacili znacenje Vermeer-ovih dela, jer su smatrali da su ta dela predhodnica socijalnim i politicki informisanim slikama realista kao sto je Courbet.
a vidim ja da ti ne priznajes nista drugo osim Vermeer-a. dobar ukus imas.

мениирФермиир је дздњи сликар испред чије слике могу да стану и чистач улице и интелектуалац и да се сложу да је у питању уметност

angie01 15:04 20.04.2009

Re: прва јерес

dragoljub92
ај да питамда ли неко овде види паралелу између онога што је радио мениир Фермиир и онога што су радили господа импресионисти(макар мисаоно)

pa Vermer je ima izrazeni kontrast, sa definisanim izvorom svetla,..donekle kao Karavadjo, koji je pak to svetlo postepeno prevodio u crnu, a impresionisti su negirali takvu vrstu kontrasta, dajuci prednost igri boja.
U temama nije bio toliko krut-naprotiv, kao i impresionisti, sem ako nije slikao naruchene portrete za lovu-koje mu je u glavnom ugovarala gospoDZa tashta, birao je prizore iz svoje svakodnevnice.

dragoljub92 15:13 20.04.2009

четврта јерес

анге ,по драголјубу,ћовек је открио импресиониозам неких двеста година пре френчмена.

nsarski 16:16 20.04.2009

Re: прва јерес

Vermeer sa svojim delima i svojim tehnikama je bio obozavan

Salvador Dali u svojoj knizi 50 Secrets of magic craftsmanship pise (duzi tekst se moze procitati klikom na ovaj link):

Van Gog je bio lud, i bezuslovno je odsekao sebu uvo ziletom. Ja nisam lud, ali bih dao da mi se odsece leva ruka, istina pod skoro nezamislivim okolnostima, naime, da mogu deset minuta da posmatram Vermera iz Delfta kako sedi pred svojim platnom i slika. [...]
On dalje nastavlja da nabraja koje jos delove tela bi zrtvovao da sazna tajnu Vermerovog zanata, mesanja boja, i slicno.
Enough said.

angie01 16:22 20.04.2009

Re: четврта јерес

по драголјубу,ћовек је открио импресиониозам неких двеста година пре френчмена

dragoLJUbe sreCho, to je sada dosta moderan pristup Vermeru, al on je po strukturi i tehnologiji, pristupu, tematici ipak barokni slikar,..da malo je olavbavio,..al kod impresionista je glavna igra osnovnih boja u potpuno drugachijem tretmanu nanoshenja- skoro sve slike se bolje vide iz malo udaljene pozicije,potpuno drugachija kompozicija...a o izboru interesovanja, da i ne govorimo,..nemoj da te ponese osecaj za filing u ovom sluchaju:))))

njanja_de.manccini 16:32 20.04.2009

Re: прва јерес

Salvador Dali u svojoj knizi 50 Secrets of magic craftsmanship pise

e u toj knjizi jesi primetio ona pravila kojima treba slikar da se rukovodi ako hoce da bude uspesan:

pravilo #5 If you are one of those who believe that modern art has surpassed Vermeer and Raphael, don't read this book, just go right on in your blissful idiocy.

ovo samo za dragoljuba

vishnja92 16:42 20.04.2009

Re: прва јерес

On dalje nastavlja da nabraja koje jos delove tela bi zrtvovao da sazna tajnu Vermerovog zanata, mesanja boja, i slicno.

ih, steta sto nije docekao onu T.S. knjigu sa bisernom mindjusom, tamo sve pise :)

no bez sale - Dali je ipak "avida dollars" ('pohlepan na dolare', koliko se secam) - tako su ga prozvali bivsi drugari nadrealisti. nekako ne mogu Dalijeve izjave da uzmem za ozbiljno, ali valjda gresim.

ta pohlepa je mnogo gadna stvar.

Kazezoze 16:47 20.04.2009

Re: четврта јерес

angie01
по драголјубу,ћовек је открио импресиониозам неких двеста година пре френчмена

dragoLJUbe sreCho, to je sada dosta moderan pristup Vermeru, al on je po strukturi i tehnologiji, pristupu, tematici ipak barokni slikar,..da malo je olavbavio,..al kod impresionista je glavna igra osnovnih boja u potpuno drugachijem tretmanu nanoshenja- skoro sve slike se bolje vide iz malo udaljene pozicije,potpuno drugachija kompozicija...a o izboru interesovanja, da i ne govorimo,..nemoj da te ponese osecaj za filing u ovom sluchaju:))))

mislim da je dragoljub mislio na boje u svetlu kod vermeera koje su kasnije odredile nachin slikanja impresionista, kao jozef israelsa npr.

dragoljub92 10:48 21.04.2009

Re: четврта јерес

Kazezoze
angie01
по драголјубу,ћовек је открио импресиониозам неких двеста година пре френчмена

mislim da je dragoljub mislio na boje u svetlu kod vermeera koje su kasnije odredile nachin slikanja impresionista, kao jozef israelsa npr.

погоди казз,анге-и смета техничко знање па зато не види то светло.
@ане
кад скинеш барок са вермера онда се види импресионизам

angie01 11:19 21.04.2009

Re: четврта јерес

погоди казз,анге-и смета техничко знање па зато не види то светло.
@ане
кад скинеш барок са вермера онда се види импресионизам

kako mislish ne vidim svetlo- pa ja ti o njemu i govorim,..kod veremera izrazeni kontrast, sa definisanim izvorom svetla, kod inpresionista-ignorisanje kontrsta i docharavanje svetla kroz neformalno nanetu razigranu paletu jarkih boja,..to je potpuno drugachije vidjenje i dozivljaj-pa i prikaz.

Kod impresionista svetlo-titra, kod Vermera je ono jasan zrak, sa konkretnim izvorom i posledicom.

barok sa Vermera ne mozesh skinuti-jer je on primaran,...dodao je vishe opushtenosti u osecanju, izboru teme i njenoj postavci, s tim, shto se svi slazu, da mu je tehnika neprevazidjena.

the master of the universe!

(to shto se svaka nova generacija i pravac nadovezuju na prethodne i kroz izuchavanje koriste njihova znanja- to je svakako nesporno,...mislim, shta bi onda rekli za Brojgela i Bosha, u odnosu na pravila renesanse, a na putu prema baroku)

marco_de.manccini 15:46 20.04.2009

Лавиринт је у грудима

објашњава да су се наука и научници запутили у „опасну авантуру, која ће човечанству, осим користи, донети и велике, непоправљиве штете". Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији". „Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"...

Страх. Ништа друго. Људи се боје да отворе очи. Нема разлике између страха од погледа у свет око себе и погледа упереног унутра. Провалије и лавиринти су неминовност у оба света, а пропадање и лутање су директне последице страха од корачања, јер жмурење духом је неопростиво.

Predrag Brajovic 16:36 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

marco_de.manccini
... Страх. Ништа друго...

Тачно, можеш и овако тумачити оне написане речи.

Али надам се да се у Лавиринту може видети још један део његове приче, приче о библијској охолости људског ума. То што летимо у свемир не чини нас мање људима него што јесмо. То што смо разбили атом до његових чудесно тешко видљивих делића неће нас начинити трајнијим и јачим у оном сасвим људском смислу. Наводно Вермерово писмо у ствари је протест против јефтиног тријумфализма и охолости науке, и већ самим тим својим тоном оно мало припада 17. веку. (Уосталом, Левенхукова аутентична писма сасвим јасно указују да његов став, због властитих открића, никако није могао бити тријумфалистички: у микросвету који је открио он је видео само још већу славу Божју. А наводно Вермерово писмо написано је из те перспективе, као да се микробилог пред сликарем у неком трену разметао надмоћи коју му микроскоп и наука пружају.) То противосећање настаје у другој половини претпрошлог века и протеже се до данас, од појаве моћних машина и нових технологија.

Страх? Horror vacui? Сасвим сам сигуран да нас тамо, у Лавиринту, ништа не чека. Можда само нови градитељски подухват васионског краља Миноја? И не зебем од тога.

Само се плашим оних који ће ми Хигсов бозон обити о главу.

jasnaz 16:45 20.04.2009

u potrazi za skrivenim ---

--- Сасвим сам сигуран да нас тамо, у Лавиринту, ништа не чека.

--- Što nam daje za prâvo da sastavljamo priče i sakupljamo osmehe:

marco_de.manccini 16:48 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

... јефтиног тријумфализма и охолости науке ...

Има тога, свакако. Ради се о симетрији. И онај ко се боји да погледа унутра и онај ко се боји да погледа напоље може лако постати охол и односити се са омаловажавањем према оној другој димензији.

У сваком случају, мени се чини да оно није могао писати Вермер. Не онај Вермер. Његове ми се очи чине отворене, рекао бих и гладне.

Predrag Brajovic 17:08 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

marco_de.manccini
У сваком случају, мени се чини да оно није могао писати Вермер. Не онај Вермер. Његове ми се очи чине отворене, рекао бих и гладне.

Веровао или не, и ја исто мислим. Због текста морао сам, макар накратко, у супротно поверовати ;-)))

Друго ми је занимљиво: Збигњев Херберт, који је важио за стручњака за холандско сликарство, и то великог, одбио је (!) да сумња у аутентичност писма, иако је знао за расправе које су се поводом њега водиле. (Само обрати пажњу на тон писма: из њега звечи двадесети век. Или погледај онај линк у тексту, које сам поводом једног другог фалсификованог писма – овог пута Левенхуковог, које говори о Вермеру – тамо горе ставио.)

Хоћу рећи да су уметници, зарад неких својих опсесија и разлога, често склони фалсификатима :))

marco_de.manccini 17:20 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Нису ни научници имуни.

JJ Beba 17:24 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

marco_de.manccini
Нису ни научници имуни.

taman zaustih
:)))

Milan Novković 21:36 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Само се плашим оних који ће ми Хигсов бозон обити о главу.

Ja mislim da da kao što procep između dva leksikografska puta u pokušaju da se prevede Gordanina reč serendipity nestaje kako se napravi po korak u stranu od svakog od tih puteva, tako nestaje i semantički procep između mnogih proizvoda ljudskog razmišljanja, ma koliko različiti.

Šta nam ko, kad i kako može razbiti o glavu, od reči, slika i bozona danas, do ko zna čega sutra zavisi i od vremena, šta u tom vremenu pluta i kako se vreme razbija i odbija od toga što je iz glave poteklo i u glavu može da se vrati.

Zavisi od toga šta je istorijska reka svih nas koji se u njoj pojavimo pa nestanemo upumpala u civilizacijski balon koji onda drhtulji kako mu koji vetrovi za koje mi još ne znamo dopuštaju. Da li će balon da prsne? Možda, ali malo verovatno. Iz sličnog razloga zbog kog nije pukao juče, preključe li bilo kog dana pre toga.

Mi verovatno ne možemo da napravimo pukotinu u realnosti, čak ako bi nam to i bio cilj, zato što smo deo te realnosti, i što je više rastežemo tako rastežemo i cilj, pa sebe i svoje mogućnosti, do trenutka kad više ne umemo da izoštrimo ništa u toj "igri" rastezanja.

Ostaje sve prisutna simetrija, čije je ogledalo interesantno postaviti i tako da se ...Свака прича koja може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши... nazire, bar malo, u priči civilizacijskog napredka koja ima jedan lelujavi početak i jedan lelujavi smer.

Ja mislim da su umetnost i nauka dve neodvojive strane jednog te istog životnog novčića, jedne te iste prozirne folije. Nesigurne reči, formule i nesigurni prsti teku iz istog izvora :)

nsarski 21:47 20.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Mi verovatno ne možemo da napravimo pukotinu u realnosti

Ne "verovatno ne mozemo da napravimo", nego ja mislim da mi takvu "pukotinu", stagod to znacilo, ne mozemo ni da zamislimo (osim da pravimo analogije sa necim sto je vec realno).

P.S.
Upravo sam cuo vest da je Stiven Hoking danas hospitalizovan "u teskom stanju". U kakvom se lavirintu tek taj covek krece!

gordanac 22:44 20.04.2009

hawking

.."very ill" - taj deo vesti izgleda i potpuno neprimereno i sasvim tačno.Malo tužna vest, svakako.
Najzarobljeniji slobodan čovek na planeti.

p.s. Jedan od tekstova kojeg su mi "pojele mašine" bio je o - njemu.Sasvim malo o njemu kao fizičaru, već - o njemu. I verovao ili ne, naslov tog teksta bio je "Prečice kroz lavirinte".

nsarski 23:04 20.04.2009

Re: hawking

Izvini, ja sam dao link na drugu stranicu vesti. Evo je cela vest o Hawkingu

P.S.

Jedan od tekstova kojeg su mi "pojele mašine" bio je o - njemu

Ti zivis u Erewhon-u?! Erewhon - rise of the machines!

fehner 23:17 20.04.2009

Re: hawking

Na sajtu www.hawking.org.uk postavljeno je sledece obavestenje:

Professor Hawking is comfortable, but will be spending the night in hospital. The Cambridge University Press Office have a statement to this effect, and do not expect to have any further updates until mid-morning tomorrow.

Sta li im to znaci da je on 'comfortable'? Valjda da nema bolova, ali da li im je on to zbilja stavio do znanja ili su to lekari zakljucili na osnovu njegovih reakcija? Svest i ponasanje, jos jedan lavirint.

hamiltonian 02:52 21.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Milan Novković
Само се плашим оних који ће ми Хигсов бозон обити о главу.

Ja mislim da da kao što procep između dva leksikografska puta u pokušaju da se prevede Gordanina reč serendipity nestaje kako se napravi po korak u stranu od svakog od tih puteva, tako nestaje i semantički procep između mnogih proizvoda ljudskog razmišljanja, ma koliko različiti.

Šta nam ko, kad i kako može razbiti o glavu, od reči, slika i bozona danas, do ko zna čega sutra zavisi i od vremena, šta u tom vremenu pluta i kako se vreme razbija i odbija od toga što je iz glave poteklo i u glavu može da se vrati.

Zavisi od toga šta je istorijska reka svih nas koji se u njoj pojavimo pa nestanemo upumpala u civilizacijski balon koji onda drhtulji kako mu koji vetrovi za koje mi još ne znamo dopuštaju. Da li će balon da prsne? Možda, ali malo verovatno. Iz sličnog razloga zbog kog nije pukao juče, preključe li bilo kog dana pre toga.

Mi verovatno ne možemo da napravimo pukotinu u realnosti, čak ako bi nam to i bio cilj, zato što smo deo te realnosti, i što je više rastežemo tako rastežemo i cilj, pa sebe i svoje mogućnosti, do trenutka kad više ne umemo da izoštrimo ništa u toj "igri" rastezanja.

Ostaje sve prisutna simetrija, čije je ogledalo interesantno postaviti i tako da se ...Свака прича koja може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши... nazire, bar malo, u priči civilizacijskog napredka koja ima jedan lelujavi početak i jedan lelujavi smer.

Ja mislim da su umetnost i nauka dve neodvojive strane jednog te istog životnog novčića, jedne te iste prozirne folije. Nesigurne reči, formule i nesigurni prsti teku iz istog izvora :)

***
Asterionov dom

Znam da me optužuju da sam arogantan , mozda da sam i covekomrzac , pa i da sam mahnit , možda . Takve optuzbe (koje cu umeti da kaznim u pravi cas) naprosto su smesne. Istina je da ja nikada ne napustam svoju kuću, ali je isto tako istina da su njena vrata (kojih je bezbroj) (napomena: U originalu stoji cetrnaest , ali postoji dovoljno razloga da se zaključiti da, kod Asterioa, ova brojka oznacava bezbroj.) otvorena dan i noć kako ljudima tako i životinjama.neka izvoli kome god se prohte.Nece u njoj pronaci , doduse , ni ženstvenu raskos ni velelepnost palata , ali će naći spokoj i osamu.Naći ce se u kući kakvoj nema ravne na zemaljskom saru. (Ima onih koji izjavljuju da postoji jedna slicna u Egiptu, ali su to laži.) Čak i moji klevetnici priznaju da u kuci nema ni jedan komad namještaja . Još jedan smiješna glasina je da sam ja, Asterion, ovde zatoceb. da li trebam ponavljati da nijedna vrata nisu zatvorena , treba li dodati da nema brave? Istini za volju , jednom u sumrak sam i krocio na ulicu, no morao sam da se vratim pre mraka, toliko su me uplasila bezbrojna lica svetine, ravna kao dlan jedne ruke. Sunce je već bilo zaslo, ali neko neutesno decije zapomaganje i molitveni zagor prostacke gomile, bili su mi jasan znak da sam bio prepoznat. Narodom je kumio i preklinjao , bezao , nicice pradamnom padao; jedni su se openjali ka hramu dvojne Sekire , drugi su skupljali kamenice. Neki od njih, ja mislim, utociste potrazili u moru . Nije ništa moja majka zalud bila kraljica, ja ne mogu biti pomesan sa svjetinom, sve i da to u mojoj skromnosti to poželim. Činjenica je da sam besprimeran. Nisam zainteresiran za ono što jedan čovjek moze prenijeti na druge; kao filozof mislim da ništa ne da saopstiti vestinom pisanja. Uznemiravajući i trivijalni detalji nemaju mjesto u mom duhu, koji je preodredjen za uzvisena dela; Nikad se nisam potrudio da zapamtim razliku izmedju između jednog i drugog slova. Izdasna nestrpljivost nije mi dozvolila da naucim da citam. Ponekad zazalim zbog ovo ga, jer noći i dan sporo proticui.

Naravno, nisam bez razonode.Poput ovna spremnog da nasrne , mogu se pokrenuti kroz kamene hodnike , sve dok ne padnem osamucen u. Skrivam se u senci kakve catrnje ili stanem na zavijutku hodnika , pa se sam sa sobom naganjam. Bacim se katkad sa krova , sav se raskrvavim. U bilo koje vrijeme mogu da se nacinim da spavam, dovoljno je da zatvoreim oči i duboko disem. (Ponekad zaista zaspim ,a kad otvorim oci , dan promenio boju.) Ali, od svih igara, Najradije se igram sa drugim Asterionom.Pretvaram se da on dolazi u posjetu meni i da ga provodim kroz kucu. S velikom svecanoscu kazem mu ''Sasa se vracamo na prethodno raskrsce'' ili ''Sada izlazimo na drugo dvoriste'' ili ''Znao sam da ce ti se dopasti ovo curilo'' ili ''Da vidis sada catrnju napunjenu peskom'' ili ''Sada ces videti kako se racva podrum''. Ponekad se zbunim pa se obojica od srca nesmejemo.

Ne samo da smisljam nove igre, razmisljam ja i o svome domu. Svi dijelovi kuće se ponavljaju vise puta svako je mesto drugo mesto. Ne postoji jedan bazen, dvorište, jedne jasle, korito,ima ih cetrnaest (beskonacno) u broju.Gradjevina je velicine sveta;tacnije ona je svet. pa ipak od tolikog lutanja po dvoristima sa catrnjama i prasnjavim hodnicima poplocanim skriljcem obreh se jednom i na ulici i ugledah i more i hram dvojne sekire. Nisam ovo mogao shvatiti dok mi noćna utvara ne otkri da je cetrnaest( ima ih bezbroj) i mora i hramova. Sve se ponavlja više puta, četrnaest puta, ali dvije stvari na ovome svijetu kao da postoje samo jednom: gore vijugavo sunce, i dole Asterion. Možda ja sam stvorio i zvijezde i Sunce i ovu ogromnu gradjevinu samo se toga više ne sjećam.

Svakih devet godina devet ljudi uđu u kuću, da ih oslobodim svih zala. Čujem njihove korake ili njihpve glasove u dubini kamenih hodnika i razdragano im potrcim u susret. Obred traje tek nekoliko minuta. Oni padaju jedna za drugom a ja ni ruke da okrvavim. Gde padnu i ostanu. docnije mi njihove telesine pomazu da razlikujem hodnike Ne znam ko su, ali znam da mi jedan od njih prorokovahu, u trenutku njegove smrti, da ce i meni doci izbavitelj. Otad mi samoca lakse pada , jer znam da je moj izbavitelj ziv i da ce se na kraju izdici nad ovaj prah. Ako bi moje moje uho moglo uhvatiti sve sumove na svetu, ja bi trebao čuti korake njegove. Nadam se da će me odvesti nedge sa menje hodnika i manje vrata.Kako li samo izgleda moj izbavitelj ?Pitam se. da li je bik ili covek? Možda biti bik sa licem čovjeka? Ili je kao ja?

Blesnu jutarnje sunce na bronzanom macu. Ni traga od krvi vise nije bilo na njemu. "Neces verovati , Arijadna?" rece Tezej "Ali Minotaur bezmalo da se nije ni branio."

H.L Borhes

Mozda kao dobar primer za nas licni ''lavirint'' u kome svako od nas postoji moze da posluzi ova odlicna Borhesova prica..svako je zarobljen u svojoj prici , ''romanu'' , strukturi kako god (koju gradi oko sebe i kojom konfabulira i daje smisao i znacenje svim zbivanjima) , koja, sto je nameetnuta spolja , od drustva ili nase prirode , sto iznutra ( u smilsu da dolazi od nase individualne arhitekture uma , iskustava i jezika koji koristimo).

hamiltonian 02:56 21.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

nsarski
Mi verovatno ne možemo da napravimo pukotinu u realnosti

Ne "verovatno ne mozemo da napravimo", nego ja mislim da mi takvu "pukotinu", stagod to znacilo, ne mozemo ni da zamislimo (osim da pravimo analogije sa necim sto je vec realno).

P.S.
Upravo sam cuo vest da je Stiven Hoking danas hospitalizovan "u teskom stanju". U kakvom se lavirintu tek taj covek krece![/quote]

O God ,I could be bounded in a nutshell and count myself king of infinite space. --Hamlet.

nsarski 03:15 21.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

O God ,I could be bounded in a nutshell and count myself king of infinite space. --Hamlet

Da, naravno, ali ovde je u pitanju imaginacija, ili masta. Postoji sustinska razlika izmedju imaginativnog i imaginarnog (nerealnog). Pogledati N. Frye The imaginative and the imaginary.
"Pukotina u realnosti" bi, koliko razumem, bila druga realnost, drugacije ustrojstvo sveta. Realnost koja nije nasa. Recimo kosmos u kome 7 nije prost broj. Mi takav kosmos ne mozemo ni da zamislimo. Na to sam mislio kad sam ono gore napisao.

trener92 04:36 21.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

А како је Вермер веровао, наш превасходни задатак није да одогонетавамо тајне - јер то нам никада до краја неће поћи за руком, наше је да их постанемо свесни. И потом... Потом их прихватимо.

Ovo mi je nekako ostavilo najjači utisak, (ako može nešto da se izdvoji) . Hvala Predraže Brajoviću.

hamiltonian 22:05 21.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Meni je nekako prva asocijacija na ''pukotinu u realnosti'' ova sekvenca iz 2001... totalno van svakodnevnosg iskustva , mozda jedino zamisljeno od strane pesnika simbolista na hashishu (Malarme , Rembauld i kompanija) ili nekoga sa sinaestezijom
MIslim da je Kjubrik dobro uspeo da na medijum filma prenese opstu atmosferu neuobicajenog mesta , gde pojmovi prostora , vremena , kauzalnosti nemaju znacenje na koje smo navikli i koje racionalno ne mozemo spoznati...mesto na kome zakoni fizike mozda nisu kao u nasem delu svemira , a sto da ne , mozda vaze i neke druge matematicke istine , gde je recimo moguce dokazati ili opovrgnuti Continuum Hypothesis

nsarski 00:10 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Pa, i u prirodi postoje "nerealnosti", da tako kazem koje su u suprotnosti sa nasom intuicijom.
Na primer, najosnovniji princip u fizici je princip neprobojnosti. On kaze da dva fizicka tela ne mogu da se istovremeno nadju na istom mestu, i suprotno, da jedno fizicko telo ne moze istovremeno da bude na dva razlicita mesta. To je toliko "ocevidno" da se deci ni ne predaje u skolama - ocekuje se da je ta stvar intuitivno jasna.

Pa, u kvantnom svetu je moguce da jedno telo bude na dva razlicita mesta istovremeno, ako smo voljni da redefinisemo termin "bude". Ta "kvantna realnost" je potpuno kontra-intuitivna, da je o njoj moguce razmisljati samo u obliku matematickih jednacina - zato je kvantna fizika "teska". Sto vise prodiremo u taj svet, sve je vise matematike potrebno da bi ga "razumeli".

U svaakom slucaju, pukotinu u realnosti ne znam kako bi napravili, ili cak zamislili.

dragoljub92 00:20 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

U svaakom slucaju, pukotinu u realnosti ne znam kako bi napravili, ili cak zamislili

плати неком нашем политичару па да видиш како ће да разбуца сваку реалност

Milan Novković 08:35 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Ta "kvantna realnost" je potpuno kontra-intuitivna, da je o njoj moguce razmisljati samo u obliku matematickih jednacina - zato je kvantna fizika "teska". Sto vise prodiremo u taj svet, sve je vise matematike potrebno da bi ga "razumeli".

To je dobrim delom tako i zbog toga što je kvantna fizika najdublja teorija koju sad imamo. Kad to više ne bude slučaj, tj kad fizičari naprave ozbiljniji proboj na tom frontu, postoji i verovatnoća da će neki od danas neintuitivnih fenomena prestati da to budu.

Nedavno se pojavila vest da je neobjašnjivi šum u jednom gravitacionam detektoru u Nemačkoj predvidljiv teorijom po kojoj je ovo što mi doživljavamo kao prostor-vreme u stvari "holografska" projekcija komešanja "realnijeg", a, isto tako, ne baš intuitivnog, dvo-dimenzionalnijeg komešanja prostor-vremena tamo gde mi zamišljamo rub univerzuma.

U to intuitivno ime, ako zamislimo misaoni eksperimenat gde su nam čula sposobna da vide samo senke, onda imamo paralelu po kojoj kvantna mehanike nije više toliko kontra-intuitivna.

Ta paralala je scena glumice u pozorištu, u mraku, gde onda dva reflektora bacaju iza glumice dve senke - čak su entangled, dve glumice umeju da zauzimaju "isti" prostor itd :) (ilustracija na tvoj fragment "...ako smo voljni da redefinisemo termin "bude"..."

nsarski 11:07 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Ta paralala je scena glumice u pozorištu, u mraku, gde onda dva reflektora bacaju iza glumice dve senke - čak su entangled, dve glumice umeju da zauzimaju "isti" prostor itd :) (ilustracija na tvoj fragment "...ako smo voljni da redefinisemo termin "bude"..."

U ovom primeru se, ako dobro razumem, ilustruje mogucnost da je ovaj svet samo projekcija neke "vece" realnosti, kao sto je senka projekcija trodimenzionalne osobe u prostoru. (Platon se, naravno, osmehuje u ovom trenutku).
Takve hipoteze postoje unutar nekih teorija koje kazu da u toj vecoj realnosti (koja je, naravno, 11 dimenziona) sve sile mogu da se unifikuju i iste su jacine. Ono sto je nama culima (i mernim instrumentima) dostupno je projekcija te realnosti na nas 4 dimenzioni prostor-vreme.
Medjutim postoje druge vrste "vece realnosti" koje su nam culima dostupne, ali koje, mozda, ipak ne mozemo da "vidimo" - kao, na primer, sto pas, sa savrsenim culom vida, ne moze da prepozna Mona Lizu. Za njega je to samo sara u boji koju on sasvim precizno vidi. Za prepoznavanje Mona Lize potrebno je, ali nije dovoljno, samo culo vida. Ta sara ima znacenje koje je njemu nedostupno.

Na slican nacin, preplitanje zivotnih putanja u lavirintu zivota u razlicitim istorijskim dobima, da tako kazem, nama izgleda kao haoticno i ponekad koincidentno i, samim tim, zanimljivo. A mozda su te zamrsene putanje realizacija neke precizne opstije seme koju mi naslucujemo samo u fragmentima.
Mislim da je to P. B. pokusao da opise u svom tekstu - taj fragment koincidencija - kao sto bi opisao lep cvet, na primer.

Predrag Brajovic 11:57 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

nsarski
Mislim da je to P. B. pokusao da opise u svom tekstu - taj fragment koincidencija - kao sto bi opisao lep cvet, na primer.

Минотаур у лавиринту дође нам као тамна материја: знамо да постоји, осећамо њено дејство, али нам није пред очима. Без њега, Минотаура, овај свет би изгледао сасвим другачије.

Како беше она реч: колоплет? Реч која сасвим добро те коинциденције описује у нашим личним судбинама, али је ништа мање ваљана и да нас цивилизацијски заокружи.

Milan Novković 12:59 22.04.2009

Re: Лавиринт је у грудима

Takve hipoteze postoje unutar nekih teorija koje kazu da u toj vecoj realnosti (koja je, naravno, 11 dimenziona) sve sile mogu da se unifikuju i iste su jacine.

Ovde se radi o manje dimenzija i priča je nešto razumljivija i ne-fizičarima :) Evo linka.

Ono što je posebno interesantno, a ovaj članak ne navodi, je da se pojavio šum koji ljudi pri detektoru ne umeju da objasne, a njihova posebna specijalnost je borba sa šumom (prođeš biciklom na dva kilometra i detektor to registruje - ovi ljudi to onda umeju brzo da objasne).

Vidi ovo, ako već nisi :) (Predrag dozvoljava trolovanje ako se ne varam - btw, P B, ako se baš tako izgovara, ne Pe Be ili Pi Bi, je odlična borbena mantra, IMO :)

Ok, nije Mona Liza, ali evo paralele gde "opštije šeme" ne razvlačimo previše u evolutivnom vremenu ili matematičko-fizičkoj dimenzionalnosti i gde te opštije šeme postoje, kao što kažeš, ali postoje i interesantni putevi u dva različita vremena preko kojih je teško postaviti šemu:

Zamisli Predrag napiše Ilijadu, identičnu Homerovoj za koga ne znamo. Pa nam kažu za Homera. Ma kako se koncentrisali samo na delo, a ne na autora, sama svest o dobu iz kog autor potiče izvlači incident bacanja dece sa zidina iz dva potpuno različita lavirinta, ja mislim.

Da ne bude zabune potpuno se slažem sa svim što kažeš, samo mi je uvek iznova interesantno kako nas vreme i sredina u kojojima smo odrasli uvek vraćaju na pitanje fluidnosti "ljudske jednačine", kako su vrata koja vode do nekih najstarijih delova lavirinta zatvorena, što, naravno, ne čini "...fragmente koincidencije..." ništa manje interesantnim, nego upravo obrnuto.

miloradkakmar 08:50 21.04.2009

Kamenčići

„Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"..

Vreme je udesilo da se vas četvorica nađete u rasponu od pet vekova u potrazi za izlazom iz Lavirinta , odnosno strahom od spoznaje njegovog mogućeg ishoda. Uvek se pitam , šta činiti kada se približimo očevidnosti - da li je prihvatiti ili se i dalje igrati neveštosti , dok u stomaku igra, titra znatiželja. Da li prekoračiti svesnost , u nepoznato se uputiti sam , bez nade za povratkom ili se prepustiti nesvesnom ? Koliko ostati nedorečen i da za pet vekova budeš shvatljiv ili reći sve , eksplodirati "u tajanstvenoj praznini svemira"?
Ovaj tvoj tekst meni je bacio kamenčiće, od prašine sa Vermerovih slika, u traganju za sobom.

Zbginjev Herbert
KOSA

Kosa
raste noću
na zidu

nije to uvojak
iza pametnog uva

ne pripada takođe
ni pokretnom krilu noći

odvojena od kože
vodi život
suv i zaseban
pokrete ima nemirne
za bivšim dodirom
rasteže se
bolesno

ni belo
ni crno
njena boja je pre
šušanj

škrgutanje zubima
nagli krik
pucketanje prstima
nije u stanju da je otera

kosa raste jednostavno na zidu

Predrag Brajovic 09:03 21.04.2009

Re: Kamenčići

Слепило: мој интернет провајдер, ноћас, навукао ми је на очи повез за спавање, и нисам имао излаз на мрежу свих мрежа. Стога овде да се обрадујем Борхесовом Астерионовом дому и Хербертовој Коси.

Почиње радна недеља. Добродошли назад у наше мање заносне лавиринте.

Unfuckable 12:14 21.04.2009

Re: Kamenčići

Добродошли назад у наше мање заносне лавиринте.

ne znam koliko je blogerima poznata činjenica da
svako od nas ponosito nosi svoj lični lavirint

kalganov 14:39 21.04.2009

pletene sudbine

Jos jednom magister Brajovic pokazuje smisao za poimanje paralelne istorije koji je daleko od kvazi i pseudo, i dalje krstaseci za punu afirmaciju poljskih (izvrsnih) pesnika u nas.
Nesto slicno je i Ijan Pirs uradio sa Slucajem putokaza (promovisuci ostrvske naucnike sedamnaestog veka) i postao najcitanijij pisac u Engleskoj te godine (toliku citanost opravdavamo trivijalnom detektivskom potkom, od koje je, Predraze, Vas tekst oslobodjen).
Nadam se da ce se ovi tekstovi (sa bloga, razume se), ubrzo naci u nekoj zbirci eseja koja ovoga puta nece biti ogranicena brojem znakova.
ZA PISANJE MORATE NACI VREMENA!

Predrag Brajovic 16:08 21.04.2009

Re: pletene sudbine

Хвала на лепим речима, друже Калганов.

Даћемо све од себе да испунимо свенародне наде, а време... време није ни на чијој страни, ма како упорно се Мик Џегер драо већ дужи низ година (извињавам се што снимак пуцкета, а видео је црно-бели; давно је било доба ове песме):

Blade Runner 16:30 21.04.2009

Re: pletene sudbine

извињавам се што снимак пуцкета

LP snimak

Predrag Brajovic 23:19 21.04.2009

Re: pletene sudbine

Predrag Brajovic
Хвала на лепим речима, друже Калганов.

Хвала на лепим речима, друже Калганов. (Понављање је мајка учења.)

kalganov 12:32 22.04.2009

Re: pletene sudbine

Kostic i recepcije (kraj kojih su inace uvek bili najbolji separei)

Isidora - avantgardejci - socpostmodernisti istancanog sluha - blogeri

Ups, trolza

vladimir petrovic 14:58 22.04.2009

Re: pletene sudbine

Kalganov
Kostic i recepcije (kraj kojih su inace uvek bili najbolji separei)

Isidora - avantgardejci - socpostmodernisti istancanog sluha - blogeri

Isidora?
Koliko znam, Brajovic ne voli Isidoru (ili, blazije receno, ravnodusan je prema njenoj knjizevnoj licnosti). Zasto mu je pominjati?

Predrag Brajovic 15:24 22.04.2009

Re: pletene sudbine

vladimir petrovic
Koliko znam, Brajovic ne voli Isidoru (ili, blazije receno, ravnodusan je prema njenoj knjizevnoj licnosti). Zasto mu je pominjati?

Преживећу, Владимире. Али ти волиш Лазу Костића. ;-)

kalganov 20:36 22.04.2009

Re: pletene sudbine

vladimir petrovic
Koliko znam, Brajovic ne voli Isidoru (ili, blazije receno, ravnodusan je prema njenoj knjizevnoj licnosti). Zasto mu je pominjati?

Svaka slicnost sa Jovanom ljutim Skerlicem je slucajna, iako i Brajovic zagovara previse je intelektualna da bi bila pisac, premalo zenstvena da bi se okretali za njom.
U dubini vlastitog poetskog hitsjalfa uveren sam da je i surovi ali pravedni Brajovic duboko postuje.

gordanac 02:58 22.04.2009

zajednička sudbina..

...našeg malog prevoznog sredstva kroz Lavirint Univerzuma...
Danas je Dan Planete Zemlje

Itaka - Konstantin Kavafi - lavirint prevoda

Збигњев Херберт

Крштење

Ветерани четрдесетодневних потопа
упознати са провалама неба
који су видели смрт планина
и избављење мишева
сада седе на својим праговима
гледају таласање жита
лепо као опадање вода
то је била веома срећна помисао
поверити наду птицама
отада је њихова вера моћна
као голубарник

спашени из пламтећих кућа
где човек гори као перце
загледају у унутрашњост лобање
у бесмисао свитка ружичасте анатомије
они који познају значај тела
говоре
да заслужују више некретнина
злочинац мачка и астроном
лоши и добри
изравнаће плитке јаме

на крају ми с труном дуге под капцима
који подижемо покретима горе и доле
приносећи му жртву
и спуштајући капке
говоримо
и једни и други имају руке
уроњене у воду
уроњене у ватру
помирене ништавности
или милосрђе

а само против нас су
црквени очеви писали брошуре
contra academicos
само нас задеси страшна судбина
пламена и ламента
пошто примисмо крштење земље
одвише храбри бејасмо у неизвесности

vishnja92 10:24 22.04.2009

Dan Planete Zemlje

okeanski lavirint

JJ Beba 16:08 22.04.2009

poruka vode

poruka vode: voda pamti

vishnja92 16:20 22.04.2009

Re: poruka vode

fantazija :)

edit - hvala

nsarski 16:47 22.04.2009

Re: poruka vode

JJ Beba
poruka vode: voda pamti

Nazalost, ne pamti :))

JJ Beba 17:11 22.04.2009

Re: poruka vode

nsarski
JJ Beba
poruka vode: voda pamti

Nazalost, ne pamti :))

žao mi je šarski, al kod mene nemaš tolko autoriteta
za mene ipak pamti

Kazezoze 17:15 22.04.2009

Re: poruka vode

žao mi je šarski, al kod mene nemaš tolko autoriteta
za mene ipak pamti

ni kod mene...meni se bash dopada da voda mozhe da pamti :)

vishnja92 17:29 22.04.2009

Re: poruka vode

i meni

nsarski 17:33 22.04.2009

Re: poruka vode

meni se bash dopada da voda mozhe da pamti :)

I meni, naravno.
Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.
To su, po mom misljenju, legitimne poetske istine koje su ponekad jace od naucnih.

vishnja92 17:35 22.04.2009

Re: poruka vode

Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

nema tu sta da volis da mislis, to je ziva istina :)

JJ Beba 17:45 22.04.2009

Re: poruka vode

Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

a što ne bi imale?
moje biljke mi kažu da imaju i ja im verujem

Kazezoze 17:47 22.04.2009

Re: poruka vode

vishnja92
Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

nema tu sta da volis da mislis, to je ziva istina :)

vishnja92 17:50 22.04.2009

Re: poruka vode

edit - sacedanamkaze da smo sekta.....

vladimir petrovic 17:50 22.04.2009

Re: poruka vode

Nsarski
Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

Imaju.

A emocije ima i britanski prestolonaslednik princ Čarls.

Pričaju medjusobno (Čarls i biljke).

Predrag Brajovic 17:55 22.04.2009

Re: poruka vode

Вода, стварно, не памти. Метал памти.

vishnja92 17:56 22.04.2009

cetvrta jeres

A emocije ima i britanski prestolonaslednik princ Čarls.

Pizone, pajz vamo

uz izvinjenje svim prisutnima, doticni mi je uvek delovao kao daleko senzibilnija i emotivnija osoba od pocivse mu supruge. zalim slucaj, izgleda da i po ovom pitanju imam neki poremecaj.

Predrag Brajovic 20:26 22.04.2009

Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

nsarski
JJ Beba
poruka vode: voda pamti

Nazalost, ne pamti :))

... памти!!!

vishnja92 20:32 22.04.2009

Re: Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

oh!

:)

Kazezoze 20:35 22.04.2009

Re: Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

... памти!!!

...i oseca

mirelarado 20:36 22.04.2009

Re: poruka vode

Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

А каткад и памте уместо нас. У овом облику, рецимо:

njanja_de.manccini 20:38 22.04.2009

Re: poruka vode

А каткад и памте уместо нас. У овом облику, рецимо:

uh jel treba i ovde jedna slikica na temu Tree Hugers?

angie01 20:45 22.04.2009

Re: Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

Kazezoze
... памти!!! ...i oseca

angie01 20:46 22.04.2009

Re: poruka vode

JJ Beba
Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.a što ne bi imale?moje biljke mi kažu da imaju i ja im verujem

i ja!

vishnja92 20:47 22.04.2009

Re: poruka vode

treba treba :)))

mirelarado 20:48 22.04.2009

Re: poruka vode

njanja_de.manccini
А каткад и памте уместо нас. У овом облику, рецимо:

uh jel treba i ovde jedna slikica na temu Tree Hugers?

Никако, Њањо! То је мрачни остатак прошлости и како силицијум, или на чему се већ заснивају компјутери, преузима ту улогу колективног памћења човечанства, тако су нам нешто веће шансе да прашуме неће нестати и да ћемо имати шта да дишемо.

Kazezoze 20:53 22.04.2009

Re: poruka vode

mirelarado
Ja takodje volim da mislim da biljke imaju emocije, na primer.

А каткад и памте уместо нас. У овом облику, рецимо:

to su i za tvrdoglave nauchnike neoborivi dokazi :)))

nsarski 20:57 22.04.2009

Re: Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

Predrag Brajovic
nsarski
JJ Beba
poruka vode: voda pamti

Nazalost, ne pamti :))

... памти!!!

Ha,ha!
Znaci, ako bi se ovaj Snesko istopio, pa onda zaledila ta voda u koju se pretvorio, taj led bi se ponovo formirao kao Snesko?

Predrag Brajovic 21:00 22.04.2009

Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

nsarski
Predrag Brajovic
nsarski
JJ Beba
poruka vode: voda pamti

Nazalost, ne pamti :))

... памти!!!

Ha,ha!
Znaci, ako bi se ovaj Snesko istopio, pa onda zaledila ta voda u koju se pretvorio, taj led bi se ponovo formirao kao Snesko?

Наравно. Докле год има:

:))))

vishnja92 21:03 22.04.2009

Re: Dottore, ипак нађох пример кад вода облик

Znaci, ako bi se ovaj Snesko istopio, pa onda zaledila ta voda u koju se pretvorio, taj led bi se ponovo formirao kao Snesko?

ne, ta voda bi donela prisenak detinjstva svakome ko je popije (onako krisom, iz sake)

gordanac 21:27 22.04.2009

pamćenje vode...

..tzvrtz!
voda ne pamti ništa, ne ume, ne zna, nada, niente, ничево...
po njoj se mogu imena pisati, ali voda - ne pamti
Dočim, ovaj mali izgleda - pamti:

A brief history of C60

..kao fina mala planeta koja će tek da bude :))

JJ Beba 23:50 22.04.2009

Re: pamćenje vode...

.tzvrtz!
voda ne pamti ništa, ne ume, ne zna, nada, niente, ничево...
po njoj se mogu imena pisati, ali voda - ne pamti

e baš me briga
voda pamti i tačka

ivana23 00:25 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

ivana23 00:26 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

vishnja92 07:33 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

e baš me briga
voda pamti i tačka

(ovo je sifrirana oznaka za "preporuka ko vrata". kad moze meni budimac da krade formulacije mogu i ja njemu)

JJ Beba 13:55 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

vishnja92
e baš me briga
voda pamti i tačka

(ovo je sifrirana oznaka za "preporuka ko vrata". kad moze meni budimac da krade formulacije mogu i ja njemu)

ma da bre

ako ne veruju da mali ljudi žive u radiju
marš iz našeg sokaka

Unfuckable 19:45 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

(ovo je sifrirana oznaka za "preporuka ko vrata".

gordanac 22:25 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

ako ne veruju da mali ljudi žive u radiju
marš iz našeg sokaka

naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru
meknows

JJ Beba 23:06 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

gordanac
ako ne veruju da mali ljudi žive u radiju
marš iz našeg sokaka

naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru
meknows

ma znala sam ja da ti veruješ u male ljude....i Miku Antića
al te šarski ponekad zavede i odevede tamoamo

dragoljub92 23:06 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

gordanac
ako ne veruju da mali ljudi žive u radiju
marš iz našeg sokaka

naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru
meknows

nisu mali ljudovi ne go mali japanci(jes pleoznazam al tomuještomuje)

Predrag Brajovic 23:12 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

gordanac
naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru

Али како онда сви стану у њега кад је утакмица?

П.С.
Шта памти онај C60?

dragoljub92 23:20 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

Predrag Brajovic
gordanac
naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru

Али како онда сви стану у њега кад је утакмица?

П.С.
Шта памти онај C60?

pa zbijuse,a цсиксти памти време ако се сећам,пошто ја ту особину немам

Predrag Brajovic 23:38 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

dragoljub92
Predrag Brajovic
gordanac
naravno da u radiju žive mali ljudi!
i u televizoru

Али како онда сви стану у њега кад је утакмица?

П.С.
Шта памти онај C60?

pa zbijuse,a цсиксти памти време ако се сећам,пошто ја ту особину немам

C14 памти време. C60... свој облик?

gordanac 23:41 23.04.2009

Re: pamćenje vode...

П.С.
Шта памти онај C60?

Sve.
Zvali su ga "pametan molekul".
Otprilike kao priča o vodi i Snešku - kao kad bi voda (sneg) od koje je napravljen Sneško, nakon promene faze uvek i opet bila (mogla biti samo) - Sneško, ništa više.
Bio je "Molekul Godine"
"The 1996 Nobel Prize in Chemistry has been awarded to three chemists for their discovery of fullerenes, a family of highly symmetrical carbon-cage molecules whose prototypical member is C60, known as buckminsterfullerene, or "buckyball" for short. A bond-line structure of buckyball is shown below:

Meni se dopao zbog šestougla (rešetke) i petougla kojim se mora "popunjavati", lako je zamisliti da ipak postoji osa petog reda (axis nepostojeća) kad ga vidiš kako je šašavo napravljen....

"In C60, hexagons and pentagons of carbon link together in a coordinated fashion to form a hollow, geodesic dome with bonding strains equdistributed among 60 carbon atoms. Some of the electrons are delocalized over the entire molecule--a feature even more pronounced in that workhorse of organic chemistry, benzene. Benzene is flat and many of its derivatives also tend to stack in flatsheets. Spherical buckyballs literally add a new dimension to the chemistry of such aromatic compounds. Buckministerfullerine has been named the Molecule of the Year. In addition to openingup new fields on chemistry, C60 also shows interesting physical properties. It is resistant to shock and it has been suggested that as a lubricant, there is even evidence of superconductivity and it may provide the added ingredient that makes diamond films more practical. "

I lako je zamisliti "narušene simetrije" kad ga malo bolje pogledaš...fini stvor, lavirintski...

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Predrag Brajovic

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi