Literatura

Zajednička sudbina: Lavirint

Predrag Brajovic RSS / 19.04.2009. u 20:33

 

 ОКВИР ЗА СЛИКУ

VermerPoglednaDelfte.jpg     Свака прича може да почне било где. И било кад. Ова која следи има најмање три могућна доба и места свог рођења. И много начина да почне и да се оконча. Рецимо, година је 1668, а град се зове Делфт. У њему двојица тридесетше-стогодишњака, у некој од крчми која је била поприште „тулипоманије" - доба када се једна луковица лале ту могла продати по цени ваљане куће, и преко ноћи, играјући на цветној берзи, постати богат - разговарају о нечем важном. У невеликом Делфту сви се међу собом знају, па тако и ова два посетиоца. Иако понекад пргави карактер тамошњег народа осликава изрека „Стотину Холанђана, стотину ножева", за њих предање казује да су били пријатељи. Први међу њима, Антони ван Левенхук, кога историја не би памтила да је остао само оно што му је било намењено да буде - трговац текстилом, свом пријатељу описује последње призоре што их је угледао кроз сочиво свог микроскопа.
     Као и сви мајстори тканине, и Левенхук уме да протрљавши међу прстима узорак ткања процени број влакана и њихов квалитет. Но каткад и прсти умеју да преваре. У Амстердаму, где је код једног Шкотланђанина изучавао занат, подучили су га да под увеличавајућим стаклом преброји нити и тако утврди квалитет материјала. Антони, који осим свог матерњег језика није говорио ниједан други, радозналошћу надокнађује своје ограничено знање, и гоњен њоме прави микроскопе, далеке рођаке оне амстердамске лупе, који су били способни да увеличавају предмете до 500 пута. Нико од његових савременика не зна којим то начином Левенхук ствара тако моћна а сићушна сочива, што је тајна с којом ће умрети. С тврдоглавом упорношћу први микробиолог открио је призоре који су до тада били недоступни: ређају се цртежи сићушних буба, финог ткања лептирових крила, бактерија, капилара, мишићних влакана, мушке семене течности...Levenhukovprikazspermatozoida.jpg
     Преко пута њега, каже хроника коју домишљамо, седи сликар Јоханес Вермер. За њега ван Делфта мало ко зна; у два следећа века историје сликарства, уџбеници и колекционари готово да га не помињу. Његова се данашња слава једино може мерити са нехатном снагом историје у којој нестају слабићи, презрени и неталентовани. Вермер има своје бриге: укупно је имао петнаесторо деце и многобројне неплаћене рачуне, због којих каткад, на име дуга, мора повериоцу да преда неку своју слику. Потпомаже га и издржава ташта, јер зарада од његових дела није довољна. Оно доба није трпело сликаре који су, као Вермер, стварали две-три платна годишње. Уосталом, већину његових слика купује један те исти суграђанин, богати Питер Клас ван Рајвен, што значи да слава његове вештине не напушта границе провинцијског Делфта. Он нема ученике и следбенике, као Рембрант, нити на властиту корист продаје и умножава своје цртеже и гравуре. Понеки знатнији посетиоци његовог родног града ипак свраћају у сликарев студио, а једног од њих, немајући тренутно ниједно платно да му покаже, Вермер води до свог пекара, којег је недавно исплатио сликом. И уз мирис пецива посетилац напокон успева да угледа Јоханесово дело.
     Дакле, те давне 1668. године Јоханес Вермер и Антони ван Левенхук седели су у крчми у Делфту, и то можда баш у оној која се звала Мехелен, причајући о сликарству, свету из микроскопа и светлости холандског неба, коју је сликар унео у безгрешно чисте собе делфтских кћерки и жена. Разговор се, потом, и поред жара због обавеза прекида, и уследио је растанак. Оно што је остало недоречено, недопричано, Вермер је, верују неки, Левенхуку изрекао писмом. И поводом њега отпочиње прича, коју је у 20. веку исписао пољски песник Збигњев Херберт. А ми, десетак година после његове смрти, настављамо да је својим речима казујемо. Једнога дана можда још неко, нови читалац или писац, буде хтео да даље настави ову нит.
     И клупко ће опет почети да се намотава, водећи нас, као Аријадну, све даље од средишта лавиринта. У коме, ипак, све почиње.

ЛАВИРИНТ

     Лавиринт је, испрва, био скровиште срамоте. Како легенда каже, начињен је да би се чудовишно дете - с главом бика и телом човека - сакрило испред радозналих очију. Дететова мајка била је жена критског краља Миноја, чију су перверзну прељубу, полни однос са биком, древне хронике објашњавале божанском осветом. Остало је забележено да је Минотаур, пород жене и животиње, живео скривен у срцу Лавиринта у којем су му приношене људске жртве. Одатле жртвованима спаса није било, а Минотаур, изгнаник из света људи, био је последњи пресудитељ.
AntonivanLevenhuk-1.jpg     Ова необична прича о Лавиринту и његовом становнику, о запретеној грађевини из које је човеку немогуће пронаћи излаз, већ је сама по себи упечатљива парабола. То што су је касније и многи модерни књижевници користили и прерађивали - каткад је изгледало да је сачињена управо по мери њиховог духа - само је доказ постојања црвене нити историје људског ума. Тако је, на пример, Збигњев Херберт, песник нобеловац, продорном иронијом обојио ову крваву причу. У његовој песми у прози Минотаурова историја јунак из наслова је тек тупаво помало наказно дериште (медицинским речником он је хидроцефал), за кога је отац набавио најсавременије педагошко учило - лавиринт. Јер тако ће, постоји нада, кнез Минотаур постати упућен „у начела правилног мишљења". Ходници лавиринта су ходници индукције и дедукције, који у једном трену постају сувишни буквар овом бесперспективном ђаку. И потом долази Тезеј да га реши мука властитог постојања...
     Доста година доцније Херберт се у свом есеју под насловом Писмо скривено вратио својој некадашњој песничкој теми. Његов невелики текст бави се трима листићима папира који садрже преписку између Јоханеса Вермера и Антонија ван Левенхука. Узгред буди речено, тек малобројни верују у аутентичност овог документа; једним делом и стога што он прибраним тоном пророчански открива сасвим модерну цивилизацијску недоумицу и чегрст. А такво промишљање не слаже се са замишљеним ликом сликара Вермера, који је писмо наводно сачинио.ZbignjevHerbert-2-1.jpg
     Оставимо све ове сумње по страни и погледајмо шта тамо пише. Јоханес Вермер, тај Вермер у којег верујемо, свом пријатељу научнику, који се пред њим разметао послушном снагом микроскопа и у капи воде показао му ковитлац необичних створења, објашњава да су се наука и научници запутили у „опасну авантуру, која ће човечанству, осим користи, донети и велике, непоправљиве штете". Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији". „Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"...
     Празнина о којој Вермер говори настаје упркос напору да се човек изведе из „лавиринта заблуда и случајности", да му се, напокон, открије јасно и право знање. Овакав напредак не доноси истинско олакшање и само реч „Провиђење замењује речју нужност." Они који су се некада клањали у цркви данас ће, како је говорио други писац, у страхопоштовању нажуљати своја модерна колена пред циклотроном или неким другим много бизарнијим изумом. А како је Вермер веровао, наш превасходни задатак није да одогонетавамо тајне - јер то нам никада до краја неће поћи за руком, наше је да их постанемо свесни. И потом... Потом их прихватимо.
     Данас покојни Херберт није без разлога посветио пажњу овом наводном Вермеровом писму. Његова поезија у себи садржи нека од начела које је холандски сликар готово повређено можда изрекао. У стиховима које је писац Господина Когита стварао та старовремска отменост духа припитомљавала је сву наказност Минотаура и чинила га апсурдним и вредним благонаклоног подсмеха. У Лавиринту је, дакле, био сакривен Минотаур. У Левенхуковом лавиринту, у самом његовом срцу, ишчекује нас само зјапећа празнина и ниједна бичја лешина коју бисмо одатле могли тријумфално изнети.

ПРАШИНА...

VermerAstronom.jpg     Вратимо се назад у Делфт, који је својим каналима и улицама тек помало наликује на лавиринт. У њему је 1668. године, поуздано се зна, Вермер завршио слике назване Астроном и Географ. У ствари, тек на првој од њих уписан је датум, а другу су различита истраживања ставила у приближно исти временски оквир. Ниједно име од оних који су позирали сликару није, до данас, са сигурношћу утврђено. Верује се да су на неким Вермеровим платнима оцртани ликове његове жене Катарине Болнес и две најстарије кћери. Што се тиче идентичног мушког лика са поменутих слика, раширено је привлачно убеђење да је реч о Антонију ван Левенхуку. У ствари, ни за то нема никаквих чврстих доказа, а ни само пријатељство између двојице најславнијих становника Делфта нема своју писмену потврду. Без сумње је да су се њих двојица морали знати: њихов невелики родни град је у оно доба имао петнаестак хиљада становника, и у њему су обојица били на великом гласу. Такође их је морала спајати заједничка страст ка оптичким уређајима, код једнога према микроскопу а код другог према cameri obscuri. И најпре, ако у нечему треба тражити доказ да су њих двојица били пријатељи, то јесте чињеница, забележена у архивима Делфта, да је Левенхук био извршилац сликаревог тестамента. А такви послови се не стављају у руке незнанцу или познанику. Зато бисмо можда требали да верујемо како је на оним сликама заиста налази Левенхук, Вермеров пријатељ и најугледнији научник једног малог града.
     Вермер је, кажу забележене речи Катарине Болнес, напрсно умро 1675, копнећи током два дана. Био је, тврди његова жена, скрхан породичним и новчаним бригама, јер богата је Холандија тих година пролазила кроз велику кризу. Тржиште слика, као некада тржиште лала, нагло је пропало, а Вермера, који је и сам трговао уметнинама, тај слом затекао је са хрпом непродатих платана. Када је реч о документима који су и белешка његовог постајања, њих има довољно али реч је само о уобичајеним административним обрасцима. Његов оригинални руком писани запис сачуван је тек у једној прилици, у коментару који се односи на низ слика италијанских мајстора, где трговачки трезвено њихову вредност оцењује готово ништавном. Писма, која се већ дуго година појављују и приписују Вермеру или о њему говоре, заједнички исписују његова окаснела слава и марљиви фалсификатори. Ниједно од њих није издржало ситничаве провере многобројних архивских стручњака и историчара уметности. Последње такво појавило се недавно. Један разбарушени стручњак за Вермера, Кејс Калденабах, кратко је све ово прокоментарисао: „Осим оних пар Јоханесовом руком писаних редова, јер ништа друго не постоји, све остало измислиле су литерате."
     Па откуда онда смелост Збигњеву Херберту да у један од тих фалсификата, иако упозорен,VermerGeograf-1.jpg приљежно поверује? И откуд, онда, нама истоврсна смелост да за њим једнаким путем кренемо? Прича коју доноси Вермерово несуђено писмо не дугује своју привлачност аутентичности њеног ауторства. Онај вештак који га је написао у Вермерово име мора да је, као што каже Калденбах, био литерата. Јер оно од свог читаоца захтева исто што је и пољски песник тражио од литературе: да нас чини трезвено будним, да нас држи на опрезу. Херберт је једном приликом рекао како су речи прозор у стварност. Кроз прозор, на многим Вермеровим платнима, светлост тихо пада у собу. И тек под том усмереном, баршунастом светлошћу његови ликови добијају пуноћу свога постајања и присни карактер. Дакле, исто оно у шта је посвећено веровао и сâм Збигњев Херберт, пишући своје песме у Пољској отетој од сопственог народа и историје. Било чије речи, напокон, могу постати прозор који доноси светлост што пада на Вермеров и наш свет. А онда није важно ко их је написао: вешти фалсификатор или вешти, стварни уметник.
     Свака прича може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши. Ова о Вермеру, Левенхуку, Херберту, Миноју, Минотауру и Лавиринту записана је, случајно, у Београду, у двадесет првом веку. Она је, у ствари, тек прашина са Вермерових слика, под којом ћемо можда изнова открити оно што умемо да заборавимо.



Komentari (226)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

vishnja92 vishnja92 20:47 19.04.2009

hvala

Predrage
uzivancija :)

ps - mnogo volim Vermerovo svetlo
gordanac gordanac 20:56 19.04.2009

---

Kakva fina višestruka priča!

...И клупко ће опет почети да се намотава, водећи нас, као Аријадну, све даље од средишта лавиринта. У коме, ипак, све почиње...


..Кроз прозор, на многим Вермеровим платнима, светлост тихо пада у собу. И тек под том усмереном, баршунастом светлошћу његови ликови добијају пуноћу свога постајања и присни карактер....


I svaka priča može da počne od bilo čega, i svaka "prava" je - iznutra, nijedna "spolja". Čak ni one koje su očito "spolja".
Lavirint svakog narativa je - između redova narativa, to hoću da kažem.
Otuda i Herbert može da plete priču o susretu ljudi koji su se mimoišli, otuda i mi (koji smo se, takođe, mimoišli) možemo nastaviti priču kakonamdrago.
Predraže Brajoviću, nekako ti svečana ova priča, preraskošno za esej, prećutljivo za poeziju...taman za večeras...
Hvala za užitak čitanja.
JJ Beba JJ Beba 21:00 19.04.2009

super

volim
Unfuckable Unfuckable 21:04 19.04.2009

wow Brajoviću

koliko ovo slojeva (levela) ima, majkomila
prvo sam se teleportovao, ne znam uopšte zašto, ali to mi se redovno dešava kada se spomene Lavirint, Minotaur i Arijadna.... - dakle, teleportovao na sred Hitrou aerodroma lako pomućene svesti u prodromalnoj fazi, ali posle / pored toga mi iz ove fantastične priče iskaču i blinkaju i mnogi drugi putokazi koji ne trpe ignorisanje...
наука и научници запутили у „опасну авантуру, која ће човечанству, осим користи, донети и велике, непоправљиве штете". Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији". „Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"..

ili pak
Било чије речи, напокон, могу постати прозор који доноси светлост што пада на Вермеров и наш свет. А онда није важно ко их је написао: вешти фалсификатор или вешти, стварни уметник.


vishnja92 vishnja92 21:08 19.04.2009

Re: wow Brajoviću

ne znam uopšte zašto

ja znam, oces da ti sapnem? :)

majstor je ovaj pl. prof. P. B-B.
nevidjena uzivancija, uopste mi reci ne idu dalje od toga :)))
JJ Beba JJ Beba 21:07 19.04.2009

Melody Martin Ramirez


Considering Vermeer
myredneckself myredneckself 21:12 19.04.2009

!!!


Дакле, исто оно у шта је посвећено веровао и сâм Збигњев Херберт, пишући своје песме у Пољској отетој од сопственог народа и историје. Било чије речи, напокон, могу постати прозор који доноси светлост што пада на Вермеров и наш свет. А онда није важно ко их је написао: вешти фалсификатор или вешти, стварни уметник.
Свака прича може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши. Ова о Вермеру, Левенхуку, Херберту, Миноју, Минотауру и Лавиринту записана је, случајно, у Београду, у двадесет првом веку. Она је, у ствари, тек прашина са Вермерових слика, под којом ћемо можда изнова открити оно што умемо да заборавимо.

Dobro veče,
I vi gosp. Brajoviću kao i Herbert imate očito strasti i instinkt nekoga, ko bi proučavao nešto skoro "zabranjeno"...
poklon cvetić za prvi ulazak u vašu kuću, predivan tekst
dragoljub92 dragoljub92 21:13 19.04.2009

lapa priča

ali ima malo netačnosti,Jan Fermir fan Delf je bio poznat i priznat slikar u svom Delftu što potvrđuje podatak da je dva puta biran za člana uprave Esnafa sv.Luke 1662-1663. i 1670-1671.godine. u druge detalje ne bih ulazio pošto je čovek ,za mene,najznačajniji slikar i ne mogu i ne želim da budem objektivan kad je On u pitanju. ko želi da nešto više sazna o njemu može da pročita- arthur k. wheelock,jr-Vermeer,zasad najbolji osvrt na Fermir-a koji sam ja pročitao
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 21:24 19.04.2009

Re: lapa priča

Хвала ти, Драгољубе, на коментару.

Волео бих да нешто разјаснимо: ја и кажем да "ван Делфта" за њега мало ко зна, тако да тврдим исто што и ти, говорећи да "слава његове вештине не напушта границе провинцијског Делфта." Што значи да знам да је у Делфту био признат и познат, a ван његових граница, све до 19. века - не. Један историчар уметности каже да је био "вибрантни члан своје заједнице"

Друго, његова тачна транскрипција заиста јесте Јоханес Фермир, али будући да је код нас уобичајено оно старо Вермер, ја сам га задржао.

Треће, упоређујући доступне изворе, ја сам ставио за Вермера сајт http://www.essentialvermeer.com/ чврсто верујући да је то оно најбоље што нам Интернет поводом Вермера пружа.

Наравно, свака исправка је добродошла, не волим да будем непрецизан или "погрешан" човек ;-)
Kazezoze Kazezoze 21:56 19.04.2009

Re: lapa priča

његова тачна транскрипција заиста јесте Јоханес Фермир, али будући да је код нас уобичајено оно старо Вермер, ја сам га задржао.

nebih se bash slozhio. ako bi chitali fermir, onda bi se pisalo vermier, a poshto se pishe vermeer onda se chita fermer, duplo e se chita kao duzhe e.
a shto se tiche ove odlichne priche o dvojici najpoznatijih gradjana delfta, mogu reci samo da je vermeer veoma retko slikao mushke figure i da ovaj lik astronoma ili geografa je ustvari najpoznatiji mushki lik sa njegovih slika.
niko zasigurno nemozhe tvrditi da to nije antoni van leeuwenhoek kako mnogi predpostavljaju, ali je sigurno da su njih dvojica najpoznatiji stanovnici delfta iz 17 -tog veka i shto je zanimljivo antoni je krshten u istoj crkvi 4 dana nakon shto se vermeer tu krstio.

moja omiljena vermeerova slika u rijk muzeumu:

dragoljub92 dragoljub92 21:56 19.04.2009

Re: lapa priča

izvinjavam se ,pročitao ponovo i video da sam ćitao napamet.ali treba da mi se oprosti jer je on meni ipak mlogo značajan pa sam preosetljiv i brzak,kad je on u pitanju.
da sam teo da cepidlači reko bih Jan Fermir fan Delaft
Kazezoze Kazezoze 22:08 19.04.2009

Re: lapa priča

da sam teo da cepidlači reko bih Jan Fermir fan Delaft

jel' ovo na nishkom holandskom?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:09 19.04.2009

Re: lapa priča

Хвала, Каз и Драгољубе.

Ево како звучи у оригиналу име нашег сликара и његове жене на овом линку: url=http://www.essentialvermeer.com/audio_files/audioaa.mp3
dragoljub92 dragoljub92 22:10 19.04.2009

Re: lapa priča

nebih se bash slozhio. ako bi chitali fermir, onda bi se pisalo vermier, a poshto se pishe vermeer onda se chita fermer, duplo e se chita kao duzhe e.

to već zavisi od provincije do provincije,ja bi reko i u olandiju ima i lale i nišlije ovo fermir sam ja pokupio od olandeza jer su oni uvek tako izgovarali kad sam pričao o vermeru.inače kolko sam ja imao prilike da čujem ima prilično varijanti u hloandskom jeziku naročito brabant i frišland,sever i jug
Kazezoze Kazezoze 22:19 19.04.2009

Re: lapa priča

svakako da ima razlike u naglasku medju provincijama, tako da ono dugo e mozhe zvuchati kao i, ali je ustvari e.
rekoh kako bi se pisalo da je i - ie. na ovom predragovom audio linku, bash tako kazhe.
a u frislandu ne govore holandski nego frislandski, tako da njih ni holandjani ne mogu uvek razumeti.
dragoljub92 dragoljub92 22:39 19.04.2009

Re: lapa priča

kaze ,činjenica je da niko od nas ne može da to izgovori kao što ga izgovorio čovek,a ja odavno nisam imao posla sa holandskim a i kad sam ga imao to nije bio standardni nego govorni holandski tako da sam u svojim skitanjima uzduž i porewko po holandiji video da svaka provincija unosi nešto svoje kao i kod nas.da u pravu si za frisland to su njihovi šiptari,al da ne udavimo blog
mirelarado mirelarado 21:19 19.04.2009

Снага речи

Па откуда онда смелост Збигњеву Херберту да у један од тих фалсификата, иако упозорен, приљежно поверује? И откуд, онда, нама истоврсна смелост да за њим једнаким путем кренемо? Прича коју доноси Вермерово несуђено писмо не дугује своју привлачност аутентичности њеног ауторства. Онај вештак који га је написао у Вермерово име мора да је, као што каже Калденбах, био литерата.


Каква вишеслојна, паметна, дивно испричана прича! Срећни смо ми који је читамо што је овакав литерата, какав је Предраг Брајовић, вољан да са нама подели ово благо.
И одиста је неважно да ли су писма аутентична, важно је да сте Збигњев Херберт и ти у то поверовали, свакако ћемо поверовати и ми.

Свака прича може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши. Ова о Вермеру, Левенхуку, Херберту, Миноју, Минотауру и Лавиринту записана је, случајно, у Београду, у двадесет првом веку. Она је, у ствари, тек прашина са Вермерових слика, под којом ћемо можда изнова открити оно што умемо да заборавимо.

Ова читатељка мора да нагласи: ако српски језик у првој деценији двадесет првог века може бити близу савршенства, онда је то језик којим ти пишеш. Хвала ти.
vishnja92 vishnja92 21:26 19.04.2009

Re: Снага речи

Срећни смо ми који је читамо што је овакав летерата, какав је Предраг Брајовић, вољан да са нама подели ово благо.

a slicna bi se stvar mogla reci i za Mirelu, da dodam.
ivana23 ivana23 21:28 19.04.2009

Lavirint

mirelarado mirelarado 23:25 19.04.2009

Re: Lavirint

Асоцијација на Еково Име руже овде ми се наметнула сама од себе. Не само да роман отпочиње наводно пронађеним рукописом, сумњиве аутентичности, који је извештај о извештају о нечијем сведочењу, тако да Еко испада "четврта рука", него се и главна радња одвија у лавиринту-библиотеци.
Ово је (надам се) кратак одломак о лутању двојице јунака кроз одаје тог лавиринта знања:

"U jednom trenutku obreli smo se u sedmougaonoj odaji iz koje smo pošli (ona je bila prepoznatljiva, jer je od nje počinjalo stepenište), pa smo krenuli ponovo, ali vazda udesno, nastojeći da idemo pravo iz jedne sobe u drugu. Tako prođosmo tri sobe, a onda se nađosmo pred zidom bez vrata. Jedini prolaz vodio je u novu sobu, koja je imala samo još jedna vrata, a kada smo kroz njih izašli, išli smo kroz još četiri sobe i opet se našli pred zidom. Vratili smo se u prethodnu sobu koja je imala dva izlaza, krenuli onim koji još nismo isprobali, prešli u novu sobu, i ponovo se zatekli u polaznoj sedmougaonoj odaji." (превод: Милана Пилетић)




Lektorka Lektorka 21:32 19.04.2009

da :)

lepo, domisljato

cassiopeia cassiopeia 21:48 19.04.2009

Divna priča

Ulepšaste mi veče podsećanjem na meni tako drago mesto i još dražeg slikara.
Hvala!

myredneckself myredneckself 21:57 19.04.2009

Re: Divna priča


ovde se ne vidi dobro, plavo...(.traka na glavi devojke i lapis lazuli, boja prirodnog ultramarina)
sybil sybil 15:25 20.04.2009

Re: Divna priča

wow! girl with a pearl earing, kakva prica, kakav film, susta genijalnost.
Doctor Wu Doctor Wu 21:56 19.04.2009

Predraže, bravo, prelepa priča

mada je potpuno jasno zašto je Vermeera izdržavala tašta i zašto je umro siroma'. Bio je pametan, duševan, majstor baršunastih talasnih dužina vidljivog spektra ali ič smisla za praktični duh. U nekom smislu su ova, moderna društva rešila pitanja takvih zanesenjaka: postoje raznorazne Nobelove i druge nagrade za književnost, najbolje drame, državne subvencije, aukcije. Sve je nekako lakše. Ali, u Vermeerovo doba, dok su zemlju otimali od mora, i dok je sudbina i Delfta i Haga i ostatka zapadne Holandije zavisila od brzine kojom su se dizale i spuštale ustave i punili i praznili kanali, ostatak društva nije imao previše sluha za Vermeerovu zamišljenost nad smislom postojanja.

Ali, da je bilo drugačije, o čemu bi danas pričali, :)?
gordanac gordanac 22:13 19.04.2009

i - nastavljam priču...

...jer mi je jedna od prvih asocijacija pri čitanju bila stara Sri Lanka bajka "Tri princa iz Serendip", pa prenosim tekst (ovo mi se događa već drugi put u toku jendog dana - fin, mali lavirint, rekla bih).
Tekst je nastao sasvim drugim povodom, naravno, ali pozivu da se priča nastavi - ne može se odoleti!

Serendipity




Serendipity je teško prevodiva reč, a i u engleskom jeziku zahteva objašnjenja, opise i primere da bi sagovornici tačno znali o čemu pričate.

Čula sam je pre mnogo, mnogo godina, kad sam počinjala da učim engleski i zvučala mi je apsolutno i orfejski neodoljivo, imala je muziku u sebi, prosto je "vukla" da je pevušiš, "talasala" je jezik i grlo dok se izgovara i izazivala mi dobro raspoloženje.

I ne sećam se kada sam tačno razumela šta znači, samo sam je usvojila i bila beskrajno zahvalna svojoj nastavnici engleskog (nekim čudom u našoj školi je engleski predavala zaista Engleskinja, nikad nisam saznala otkud ona kod nas, ali zahvalna joj ostajem, jer je umela da mi pokaže engleske pesnike, Vels, Irsku, razne divne stuff je umela .... ) dakle ona me je navela da "otkrijem tajnu" o Tri princa iz Serendip :

The word derives from Serendip, the old Persian name for Sri Lanka,and was coined by Horace Walpole on 28 January1754 in a letter he wrote to his friend Horace Mann (not the same man as the famed American educator), an Englishman then living in Florence. The letter read,

"It was once when I read a silly fairy tale, called The Three Princes of Serendip: as their highnesses travelled, they were always making discoveries, by accidents and sagacity, of things which they were not in quest of: for instance, one of them discovered that a camel blind of the right eye had travelled the same road lately, because the grass was eaten only on the left side, where it was worse than on the right—now do you understand serendipity? One of the most remarkable instances of this accidental sagacity (for you must observe that no discovery of a thing you are looking for, comes under this description) was of my Lord Shaftsbury, who happening to dine at Lord Chancellor Clarendon's, found out the marriage of the Duke of York and Mrs. Hyde, by the respect with which her mother treated her at table."

"The Three Princes of Serendip is an old Persianfairy tale about three men who were on a mission but they always found something that was irrelevant but needed in reality. They discovered things by good fortune and sagacity. Serendip is the Persian name for Sri Lanka. The word serendipity was coined by Horace Walpole, based on this story. "

Meni je reč serendipity apsolutno divna.

Reč kojom se opisuje događaj pri kome se pronađe nešto naizgled potpuno nevažno (i naravno sasvim - netraženo, to je obavezan deo reči ), ali tako neophodno potrebno u relanosti, tako suštinski deo realnosti koju "promašuješ" da vidiš i pronađeš, jer tražiš nešto sasvim drugo. A pokaže se da ti ustvari uopšte ne treba - to drugo, već upravo ono "serendipity" pronađeno.

Reč je čisto veselje.

Serendipity je reč koja se, skoro pa "službeno" koristi i za sva slučajna, a velika, značajna i danas nezamenljiva otkrića.

I postoje knjige, muzika, filmovi, slikarska platna, poezija, izreke i citati koje su ljudi posvetili - serendipity.
S mnogo dobrih razloga.

Ali, naravno, najbolje je kad se - događa.

Neprocenjivo.



(scene iz filma "Serendipity" i pesma "Collide" - Howie Day)

1939 Joyce Finnegans Wake 191
"You..semisemitic serendipitist, you (thanks, I think that describes you) Europasianised Afferyank!"
Doctor Wu Doctor Wu 22:22 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

Serendipity je pojam koji se dosta koristi u teoriji konačnih elemenata: 2D konačni elementi bez unutrašnjeg čvora. Neka vrsta nekompletnih kvadratnih elemenata, :).
gordanac gordanac 22:28 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

vidiš? :))
apsolutno divna reč za priče...
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 22:51 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

gordanac
Serendipity
vidiš? :))
apsolutno divna reč za priče...

Знаш како би то Лаза превео: нетражице :)))
jednatanja jednatanja 22:55 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

Čini se da reč ima 2 značenja, jedno umetničko (životni put), a drugo više naučno (novo otkriće kroz grešku), i sa ove strane asocira na dva junaka Predragovog teksta...Bilo bi lepo pokušati prevesti na srpski, ili je usvojiti.
jednatanja jednatanja 22:57 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

Знаш како би то Лаза превео: нетражице


super :)
gordanac gordanac 23:04 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

Знаш како би то Лаза превео: нетражице :)))

:))
veselice
(za)gonetalice
okuskrivalice
slučajnice
netraženedogađalice


pletijavke?
pletisanke ?
myredneckself myredneckself 23:49 19.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

(scene iz filma "Serendipity" i pesma "Collide" - Howie Day)

dok sam čitala tvoj komentar o imenu za Sri Lanku, ja pomislim u sebi...sad ću gordancu okačiti J.Cusacka i Serendipity , kad ti to već skockala. kakav film! kakav serendipity!( kakva reč!)
myredneckself myredneckself 00:11 20.04.2009

Re: i - nastavljam priču...

vidiš? :))
apsolutno divna reč za priče...

stumble upon je serendipity lider na internetu
KRALJMAJMUNA KRALJMAJMUNA 22:24 19.04.2009

Mislimo da smo pametni

"заједнички исписују његова окаснела слава и марљиви фалсификатори"

Šta mi znamo o umetnosti danas i juče? Ništa. Skoro ništa. Samo ono što nam vreme, slučajnosti, manipulacije i novac serviraju ili nametnu.
Šta znamo o istoriji? Samo ono što su nam vešti falsifikatori, neznalice i političari nametnuli.
Predrage, ko bi rekao da umeš ovako da "ubodeš"
PS Da li sam vam skoro pričao o Fomenku? Nisam? Šteta.
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 22:31 19.04.2009

lepo bogcati

baš lepo štivo Brajovicu.
sad skoro smo videli u metropolitanu ovu njegovu sliku

jednatanja jednatanja 22:35 19.04.2009

Lep tekst Predraže

Levenhukov svetlosni mikroskop uvećavao je do 250 puta.
Današnji elektronski mikroskop do 2 miliona puta.
Dobro da je išlo tim redom...

paukova mreža (Scanning Electron Microscope)
topcat topcat 23:32 19.04.2009

Pismo književniku:

Poštovani prof. dr. Predraže pl. Brajović - Brajoviću,

Ma koliko pretenciozno ili bar ofucano zvučalo, velika mi je čast učiti gotovo zaboravljeno pismo iz tvojih tekstova.

Da preskočimo ono: "bravo, jupi, sjajno, preporuka" i protupitanje "a što ti se svidjelo: a), b), c), d)", izdvajam:
Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији". „Све смо усамљенији у тајанственој празнини свемира"...

Uklapa se u doba velikih otkrića i stvarnih promjena.

Uporno pokušavam pronaći neki adekvatan muzički prilog, ali Holandezi su sa svojom školom bili popularni malo ranije. Između nešto južnijeg Jean Baptiste Lullya ( čija je smrt ipak daleko popularnija od njegovog djela) i nešto sjevernijeg Henry Purcella, biram ovu drugu opciju.


jednatanja jednatanja 00:26 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Henry Purcella, biram ovu drugu opciju.


ah, dje me nadje...

p.s. Jan Pieterszoon Sweelinck (doduše rodjen malo ranije)
topcat topcat 00:52 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

jednatanja

ah, dje me nadje...
p.s. Jan Pieterszoon Sweelinck (doduše rodjen malo ranije)


Ma ugrabila sam priliku da reklamiram Purcella i jednu od meni najljepših "pjesama".
(Mada mi je, kao i kad sam prvi čula trač, jednako nevjerojatno da Lullyju imamo zahvaliti što dirigenti danas mašu štapićem - on je jadan lupao štapom o pod, pogodio vlastitu nogu i umro od gangrene. )

Domaćine, izvini na trolu (to ti je za onog kuma od neki dan! )
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:59 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Бојим се да је при овом лабиринтском тексту немогуће направити трол :))) Куд год да се крене, набасало би се барем на неког од његових јунака.
topcat topcat 01:19 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Predrag Brajovic
Куд год да се крене, набасало би се барем на неког од његових јунака.




good luck!
radojicic92 radojicic92 01:38 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

ali Holandezi su sa svojom školom bili popularni malo ranije

evo ja iskopao neku Susanu van Soldt, jeste malo ranije, sto je dobro (ne bi valjalo da je kasnije) :). I ovaj instrument svirale devojke stojecki pa se valjda zato zove virginal i otkud njemu takav instrument kad nije imao kinte??
Ima i luta, gitara, da gamba, sve kamerno i svetlo kamerno pa prija ljudima i meni naravno kao i tvoj tekst Brajovicu, hvala omiljen slikar mnogo nas.

i ovaj momak se ubacio u sliku, on i svira taj virginal, sve se poremetilo danas :)

Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:49 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

radojicic92
... i otkud njemu takav instrument kad nije imao kinte??
Веровао или не, позајмљивао. Такође је понешто од скупоцених ствари које гледамо на његовим сликама било узето на послугу док се слика не нацрта. (Занимљиво: ни оне префињене плочице на поду, које су често на његовим платнима, нису део његовог студија или домаћинства. Њих већ није могао да позајми, морао је да их, од неког, преслика.) Његово су слике, локално, биле изузетно на цени, али није сликао много, није се комерцијализовао као Рембрант, а и имао је премного уста да храни. Та силна деца, треба имати на уму, била су ствар његове одлуке, јер ондашњи Холанђани знали су за контролу прираштаја и уобичајена породица имала је двоје-троје деце. Њему се родило петнаесторо!
radojicic92 radojicic92 02:35 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Његово су слике, локално, биле изузетно на цени, али није сликао много

pa sve zajedno 36 slika. A sve dijamanti.
Zadao je on zadatak iz te svoje sobice mnogim studentima danas.
Naprimer obavezan predmet na fotografiji. Ako hoces nesto slicno u bilo koje doba moras da se otvoris za jedno 6 plata minimum za tehniku.
nije los film ovde

jednatanja jednatanja 10:13 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Ma ugrabila sam priliku da reklamiram Purcella i jednu od meni najljepših "pjesama".


Slažem se! Inače, Sweelinck iako je umro 1621, za svog života objavio je nekoliko izdanja crkvene muzike. Da li su dvojica junaka Predragove priče poznavali njegovu muziku (što bi mogli samo ako su išli u crkvu) ili su možda samo čuli njegovo ime, ili uopšte nisu znali o njemu, ostaje da nagadjamo. Za sve ovo je kriv Predrag!

on je jadan lupao štapom o pod, pogodio vlastitu nogu


Znam ovu priču, i što je najgore ostala je zabeležena u svim izdanjima istorije muzike. No ako se uzme u obzir da je nekoliko poznatih kompozitora iz tog vremena umrlo od seksualno prenosivih bolesti (i ovo je ostalo zabeleženo) možda Lully-jev kraj nije tako sramotan...
JJ Beba JJ Beba 15:14 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

а силна деца, треба имати на уму, била су ствар његове одлуке, јер ондашњи Холанђани знали су за контролу прираштаја и уобичајена породица имала је двоје-троје деце. Њему се родило петнаесторо!

mogući razlog zbog kog Vermerovi nisu koristili savremna saznaja o kontroli rađanja ,sem izuzetne plodnosti madam Vermer, je i taj što Vermerovi nisu bili protestanti, već katolici
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 15:32 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

mogući razlog zbog kog Vermerovi nisu koristili savremna saznaja o kontroli rađanja ,sem izuzetne plodnosti madam Vermer, je i taj što Vermerovi nisu bili protestanti, već katolici

Vermeer-ova porodica je bila protestantska al se nagadja da je sam Vermeer presao u Katolicizam kad se ozenio.

Johannes Vermeer was the second and youngest child of Digna Baltens and Reynier Jansz. Vermeer (alias Vos), both Reformed Protestants[/i]

[i]On 20 April 1653, several months before enrolling in the guild, Vermeer married Catharina Bolnes (b 1631; bur 2 Jan 1688). Catharina’s mother, Maria Thins (b c. 1593; bur 27 Dec 1680), initially objected to the marriage, possibly on social and financial grounds—Maria was descended from a distinguished family from Gouda—and also because she and her daughter were practicing Roman Catholics. However, Vermeer must have converted to Catholicism sometime between the couple’s betrothal and the wedding ceremony, since the latter occurred in a small, predominantly Catholic village outside Delft. Vermeer and his wife eventually had eleven children; this large family undoubtedly placed a tremendous economic strain on the artist.


ovo je iz biografije koju je napisao Wayne Franits. "Vermeer, Johannes." In Grove Art Online. Oxford Art Online
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:47 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Да, тај његов прелазак у католицизам је известан, а он је и део одговора на многобројност деце, подршку његове добростојеће таште (католикиње) и нешто неповољнијег положаја у некатоличкој Холандији оног доба. Такође, Вермер се оженио изнад тадашњег сопственог социјалног статуса, а и његова породица имала је у својој историји извесних законских и моралних брљотина.
JJ Beba JJ Beba 16:38 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Да, тај његов прелазак у католицизам је известан,

Da jeste govori i slika Allegoria della fede


gde u drugom planu vidimo raspetog Hrista.
Protestanti nikada nisu slikali raspeća, hrista niti su u kućama držali slike sa sakralnim motivima

Slika Allegoria della fede čuva se u Metropolitan Museum of Art u NY.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 16:58 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

JJ Beba
Да, тај његов прелазак у католицизам је известан,

Da jeste govori i slika Allegoria della Fede , gde u drugom planu vidimo raspetog Hrista.
Protestanti nikada nisu slikali raspeća, hrista isl

Slika Allegoria della fede čuva se u Metropolitan Museum of Art u NY.

Да мало побиберим размишљање: промена његовог стила и тематике, која је видљива у слици на коју се позиваш, може се тумачити и као Вермерова добровољна комерцијализација. Allegoria della Fede временски припада последњој Вермеровој фази, која се поклапа са снажним опадањем тржишта слика и економском кризом која је изазвана ратовима са Енглеском и Француском. Нека слика која је до јуче вредела, рецимо, трогодишњу плату неког зидара или доброг занатлије, сада се није могла продати ни за десетину те цене. Сасвим је могућно да је Allegoria... рађена по наруџбини, у складу са укусом и светоназором наручиоца, те тиме није крунски доказ његовог конвертитства.

Што волим да, понекад, сам себи противречим :)))
JJ Beba JJ Beba 17:04 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Сасвим је могућно да је Allegoria... рађена по наруџбини, у складу са укусом и светоназором наручиоца, те тиме није крунски доказ његовог конвертитства.

ja nisam rekla da je Allegorija krunski dokaz njegovog prelaska u katočinastvo već onolika deca

sasvim je moguće da je slika nastala po porudžbini, kao u ostalom i druge, ali da je bio protestant sumnjam da bi naslikao raspeće
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 17:13 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

Сасвим је могућно да је Allegoria... рађена по наруџбини, у складу са укусом и светоназором наручиоца, те тиме није крунски доказ његовог конвертитства.


Brajovicu u pravu si slika je bila narucena od strane jednog imucnog Katolickog patrona (de Jongh, 1975–6).

Its complex symbolism, explicating the mysteries of the Roman Catholic faith, was already recognized when it was auctioned at the end of the 17th century. The Woman Holding a Balance is ostensibly a genre scene, but it has also been convincingly interpreted as an allegory of truth (Gaskell, 1984).
A wealthy Amsterdam banking official named Hendrick van Swoll (1632–98) also owned a painting by Vermeer, which was auctioned in April 1699, along with other works in his collection. In the auction catalogue it is described as ‘a seated woman with several meanings, representing the New Testament’.

marta l marta l 17:58 20.04.2009

Re: Pismo književniku:

рађена по наруџбини, у складу са укусом и светоназором наручиоца

tacno. ali onaj odraz na sferi staklenog lustera je za svoju dusu naslikao.... i on je tu negde
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 23:50 19.04.2009

godina

У њему је 1668. године, поуздано се зна, Вермер завршио слике назване Астроном и Географ. У ствари, тек на првој од њих уписан је датум, а другу су различита истраживања ставила у приближно исти временски оквир.

da napomenem da se Geografer vodi da je iz 1669 godine.
Wayne Franits. "Vermeer, Johannes." In Grove Art Online. Oxford Art Online
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:04 20.04.2009

Re: godina

njanja_de.manccini
У њему је 1668. године, поуздано се зна, Вермер завршио слике назване Астроном и Географ. У ствари, тек на првој од њих уписан је датум, а другу су различита истраживања ставила у приближно исти временски оквир.

da napomenem da se Geografer vodi da je iz 1669 godine.
Wayne Franits. "Vermeer, Johannes." In Grove Art Online. Oxford Art Online

Да, то је једно од датирања. Зато сам и написао оно: "приближно исти временски оквир". За ту слику спомињу се обе године као ваљано разрешење њеног настанка, како код којег аутора. (в. на овом изванредном сајту посвећеном Вермеру. Датирање и анализа и коментари слике почивају на аутору кога је Драгољуб споменуо: Johannes Vermeer by Arthur K. Wheelock Jr. и The Public and the Private in the Age of Vemeer by Arthur K. Wheelock Jr. )
njanja_de.manccini njanja_de.manccini 13:26 20.04.2009

Re: godina

ja sam mislila da je poznato koja je godina jer je u toj navedenoj studiji zapisano da:

…The only undisputed, dated works by the artist are The Procuress (Dresden, Gemäldegal. Alte Meister) of 1656 and two others, The Astronomer (Paris, Louvre) of 1668 and The Geographer (Frankfurt am Main, Städel. Kstinst.) of 1669. Nevertheless, scholars agree on a general outline of the chronology of Vermeer’s paintings, with only slight variations. Thirty-five paintings are considered genuine, although the authorship of three is debated: St Praxedis (priv. col.; see Wheelock, 1986), the Woman with a Lute (New York, Met.) and the Girl with a Red Hat (Washington, DC, N.G.A.).

pa sam samo htela da doprinesem nekako. valjda se ne ljutis?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 15:38 20.04.2009

Re: godina

njanja_de.manccini
.... pa sam samo htela da doprinesem nekako. valjda se ne ljutis?

Не дај Боже, Њањо, година мање-више, то је још само једна додатна бора на лицу, а давно сам разумео да ћу много пута у животу погрешити, стога су добронамерне примедбе добродошле, твоја се по аутоматизму у такве рачуна.

Или, како би то Вишња рекла:
nsarski nsarski 00:07 20.04.2009

Neke paralele

Posebno je zanimljiva ova konstatacija:

Јоханес Вермер, тај Вермер у којег верујемо, свом пријатељу научнику, који се пред њим разметао послушном снагом микроскопа и у капи воде показао му ковитлац необичних створења, објашњава да су се наука и научници запутили у „опасну авантуру, која ће човечанству, осим користи, донети и велике, непоправљиве штете". Јер колико год њихова научна средства бивала моћнија, „са сваким новим открићем отвара се нова провалија", а циљеви постају све „удаљенији и неухватљивији".


Vizionarska konstatacija. Evo kakavi se lavirinti sada prave:



da bi uhvatili sve "udaljeniji i neuhvatljiviji" cilj nauke.

Istovremeno, mene ova prica o preplitanju takodje podseca i na "Vrt sa stazama sto se racvaju"

For an instant, I thought that Richard Madden in some way had penetrated my desperate plan. Very quickly, I understood that was impossible. The instructions to turn always to the left reminded me that such was the common procedure for discovering the central point of certain labyrinths. I have some understanding of labyrinths: not for nothing am I the great grandson of that Ts'ui Pên who was governor of Yunnan and who renounced worldly power in order to write a novel that might be even more populous than the Hung Lu Meng and to construct a labyrinth in which all men would become lost. [...] I thought of a labyrinth of labyrinths, of one sinuous spreading labyrinth that would encompass the past and the future and in some way involve the stars.

(The Garden of Forking Paths - Borhes)

Cini mi se da je ovde prvi put detaljnije iskazana ideja o multiverse-u, istovremenom postojanju beskonacnog broja kosmosa, u kojima, sumarno, "buducnost postaje podjednako izvesna kao proslost". A da bi istrazili tu ideju potrebno je, opet, da izgradimo onaj prostorni lavirint prikazan na slici gore.

Iskupljujes se, Brajovicu, na ovu Svetu Nedelju, za dugo nepisanje, mada veoma polako. A onda pomislim: mozda si i ti doskora lutao, (jos vitak, sa srebrnim lukom), kroz neki lavirint u belim cipelama.


Edit: A na temu zajednickih sudbina postoji izvanredna knjiga Oktavio Paz-a o kulturolosko/antropoloskoj "sudbini" Meksika. Knjiga se, naravno, zove El Laberinto de la soledad (Lavirint samoce), i jedna od najboljih koje sam procitao.





Predrag Brajovic Predrag Brajovic 00:51 20.04.2009

Re: Neke paralele

nsarski
Iskupljujes se, Brajovicu, na ovu Svetu Nedelju, za dugo nepisanje, mada veoma polako. A onda pomislim: mozda si i ti doskora lutao, (jos vitak, sa srebrnim lukom), kroz neki lavirint u belim cipelama.

Искористићу, dottore, твоје гласкање да се најпре захвалим онима који мој текст читају, потом онима међу њима којима се Лавиринт допао, а најпосле и најдраже онима који својим коментарима у њему учествују.

Друго, морам дам дам мало појашњење: осим стварања насушног хлеба (који зарађујем повремено обувајући беле ципеле, на које dottore алудира :))), мени продуктивност смањује и то што споро пишем, а споро пишем јер пазим како и шта пишем – а можда, једноставно, што и не умем брже:))) – не правећи разлику где ће то бити објављено, и често заглибивши у проваревање неких ситница (које, за мене, очигледно нису ситнице) до најситнијих танчина. Тако сам, овог пута, имајући пред собом дело, биографије и одлике три велика човека – Херберта, Вермера и Левенхука – растрчао се на све стране, а само две ноге имам и тек пар оних белих ципела. На крају сам, љутећи се шту у Србији не могу да пронађем много коју књигу што би ми била од помоћи за овај текст, мејлом контактирао стручњаке поводом неких недоумица. Кејс Калденбах је био љубазан да одговори, тако да сам решио проблем ко ће ми бољим очима од мојих показати Вермера кад ми се за то укаже прилика :)))

Овај мој исповедни коментар само хоће још једном да каже да од мене не треба очекивати изузетну ауторску блогоактивност. Искупићу се, како dottore навија, када окачим на мрежу и своју књигу, која би требало да изађе у наредних месец-два.

И, да... На почетку текста се каже како прича из Лавиринта има "има најмање три могућна доба и места свог рођења". Једно је, што је очигледно, Пољска, Херберт и двадесети век, кад је његов есеј којим се бавим написан. Друго, такође видљиво, јесте она крчма Мехелен у Делфту 1668. године, која је некад припадала Вермеровој породици. Треће место и доба треба тражити код мене у стану, ове године и овог века. А, на пример, четврто? Рецимо, на туристичком боравку на Криту, задња пошта Кносос, у пријатном друштву туристичког радника Минотаура, док чекамо да наиђе Тезеј и она згодна Аријадна напокон размота ту нит.
nsarski nsarski 01:00 20.04.2009

Re: Neke paralele

и она згодна Аријадна напокон размота ту нит.

Istu nit koju je Levenhuk umeo onako strucno da prepozna utkanu?
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:01 20.04.2009

Re: Neke paralele

nsarski
и она згодна Аријадна напокон размота ту нит.

Istu nit koju je Levenhuk umeo onako strucno da prepozna utkanu?

Оооо... голуба ти твог! :))))
mirelarado mirelarado 01:15 20.04.2009

Re: Neke paralele

Искупићу се, како dottore навија, када окачим на мрежу и своју књигу, која би требало да изађе у наредних месец-два.


Е, ово је прави начин да се искупиш. :))))
marta l marta l 13:33 20.04.2009

Re: Neke paralele

А, на пример, четврто? Рецимо, на туристичком боравку на Криту, задња пошта Кносос, у пријатном друштву туристичког радника Минотаура, док чекамо да наиђе Тезеј и она згодна Аријадна напокон размота ту нит.

matematicar i poeta, hmmm.....pa ti si Predraze neki Omar Hajam.
paralelne niti me dovele do tog zakljucka
angie01 angie01 00:17 20.04.2009

konachno

pravo & prijatno osvezenje!
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:06 20.04.2009

Devojka u zumbul plavom

Lepu priču o Vermeru, jednu od mnogih, ispričala nam je Suzan Vriland u romanu Devojka u zumbul plavom.

Suzan, profesorska književnosti u srednjoj školi, skromno je izjavila: Nisam imala posebnu želju da postanem pisac, ...ta se želja javila relativno skoro.
Profesorka je, naime čitav život pisala novinske članke na temu umetnosti, ali tek kad je otišla u penziju posvetila se fikciji, napisala roman o Vermeru i..... postala svetski slavna.

Nešto mislim, štovani Predraže, zašto i ti ne bi pokušao.

Eno, g. Čer, je čvrsto rešio da napiše hit.
Ja, također, već neko vreme to isto (bezuspešno) pokušavam.
Pokušaj i ti, a nagovorićemo još neke, npr. Budimca, pa neka bar jedan od nas uspe.

Hebiga, kad je mogla Suzan, što ne bi mogli i mi.
dragoljub92 dragoljub92 01:10 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

то уопче није тешко,ево ја ћу ХИТ
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:20 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Ја немам амбицију да напишем хит. Можда ми се деси да нешто напишем па да то постане хит, тако некако, али ни спрам тога нисам нешто оптимиста.

Узгред, Вермер је можда најсликовитији део ове приче, али она је настала подстакнута Збигњевом Хербертом. Мало је рећи да га поштујем. (Уосталом, стално понављам: пољска поезија друге половине дведесетог века јесте најбоља поезија у светским оквирима, ако смо вољни да стихове географски групишемо.)

Стога, пошто видим да на небу изнад Београда нема Месеца (неки облаци промичу), позајмићу ти овај Хербертов Месец, барем за вечерас:

МЕСЕЦ

Не разумем како је могуће писати песме о Месецу. Дебео је и прљав. Чачка носеве димњацима. Његово омиљено занимање је да се завлачи под кревете и да њуши ципеле.


ivana23 ivana23 01:24 20.04.2009

Mesec

Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:33 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Ispričaću ti nešto o fikciji, Predraže.
Istina je, iako liči na ribolovački hvalospev.

Ja jesam, možda i znaš, napisao jednu knjigu, roman.

Pre mesec-dva u kasne sate zazvoni telefon i zove me jedan naš iz Kanade, lekar je.
Kaže, čitao je moj roman, oduševio se, pohvalio me etc. a onda pređe na stvar.
On je naime na jednom kongresu psihijatara na Havajima, pričao svojim kolegama o mom romanu tj. o nekima, za njega interesantnim, delovima knjige. Nekoliko njih se ozbiljno zainteresovalo, jer kako kaže, oni već duže vreme istražuju isti fenomen o kome ja u mom romanu pišem ( roman je Summa cum laude) i pazi sad: pozivaju mene na sledeći njihov kongres koji se održava ovog leta na Havajima, a da iznesem svoja saznanja o narečenom fenomenu.

Zahvalio sam se i rekao da ću razmisliti.
Kako da kažem ljudima da ja uopšte nisam lekar, pogotovo ne psihijatar, a da je to o čemu sam pisao samo moja fikcija?
Dejan Tiago Stanković Dejan Tiago Stanković 01:38 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

kaži: ja uopšte nisam lekar, pogotovo ne psihijatar, a to o čemu sam pisao samo moja fikcija no stvarno sam proucio fenomen, svasta o njemu znam i, sto je najvaznije, nevidjeno mi se ide na havaje.
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 01:41 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Путуј, игумане, и не брини за нас. Причаћеш нам после риболовачке приче са Хаваја.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 01:44 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Dejan Tiago Stanković
kaži: ja uopšte nisam lekar, pogotovo ne psihijatar, a to o čemu sam pisao samo moja fikcija no stvarno sam proucio fenomen, svasta o njemu znam i, sto je najvaznije, nevidjeno mi se ide na havaje.

Lako je tebi, Dejane, da tako kažeš, kad si pročitao narečeni roman.:))
Dejan Tiago Stanković Dejan Tiago Stanković 01:55 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

pazi, procitao i sad dok sam citao ovaj tvoj komentar, do pred kraj istoga, kapirao sam da sam prorok. odn. da su se moja predvidjanja (koja sam bio podelio sa svojim ocem, takodje citaocem tvog romana) ostvariti i da te zovu u holivud da po njemu snimaju film..
i sve je govorilo da stvarno jesam prorok, do slova h, kada se umesto (h)olivud rec nastavila kao (h)avaji.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 02:00 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Tako to biva sa prorocima.:))
Dejane, hvala ti.
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 07:07 20.04.2009

Devojka u zumbul plavom...

...za razliku od Devojke sa bisernom mindjusom - vrh.

Moja drugarica koja slika kako sto pise ova zumbul plava, je za rodjendan svome muzu naslikala 'kopiju' devojke sa bisernom mindjusom ali sa svojim likom

vermer je cudo!
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 07:10 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Kako da kažem ljudima da ja uopšte nisam lekar, pogotovo ne psihijatar, a da je to o čemu sam pisao samo moja fikcija?

nista se ne sekiraj. kad je mogao dalei lama da ucestvuje na kongresu psihotearoeuta, sto ne bi mogao i ti na ovom?
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 07:12 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Његово омиљено занимање је да се завлачи под кревете и да њуши ципеле.

ima raznih fetiša
jednatanja jednatanja 10:40 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

kaži: ja uopšte nisam lekar, pogotovo ne psihijatar, a to o čemu sam pisao samo moja fikcija no stvarno sam proucio fenomen, svasta o njemu znam i, sto je najvaznije, nevidjeno mi se ide na havaje.


Vojo, meni se najviše svidja ona fikcija potkrepljena sa istorijskim i dobro istraženim (naučnim) činjenicama što ti vidim, već radiš u svojim blogovima. Anne Rice je pisala o castratima -čini mi se da sam baš na tvom blogu već pomenula. To je njena prva naučno-utemeljena knjiga, koju su nam profesori muzike savetovali da pročitamo (pre te knjige je pisala o vampirima). Navodno je i Dan Brown dobro zagrejao stolice raznih biblioteka širom sveta pre nego je napisao "Da Vinci Code", a od naših Ljiljana Habjanović Djurović je, na primer, za "Igru andjela" provela više od 2 godine istraživajući spise po manastirima o kosovskom boju. Pisac fikcije itekako može biti ekspert po pitanjima o kojima piše. Ja bih lično kupila kartu...

Btw, kako možemo doći do tvoje knjige?
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 10:48 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

jednatanja


Btw, kako možemo doći do tvoje knjige?

Ima je u knjižarama Narodne knjige, može i preko interneta,
a ako to ne uspe autor je sklon i da je pokloni (javiti adresu na pp).
ivana23 ivana23 13:38 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom



Procitala.
Vojislav Stojković Vojislav Stojković 17:31 20.04.2009

Re: Devojka u zumbul plavom

Dejanov tata+Dejan+ivana=3
Blade Runner Blade Runner 02:33 20.04.2009

Svako ima svoj lavirint

Lavirinti mnogih se u nekim delovima preklapaju i toj cinjenici mozemo da zahvalimo za ovu lepu pricu. Hvala Predraze sto si je ispricao.
snezana mihajlovic snezana mihajlovic 06:55 20.04.2009

: ništa

više od:
lepo...






a,
ni manje.
mariopan mariopan 08:23 20.04.2009

Re: : ništa

Divno si to napisao

Ako se bolje pogleda, nije cudo sto je radio dve tri slike godisnje.
Ova me fascinira :

vladimir petrovic vladimir petrovic 08:39 20.04.2009

Hvala za Z. Herberta

Divim se višeslojnosti tvoje priče, na šta su ukazali i mnogi drugi.
Lepi su početak i kraj, jer nude nadu da sve možemo shvatiti...

Predrag Brajović
Свака прича може да почне било где. И било кад. Ова која следи има најмање три могућна доба и места свог рођења. И много начина да почне и да се оконча.

Свака прича може да почне било где. И било кад. И да се једнако тако заврши. Ова о Вермеру, Левенхуку, Херберту, Миноју, Минотауру и Лавиринту записана је, случајно, у Београду, у двадесет првом веку. Она је, у ствари, тек прашина са Вермерових слика, под којом ћемо можда изнова открити оно што умемо да заборавимо.

... i zaboraviti, pa je potrebno da se podsećamo.

O slikaru Vermeru mnogo se zna. Manje o naučniku Levenhuku.

Medjutim, u ovoj priči najvažniji mi je Z. Herbert, koji te je, kako razumem, inicirao. Bez njega ne bi bilo ovog teksta, zar ne?
O njemu nisam znao, drago mi je da sada nešto znam.

Uzgred, pada mi u oči poljska lingvistička (zapravo ortografska) nedoslednost, koju vidim u pisanju reči koje su u poljski jezik ušle iz drugih jezika.

Labirynt nad morzem (Labyrinth on the Sea-Shore), Warsaw 2000. (Zeszyty Literackie)

Sav normalan svet koji koristi slova "i" i "y" (koja se jednako izgovaraju), od Grčke do celog Zapada, piše Labyrinth (dakle, najpre grčki ipsilon "y," a potom obično "i", a Poljaci to rade obrnuto (prvo "i", a potom "y". Pretpostavljam da nemaju valjan, logičan razlog za to, ali se onda setim da u jeziku ne treba previše insistirati na logici. Izgleda da je to umnogome slučaj baš u poljskom. Da ne pominjem "prekomernu" poljsku upotrebu slova "w", he, he, he...


vishnja92 vishnja92 09:24 20.04.2009

Re: Hvala za Z. Herberta


Medjutim, u ovoj priči najvažniji mi je Z. Herbert

a meni prof. pl. P. Brajovic-Brajovic
sa srebrnim lukom, sto rece nsarski

ps - evo mog lavirinta u koji ulazim svakog jutra:

svetlo je vise vanrijnovsko nego vermerovsko, al boze moj - lavirint je lavirint.
lutanje i pronaslice - radost ili zatocenistvo, kako se kad zalomi. жизнь, eee.....
Predrag Brajovic Predrag Brajovic 09:54 20.04.2009

Re: Hvala za Z. Herberta

vladimir petrovic
Medjutim, u ovoj priči najvažniji mi je Z. Herbert, koji te je, kako razumem, inicirao. Bez njega ne bi bilo ovog teksta, zar ne?
Тачно.

Ево једне његове песме, можда би неучтиво било рећи пригодне. Господин Когито, који у њој размишља, јесте Хербертов фиктивни карактер (какви други могу да буду карактери код писаца него фиктивни?) који му је послужио да испева многе песме.


РАЗМИШЉАЊЕ ГОСПОДИНА КОГИТА О ИСКУПЉЕЊУ

Није требало да шаље сина

превише их је много видело
синовљеве прободене шаке
његову обичну кожу

то је било записано
да би нас помирило
најгорим помирењем

превише много ноздрва је
с уживањем удисало
мирис његовог страха

није се слободно спуштати
прениско
братимити се с крвљу

није требало да шаље сина
боље да је царовао
у барокном двору
од мраморних облака
на престолу страха
са жезлом смрти.

Unfuckable Unfuckable 11:20 20.04.2009

Re: Hvala za Z. Herberta

evo mog lavirinta u koji ulazim svakog jutra:




gordanac gordanac 09:01 20.04.2009

hyacinth blue...

...ili nešto malo o poznatoj slici koja je imala svoj sopstveni - lavirint
Susan Vreeland - The Girl In Hyacinth Blue

„This novel follows the trail of an unknown painting, THE GIRL IN HYACINTH BLUE, by the Dutch master Vermeer from the time of its creation in seventeenth-century Holland to the present day. In each of the eight independent chapters, the painting shows up as a prop in the lives of different owners and tells the circumstances under which these people acquire or lose it.“

Stranice knjige Susan Vreeland - i drugi o njoj

Vreeland o Vermeer

"A Dutch painting of a young girl, possibly a Vermeer, survives three and a half centuries through loss, flood, anonymity, theft, secrecy, even the Holocaust. This is the story of its owners whose lives are influenced by its beauty and mystery. Despite their unsatisfied longings, their own and others' flaws, the girl in hyacinth blue has the power to engender love in all its human variety."





EDIT:
Fikcija i realnost, imaginacija i činjenice, Vreeland i Vremeer, hyacinth i boja koja miriši....
Fina stvar....
A ptice su uvek isto dobra metafora (i lakše se kreću kroz lavirinte :))

angie01 angie01 09:04 20.04.2009

majstor u tretrianju svetla





bauer. bauer. 09:21 20.04.2009

O Svetlu...

Znaš BraJoviću,

Kad čitam ova tvoja pisanija, prvo mi se u glavi javlja Mikelanđelov lik. Kako beskrompomisno kleše i sigurnim i preciznim udarcima dleta odvaljuje višak od ogromnog kamenog bloka ne bi li nam otkrio Davida, na primer, ili Mojsija.

A, da, još i ovo, serendipity nije prava reč da se opiše ovaj tvoj post. Sorry girls

vishnja92 vishnja92 09:27 20.04.2009

Re: O Svetlu...

Mojsija, Mojsija. David je izvikan, Mojsije je sa-vr-sen.
dobro jutro, jack
bauer. bauer. 09:35 20.04.2009

Re: O Svetlu...

love VišnjaMojsije je zakon... ajde reci
vishnja92 vishnja92 09:39 20.04.2009

Re: O Svetlu...

pa rekla, rekla :)))
omiljeni od omiljenog....
bauer. bauer. 09:47 20.04.2009

Re: O Svetlu...

kad već trolujemo...

vishnja92 vishnja92 09:58 20.04.2009

Re: O Svetlu...

gle ga :)

i sad -sta je to? sasvim sigurno nije serendipity. kako to da je ziveo u jednom svetu a video nesto sasvim drugo - u veri, skultpuri, kamenu, telu, dusi - svemu?

o, sto ga volim :))
bauer. bauer. 10:06 20.04.2009

Re: O Svetlu...

i sad -sta je to? sasvim sigurno nije serendipity. kako to da je ziveo u jednom svetu a video nesto sasvim drugo - u veri, skultpuri, kamenu, telu, dusi - svemu?

nemoj me sad :)) mnogo ga volim.

Da ne krenu, nedaj blože, poređenja tipa...

Marlboro - Kent
Koka Kola - Pepsi Kola
Mikelanđelo - Leonardo
Automatski menjač - Manuelni menjač...
vishnja92 vishnja92 10:11 20.04.2009

Re: O Svetlu...

vino-pivo, cips-smoki, bitlsi-stonsi....
(i za Predragea i Budimtza: ff -ie.....)
vladimir petrovic vladimir petrovic 10:11 20.04.2009

Re: O Svetlu...

Višnja
Mojsija, Mojsija. David je izvikan, Mojsije je sa-vr-sen.

omiljeni od omiljenog....

o, sto ga volim :))


Hm.
Pada mi na pamet da bi Demi Mur (Demetria Gene "Demi" Moore Kutcher, née Guynes; November 11, 1962, is an American actress) više volela - Davida (odnosno da bi izmedju Mojsija i Davida, uvek nepogrešivo izabrala Davida), he, he, he...

P. S. Neka Predrag oprosti zbog ovog trola

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana