B92 Blog

ja sam ovih dana uložio malo bogatstvo u knjige za ona dva bilmeza.
Sad sam naredio da lepo pelistaju i da se unapred, makar generalno, upoznaju sa gradivom iz knjiga, tek da zanju o čemu će ove godine da uče. Neću da mi propadne investicija.

investicija x 3...a Vuk ne može da koristi Zarjine knjige, iako je samo godinu dana razlike i ista škola, jerbo udžbenička mafija dosledno menja udžbenike za svaku godinu...crkli dabogda. A gimnazijske knjige su tek investicija svoje vrste...
Bravo Gordanac!

ovde su imali istu ideju o dzaba knjigama, ali su je porglasili neizvodljivom u trzisnim odnosima koji vladaju. Niame, medju izdavacima vlada zdarva trztisna konkurencija,. Zato postoji po 30 raznih udzbenika za svaki predmet i svaku godinu. Posle svaki profa odluci koju ce knjigu da koristi. Tirazi mali, knjige preskupe, svake godine nova izdanja kao da se matematika menja.
Izdavacka industrija samo od toga zivotari posto odrasli nista ne citaju.
a povrh svega zarad zdrave trzisne konkurencije moram da obidjem 30 knjizara i 20 sajtova dok za skupe pare ne kupim sve knjige.

ne odštampaju dovoljno (ko sličice za album), naravno jer je teško na prste obe ruke prebrojati učenike u ovoj zemlji koja izumire...pa se onda još učiteljica nadrndači i sekira decu kako ne sme da se fotokopira knjiga...Pa gde da je nađem, da je rodim...morala sam u školu, da jednoj takvoj objasnim da se ja slažem sa njom i da je to katastrofa da dete ima kopiranu knjigu, zato sam uzela dovoljno slobodnog vremena i ostaću kod nje sve dok ona ručno ne prepiše deficitarnu knjigu, a onda ću je odneti svom detetu...batalila principijelnost kol'ko odmah.

Saša Radulović

To se može postići, na primer, time da se odluči da za svaki razred ministarstvo svake 3-4 godine održi konkurs za novu verziju udžbenika u skladu sa nastavnim planom koji je dostupan svim autorima. Pobednik konkursa biva dobro plaćen za svoje autorsko delo. Svaki učesnik konkursa koji zadovolji osnovne standarde, biva dobro plaćen.Odabrani udžebenik se onda štampa u štamparijama koje se odaberu na konkursu ...Saša

Pa slicno je bilo i do sada. Zavod za izdavanje udzbenika nekako izabere nekog autora koji im zbog necega odgovara, i onda otstampa tu knjigu kad jednom bude napisan rukopis. Jedina je razlika sto bi se po difoltu menjao udzbenik na npr. 3 godine a ne na jednu ili 18, i opet bi neko dete koje slucajno ima starijeg brata ili sestru bas u toj pre-reformskoj godini izvisilo za reciklažu udžbenika, isto kao i do sada.

Jelica Greganovic

zato sam uzela dovoljno slobodnog vremena i ostaću kod nje sve dok ona ručno ne prepiše deficitarnu knjigu, a onda ću je odneti svom detetu

A kako ce za slike? Mislim da ce ti dete dotle stici na vakultet!:)

Mungos, The KonfuznuT

pa ovo društvance ponešto pomera :)

Saša - ne možeš posle ovoga reći da Gordana ne sluša šta "baza" priča :)

mm, lepa vest, samo pravo zborish glede brojki. nemoguce je da ima samo 70 000 djaka. i treba drzava da finansira, ne samo knjige za osnovnu i srednju vec i sve shto osnovnoshkolsko obrazovanje nosi sa sobom (ekskurzije, posete muzejima i shta-josh-rade-klinci) za svu decu. ako je vec obavezno, onda nek se drzava pobrine da tu obavezu ispunjavaju sva deca.

- da za svaki razred uvede sistem koji menja udžbenike jednom u 3-4 godine da vek jednog udžbenika bude više godina i da organizuje konkurse koji bi omogućio širkom krugu potencijalnih autora da podnesu predlog državnoj komisiji i da pregovara sa štamparijama o štampanju istih

da. taj momenat mi nikako nece biti jasan. po kojoj logici se menjaju udzbenici kad je materija za gro predmeta nepromenljiva?

...ali cemu to?
Cini mi se da je bratska nam Republika Hrvatska upravo ove (skolske) godine uvela u praksu ovu predivnu stvar. Svedeno, to izgleda ovako: drzava matica obezbedi knjige za sve djake, roditelji i djaci se zaduzuju za odredjeni broj knjiga, za koje su duzni da ih, po zavrsetku odredjenog razreda, vrate u maticnu skolu i tako omoguce sledecoj generaciji koriscenje istih. Ukoliko dodje do ostecenja nekih udzbenika, roditelji su tek onda duzni da nadoknade stetu i kupe zamenu. I to je sasvim ok, u tom slucaju roditeljime ostaje da kupe sveske, olovke i lenjire... Mnogo lakse i efikasnije. Uz to mnogo blize ideji besplatnog osnovnog obrazovanja.
E sad. Imamo Gordanu da super misli, i imamo ministra koji je to pohvalio. Kuda dalje? I koga se to, nazalost, tice?
Znam za jednu skolu u NS, koja koristi slican princip. Roditelji su se samostalno dogovorili da se "menjaza" obavlja na pocetku septembra... I to zaista FERCERA!!!
Postoji druga problematika>
Koliko razumem, a i vidim u svom "dvoristu", u osnovnoj skoli, nizi razredi, imaju alternativu da Drugarica uciteljica ima privilegiju izbora izmedju 4/5 udzbenika u svakom predmetu. Tako da nas drugar iz IV-2, ima skroooz naskrooz drugu knjigu (pa cak i program) iz mate... pa vi vi'te kakva je to sega&zajebancija...

fondom knjiga postoji i ovde, ali...radne sveske normalno ne mogu da se dobiju u fondu...a i knjige menjaju iz godine u godinu, pa i to teže biva...najsmešnije je što mi uporno dobijamo inovirane spiskove knjiga, a učiteljice se još upornije drže tajnog udžbenika iz 1957. godine.

Znam za jednu skolu u NS, koja koristi slican princip. Roditelji su se samostalno dogovorili da se "menjaza" obavlja na pocetku septembra... I to zaista FERCERA!!!

to je ranije u nashim shkolama bilo neshto kao nepisano pravilo, menjaza starog za staro, ali se sve svodilo na pojedinachne inicijative, ali je inache odlichna ideja. to bi znachilo da drzava praktichno treba da isfinansira samo jednu donatorsku injekciju, a da sve ostalo lezi na djacima.
s druge strane, to znachi da kad upisujesh sledeci razred ostajesh bez udzbenika za prethodni shto je za predmete kao shto su strani jezici nezamislivo.

3stana

...Postoji druga problematika>Koliko razumem, a i vidim u svom "dvoristu", u osnovnoj skoli, nizi razredi, imaju alternativu da Drugarica uciteljica ima privilegiju izbora izmedju 4/5 udzbenika u svakom predmetu. Tako da nas drugar iz IV-2, ima skroooz naskrooz drugu knjigu (pa cak i program) iz mate... pa vi vi'te kakva je to sega&zajebancija...

Nije program različit (bar ne skroz)... ima onaj jedan zvanični plan i program koji nastavnici svi isto prepisuju, i te nedelje recimo rade množenje dvocifrenih brojeva npr. Samo jedna učiteljica koristi određenu knjigu jer je ona ustanovila da je za te određene đake bolje da tako rade, a i njoj više odgovara ta knjiga kako je napisana. U ovom delu svi skaču da kažu da učiteljica nema prava da bira knjigu koja joj više odgovara a što je svojevrstan apsurd, jer ona i ovako i onako zna da postoji druga "bolja" knjiga pa će davati zadatke odatle, a vaša druga knjiga za koju ste se borili ostaće neotvorena u torbi vašeg deteta. Pa setite se kad smo mi išli u školu da neke knjige nikad nismo otvorili (ili jesmo jednom ili dvaput) i koliko se diktiralo. Bolje da dete već ima tu knjigu kući pa kad sedne da uči neka uči iz nje.

Istina. Bit će podijeljeno osam milijuna i 648.000 udžbenika, za koje je iz državnog proračuna izdvojeno 377 milijuna kuna. ( cca 50 mil.EU)
Besplatne udžbenike dobit će 452.000 učenika, u 1300 osnovnih i srednjih škola, odnosno u 24.000 razrednih odjeljenja.
Nakladnici su omastili brk...

Da li zaista postoji pet načina množenja dvocifrenih brojeva?
Svi smo svedoci, da bar u osnovnim školama mogu da se unificiraju udžbenici. Ne razumem potrebu da postoji pet knjiga za istu stvar???

izbor udžbenika / broj udžbenika - mali trol (izvinjavam se)
što se tiče engleskog jezika, ideja o izboru mi se svidja
zašto - do sada nisam videla ni jedan udžbenik odradjen ovde, a da valja, (setite se naših knjiga i onih po kojima su deca do pre par godina radila, porodica Atkins)
zašto mi se svidja mogućnost izbora? zato što vam za svaki udžbenik lepo pišu metode rada, nivo znanja/uzrast, objectives, imate pregled lekcija tematski i gramatički...etc, i iole zainteresovan predavač može zaista izabrati dobar. (e, sad, o lošem načinu biranja pisah na prethodnom blogu)
problem, barem u sferi učenja stranih jezika je da vi imate ljude koji završavaju fakultete i postaju predavači, a da nemaju osnovno znanje o metodici rada (a bogme i još nečeg) ,tj. sve im dodje na isto. (u tom smislu - džaba izbor)
sećam se kad je eng. jez. zamalo izbačen iz prvog razreda, jer se neko, eto setio da kaže kako deca u tom uzrastu ne poznaju maternji, a samim tim nisu u stanju da uče strani jezik (elementarno neznanje - language acquisition / language learning)
još jednom, izvinte na trolu.
a sad tema, Saša potpuno se slažem:

Ja više verujem u sistem u kome je osnovno i srednje školstvo (i osnovno zdravstvo i minimalne penzije) plaćeno iz budžeta i dostupno svim građanima. Budžet se puni porezima. Porezi su progresivni i oni koji zarađuju više, plaćaju više. Dobra volja obaška

a i sa ovim, Gordana

obrazovanje kao investicija, obrazovanje kao prioritet, obrazovanje za znanje svih onih koji će 2020 biti dvadesetogodišnjaci, za njihov svet tada, znanje kao vrednost u društvu

Ja poprilično verujem u ideju da se roditeljima da opcija da plate koliko mogu. Ili da daju prilog školi, opet dobrovoljni, ako dobiju udžbenike besplatno.

Tj ja poprilično verujem u dobru volju ljudi jednom kad se stekne njihovo poverenje. A "najmekši" smo kad su deca u pitanju.

Ja više verujem u sistem u kome je osnovno i srednje školstvo (i osnovno zdravstvo i minimalne penzije) plaćeno iz budžeta i dostupno svim građanima

I ja Saša, ovo dobrovoljno ja vidim kao nadgradnju. Evo sad mi došle i žena i mlađa ćerka, kažu ovde je besplatno u svim školama. Besplatne su i sveske.

A ta dobrovoljna nadgradnja uvek može da ode u opremu, kompjutere. Evo gledam čest obrazac ovde: dođe dete kući, ima domaći. Često taj domaći ne mora da se uradi za sledeći dan, nego im se da nekoliko dana. I ne donose nikakve knjige kući za, npr, esej o viktorijancima, nego sad, po pravilu, naprave im uvod u školi, kod kuće sedaju za kompjuter, pa Internet. Čak ne mare profesori ako deca ne pišu rukom rad nego štampaju na printeru.

Ja nikako ne bih zaboravljao ni na kompjutere, udžbenici jesu prioritet, ali i kompjuteri su postali jeftini. Ivan Marović je davno pisao o 100 dolara kompjuterima, na starom blogu, mislim da su baš nedavno počeli da se prodaju. Na tu temu bi se skoro sigurno trebalo vratiti.

... ako je vic poznat šire.

Koliko bi tek koštalo da školovanje nije besplatno!!!

prvo, pozdrav gordanac
drugo, pozdrav sasa

podrzavam inicijativu, stim sto sumnjam u njenu ostvarivost sa sadasnjim odnosima u obrazovanju.

naime, dejan je rekao zasto se odustalo od slicne ideje u portugalu (pretpostavljam da je tamo isto centralizovan sistem obrazovanja kao i ovde). Trzisni odnosi u stampanju udzbenika nam mogu doneti samo dobro ali pravi efekat mozemo imati samo uz decentralizaciju uprave nad skolama.

dok god lokalna samouprava ne preuzme na sebe finasiranje skola (pa tim i odgovornost) jednostavno ne vidim ko ucenicima moze obezbediti besplatne udzbenike

ali, ovo je samo prvi korak i to u dobrom smeru, pa da ga podrzimo

PS - ocekivao sam komentar na danasnju posetu zastavi dvojice ministara a narocito Djilasa (NIP finasira kupovinu automobila trziznoj inspekciji). Nekako mi to ne ulazi u okvire definicije investicije

dejan je rekao zasto se odustalo od slicne ideje u portugalu

Moja deca (u UK) imaju besplatne knjige (slabo poznajem sistem, istoriju još manje pa ne znam da li je tako u svim školama).

Ne samo to, nego te knjige izuzezno retko donose kući, a i to samo da bi uradili domaći i knjige vratili sledećeg dana. Knjige u novom razredu su uglavnom polovne (to bi mogao da bude i deo tajne u cifri od 70,000), prostor u knjigama za odgovore na zadatke se ne koristi nego deca odgovore pišu u sveske, a deca često dolaze kući sa fotokopijama zadataka.

maksimalno sto mogu reci (a to cu reci od sveg srca) jeste - ima jedna dobra ideja. hajde da joj pomognemo.

ovo sa podmetacinom i konkurencijom - ne razumem (pretostavljam da je to bio samo izgovor za nesprovodjenje ove ideje u portugalu - ako je to - moguce - stvarno ne znam)

a moje pitanje je - kako pomoci? sto se tice ministra, njemu treba gotovo resenje da ga posle potpise kao svoje i da ne kosta mnogo i da ne trazi mnogo truda od njega (bar bih ja insistirao na takvim predlozima da sam ministar)

i opet skretanje sa teme - sasa, primetio sam da ste par puta isticete slobodno kretanje kroz ucionicu kao nesto sto ne postoji u srbiji. moj utisak je (na osnovu sopstvenog skromnog iskustva) je da to u srbiji zavisi od ucitelja. moj ucitelj je bio u totalno "kanadskom" fazonu po tom pitanju, ali znam da to nije bilo pravilo, a nije ni sad
pozdrav

i u holandiji je sistem takav, deca najvishe rade sa kompjuterom i skeniranim skriptama. roditelji kupuju samo sveske, olovke, shestare i ostale sitnice. knjige uglavnom posudjuju iz shkolske biblioteke. + roditelji sa malim primanjima dobijaju novchanu nadoknadu za shkolovanje.

a zato ako se dete, nedajboze, razboli...obrali smo bostan u svakom smilu.

pa to je bio koment da je na roditeljima u kanadi samo da ih obuku i nahrane ;-) kao sve to oko skole je pesma. zato i kazem da ako se razboli, obrao je bostan (jer je zdravstvena zastita najskuplja, koliko sam shatila...).

Bebo -nije, to je u Americi, u Kanadi je ustanovljen program besplatne zdarvstvene zashtite, chak i ako ne radish, placa se zubar, ochni lekar i sl, ali vecinom se i te stvari pokrivaju benefitima od firme.

aha!!!! e pa sorry, malo sa pobrkala. izvinjavam se prisutnima.

...je da se ostvari za sledeću školsku godinu, a sada su je poslanici izneli na Odboru za prosvetu jer za mesec dana Memorandum o budžetu i Predlog zakona o budžetu za 2008. mora "ući" u Skupštinu po Zakonu o budžetu, a u Vladi se već uveliko rade konsultacije među ministarstvima.
ŠTA je osnov ideje:
obrazovanje kao investicija, obrazovanje kao prioritet, obrazovanje za znanje svih onih koji će 2020 biti dvadesetogodišnjaci, za njihov svet tada, znanje kao vrednost u društvu
KAKO ostvariti ideju:
izdvajanja za prosvetu su "oko" 3% ukupnog iznosa budžeta (pišem "oko" pod znacima navoda jer je 0,1% ili 0,05% budžeta vrlo značajno za usvajanje budžeta), standard razvijenih zemalja je "oko" 8%, predloženi iznos je 0,6% postojećeg budžeta, pa ako hoćemo da se za toliko "uveća" pozicija obrazovanja, onda moramo znati od koga "uzeti" da bi se obrazovanju "dalo". Postoji nekoliko predloga i o njima se mora raspravljati - odmah u Vladi dok se "pravi" nacrt, tokom konsultacija o budžetu u Skupštini, kad već uđe u proceduru ili amandmanom tokom rasprave o budžetu za koji onda morate da "pravite" većinu da bi bio usvojen.
KO ima koristi od te pozicije:
1.grubo govoreći, generacijski "razred" u Srbiji je 70 000 dece, pa to puta 12 razreda osnovne i srednje škole koje bi udžbenici dočekali na klupama prvog radnog dana sledeće škoske godine
2.roditelji te dece, "pošteđeni" ne samo troška od (prosečno 4000 dinara) već i neverovatnog maltretiranja oko nabavke svake jeseni
3. javnost koja ovim dobija jasnu poruku šta ljudi na javnim poslovima smatraju prioritetom, ogroman broj ljudi koji imaju proverljiv utisak strateškog uređivanja sistema u kojem žive

Netačne su sve primedbe tipa "vrsta udžbenika", "dustribucija", "način nabavke", "kontrola finansija pri porcesu".....itd., jer ljudi u ministarstvu dobijaju plate da se bave baš time - tehničkim sprovođenjem strateških odluka. Netačna je i opšta promedba da za "to nema para", jer se sa idejom krenulo tokom koncipiranja budžeta za sledeću godinu, a suma je takva da se pametnim upravljanjem javnim finansijama može naći na toj poziciji.
U pitanju je test našeg strateškog opredeljenja : jesno li svesni da je obrazovanje i znanje ključ budućih uspeha društva? Ako jesmo - ovakva odluka je investicija.

Da i ne spominjem da sledeće školske godine ta suma može biti manja, da sva deca mogu sačuvati te udžbenike i "proslediti" ih dalje, da ovo može da bude povod za reforme u sektoru izdavaštva, da se mogu organizovati i donacije, da još svašta od "pratećih reformi" može da bude ostvareno...

Kada se u junu ove godine, pri (okasnelom) usvajanju budžeta za ovu godinu razgovaralo o ovoj temi kao i "0,2% budžeta za unapređenje, očuvanje i preventivu ženskog zdravlja", kao i o "2% budžeta za strategiju odgovornog roditeljstva i podsticaj rađanja" bilo je zdravorazumski "pregovore" ostaviti za budžet 2008. Obe navedene inicijative su već u toku.
Vreme je za knjige.
Hoće li uspeti?
Mora.
Ova godina je godina Dositeja Obradovića i najmanje što se može učiniti je da se, njemu u čast i spomen, "besplatnom" knjigom obeleži.
Zato je i javnost važna, ona je deo tog budućeg uspeha taman toliko koliko i poslanici, Skupština i Vlada.

p.s. hvala Saša, za post!

Koliko znam, u Hrvatskoj su knjige za osnovnu i srednju skolu besplatne, nabavu knjiga finansira Ministarstvo prosvete, deca dobiju knjige prvog dana nove skolske godine. Malo je jedino problem sa srednjoskolcima koji se prebacuju iz upisanog u neko drugo usmerenje ali i to se brzo resava.
Nije problem organizacija vec novac. Pitanje je ima li drzava Srbija dovoljno novca da osigura djacima besplatne udzbenike. Odnosno, smatra li nasa politica elita da vredi uloziti deo budzetskih para u udzbenike. Nisam sigurna da je tako. Nece se moci izbeci filozofiranja o siromasnima i bogatima, o nespremnosti skola da taj posao obave ili o necem trecem...
I, dobro ste primetili - kod nas je, vec dugo, kupovina udzbenika prava mora. Posebno udzbenika za srednjoskolce.

Ideju apsolutno podrzavam, ali sumnjam da ce se to nama desiti u bliskoj buducnosti. Nismo mi te srece. Treba tu puno rada, organizacije, treba misliti o tome sta kad deca prelaze iz jedne u drugu skolu, sta ako nastavnik ruskog konacno ode u penziju pa se uvede nemacki kao drugi jezik, gde ce ta deca da drze kjnige, i jos jedno pitanje, karakteristicno za sredinu u kojoj ja zivim-Sta kada skola radi u tri smene? Gde smestiti sve te knjige, kada jednu istu ucionicu u toku dana koristi tri ture ucenika razlicitog uzrasta? Nosenje knjiga kuci ne smatram dobrom idejom, mislim da je sansa da se ostete knjige mnogo veca.

Cisto sumnjam da sadasnji ministar prosvete i njegova ekipa imaju volje, snage i hrabrosti da se upuste u sve to.

U Hrvatskoj su od ove šk. godine knjige za osnovnu i prvi razred srednje škole besplatne. Djeca su ih dobala na stolu prvi dan škole. Na kraju šk. godine moramo ih vratiti. Sad muku mučim da ih zamotam tako, da ih trajno ne oštetim, inače ih morm platiti.
Ovaj potez vlasti mi je značajno olakšanje, jer su te knjige, znate i sami skupe, a kako sad uvode i nekakv HNOS, ili obrazovni standard, nijedna knjiga od lani više ne vrijedi. Ja inače kupujem dva sukcesivna seta.
Da li će ova korisna inicijativa zaživjeti još koju, osim izborne godine, vidjećemo.
U državi postoji 5-6 izdavača udžbenika. Do prije par godina svaki profesor je birao po kojem udžbeniku će raditi. Pa se događalo da dvoje djece jedno iza drugog u istoj školi ne mogu koristiti iste udžbenike. Vidjelo se da je prevelika anarhija, pa se prešlo na način da aktiv profesora nekog predmeta u pojedinoj školi bira udžbenik po kojem se radi na nivou škole, pa je sad malo lakše.
Zadnji zahtjevi, koji se guraju kod nas, je nastava u jednoj smjeni, u kojem slučaju učenici će moći ostavljati knjige u školi, i profesori imati normalniju organizaciju rada. Moguća implemetacija ove ideje je za 10-ak godina. Isto jedne takve, izborne.

Iako ideja zvuci primamljivo, cini mi se da postoji vise nacina na koji se investicija od 42 miliona budjona moze alocirati na skolski sistem.

Vec postoji veliki broj udzbenika na trzistu i mozda je bolje uloziti napore da skole intenziviraju kontakte sa roditeljima, pa da na tom nivou resavaju pitanje razmene udzbenika za razlicite godine, umesto da drzava presece i da pljune kes.

Recimo da je svrsishodnije potrositi taj novac na programe tipa popularisanje prirodnih nauka i rad sa nadarenom decom ili slicne programe, koji imaju strateski znacaj a inkrementalni su po karakteru rezultata i koraka koje je podrebno preduzeti.

Ali imajuci u vidu trenutni fokus ministarstva prosvete, a to je teritorijalni integritet i suverenitet, bilo bi ok barem ovde da pokazu inicijativu i za osnovno obrazovanje

Sad još samo da uvedemo večinski izborni sistem i ukinemo partokratiju. Pa da glasamo za ljude. Može i kombinacija: određeni broj mesta u parlamentu za konkretne ljude, određeni broj za partije. Ne znam koliko ljudi to zna, ali stiže nam taj zakon uskoro na diskusiju. Neviđeno važno za sve nas.

Kad idem na glasanje i gledam listu kandidata a onda posle u Skupštini vidim druge koji nisu ni bili na listi ili su bili sasvim na dnu partijske liste osećam se kao majmun.
Zaista je neveđeno važno da ovaj novi zakon spreči pravljenje majmuna od ljudi.
Veliki plus Saši Raduloviću za podsećanje.

Kad idem na glasanje i gledam listu kandidata a onda posle u Skupštini vidim druge koji nisu ni bili na listi ili su bili sasvim na dnu partijske liste

pitanje za gordanac-u (gordanu c)?

interesuje me koliki bi tehnicki posao bio da se na sajtu skupstine pored svake usvojene odluke dobije i spisak ko je od poslanika kako glasao za tu odluku? kada jednog dana budemo dali poslanicima malo slobode (ne mi glasaci, nego stranke) bice veoma korisno moci ispratiti "istoriju glasanja" za svakog poslanika pojedinacno.

mene licno bi interesovali i zapsisnici sa sednica ali jos vise sa odbora?

izvinjavam se za trol, ali pitanja se malo nadovezuju na sasinu prethodnu diskusiju

Sad još samo da uvedemo večinski izborni sistem i ukinemo partokratiju. Pa da glasamo za ljude. Može i kombinacija: određeni broj mesta u parlamentu za konkretne ljude, određeni broj za partije. Ne znam koliko ljudi to zna, ali stiže nam taj zakon uskoro na diskusiju. Neviđeno važno za sve nas.

koji zakon?

...o glasanju služba daje na zahtev predsednika/ce poslaničke grupe, ja lično ne vidim razlog zašto ne bi bio javan - on to po prirodi stvari jeste - sedišta su označena sa A1,...vidljivo je pri prenosu, a u "drugoj" zgradi se (za sada) glasa podizanjem ruke, tako da ne postoji elektronski listing

I sednice Odbora su javne, pitanje je koliko su interesantne medijima....
Izuzetak mogu biti sednice nekih odbora za koje se poslovnički traži odsustvo javnosti.

gordanac

...o glasanju služba daje na zahtev predsednika/ce poslaničke grupe, ja lično ne vidim razlog zašto ne bi bio javan - on to po prirodi stvari jeste - sedišta su označena sa A1,...vidljivo je pri prenosu, a u "drugoj" zgradi se (za sada) glasa podizanjem ruke, tako da ne postoji elektronski listingI sednice Odbora su javne, pitanje je koliko su interesantne medijima....Izuzetak mogu biti sednice nekih odbora za koje se poslovnički traži odsustvo javnosti.

hvala na brzom odgovoru. i preciznom, ta procedura mi je poznata ali ja ne poznajem ni jednog predsednika poslanicke grupe pa se obracam vama (proglasio sam vas za svog poslanika po ovom pitanju )

da li mozete da zamolite nadu kolundziju, da za svako sledece glasanje zatrazi listing, pa ga vi (ds) objavite na svom sajtu? znam da je resenje besmisleno, ali bi bilo jako korisno da se javnosti prezentira kako se tacno stranke i poslanici profilisu kroz glasanje. dok se ne nadje stalno resenje, ovo bi bilo prelazna faza.

sto se tice sednica odbora, znam da su javne ali i sami kazete da su mediji manje vise nezainteresovani za njih (po neki put je zanimljivija svadja preko replika itd...) ali veliki posao se obavlja upravo na odborima i tu se "profilisu" stavovi stranaka i poslanika. pitam da li postoje zapisnici i da li postoji tehnicka mogucnost da se objave na sajtu? sto se tice sednica zatvorenih za javnost, koji razlozi motivisu nekog da trazi "zatvorenost" i da li je to zakonski? ali to je vec previse siroko pa da ne skrecem previse....

na kraju da sumiram:
prvo - hvala
drugo - zamolite nadu da uradi ono gore pomenuto
trece - zapisnici sa sednica odbora
cetvrto - hvala
peto - pozdrav

1. listing
može to objavljivanje i na skupštinskom sajtu, proslediću zahtev da se to dešava po automatizmu sa objavljivanjem donetih zakona i drugih akata

sto se tice sednica odbora....pitam da li postoje zapisnici i da li postoji tehnicka mogucnost da se objave na sajtu? sto se tice sednica zatvorenih za javnost, koji razlozi motivisu nekog da trazi "zatvorenost" i da li je to zakonski? ali to je vec previse siroko pa da ne skrecem previse....

2. zapisnici sa sednica Odbora
postoji i ta mogućnost - već je bilo ideja za službu skupštinskog sajta da uvede "linkove" za odbore - tu treba javnost da dobije sve potrebne informacije, pa i zapisnike, naravno
Razlozi za "zatvaranje" sednica raznih Odbora za javnost propisane su odgovarajućim zakonima i poslovnikom. Najčešće (ili po pravilu) se odnose na Odbor za odbranu i bezbednost, ali morate ostaviti tu mogućnost (strogo propisanu i sa strogom kontrolom zloupotreba, naravno) po prirodi stvari nadležnosti Skupštine. Ustavni položaj Skupštine je takav da je "on the top of everything", pa tome prilagođavate i ovu odredbu. Kad, na primer, budemo (a u obavezi smo po Zakonu o sprovođenju Ustava) doneli Zakon o službama bezbednosti, vojsci i odbrani - biće jasnije zašto se ostavlja ovaj prostor "zatvaranja" sednica odbora. U toku je jedna vrsta javne rasprave o predlozima tih zakona.
Postoje i odredbe o čuvanju "tajni" raznih vrsta zbog kojih morate ostaviti prostor za "zatvorene" sednice raznih odbora.U skupštini se do promene tih odredbi ne može otvarati rasprava tipa "hoćemo li ili nećemo, pametno li je ili ne".

sto se tice tog predloga da se po automatizmu uz donete odluke/zakone objavljuje i listing glasanja. vec sam veoma zahvalan

sto se tice odbora - ima po necega vec na sajtu, ali to je prepricano/ulepsano/naruzeno po potrebi.
dole je izvestaj sa gorepomenute sednice odbora. tesko je iz toga shvatiti sustinu.

a i da iznesem jos jednu informaciju vezanu za predlog koji je dat od strane gordane comic - gordana nije clan odbora za prosvetu, ali je ipak prisustvovala sednici da bi ucestvovala u radu i iznela zanimljive predloge.

sto rece - i ako to radi zato sto zeli da prikupi poene - neka nastavi tako

i sto se tice tajnosti - ok, ono sto je tajno, tajno je sa razlogom ili ne - to je neka druga tema. ali hajde za pocetak, da ono sto je "dostupno javnosti" - ucinimo dostupnim. web je dostupan mnogima, jeftin za odrzavanje pa stavite ga tamo. ukoliko mogu da citam saslusanja pred odborima senata sad-a, bilo bi lepo to raditi i ovde.

Odbor za prosvetu je na sednici od 25. septembra obavio dogovor o saradnji Odbora i Ministarstva za prosvetu i upoznao se sa planiranim aktivnostima Ministarstva.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Zoran Šami.

Ministar za prosvetu dr Zoran Lončar je istakao da će se prosvetna politika oslanjati na tri ključna opredeljenja.Poćiće se od toga da je reč o sistemu od strateškog značaja, koji ima dugu i dobru tradiciju i da će se pažljivo osmisliti postepena reforma školstva i obrazovanja.

Polazeći od ovih opredeljenja, po rečima Lončara, Ministarstvo će pripremati strategiju razvoja prosvete, čiji je cilj da jasno definiše pravce razvoja prosvete u dužem periodu, a najmanje u narednih deset godina. Lončar je predložio da u pripremi stretegije učestvuje i jedan član ovog Obora, što je Odbor podržao.

Značajan segmet predstojećeg rada Ministarstva biće i zakonodavna aktivnost. U pripremi su predlozi zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, o udžbenicima i o učeničkom standardu, kao i izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji će biti dostavljeni u proceduru za jesenje skupštinsko zasedanje.

Prioritetan zadatak je i planiranje budžeta Ministarstva u 2008. godini, uz predloge i sugestije ovog skupštinskog tela i drugih korisnika.

Narodni poslanici su, u diskusiji koja je usledila, izneli više predloga i sugestiuja, a svi učesnici su saglasni da je potrebna svakodnevna saradnja i komunikacija sa Ministarstvom. Ministar Lončar je upoznat i sa inicijativom narodnih poslanika da se u budžetu za sledeću godinu predvide sredstva za nabavku udžbenika sa sve učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji ( koji bi ih dobili besplatno), kako bi se počela ostvarivati ideja da je obrazovanje investicija, a ne potrošnja.