Rekvijem za generaciju

Ove konkretne noći bi trebalo nekamo otići, kazes, dok još nisi potrošio svu količinu pesama na svojoj strani. A ja ti kažem, nećeš to tako lako izvesti, jer pesama uvek ima više, nego situacija koje možeš primeniti uz njih. Zato sam ja čvrsto odlučio da večeras ne ideš nigde, i umesto toga čitaš ovaj post, ako ništa drugo ono iz puke znatiželje da vidiš, kako ću ti to zabraniti da pomoliš svoje dupe ikamo iz udobne fotelje i ostaneš zakucan u njoj, skupa sa svim tim svojim omiljenim pesmama. A puteve ostaviš nekim novim nalozenim klincima, od kojih će neki možda i noćas stradati, što nije nešto što bi nas trebalo radovati , ali kako ionako to ne možemo sprečiti, nije nešto zbog ćemo večeras i tugovati.

Mislim, zajebali smo previše stvari da bi nas dodatno uzrujale još i nove olupine po putu. 

Jer znaš šta, mi se nikad nismo, generalno gledajući, otreznili od subote uveče. To je zapravo sasvim ok, između ostalog i zato jer su nam se veća sranja, ako mene pitaš, događala sredom ili četvrtkom uveče( o da četvrtak je znao biti posebno zajeban ), ali negde u dubini duši nikad nismo preboleli onaj pubertetski osećaj da bi se nedelju ujutro trebalo vratiti nateknutih očiju od prethodnih večeri, uskočiti u prvi jutarnji taksi i predati se tom jutru koje te prihvata kao brata. Krevet je samo meka provalija, a jastuk je samo medijum, nešto kao stara gatara koja ti iz karata proriče uspavanu budućnost. Krevet je kurvanjski dobra stvar, sve dok te ne prikuju uz njega. Slično kao naslonjač, u koji si upravo zakucan. Sad mi upravo jebeš mater, nastojiš sebi natočiti čašu vina ili pelinkovca iz porodicnog bifea, kladeći se da ćeš me demantovati, i da pijana noć puna zvezda čeka samo tebe, ali znaš da ćeš odustati. Imaš
previše pica u toj flaši,a putevi su kvrgavi i zakrčeni. Ili ravni i pusti , svejedno.

Uostalom, možda te čeka i neka žena u spavaćoj sobi. Ne bi bilo zgorega jebati nešto, ali onda oprezno s tom žestinom. No ne zaboravi da ribe nekako nemaju tolerancije za neočekivane noćne izlete. Uostalom imaš sise, alkohol i fotelju, pa kuda si ti to naumio? Voziti se po gradu možda? A ja ti ionako neću reći gde ćeš me naći.

Zapili smo mladost, i to je jedino pametno što smo s njom učinili. Posle smo se počeli pravdati njome, i odlučili biti stabilni i stariji(posebno loša odluka), zarađivati i dogovoriti da konačno postanemo ljudi, ne nužno tim redom. To je bila sasvim razumna odluka i jedina moguća, iako verovatno najgora u našim životima. Najbolja i najgora ujedno. U stvari, isti kurac, samo smo nekako manje zabavni.

Neki čuju zov divljine, neki zov krčme. Neki ništa ne čuju, samo nestanu na prvoj krivini. Neki se pravdaju pesmom, evo meni baš svira Hold on to Yourself Nick Cavea, pa ostanu u stolici, čekajući da nađu sledeću pesmu i sledeći razlog ostanka. Ja ga imam, pišem večeras ovaj besmisleni post. Blesavo je samo što ću te samo naljutiti, kazavši ti u facu da večeras ipak nećeš otići. Zajebeš li me, učinio si da budem vuk i imaćeš uvek pivo od mene.

U krčmama večeras, kao i svake noći, stoje devojke- najviše sam voleo one s dugim plavim kosama, iako mi nisu loše ni one dugim crnim kosama, a mogao bih reći pokoju i o onim kratkokosim u svim bojama. Žena sa flašom piva u ruci, negde u uglu proćerdane subote, pa to je kao svemir u masini za mlevenje mesa, iz haosa isceđene zvezde. A nije da im nismo znali ukrasti i poljupce, fotelja je sasvim nemoćna po tom pitanju. Nećeš se noćas ustati iz nje, ali ipak se smeljujiš, a ako je žena još u toj sobi do tvoje, zadrži je starim trikovima do jutra. Vidimo se sutra na kafi i duplom viskiju, časti onaj koje imao više uspeha.

Putevi su divni, ali ne trpe poraz. Zato najviše volim taksiste, pola plaćaš za vožnju, pola za cutanje. Ali jebeš takav grad u kojem u nedeljnu zoru taksisti ne kruže kao kondori, diskretni svedoci sitnih pobeda i veličanstvenih poraza. 

Mogao bi te još uveravati da nećeš otići nigde večeras, ali znam da ti je najdraže kad mi želiš napakostiti. Kao u nekoj pesmi Tom Waitsa bacićeš fotelju kroz prozor, reći ženi da imaš pametnijeg posla i da ćete se jebati sutra, upaliti drndavog Forda, naoružati se pivom, lozom i pakosti i krenuti u grad, ili već negde, u neko selo koje još nema ime jer čeka da ga ti izmisliš. Toliko mesta na ovoj planeti koja se još nikako ne zovu, a ti dremaš u fotelji. Ili još gore, čitaš ovaj post, i uzaludno ih tražiš na karti.

No ipak nećeš otići, jel da? Imaš još dva piva u frižideru, a draga ti je zaspala. Da nam je tako što neko nudio pre 10 godina, mislili bi da je Harry Truman osobno sa jajima, ili Sai Baba sa svojim materijaliziranim karamelama. Ponuda koja se ne može odbiti. Jer da si mislio otići, zbrisao bi u toku prve rečenice. Sad je kasno, pročitaj post do kraja, iskapi pivo i sklupčaj se kraj njenog dupeta.

Ali ako misliš da ne postoje mesta koje nemaju ime, i u njima krčme koja se zovu po nama, grdno se varaš. Ne vide se iz naslonjača, jer su iza krivina, pa su van dometa daljinskog.Tamo ću te sačekati prvom prilikom, ne doduše večeras, jer moram završiti ovaj post, ali jednom kad se budeš najmanje nadao. Biću bučan, u društvu najmanje dve nasmejane dame(plavokosa/crnokosa), s barem litrom vina ispred sebe. Mislim, u kurac, ako sam te već izvukao iz tog udobnog naslonjača i nagnao da noću voziš, moram te nečim i zadržati. Ti samo plaćaš taksi za put kući, meni i damama, te upamti put do tamo jer ja neću biti u stanju, iako to nije ni toliko važno. Kao da ćemo se ikad vratiti...

Vidi, ne znam, Bog nekom možda triput šalje čamac, meni je znao poslati i trajekt, pa bih se opet zaboravio ukrcati. Osim ako to nije onaj za Vis, na taj se uvek nekim čudom uvalim.


P. S:

Nego jesi našao pesmu za ovu situaciju? Predloge ostaviti dole molim, hvala lepo....