Proleće, kamile i cveće su me sve do sada ometali da napišem koju o turskoj političkoj stvarnosti. No, pokušaću ovim čaršavom da nadoknadim i da pretrčim preko najupečatljivijih događaja u poslednjih nekoliko meseci. Jes' čaršaf al' računam vikend je ima se vremena.
Elem, 29. marta smo imali lokalne izbore. Čaure, što verbalne što one prave, su se dosta dugo skupljale. Petoro mrtvih i 95 ranjenih u nesuglasici oko izbora muhtara (muhtar je otprilike predsednik mesne zajednice), samo u jednom mestu, su jedan od usputnih rezultata tih izbora (to nije jedini slučaj, svi na jugoistoku zemlje). No, kako reče moj omiljeni demokrata gen. Perve(r)z Mušaraf – democracy have no set formula – (godinama je taj biser bio džingl na BBC-World-u).
Međutim, da krenem nekim redom. Startni hitac za predizbornu trku je svakako ispalio premijer, Redžep Tajip Erdoan, još januara i to u Davosu, kada se potpuno nediplomatskim manirima suprotstavio bezobrazluku Šimona Pereza i moderatora na panelu o tragediji u Gazi. (ceo panel ovde, ključni momenat i napuštanje panela ovde). One minute i mon cher su bile nedeljama ključne reči talking heads-a na svim televizijama. Prvo kao "najbitniji" citat iz Davosa, drugo kao "šifra" za diplomatski jezik i etikeciju od kojih je svakako Erdoan odstupio. One minute! je dugo bila i najtraženija rečenica na predizbornim skupovima vladajuće partije, o porastu popularnosti turskog premijera u arapskom svetu neću ni da pričam – nije tema. (Ako nekog pogodi upotreba reči bezobrazluk u vezi Šimon Pereza, žalim slučaj isti je bio itekako svestan toga pa se on izvinio, a ne obrnuto) Histerija je išla dotle da se ubrzo snimio klip sa pesmom o Erdoanu u Davosu. Muzika je tradicionalna pesma alevija, a reči su prilagođene događaju.
Jedan pozitivni pomak političkog diskursa u Turskoj se mogao osetiti tokom predizborne kampanje. Naime, veći deo fundamentalističkih "sekularista" je izvadio iz usta, sada već potpuno bezukusnu, žvaku konfrontiranja "laicizma" i "vere". Naravno, ne svi, pa se između ostalih moglo čuti apsurdno "obećanje" da će Aja Sofiji biti vraćen status džamije ako obećavač pobedi na izborima (žao mi je, ali link je za stranu na turskom). Ako ste pomislili da je to obećanje dolazilo od vladajuće AK partije (Adalet ve Kalkınma – pravda i razvoj) kojoj se redovno prišiva pridev islamistička/umereno islamistička ili od neke druge islamističke partije onda ste se grdno prevarili. Obećanje je dolazilo od najtvrđih "sekularista", naime od CHP-a (Cumhuriyet Halk Partisi – republikanska narodna partija), partije koju je praktično osnovao otac nacije.
Dakle, glavne teme su bile ekonomija, korupcija i fukcionisanje lokalnih vlasti. Vladajuća partija je i tu imala stanovitu prednost u odnosu na opoziciju, naročito kad je ekonomija u pitanju, jer iako SEKA drma ekonomski potresi u Turskoj su dosta dobro amortizovani, bar za sada.
Nemajući druge municije opozicija je lamentirala nad nedostacima demokratije, a to je išlo čak dotle da je Deniz Bajkal, nekarizmatični lider CHP-a, 'ladno izvaljivao da bi vladajuća partija ako osvoji manje od, pajz sad, 52% glasova izgubila legitimitet. Mržnja "elite" prema demokratiji, koja je opšte mesto u celom svetu i očigledna svakom ko hoće da vidi, u Turskoj ima sasvim drugačije razmere i kvalitet. Pre svega u "elitu" se samoubraja i srećan i nesrećan, pa se tako desi da "starletica" [koja čak nije ni to, jer je jedini razlog njenog izlaska iz anonimnosti činjenica da se zabavljala sa nekim popularnim (a koji to u ovoj zemlji pa nije?) fudbalerom] izjavi u popularnom programu na TV-u da samo "niži od nižih" (đonovi) mogu glasati za AK partiju i pri tome se zapita "zar moj glas vredi isto kao njihov?", a da posle toga ne snosi nikakve konsekvence – naprotiv. Uostalom ona je samo prost(ačk)im jezikom rekla ono što, recimo, profesori univerziteta uvijaju u oblande "intelektualnog" mamba-džamba.
Ultranacionalisti (ili po nekima kvazi-fašisti) MHP (Milliyetçi Hareket Partisi – partija nacionalističke akcije) je duvala u svoje stare zurle o "prodaji" i "izdaji" zemlje, što zbog vladine okrenutosti Evropskoj Uniji, što zbog, još bolnije za njih, otvaranja državnog televizijskog kanala na kurdskom jeziku, a nije da ih ne bole i pregovori sa Jermenijom, koje vide kao izdaju braće Azerbejdžanaca.
Svo to međusobno pljuvanje, gađanje balegom i dranje po trgovima diljem zemlje Turske je išlo svojim uobičajenim tokom i uzlaznom linijom do naglog prekida 25. marta, 4 dana pre izbora, kada je nastao muk.
Helikopterska nesreća
Tog popodneva sve agencije su prenele vest da je pao helikopter koji je vozio Muhsina Jazidžiolua (Muhsin Yazıcıoğlu, 1954. – 25.03-2009.), lidera BBP-a (Büyük Birlik Partisi – partije velikog saveza(?), na engleskom Great Union Party).
Jazidžioluova politička karijera je počela krajem sedamdesetih. Tokom nje je promenio više partija, startovao je u Sivim Vukovima – omladinskom krilu pomenutih ultranacionalista (MHP), a ta nacionalistička i desničarska orijentacija mu je bila konstanta. Posle puča 1980. je bio uhapšen od vojne hunte i proveo sedam i po godina u istražnom zatvoru od čega je 5 i po godina u samici uz sav maltretman, da ne kažem mučenje, koji uz to ide (pisao je dosta potresne pesme u tom periodu). Vraća se u politiku odmah po izlasku iz zatvora 1987. (ne(o)suđen). Godine 1993. osniva BBP, ali i nju je povremeno napuštao i vraćao joj se. U momentu pogibije je bio poslanik turskog parlamenta. Bez obzira na političku orijentaciju i slaganje ili neslaganje sa njegovom ideologijom Jazidžiolu je uglavnom bio viđen od turske javnosti kao političar od integriteta. Partija koju je vodio svakako nije bila u prvoj ligi, ali on itekako jeste.
Pored Jazidžiolua i pilota Kaje Istektepea (Kaya İstektepe) u helikopteru su još bili: Erhan Ustunda (Erhan Üstündağ), Juksel Jâdži (Yüksel Yağcı), Murat Četinkaja (Murat Çetinkaya), zvaničnici lokalnog ogranka BBP-a i novinar İhlas News Agency (İHA) Ismail Guneš (İsmail Güneş). Putovali su sa jednog predizbornog mitinga u Karamanmarašu (Kahramanmaraş) na drugi u Jozgatu (Yozgat)
Kontroverze oko ove nesreće su praktično počele odmah. ANA (Anadolijska novinska agencija) je neposredno posle nesreće prenela navodnu izjavu guvernera provincije Kajzeri (Kayseri) Mevluta Bilidžija (Mevlüt Bilici), da je Jazidžiolu živ i na putu za bolnicu. To je u svakom slučaju usporilo spasilačke napore, a agencija je povukla tu vest "samo" osam dana kasnije. (The agency told its subscribers eight days after the helicopter crash that it retracted the March 25 news report on Yazıcıoğlu’s helicopter crash because it was written without verification from official sources.)
Sama potraga za mestom nesreće je velika i višeslojna kontroverza. Spasilačka akcija velikih razmera (oko 2000 ljudi) je preduzeta, ali nije dala nikakve rezultate. Vremenske prilike, naime, snežne mećave u kombinaciji sa teškim terenom svakako nisu pomagale spasilačke napore. Međutim, čudno je da nisu tražili baš ni blizu mesta nesreće, tako da su ostaci helikoptera i neodređeni broj tela (po nekim tri po nekima 5) pronađeni tek 48 sati nakon nesreće, ne od spasilačkih ekipa, nego od 17 seljana iz kraja koji su krenuli u svoju potragu. Navodno objašnjenje je da helikopter nije bilo moguće lokalizovati jer je antena ELT (electornic location transmitter) uređaja bila slomljena, te je uređaj emitovao slab signal.
Onda se 24 časa po nesreći u medijima pojavio snimak 20-ominutnog telefonskog razgovora koji je mobilnim telefonom obavio pomenuti novinar Ilhan Guneš sa dispečerkom urgentne službe. On je inicijalno preživeo nesreću sa teškom povredom noge. Njegovo smrznuto telo je pronađeno nekoliko dana kasnije 500 metara od nesreće. Pokušao je da koristi deo sedišta iz helikoptera kao sanke ne bi li se nekako spustio sa planine. Objašnjenje kako mobilni telefon nije lokalizovan tokom tog razgovora je bilo da je za to potrebno da barem dva predajnika hvataju njegov signal, a navodno ovaj je hvatan samo jednim.
Hasan Husein Bozok, zvaničnik BBP-a, je bio prvi koji je naglas izrazio sumnju da se radi o sofisticirano planiranom ubistvu. On tvrdi da je leptop računar Jazidžiolua ukraden neposredno pre nesreće, a dodao je da je partija primila informacije o planiranju njegovog ubistva.
Tražeći odgovor na pitanje motiva eventualnog ubistva Muhsina Jazidžiolua nalećemo na potku koja na neki način dominira turskim političkim životom – Ergenekon istragu (i suđenje). Naime, istragu koja je počela kao istraga pokušaja vojnog puča (može i množina, jer je bilo najmanje tri plana), a otkriva network koji se najbolje definiše sintagmom para-državni kartel, a na turskom derin devlet – duboka država (deep state). (Oni koji čitaju moje tekstove redovno znaju da sam o tome već pisao)
S obzirom na tridesetogodišnju političku karijeru (a ni pripadnost Sivim Vukovima organizaciji koja je (bila) najvidljivija emanacija Kontra-Gerile, turskog pandana italijanskog Gladia, nije za odbaciti) Muhsin Jazidžiolu je svakako bio čovek koji je mnogo znao (kara kutu što bi se reklo u žargonu, verujem da prevod nije potreban). A bio je čovek koji je dovoljno hrabar da govori. Ne tako davno je otvoreno pričao o pritiscima na partiju i njega lično pre tzv. post-modernog puča, kojim je oborena vlada Nedžmetina Erbakana (28. februar 1997, datum koji se u Turskoj pominje bez godine, a svi znaju o čemu se radi, isto kao i 12. septembar (1980), datum poslednjeg krvavog vojnog puča). Ono što ga čini još privlačnijom metom para-državnog kartela je otvorena podrška istrazi Ergenekona. Uostalom, zabeleženo je 17 pokušaja atentata na njega.
Međutim, kada je Mehmet Ali Birand, TV novinar medijske grupe Doan (Doğan) koja se svim silama trudi da diskredituje Ergenekon istragu, u svojoj emisiji nabacio da je Muhsun Jazidžiolu bio viđen za zaštićenog svedoka, a pomalo implicirajući da je je čak možda bio osumnjičen, dajući time mogući motiv eventualnog ubistva, generalni sekretar BBP-a, Jalčin Topču (Yalçın Topçu) je najavio tužbu protiv Biranda. Eeee sad, Mehmet Ali Birand nije baš neki tip od velikog integriteta i ne bih ni sekunde žalio da izgubi parnicu, pažljivi čitaoci mojih blogova se možda mogu setiti mog mišljenja o narečenom gospodinu, ali je ponašanje pomenutog Topčua, koji je u međuvremenu postao lider BBP-a u najmanju ruku čudno. Naime, izgleda kao da su se oni zvaničnici koji su odmah potrčali da izjavljuju da je reč o ubistvu malko zatrčali u odnosu na "partijsku" liniju, jer Topču kao da radi sve da dokaže da nije reč o ubistvu i dovodi nezavisne komisije iz Nemačke, Kanade i sl. Oduševljava me njegova izjava citirana u izveštaju sa prethodnog linka (naglašavanje moje): "We will do everything that we can to remove suspicions. We are going to bring three new teams of experts. The first team who conducted investigations on the scene has prepared a preliminary report. According to the report, the helicopter crash was not due to sabotage; there is almost no evidence suggesting that it was a sabotage," he said. Hmm, interesantno, nije cilj ustanovljavanje istine nego otklanjanje sumnji, a eto skoro da uopšte nema dokaza da se radi o sabotaži.
Dakle, to je bila priča o događaju koji je praktično ustanovio predizbornu tišinu tri dana pre vremena. Vraćamo se na rezultate izbora.
Rezultati izbora
Kao što se jasno vidi iz donje slike AK partija je, po Deniz Bajkalu, žestoko izgubila izbore osvojivši samo 40% glasova, te bi bilo lepo (čovečanski) da malo predaju vlast na svim nivoima njemu.
Šalu na stranu AK partija jeste dobila (i) ove izbore, ali ne onako kako su se nadali, a nadali su se da će na nivou zemlje dobiti više glasova nego na vanrednim parlamentarnim izborima 2007. (47%). Svejedno, podrška većine je vrlo očigledna.
Međutim, kao stvarni poraz vladajuće partije može se tumačiti ne mali uspeh DTP (Demokratik Toplum Partisi - partija demokratskog društva), kurdske nacionalističke partije. DTP-u, baš kao i vladajućoj partiji prošle godine, nad glavom visi proces zabrane zbog navodnih veza sa PKK-om militantnim krilom kurdske radničke partije (na spisku terorističkih organizacija u SAD i EU - soon to be changed, barem u EU po mojoj slobodnoj proceni). Partija je došla u tu poziciju zbog odbijanja da se javno distancira od oružanih/terorističkih akcija PKK-a.
Uspeh DTP-a jasno pokazuje da vladine mere postepenog popuštanja i davanja kulturnih prava Kurdima na jugoistoku zemlje su ili too little too late ili neko žestoko rajca Kurde, a ta dva se zapravo ni ne isključuju. Gore sam usputno pomenuo da je kanal 6 (TRT Şeş) državne televizije na kurdskom jeziku. Program je pokrenut decembra prošle godine i njegovo pokretanje je revolucionarni korak čiji značaj je teško shvatiti van granica ove zemlje. Naime, kurdski jezik, sa naglaskom na pismo je (još uvek) zabranjen. Zvuči apsurdno, ali čovek se može naći na sudu zbog upotrebe slova kao što su w, q ili x kojih nema u turskom alfabetu, a eto već peti mesec država emituje program na tom jeziku. Uopšte cela ta stvar sa jezikom je prilično komplikovana čorba.
Digresija» Pre jedno 4-5 godina gradonačelnik Dijarbakira se našao na optuženičkoj klupi zato što je poslao multi language čestitke za Novu godinu, koje su sadržavale inkriminisana slova. Pitao je sudije i tužioca da li koriste internet. Kad je dobio pozitivan odgovor pitao ih je kako izlaze na kraj sa 'www' s obzirom da svaki put krše zakon kad to ukucaju. Oslobođen je optužbe.« kraj digresije.
Vlada je takođe pokazala spremnost da se uhvati u koštac sa belim mrljama skorašnje istorije na jugoistoku zemlje, pa su se u širem sklopu Ergenekon istrage počeli pronalaziti ostaci nestalih tokom osamdesetih i devedesetih. Ipak na jugoistoku zemlje rejting im je pao.
Sve gorenavedeno je, predvidljivo, učinilo pomenute zurle MHP-a efikasnijim, pa su ultranacionalisti pored svojih tradicionalnih uporišta dobili opštine i gradove u kojima nisu bili politički snažni pre ovih izbora. (U opštini kojoj pripadamo dosadašnji predsednik opštine (AK partija) je izgubio od MHP kandidata, baš onako svojski. Hmmm, mogao je manje da se voza svojim Harlej Dejvidsonom okolo brinući samo o svojim kamilama rvačima i malo više posveti, recimo, popravci lokalnih puteva)
Dakle, može se reći da pored stabilne većine koja podržava vladajuću partiju i njene napore da demokratizuje zemlju i uvede je u EU, kao reakcija raste ne samo turski nego i kurdski nacionalizam. Međutim, osnovni problem turske demokratije, a to je nedostatak konstruktivne opozicije, one koja nije samo anti-protivna nego ima i nešto (po mogućnosti pametno) da predloži, ostaje, čini mi se, kao neki veliki zjap koji može svakog časa da je proguta.
--------------
Beleške na margini
Kad sam krenuo da pišem ovaj tekst nadao sam se da ću u njega moći da uguram i neka svežija dešavanja, kao što je dvanaesti val hapšenja po Ergenekon istrazi i vakela koju nam je 14. aprila održao šef generalštaba, general Ilker Bašbu (İlker Başbuğ), međutim, plašim se da bi to zahtevalo barem još ovoliko teksta, a za blog je to ipak previše. Prema tome, drugom prilikom.
No, da bih opravdao drugi deo naslova treba da napišem da je Asocijacija Ataturkističke Misli (Atatürkçü Düşünce Derneği), šta god to značilo, pokrenula postupak protiv Google-a. Mislim da ne treba da pišem razlog, ali za svaki slučaj – negativni sadržaji kada se gugla na temu oca nacije. Btw. fatva na YouTube je živa i zdrava, s tim što svi znaju kako da je zaobiđu.
Takođe se moram osvrnuti na jedan događaj koji je u direktnoj vezi sa helikopterskom nesrećom i u indirektnoj sa gen. Bašbuovim govorom.
Tri dana posle tog govora, koga je jedna od osnovnih tema bila odnos civila i armije, a general Bašbu se njime pokušao predstaviti kao stručnjak za društveno-političke nauke i odnose ekstenzivno citirajući Hantingtona, Vebera i Monteskjea, otkriven je skandal koji odlično ilustruje pomenuti odnos.
Naime, reporteru Džejhan (Ceyhan) agencije (agencije koja ne može da dobije akreditaciju od armije za bilo kakav događaj zato što je "islamistička") Lutfiju Akjurtu (Lütfi Akyurt) je bilo zabranjeno da se ukrca u helikopter žandarmerije koji je prevezao novinare sa mesta nesreće, pa je morao da se vraća peške sa planine 4,5 sata po dubokom snegu. Generali do sada nisu dali nikakvu izjavu i pored pritisaka. EU reaguje, malo usporeno, ali reaguje. Međutim, meni je najporaznije da nisam video da je organizacija reporteri bez granica graklnula bilo šta o tome (gde se dede ta čuvena novinarska solidarnost?).
Blogovi autora
- Egipat: revanš, ne drugo poluvreme [3] (226)
- Egipat: revanš, ne drugo poluvreme [2] (0)
- Egipat: revanš, ne drugo poluvreme [1] (0)
- Video sam i gluplje (172)
- Pe(h)livani, pe(h)livani (77)
- Tačer revisited (237)
- Vesti iz Kirzakstana (33)
- Kurdski bedeker [2] (49)
- Kurdski bedeker (96)
- Ubistva u Parizu, sahrane u Turskoj (34)
- Sirijski živi pesak [2] (75)
- Sirijski živi pesak [1] (109)
- Jadan je narod... (221)
- O kamenju i životu (54)
- To je "samo" film (82)
- Čija je ovo baklava? (202)
- Regulacija istorije (263)
- Plava stolica (40)
- Višak testosterona? (27)
- San (35)
Najnovije VIP blogeri
- Klasicna tema- Beograd, popodne i gitare
jednarecfonmoi - Fragmenti stvarnosti u opštem prividu
Hansel - Horizontala, koja ne da vertikali da se vidi
angie01 - СРБИЈА ‒ ЗАЈЕДНИЧКА ДОБРОБИТ И КАЗНА
Predrag Brajovic - Lični izbori
njanja_de.manccini - Džez kao religija
Ivan Blagojevic - Diznijev svet
jinks - ovde je nigde dobro mesto ...
Đorđe Bobić - вабомамом спојке сунчане
Черевићан - Jolene
njanja_de.manccini
Najnovije blogeri
- DUB PUB: Milion kvadrata
docsumann - Dokon um đavolje igralište
zilikaka - НАЦРТ РЕЗОЛУЦИЈЕ О ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ
Filip Mladenović - DUB PUB: A Bright New Day Is Coming
docsumann - Srbija u EU i NATO do 2030...
Filip Mladenović - DUB PUB: Woman, Hey
docsumann - DUB PUB: No Love, No Home
docsumann - ŽUTA OSA (7/24)
horheakimov - Hronologija antipatriotizma...
Filip Mladenović - Bebče siroče o tranzicionoj pravdi
Nebojša Milikić
Arhiva
Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana
- Muzika (3)
- Eksperimenti u blogovanju (3)
- Reč i slika (2)
- Hobi (2)
- Mediji (2)
- Zabava (2)
- Filozofija (1)
- Obaveštenja (1)
- Budućnost (1)
- Životni stil (1)
Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana
SRPSKI / ENGLISH
INFO TV RADIO VIDEO B92.FM SPORT PUTOVANJA BIZ POSLOVI MAPE ŽIVOT KULTURA BLOG FORUM TEHNOPOLIS AUTOMOBILI SHOP MUSIC vrh strane© 1995 - 2009, B92 | Kontakt | O nama | Impresum | B92 lica | Pravila korišćenja
B92 je organizacija koja brine o zaštiti životne sredine.
Mi ublažavamo štetu nastalu zagađenjem u avio-saobraćaju i ulažemo napore da se smanji emisija izduvnih gasova.
climatecare.org