Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas. Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo. Kad god bi se kamenje skupilo na neku gomilu naišao bi Jupiter i rasturio je svojom gravitacijom. Inače, prolaz kroz koridor je, i pored bezbroj asteroida koji jurcaju njime, sasvim bezbedan i možete ga i žmureći preći. Jednostavno, ako rasporedite sve te silne asteroide po celom tom putu oko Sunca dobijete - ništa. Ili skoro ništa.
Sa Jupiterom počinje carstvo ogromnih, gasovitih planeta.
Jupiter
Jupiter (i Zemlja u srazmeri)
Da nije Jupitera ni nas ne bi bilo. Jupiter je moćna planeta koja pravi reda u Sunčevom sistemu. Mnogo puta do sada je kružeći oko Sunca pokupio i usisao razni svemirski otpad koji bi se inače sručio na nas. A svaki put kada neko oveće telo udari u Zemlju katalog živih bića dramatično se menja. Ovako, Jupiter nas štiti i čuva. Hvala ti Jupitere!
Jupiter ima pruge i veliku pegu. Ta pega je divlja oluja koja duva već trista pedeset godina, najmanje (Kasini ju je otkrio 1665.). Ponekad malo promeni boju, pobledi i to je sve. I miriše na beli luk (jer ima fosfina koji daje karakterističan miris belom luku).
O Jupiteru ne može da se govori a da se ne pomenu i njegova četiri velika satelita. Evo ih.
Evropa
Evropa
Evropa je mezimica astronoma. Najviše zato što mnogi od njih tvrdoglavo veruju da ispod ledene kore Evrope postoje neke ribice. Dobro, ne baš ribice, ali nešto što pliva u vodi i za šta bi biolozi uglas viknuli: Jeste, živo je! Ah, astronomi su najokoreliji vernici. Evo skoro tri hiljade godina tragaju za vanzemaljcima i - ništa! Ali oni i dalje veruju da vanzemaljci postoje i da će ih pronaći. I kao u bunilu stalno ponavljaju jedno te isto: „Mora da postoje, mora! Naći ćemo ih jednog dana."
Io
Io
Ovo je Io, jedan mnogo nervozan satelit. Bez prestanka se trese i bljuje vatru i sumpor kroz svoje vulkane. Io spada u najaktivnije objekte Sunčevog sistema. Inače izgleda kao nedovršeno umetničko delo.
Ganimed
Ganimed
Ganimed je najveći satelit u Sunčevom sistemu. Toliko je velik da je veći od planete Merkur. I on je od leda kao i Evropa. I to je sve što o njemu vredi da se kaže.
Kalisto
Kalisto
O Kalistu se priča jedino u paketu sa ostalim velikim Jupiterovim satelitima. Taman toliko je zanimljiv.
Inače, ko ne zna, Jupiter ima još 59 satelita do sada otkrivenih (dakle, ukupno 63), ali ova četiri koja smo ovde pomenuli uklesana su u istoriju što je lepa tema za neku drugu priču.
Saturn
Saturn
Nego da krenemo dalje na put. Izdaleka gledano Saturn je predivan, naravno zbog svojih filigranskih prstenova.
Titan
Međutim astronomi luduju za Titanom, jednim od 61 Saturnovih satelita. Kažu da je atmosfera Titana baš onakva kakvu je nekada imala Zemlja i to u vreme kada se na njoj rađao život. Taj deo priče o Titanu astrobiolozi prosto obožavaju i jedva čekaju da vam ga ispričaju. A posle vas značajno pogledaju i ostave malo da razmišljate. Puste vas da sami izvodite zaključke:... da, Zemlja... atmosfera... život... čekaj, čekaj, hoćeš da kažeš da možda i na Titanu...? Astrobiolog tu klimne glavom, podigne prst uvis i doda poverljivo, skoro šapatom: Pazi, tamo na gore postoje mora i jezera. Nisu to vodena mora, ali... razumeš? Ima i amonijaka!
Oh, sve je to tako značajno. Idemo dalje.
Saturn
Među milionima drugih snimaka ovaj se izdvaja kao jedan od najlepših. I zaista, mnogi časopisi su ga proglasili za astrofotografiju godine. Snimak je 15. septembra 2006. načinila Nasina letelica Cassini u trenutku dok je bila s druge strane Saturna na spram Sunca. Prstenovi se vide u kontrasvetlu pa se lepo uočava njihova struktura. Ali za nas Zemljane najuzbudljivije od svega jeste što se na ovoj fotografiji, snimljenoj milijardu i po kilometara daleko od nas vidi i naša planetica. Pogledajte je ovde...
Zemlja
Mala, sitna tačkica na kojoj u savršenom skladu i jedinstvu žive stotine hiljada milijardi bića. Hiljade milijardi biljaka prave kiseonik i hranu za hiljade milijardi drugih živih bića koja prave ugljen dioksid i na kraju svog životnog ciklusa postaju hrana biljkama. I život buja. Na toj tačkici živi i skoro sedam milijardi ljudi. Svaki čovek je sa svojom sudbinom, svojim snovima i željama. Većina tih snova i želja se nikada neće ostvariti, jer nama je u krvi da želimo više od mogućeg.
Verovatno u celom svemiru ne postoji tako opasno, zlobno i tako plemenito stvorenje kao što je čovek.
Uran
Uran
Vilijem Heršel, profesionalni muzičar (24 simfonije, svirao orgulje, čelo, obou) rodom iz Nemačke, koji je svoju karijeru gradio u Britaniji, imao je neobičan hobi. Voleo je da pravi teleskope i gleda kroz njih u nebesa. U tome je vremenom postao toliko uspešan da je na kraju postao astronom koji iz hobija i svira. Proslavio se 13. marta 1781. kada je otkrio novu planetu. Kralj Džordž III mu je za taj podvig dodelio državnu penziju i postavio ga za dvorskog astronoma čija dužnost je bila da kraljevskoj porodici pokazuje nebeska tela kada to od njega zatraže. Za uzvrat Heršel je predložio da nova planeta dobije ime po kralju, ali predlog nije bio prihvaćen i ona je nazvana Uran.
A nepuna dva veka kasnije, 10. marta 1977. (i to iz aviona - što je posebna priča za koju sada nemamo vremena), otkriveno je da Uran ima prstenove. U odnosu na Saturnove prstenove Uranovi su mnogo manji, tanji i tamniji.
Uranova osa rotiranja je toliko nagnuta da je to smešno. Izgleda kao da se Uran kotrlja po svojoj putanji oko Sunca. Tako veliki nagib putanje je izgleda posledica nekog strašnog sudara u davnoj prošlosti.
Uran ima 27 satelita neobičnih imena: Miranda, Ariel, Oberon, Umbrien Titanija itd. Za razliku od satelita ostalih planeta koji nose imena po junacima iz grčke mitologije Uranovi sateliti su dobili imena po likovima iz Šekspirovih priča.
Neptun
Neptuni Triton
Posle Urana, ako smo baš tvrdoglavi pa i dalje putujemo, dolazimo do Neptuna, a to vam je još jedna replika prethodnih planeta. Mislim, od gasa je, velika je itd. sve u svemu, dosadna. U stvari jako je zanimljiva samo je daleko pa se s njom i ne poznajemo baš najbolje.
Na Neptunu su zabeleženi najbrži vetrovi u Sunčevom sistemu od čak 2400 kilometara na čas. Kad kod nas duva vetar od 150 km na čas onda se o tome priča u vestima (najbrži zabeležen vetar na površini Zemlje duvao je 372 km na sat i zabeležen je na planini Vašington u Nju Hempširu, SAD, 12. Aprila 1934.).
Triton
Neptun ima 13 satelita, ali samo Triton izaziva veću pažnju i to zbog nekih planetarnih intriga. Naime, on se obrće oko svoje ose suprotno od obrtanja Neptuna i zato astronomi smatraju da nije Neptunov, ako shvatate šta hoću da kažem. Nastao je negde drugde (jer bi rotirao kao i Neptun). Tome u prilog ide i njegova jako nagnuta osa rotiranja (i on se kotrlja po svojoj orbiti), a i njegova velika gustina. Dakle, ne liči baš na matičnu planetu i izgleda da je usvojen. Ili zarobljen. Kretao se oko Sunca pa ga je svojom gravitacijom Neptun privukao.
A ima još nešto. Zato što se obrće retrogradno Triton se stalno usporava i približava planeti. Zbog toga će ga jednog dana, za 10 do 100 miliona godina, plimske sile rastrgnuti i on će se razvejati oko planete u moćan sistem prstenova koji će možda biti i bogatiji od Saturnovih. Živi bili pa videli.
Dalje?
A posle Neptuna? Verujem da nas tu očekuju neke lepe avanture, ali tek tamo 2015-te kada Nasina letelica New Horizons stigne u te predele. Pa dakle, ako budemo živi i zdravi i blogovali, čitamo se na tu temu 2015-te.
Evo gde smo stigli:
Došli smo do Neptuna, poslednje planete, ali zamislite, još nismo stigli do kraja Sunčevog sistema. Koliko još treba da putujemo? Pa vidite ovako: Neptun je od Sunca udaljen malo više od 30 astronomskih jedinica *, a do krajnjih granica Sunčevog sistema ima oko 125 0000 astronomskih jedinica. Shvatate, lako se možemo izgubiti u našem dvorištu.
* Astronomska jedinica (AU) srednje rastojanje Zemlje od Sunca, oko 150 miliona kilometara.
** Sve snimke dugujemo Nasi (jedino sam ja Uranu docrtao prstenove)
