Crtice iz Barselone 3

Barselona inspiriše umetnike.  A i grad sam puno ulaže u kulturu i umetnost. Vidi se to na svakom koraku - gde god je moguće naići ćete na skulpturu, mural, svirače... Pokušaću da ovde napišem nešto o slikarstvu, literaturi i muzici u Barseloni. 

*** 

 

Nema umetnosti bez erotike. 

Pablo Pikaso 

Slikari su malo čudniji od ostalih umetnika. Pogotovo veliki slikari. U Barseloni su boravila i radila tri koji su medju najvećim u prošlom veku. Svako je bio čudan na svoj način, i to mnogo, ali ih je sve vezivala jaka doza erotike. 

Pikaso 

Pablo Pikaso, po mnogima najveći slikar i umetnik 20. veka, jeste rođen u Malagi i proveo veliki deo života u Parizu. Međutim, Barselona je ostavila veliki uticaj na njegov život i usmerenje. Ovde je došao u svojoj 14. godini, kada mu je otac postao profesor u Školi lepih umetnosti u Ljotji. U narednih 10 godina (izuzev jedne godine koju je proveo u za njega dosadnoj školi u Madridu), u Barseloni je intenzivno crtao i slikao. Upravo tu je razvio svoj specifičan stil - stvarajući u svom "plavom" periodu. Izjavio je da je u nekih 6 meseci, boraveći i radeći sa svojim prijateljem Manuelom Pilaresom u Horti de San Žoan, naučio sve što je znao. Tu je obitavao u restoranu Els Katre Gats (Ćetiri mačke - Els Quatre Gats), gde su se početkom 20. veka okupljali modernisti i gde je imao čak i svoju izložbu. 

Muzej u Barseloni je prvi od onih posvećenih Pikasu - jedini koji je otvoren dok je veliki majstor još bio živ. Poseban je po tome što sadrži najbolju kolekciju njegovih radova iz ranog perioda. Začet je 1963. godine, kada je Pikasov blisku prijatelj iz mladosti i njegov lični sekretar od 1935. godine Žaume Sabartes gradu Barseloni poklonio ličnu kolekciju njegovih slika. Sabartes je nameravao da muzej otvori u Malagi, slikarevom rodnom mestu, ali ga je Pikaso ubedio da je Barselona bolje mesto zbog toga što je u njemu mnogo duže boravio. Sam Pikaso je 17 godina kasnije muzeju poklonio još skoro hiljadu radova iz svoje porodične kuće u Barseloni. Grad je onda pored Palate Aguilar u kojoj je bio smešten u početku, muzeju poklonio i susednu Palatu Kastelet. 

Posebna zanimljivost muzeja je 58 radova iz serije Las Meninas, koje je Pikaso poklonio u znak sećanja na Žaumea. Svi ovi radovi su niz analiza jedne Velaskezove slike koja se toliko svidela Pikasu da je na toliko mnogo načina odslikao jednu jedinu devojčicu sa slike. U muzeju su i radovi koje je Pikaso slikao tokom svoje posete Barseloni 1917. godine, kao i kolekcija njegovih keramičkih radova nastala od 1947. do 1965. godine. 

Muzej ima odličnu prodavnicu. Jeste da je prepuna turista ali se ne možete tako lako odlučiti šta kupiti od obilja crteža, fotografija, majica, kalendara, knjiga i drugih vrlo lepo urađenih predmeta. Ovde sam odavno kćerki kupio grafiku goluba mira, a ona je sada nakupovala pregršt poklona svojim drugaricama.

 

Dali 

Drugi veliki umetnik prošlog veka koji je ostavio trag u Barseloni i na koga je ona ostavila trag je Salvador Dali. Doduše, u Barseloni je boravio kratko, ali je dosta vezan za Kataloniju gde je najviše bio i radio u Port Ligatu. 

Dalijev muzej je mnogo manji od onog Pikasovog, ali je takodje prepun raznih crteža, skulptura, akvarela, gravura, litografija, fotografija, pisama i predmeta. Tematske celine u muzeju su žena, erotizam, more, konj, Don Kihot, nosorog, mitologija, religija, tanjiri i keramika, Božanska komedija. Na samom ulazu sačekaće vas serija grafika kojim je ilustrovao Gargantuu i Pantagruela - skup čudnih i zamršenih ilustracija kojima dominiraju muški a ponegde i ženski polni organi. To odmah potvrdi onu Pikasovu rečenicu iz uvoda ovog teksta. Kasnije, celine se nižu u zanimljvoj postavci, u baroknom ambijentu oplemenjenom teškim crvenim zavesama. Posebno je efektna zadnja soba kolekcije o religiji, u kojoj su u mraku i efektnom osvetljenju postavljene skupture malih formata. 

Jedno od centralnih mesta zauzima i maketa Fale - instalacije koju je Dali postavio na jednoj fontani 1954. godine. 

Ono što se meni posebno svidelo je mogućnost slobodnog snimanja u ovom muzeju, što smo kćerka i ja iskoristili za beskrajno škljocanje što više izloženih radova.

 

Miro 

Miro je jedini od ove trojice koji je rodjen u Barseloni, u starom delu grada, gde je proveo trećinu svog života pre nego što se otisnuo ka Parizu i kasnije Taragoni. I on je pohađao istu školu kao i Pikaso, ali je u tim mladalačkim godinama bio mnogo povučeniji, mirniji, pa čak i nesiguran u svoju budućnost kao umetnika - tako da je studirao trgovinu. 

Barselona je Mirou posvetila nekoliko značajnih objekata, a on se odužio nekolikim svojim tragovima. Pored vrtića i škola, Miroovo ime nose fondacija, biblioteka, sportska hala... U parku Žoana Miroa, neposredno uz trg Španije, nalazi se njegova gigntska skulptura Žena i ptica. Koliko se ja razumem u umetnost (a pošteno: ne baš previše), ovo na vrhu bi mogla da bude ptica - a onda ovaj centralni deo oblika krastavca (khm, khm) treba da podseća na ženu. 

Na središnjem delu Tamble, odmah ispod Opere Liceu, Miroov veliki mozaik prostire se celim pešačkim delom ulice. Kako je Rambla uvek prepuna ljudi, treba znati da je mozaik tu da bi se opazio, a pogotovo treba biti uporan da se nadje jedna od kocki mozaika na kojoj je potpis autora.

 

*** 

Bea kaže da umetnost čitanja odumire veoma polako, da je to intimni ritual, da je knjiga ogledalo i da u njoj možemo da pronadjemo samo ono što već nosimo u sebi, da u čitanje unosimo mozak i dušu, a da su to dobra svakim danom sve ređa.

Senka vetra

Karlos Ruis Safon 

Knjiga danas polako ustupa mesto modernijim sadržajima u Barseloni - uostalom tako je širom sveta. Ipak, Barselona je grad knjiga, grad literature.

 

Sveti Đorđe u Barseloni 

Sveti Đorđe (San Đordi - Sant Jordi) je zaštitnik Katalonije. U Barseloni, slavi se kao neka vrsta dana zaljubljenih. Od srednjevekovnih vremena, običaj je da se ženama poklanja ruža. Vezano je to za legendu po kojoj je ovaj svetac ubio ažbahu baš tu negde, u malom mestu Monblank, a iz prolivene krvi izrastao je žbun ovog cveta. Ruža se lepo upakuje u celofan, zajedno sa stabljikom pšenice, te onda poveže trakom u nacionalnim crveno-žutim bojama. Od 1923. godine, muškarci zauzvrat dobijaju knjigu. Preduzimljivi prodavci knjiga setili su se tada da povežu ovaj dan sa literaturom - 23. aprila 1616. godine umrli su i Šekspir i Servantes! Doduše, ovaj drugi po starom kalendaru koji je tada važio u Španiji. U poslednje vreme, knjige se poklanjaju na obe strane. To je, eto, i mene sačekalo. 

Na Svetog Đorđa, običaj je da se prošeta Ramblom, koja je tada načičkana štandovima sa knjigama i prodavcima ruža i prepuna ljudi koji se tiskaju između njih. Mi smo se jedva provukli kroz gužvu. Ceo trg Katalonija i ulice oko njega takođe su preplavljene knjigama i masom ljudi, a sve radio i TV stanice kao i mnoge kampanje i organizacije imaju svoje bine na kojima se smenjuju pisci i druge poznate ličnosti. Kažu da se na ovaj dan u barseloni proda četiri miliona ruža i deset puta manje knjiga. Pa sad vi računajte ko je galantniji. 

Kako je Sveti Đorđe takođe i zaštitnik skauta, moje katalonske kolege imali su štandove širom grada, na kojima su propagirali svoje organizacije i prodavali ruže.

 

Safon 

Svo troje nas veliki smo ljubitelji dva romana Karlosa Ruisa Safona: intrigantne i uzbudljve Senke vetra i tajnovite i teške Igre anđela. Slučajno sam došao do njih - privukla me najava da u sebi nose opis jednog od najlepših gradova Sredozemlja. Poseta Barseloni bila je izuzetna prilika da pronađemo neka mesta iz ovih romana i bar u nekoj meri osetimo dah Barselone prve polovine dvadesetog veka. 

Igrom slučaja, stan koji smo hteli da iznajmimo imao je problema sa vodom, pa nam je agencija po istoj ceni punudila luksuzniji stan neposredno uz Ramblu. Tek kada smo počeli da prebiramo po adresama koje smo zabeležili čitajući knjigu, shvatili smo da spavamo u ulici Ark del teatro u kojoj se, po knjizi, nalazilo tajnovito Groblje zaboravljenih knjiga i kojom je išla povorka na sahranu Izabele Sempere! Kasnije, uspeli smo da pronadjemo ulicu Svete Ane u kojoj je bila knjižara Sempere i sinovi i crkva posvećena ovoj svetici i na koju je gledao trošni stan na mansardi Davidovog oca, u aveniji Portal del Angel gledali smo kastelas, svratili smo preko puta do restorana Četiri mačke u kome su ručali Pedro Vidal i David Martin, skitali smo po Bornu, oko crkve Svete Marije od mora u čijoj okolini je bila prodavnica Kana Gisperta Izabelinih roditelja i pansion u kome je najpre živeo David, uspeli smo se do kuće u Aveniji Tibidabo broj 32 i kojoj su se zbili najvažniji trenuci Senke vetra i snimili kuću na raskrsnici ulica Olot i San Hoze de la Montanja (kod parka Guel) gde je po romanu bila kuća Andreasa Korelija. 

Nažalost, Safon nije bio na podužem spisku pisaca koji su na dan Svetog Đorđa potpisivali knjige u kultnom Fnaku. Takodje, mnoga od ovih mesta nisu više onakva kakvim su ih videli junaci romana u prve dve trećine prošlog veka. Eto, Ark del Teatro je danas sedište mislimanske zajednice Barselone. Ipak, nismo mogli odoleti osećaju da će se negde iz jutarnje izmaglice ili po pljusku koji se spustio u nedelju izaći David, Danijel, Izabela, Bea ili sam anđeo/lucifer.

 

*** 

Barselona je centar muzike. Ne mogu mnogo da pišem o onoj vrhunskoj, ali valjda svi znate za čuvenu Operu koja je, eto, izgorela do temelja 1994. godine, ali je onda potpuno obnovljena pa danas opet blista istim sjajem. Nije mi to fah (a šta jeste, pitam se i sam?). Napisaću, stoga nešto malo o uličnoj muzici. 

Na ulicama Barselone, posebno onima kojim prolaze turisti, danas nastupaju svakakvi "umetnici": rugobe, živi kipovi, svakojake kreature, žongleri, prodavci onih malih membrana u ustima kojima se imitira cvrkut ptica (ne mogu sada da se setim kako se to zove), navlakače za restorane, prodavci piva u noćnim satima... Ima i sjajnih muzičara, pa lako možete naići na odlične gitariste, čak sjajne duete, operske pevače, cele orkestre na udaraljkama. 

Na početku Barselonete, odmah iza Muzeja, vrlo često svira sjajan orkestar uličnih svirača. Gitariste, udarači, trubači zabavljaju prolaznike za kovanice koje uspeju da sakupe, a takođe i aktivno promovišu uličnu muziku Barselone. Isplati se slušati ih i kupiti album koji prodaju.