ВЕЧНА ЖЕНА
Песник : Сабах Ал-Зубеиди
1.
У ово летње вече
Спушта се ноћ воскаво у нему тмину
А ја сам у усамљеној туђини
И на станицама растанка
Мешам успомене са болом жеље за сусретом
Тада сам се сетио тебе вечна жено
И видео сам твоју сенку како грли моје дисање
Између тренутака туге
Избацујем жудњу из срца
Која тражи слободу из овог вечног непостојања.
2.
Детињасто јутро враћа своју свест
У одајама бола и пакла
И у наручју окова
Упркос срушене душе
И молитве губитника
Видим те усправном и у жестини порађаја
И на праговима овог тужног света
Машеш пупчаном врпцом.
3.
О жено која си ме научила церемонији љубави
У времену смрти и рађања
Научила си ме како љубав рађа
Поред убијања сунца и месеца
У време кад нема места за љубав
Па дођи госпођо долазећег дана
Узми ову црвену ружу
И целивам твоје чело жудњом
Јер још увек те волим
О тамнопута принцезо.
Београд,