Narod sa 4 prsta

        Devet godina posle zaboravljene okobarske revolucije, doživeli smo i to čudo, da je jedan obespravljeni i obmanuti radnik-štrajkač odsekao sebi prst i potom ga pojeo. I još je najavio da je to tek početak i da će njegovim primerom krenuti i ostali, takodje obmanuti i obespravljeni radnici štrajkači. Taj njegov gest privukao je sasvim  zadovoljavajuću pažnju javnosti, pa se oglasio i dežurni sociolog, iznevši kratku psihološku analizu ovog auto-kanibalizma kroz složenu kliničku sliku sadašnjeg kriznog trenutka. Tu su se našli i predusretljivi predstavnici lokalnih vlasti, koji su vrlo zabrinuto izneli izbalansiran stav o svoj ozbiljnosti situacije prebacujući svu odgovornost na one tamo u Beogradu. Pojavili su se najednom i neki takodje zabrinuti zaštitnici gradjana i narušenih im prava, lepo su se uslikali i izjavili da je za takvo opšte potonuće i očaj, neko sigurno kriv, samo što još uvek ne znaju ko bi to mogao i biti! Oglasilo se i društvo za zaštitu životinja, protestujući zbog emitovanja ovih potresnih scena, koje su mogle da izazovu stres kod kućnih ljubicama,naročito kod onih koji pomno prate vesti i  aktuelna gibanja. Oglasio se i predstavnik društva za zaštitu radnika i predsednik jednog od najuticajnih samostalnih sindikata, koji je neko, nekada, navodno, samostalno osnovao i naravno osudio ovaj bezumni čin upozorivši radnike da više ne pokazuju svoj očaj, tako javno i tako eksplicitno!

Elem, i ovo novo čudo koje nas je zadesilo, kao i ono nekadašnje Djelićevo privredno, koje je tako pompezno najavljivao, pod uslovom da se samo malo strpimo, po mojoj slobodnoj proceni, ne bi trebalo da traje duže od tri dana, dokle će i siroti radnik da prevari svoj prst i verovatno opet da ogladni!

Zaista su ovi naši radnici čudni i to ne zato što bi nešto i da pojedu već i zato, što kažnjavaju sami sebe i to zbog  alavosti velikih lopova koji su nas tako temeljno opljačkali i što je najčudnije, još uvek nas pelješe! U svakoj drugoj iole normalnijoj zemlji, neki drugi radnici i gradjani, svakako da ne bi jeli delove svoga tela, već bi tog bezobzirnog gdina lopova koji ih je pokrao, lepo zavrteli na ražnju! 

Mogu da zamislim sa kakvom slašću bi ga pojeli ovi naši sludjeni, izmučeni i gladni radnici kada su već došli u tu fazu da se samotamane, samo da su se toga setili! Ovako, skoro da je izvesno da, osim što je netragom nestala srednja klasa, nećemo više imati ni radničku klasu, kada će se taj začarani krug konačno zatvoriti: naše industrijske gigante i ostale fabrike, po svoj prilici, pojela je maca a preživeli radnici će pojesti sami sebe! I niko da se seti da bi bilo bolje da ipak zavrti ražanj! Pa makar na njemu bila i maca!