Zabor

Postaviti zabor tj. ogradu od zla? Da li je moguće to učiniti? Bojim se da nije ali može se mnogo toga drugog uraditi a da je blisko zaboru.

Neki su od zla napravili modu u naše današnje vreme. Pouke mudrih mogu biti odbrana od zla i '' duhovni vitamini ''.

Izobličavanjem zla često se ništa ne postiže. Ali upućivanjem na dobro, zlo se izobličava samo po sebi. Strogo treba da pazimo da ne primamo lukave telegrame čiji je pošiljalac : ZLO.

Čini mi se da se danas previše upotrebljavaju reči '' imati pravo '' na nešto. Mislim da je to jedna svetska logika koja ne može doneti baš uvek dobar plod. Što je u čoveku više svetskog to on ima i zahteva više prava. Što je u njemu više duhovnog, to on manje prava ima. Mi, ljudi ovoga sveta mislimo kako imamo prava na mnogo što šta i '' traženje nekih svojih prava '' prisutno je na sve strane. Čini mi se da preterano traženje prava navodi čoveka da se samoopravdava i traži zadovoljenje svojih egocentričnih želja. I gde je tu preko potrebna nam nesebičnost? Gubi se. Postoje i retki ljudi koji ne traže nikakva prava za sebe i oni su istinski slobodni. Koliko je onih koje je zlo uništilo, koji su sebe izgubili u strasti traženja ličnih prava?

Pojavili su se i '' samoupravni '' ljudi. Samoupravan čovek stvara neke svoje zakone koje samo on razume i koji, razume se samo njemu odgovaraju to jest njegovom poimanju stvarnosti.

Laž? Neki ljudi lažu iz čista mira, bez ikakve potrebe a navika da se iz čista mira govori laž deformiše savest. Ispravna savest ispravno obaveštava čoveka. Ne osećaju krivicu zbog izgovorenih laži, zbog prevara koje čine; ponašaju se u stilu '' pošto rat još nije završen , zašto bih previjao ranu?''. Ali, ako je ne previje, iskrvariće.

Ne kažem da moramo preterano brinuti o svojim pogreškama ili o tuđim pogreškama. Ako osećamo skrušenost zbog greške - dovoljno je. Nema razloga da se preispitujemo i neprekidno pitamo '' pa, zašto se to baš meni dogodilo?'' . Ne smemo mnogo istraživati ili prostije rečeno čeprkati po starim greškama, opet kažem i svojim i tuđim jer možemo zadobiti teške ozlede ako spadamo u senzitivnije osobe. Na primer : Za vreme jedne borbe padne jedna bomba blizu jednog vojnika, ali on ne pogibe, sačuva ga neka sila da preživi i bomba ne eksplodira. Kada se borba završi, vojnik pronađe tu bombu koja nije eksplodirala i počne znatiželjno da je gleda, i zagleda li zagleda, i na kraju odleti u vazduh; ali ne u borbi, već nakon nje.

Dakle, postavljam zabor, ograđujem se od ljudskog zla, od pakosti, neumesnih zapitkivanja koja u svađu vode ma od kojih ljudi dolazili i pritom mislim na ma koje ljude u smislu : ma koja nacija, ma koja religija jer zlo je zlo.

Odbijam da budem loša ili zla, proterujem '' to '' iz sebe onoliko koliko mi moja duhovna snaga dozvoljava. Ograđujem se i od sile ili prisile namerne ili nenamerne koju svesno ili nesvesno primenim da bih nekoga ubedila u nešto. Šta će meni sila? Nisam ja Dioklecijan a ni Marija Terezija ili Antoaneta!

Ljudsko biće je pogrešivo, pogrešivost ljudska je ogromna i potrebna je zaista nebeska smirenoumnost da se oprosti, da se zaboravi i sve to naravno bez ikakvog upliva u nečiju slobodu ili želje za promenom nečije ličnosti.

Kako već napisah, danas se mnogo ' barata ' pojmovima : ljudska prava, imati prava, sloboda i svaki upliv u nečiju slobodu se na moju veliku žalost sve više naziva fašizmom , i reč fašizam se upotrebljava i tamo gde joj baš i nije mesto. Možda nikada ranije u našoj javnosti nije upotrebljava ta reč ' fašizam' .Lakoća sa kojom se ispaljuju kao kanonada topova tako krupne i opake reči kao što su fašista i nacista svedoči upravo o totalitarnoj svesti onih koji te topovske salve ispaljuju. A svaka etiketa koja se toliko puta ponavlja ostade nepovratno zalepljena. A upravo je isti taj fašizam stvorio i do savršenstva izveo ideju negativne propagande, promovisanje doktrine '' napad kao najbolja odbrana '', neprestano ponavljanje teze da su '' oni koji su protiv nas '' društveni talog. Nigde nema na ovoj planeti toliko fašizma kao u govoru na srpskoj političkoj sceni. Ljudi koji etiketiraju druge ljude kako su fašisti prosto ne mogu da poveruju da neko i njih može da kritikuje. Otuda svaku kritiku upućenu njima proglašavaju fašizmom i nacizmom. Evo, sad sam i ja napisala te reči previše puta. Gospodo draga, knjige u ruke pa pogledajte definicije tih pokreta koji su odavno mrtvi a izgleda samo u zemlji Srbiji ostali nekim baš čudnim i nakaradnim čudom još uvek živi i veštački bivaju održavani u životu nesmotrenim i brzopletim etiketiranjima, a možda i zlonamernim?

I blesav može da sedne na mravinjak ali će samo lud tamo i ostati i zato lakše malo sa upotrebom tako teških pojmova i reči. Sve u cilju da postavimo ' zabor ' od zla, laži, prevare pa i od tog umišljenog ili stvarno egzistirajućeg začetka fašizma i nacizma i da ih proteramo prvo iz naših srca pa posle i iz naše lepe države!