Mali Aljoša u vojsci

Jednog dana je mali Aljoša donekle poodrastao i smislio da je stasao za armiju. Slušao je svet oko sebe kako hvale trenutak koji odvaja dečake od muškaraca, sjajne uspomene exYu vojnika, "sve bi seke ljubile mornare"... Nakon nekoliko večeri u Hemingvej stilu skokne on do vojnog odseka, odseče se kad mu saopšte da uopšte nećebiti ni pilot, još manje mornar i nedugo zatim nađe se u fantastičnom svetu: Naređenje, izvršenje, raport. Kako je inače bio sklon istima, brzo je napredovao. Od dežurstava do redarstava, pogotovo onih počesnih koje se u urbanim legendama često vezuju za četkice za zube i tako neka druga materijalna sredstva. Nekoliko pisama je nekako, ipak, pronašlo svoj put do njega, vojna truba ga budila izjutra, VOZOVI SU I DALJE BILI KAO ZA VREME EXYU. Sve u svemu neka elementarna romantika vezana za vojsku je opstajalakoristeći se obilato nepravilnostima Marfijevih zakona.Uz pomoć iste dani su prolazili, jedan za drugim. Taman kada je i pomislio da odustane od opstrukcije morala starešina, vojni rok se lagano priveo kraju.

Na putu očovečavanja Aljoša je stasao u muškarca.

p.s.

Još i da "seke" nisu prelazile na drugu stranu ulice kada ga vide, gde bi mu bio kraj