HUMANE PESME

HUMANE   PESME

Pesnik : SabahAl-Zubeidi

Prva pesma

Crveni bršljan, i glad, spajaju se na karti hleba

Peščane  granice, jesen i goli svet

I ženske grudi na grobovima ubijenih, presijavaju se

Neka mrtvačka kola prolaze

Preko staklenog mosta

Grleći kristale snega

Na vratima crkava

Gde se zaleđena jesen

Spušta na njihove  stare zidove

Tražeći pažljivo među statuama

Kameni krst

Da iščupa njegov drob

Druga pesma

Gospođo moja,  ranjeni prolećni ljiljanu

Ljubav ubijaju u pećini  korena, nema cveća ni tajnog zagrljaja

Samo su poražena gitara i ledena samoća

I sreća uništenog sveta

Gde nevine padaju kao kiša

Gde krv klizi

Da umesi hleb agonije

Treća pesma

Ti znaš puteve bola

Čikago ti znaš danas  vetar i lišće

Pa dođi, ovaj praznik  kome nema kraja

Pao je go po žalosnim fabrikama

Dođi kao pesma  koja kuca po licu noći

Razbija  prostranu njenu prazninu

Da bi me zauvek upotpunio.