Zvizduk

„Ko to zvizdi ispod prozora?

Ja zvizdim!

Idem ulicom i zvizdim ...

Zovem drugove!"

Moj sin imao je cetrnaest i po, kada sam, oko dva, iznenada pozvan. Zvao je skolski psiholog : klinac je bio sam u kuci, nije bilo coca-cole ... Trazio je kiselu, a nasao flasu vina...Popio je malo, dopalo mu se, vino je bilo slatko ... popio je celu flasu, pa otisao u skolu  ...

Doneli su ga  sa fizickog ... nastavnica ga je provalila kako leluja ... Doveli ga kod psihologa, dosao pedagog, policajac, razredna ... Dosla supruga, dos'o i ja.

On vice glasno:

- Razrednaaaaa! ... izvinite... - sapuce - Razrednaaaaa!-opet glasno.  

Bulazni on onako, pijan :

- Evo...Keva! Evo...Cale! Dobrodosliiiiiiiiii!

Pijan, ali komunicira ... i zabavlja okolinu...         

Mislim...

-Uf ... "samo da neko zlo ne izlazi iz njega"

Vidi se da je blesav, ali i da nije ugrozen ... sva sreca! Medjutim, po pravilniku, skola mora zvati Hitnu pomoc ... Odvezli su ga, zajedno sa nama, roditeljima, u belom kombiju sa  ukljucenom sirenom,  u Decju Kliniku ... U kolima, a i u bolnici, zabavljao je osoblje: pevao je i kreveljio se ... pratili su ga sa osmehom i simpatijom, uz malo pedagogije:

-Vidi ga ... sto je sladak!

I nas dvoje, mi roditelji,  bili smo pedagoski raspolozeni:

-Vidi nase zlato!

Tako treba  s' decom, ko sa zlatom: cuvanje, briga, nega ...

... i dozivljaji ...

"Opsti smeh" koji ga je pratio i nasa roditeljska opustenost nije sprecila lekara koji mu je dao infuziju da ga, jedini, strogo izgrdi:

- Jel' znas ti mali ... mogao si da umres!

- Igras se sa opasnim stvarima!

Pomislih:

- Tatinoooooo..." Samo da nije ugrozen "...

...!

Al' tad', u meni, u potaji, ko nesreca, rodi se slutnja: ... gadno secanje, grozna istina ... Turobna sudbina dvojice mojih dobrih drugara, Guze i Blente,   ... odavde, tu prekoputa ... iz iste smo bili skole, iz "istog" smo bili kraja ... A ta zalost, nesreca i tuga, pre svega ruznog, bila je ... davno ... lepa uspomena naseg, zajednickog, srecnog detinjstva ...

...detinjstva za pricu ... pored Dunava i "stare" zeleznicke stanice...

...

Krajem sezdesetih... po sred novih blokova zgrada bila je skola ... i u skoli deca ... medju decom Ekipa-junaci ove nase price  ... Na obodu novogradnje, na granici, bila je ili gradjevinska pescara - ili mocvara...

U cetvrtom ,petom razredu ... secam se ...  krajem proleca, odlazili smo na kanale oko pruznog nasipa, u baru ...  Pruznim kamenjem gadjali smo "zrele punoglavce": kada sazri, mehur punoglavca nabubri i postane meta ... Eksploziju naduvene mase, Pogodak i Strelca proslavljali smo zajedno, uz poklice:

- Jeeeeeeeeeeeeeee!

- Jedna zaba manje!

To je bila filozofija ...

Jednog leta, u sezoni mladog rogoza, prodavali smo ih kod Fontane "za prave pare" ... ali seci zivlave rogoze i uroniti decje nozice do-kolena  u mocvaru, bio je veliki izazov za lokalne pijavice. Skidali smo ih zarom cigarete ... Kao prst debele, ljigave, lepljive gliste bi se pod vrelinom sklupcale i otpale ... Tako smo poceli da pusimo ....

Tako ...uvijeno u dogadjaje - uvijeno u dozivljaje... i neku svest o svemu, uz zajednicka obelezja, koja  se nose unutar neke grupe, porodice, zajednice ... teklo je detinjstvo. U pokretu i u igri, u fudbalu na poljancetu i u "ta-ta" ubijanju, u tim istrazivackim ekspedicijama po obliznim ritovima, ucili smo pravilo zivota:

... da izmedju nas i nad nasim dusama, postoji prostor u komunikaciji i interakciji ... Grupni i javni prostor -klasiran i rangiran, poredjan i rasporedjen - sa pitanjima i odgovorima:

-U cemu, koje mesto, u kojoj grupi, zasto ... zauzimas?

....

A, Blenta , medju nama, imao je najvecu alatku ...

Ma ...sve se zna ... sa zajednickih letovanja ... i tusiranja

A, voleo je da ga pokazuje i da napravi stos:

Tako,u par navrata ... unutar ekipe, ako bude neka rasprava, on je prekine... ustane, izvadi ga, pa lupi alatkom o sto ili vrata ... sto obicno izazove smeh ... ublazi nemir i raspravu... pa da svemu da prijateljski ton...

Visok ,vizljast,vretenast...s' ko gar crnom i gustom kosom, pravilnog "Grckog" lica...i tela definisanog "finim" misicima....

- Lep!

Secam se, jedna dobraaaaa ... i hrabra riba ga je startovala ... Cupnula ga je za kosu i u lice mu  rekla :

- Htela sam da vidim ... dal' je perika!

Friz mu je stvarno bio fenomenal(ov)an i kako hoces friziran. Imao je dobru kosu i dobru frizerku, isao je na izlozbe frizura ...  

... i bio je okruzen ribama.

Krajem sedamdesetih, imao je 'tristaca', Cale mu ga je davao , a Blenta je razvio umetnost; iznenadjena lica zabezeknutih putnika lokalnog autobusa - izazvana sa dve bulje na bochnim prozorima automobila sto ih pretice ...  josh vishe bi iznenadila neupucenog, namernika ... kojega je cekala spremna ekipa ... trojica : vozac, suvozac i onaj iza ... otvareni prozori i spremno, izbacivanje dve bulje napolje ... vozac pretice autobus, ova dvojica izbace bulje napolje, a on, cetvrti, ciljani  -  zapanjeno gleda kroz zadnje staklo ... opustene vilice i razrogacene oci zapanjenih putnika... a sve to na kraju izaziva opsti, urnebesan smeh ... 

Zamlate...

Smrvljenim hasisom i sa malo duvana , punili su flasice zalomljenih "unucica", koje bi  pronalazili na tezgama kioska, iza lokalnih pijanaca...Na pocetak grlica flase stavljali su kuglicu staniola, preko toga opojnu smesu ...Pravili su sprave koje su izmedju leve sake i desnog palca i kaziprsta ,uz uzdahe , pusili ... zajedno, po Grupama ... Smejavac, Ludak, Tripozan...hasisi razni i likovi razni...

....

A tako ... medju njima, bio je i Guza ... Iz osnovne skole, zadnja klupa do prozora, stanovao je u zgradi preko puta, sezdeset prvo godiste... Cale mu je bio pravnik, a deda bogoslov, neki vazan pop. Svi vernici ... Poreklo predratno-srpsko-Gradjansko ... U njegovoj porodici nasledjivalo se i ime -prvi unuk od dede- i prezime tako da su se po siroj familiji uglanom, vrtela dva drevna, srpska imena ... jedno je bilo njegovo. A Guza je nazvan zbog dupeta....I ostali delovi tela bili su mu zbijeni u snaznu misicnu masu... Ni visok, ni nizak ... ali jak i krupan. Bio je procelav i nekako lep, zelenih ociju i izrazajnog lica ... Cale mu je bio stari beogradski mangup ...

... a Keva mu je bila poznata Lepotica. Ceo Kraj je uzdisao za njom. Ridjokosa,maznih pokreta, gradjena kao Merlinka ..." kukovi njisu, grudi se tresu " ... I Tip i Prototip! Volela je da se mazi i uvek je imala pudlicu ili peknezara ... Guzu je obozavala i uvek mu je tepala, napucenih usana:

- Duso moja!

Nosila je , sezdesetih, kao barjak revolucije mini-suknje i tesne pantalone...Riba koja se gleda i riba o kojoj se prica .... a svasta se o pricalo o njoj...U nasoj areni, unutar tih desetak betonskih silosa,  u opstoj (")druzeljubivosti("),  ona se njihala se izmedju dva plemena: prezrivih zena kojima je otimala poglede, i  napaljenih muskaraca, koji su mrsni i masni, uglavnom, trabunjali legende o njoj...

A ... ona je Guzi bila najveca podrska ... U svemu. Obozavala ga je ... a ... umela je da voli!

Guza je s' caletom je bio ortak ... ali je, ovaj ponekad, to koristio da Guzi prebacuje. Najvise sto je prekinuo vaterpolo. Njegov Cale se na to najvise  zalio - a Guza, iako veliki talenat i najbolji golgeter medju pionirima, nije smeo vise da trenira zbog bolesnih bubrega ... ni u vojsku nije isao ... Ali on nije izgledao bolesno, nego uvek sveze ... i uvek snazno ... Sirok u ramenima, jakog vrata i bicepsa ... nikad s' Ekipom nije isao na mocvaru...trenirao je...ali ... kad je prekin'o prihvatio je sve njihove rituale ... pusenje, pivo...

a ... s' ribama je furao  jos dok je  trenirao ... Blago njemu: ljubav, htela ga je - ribe, htele su ga !

U duvanje...uneo se telom, dusom i novcem ...  i sirokim - "vaterpolo" - plucima ...... ali i sa tugom tu, u grudima ... Tuzni uzdah, koji tera, koji trazi, sve vise i vise ... pa se siri medju ljudima ...

Takvi su bili, tamo su pripadali ... i Guza,  i Blenta ...

Prvi snif i prvi fix, bili su nove inicijacije... kao pokrstavanje, krst Boga Uverenosti da je to OK, neko sopstveno duhovno lutanje,... ali i nesto kao prvi Sex, nekad uzivancija, nekad trauma. Pripadnost i posvecenost  grupi su siguran dobitak: destak  clanova (manje devojaka- vise mladica) i sve njihove veze u lancu zloupotrebe heroina...radili su po 24 casa dnevno... Biti djanki...to je puno radno vreme u trange-frange trgovini! Vremenom, konzumiranje postaje patnja i navika: zivot se pretvara u krizu i utehu ... Utehu pod velom uverenosti: da ce se iz toga izvuci i da " Nece to Nas! "... a onda zivot postaje statistika ... Rizici su veliki, a nasi junaci kao  i vecina u tom kolu, su gubitnici:

pocetkom devedesetih prvo je Guza umro od eids-a, a par meseci posle, Blenta od sepse...Blenta je mislio da je dobio grip ... umro je u roku od 24 casa. Guza je Subotario(konzumirao hors samo vikendom ali je i vredno studirao i diplomirao), ali je popio virus u nekoj ritualnoj razmeni sprica. Vec bolesnih bubrega, bez lekova kakvi danas postoje, umro je od uremije...Neku godinu kasnije, umrla je i njegova brizna majka ... od tuge...

tuzna je prica ...

Sudbina narkomana i njihovog okruzenja je surova ... uverenost joj je inicijacija ... Nikad nije sve sasvim crno ... ima ljudi koji se izvuku i prekinu, ima i matorih narkomana, prezivelih, socijalno izolovanih, zatvorenih u razmeni roba-lova na narko-trzistu...

Ne znam, sta da mislim ... Ovo ide u beskraj : inicijacija i pripadnost - da ...

ali  sve treba preispitivati, analizirati ...

Dobar izbor je kljuc opstanka!

... a, kako rece Petrija (Petrijin Venac):

- Smrt nas ceka, ali sto da joj jurim u susret!

 a moja roditeljska uverenost, moje zivotno iskustvo je samo jedno:

NE!

Nemoj ni probati ...

... ako probas ... skidaj se!