ZAPAZANJA

Zivot ti je ko reklama.Pokazujes se neko vreme,pa se onda malo proredis,znaju i dalje za tebe ali vecini nisi potreban i na kraju te povuku iz upotrebe,ostane samo uzitak koji si kod potrosaca izazvao.

Idem u pravcu kraja,putem kojim su mnogi prosli ne otkrivsi tajnu,sa prolaznim nadama, nestvarnim ocekivanjima, skazaljkama koje ne vidim, brojeva od kojih strepim,sa tapijom koja stoji i govori da sam doso i otiso ne pitajuci se sta zelim.U pozadini prolaznih ispunjenja viori se zelja da ostavim nesto za sobom,da prevarim vecnost,da pomalo budem deo nje,da pomalo bude deo mene.

Taman se covek malo duhovno opismeni (ove reci sklopio je neko prema cijoj pametni moja nije ni dno) a vec mora da ide.Kratka mu ova traka okruzena glavama ludaka.A neki odu i bez toga a imaju dovoljno vremena da se srede, da se ne unerede, da ostave neki trag u drugima.Gde ici i sto ista postici kad je sve prolazno.Pa zar da se trudim da nekome ne naudim,da bicem celim milujem neciju dusu zbog lepog osecaja sto ce doci i brzo proci,Zbog osecaja sto me ispunjava i u oblake sklanja.

Treba li se povinovati ovom naizgled prirodnom pravilu?...