ALCHAJMEROV PORTRET

/ 07.05.2009. u 19:33

Komentari: 26
Čitanost: 3131
/
Preporuke: 13
/

Alojz Alchajmer

U enkciklopedijama stoji samo po nekoliko redova o Alojziju Alchajmeru (Alois Alzheimer). Rođen je 1864, umro 1915. Nemački neuropatolog i psihijatar. Više od ovih informacija nema. S druge strane, mnogo više stoji o bolesti koja nosi njegovo ime.

U Nemačkoj senovinar Mihael Jirgs (Michael Jürgs) fascinirao ovim tajanstvenim paradoksom. Jedan ambicionzni istraživač otkriva jednu bolest koja vodi u manje-više totalni zaborav i, nekoliko godina otkrića sâm istraživač biva potpuno zaboravljen. Knjiga novinara Jirga se zove „Alchajmer" sa malodramskim podnaslovom: „Spurensuche in Niemandsland" Traganje u ničijoj zemlji.

Ovde daje portret jednog pasioniranog lekara koji se tokom dana bavi svojim pacijentima, njihovim uobičajenim tegobama, dok noću sedi povijen nad mikroskopom u lovu na uzroke „bolesti ludila starih". Kako je moguće da jedan običan čovek više ne može da uradi ni najbeznačajnije svakodnevne poslove i rutine? Kako to da jedan čovek koji je celog svog života pušio lulu sada trpa duvan u usta ili u čašu vode? Na obdukcionom stolu u Minhenu, Alchajmer je našao odgovor u moždanom tkivu jednog umrlog pacijenta.

Knjiga se završava sa reportažomiz jednog centra za negu u današnjoj Holandiji. Perfektni uslovi vladaju: na 190 pacijenata ide 140 negovatelja. U Alchajmerovo vreme nij ebilo potrebe za ovakvim uslovima: većina ljudi je umirala ili pre ili neposredno posle pojave bolesti. Verovatno je zbog toga, piše Jirgs, Alchajmerovo istraživanje dugo smatrano nepotrebnim i suvišnim, a on sâm pao u zaborav. Doktor Alchajmer je u umro u 48. Godini kao posledica upale krajnika na koju se nije obazirao da izleči.

Atačmenti

aloalz.jpg / 18.83 / KB image/pjpeg

postavite na |

Komentari (26)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

nsarski 20:32 07.05.2009

1915-1864=51

Doktor Alchajmer je u umro u 48. Godini kao posledica upale krajnika na koju se nije obazirao da izleči.

Dakle, imao je 51 godinu kad je umro.

Umro je od komplikacija tonzilitisa (krajnika) koje su se prosirile na srce. Zvanicna dijagnoza "renal failure" (oboljenje bubrega) koji je doveo do "heart failure". Umro je u Poljskoj.

Njegov doprinos se sastojao u tome da je opisao slucaj izvesne pacijentkinje koja je pokazivala znake neobicnog p[onasanja, gubitak memorije, psihoticne epizode, i, po smrti, je ustanovljena degeneracija mozdanog tkiva. Taj rezultat je saopstio 1906.godine na jednom predavanju, i o tome objavio rad dugacak tri strane. Buduci da je u to vreme radio sa cuvenim Krepelinom, ovaj potonji je u najnovije izdanje svoje knjige Psihiatrie uvrstio i Alchajmerovo otkrice. U to vreme se mnogo ljudi bavilo "organskim" uzrocima mentalnih poremecaja, pa bi Alchajmerova bolest mogla podjednako pravedno da se zove Bonfiglio-va bolest, Fisher-ova bolest, Fuller-ova ili Perusini-jeva demencija.
Posto je Krepelin tada bio vrhunski psihijatar sveta, u prevodu njegove knjige na engleski se nasao Alchajmerov rezultat i tako je ime ostalo.
Ipak se zna.

matityahu 20:50 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

Pobegao bio sa tog časa matematike. Izvinjenje!

BebaOdLonchara 20:51 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

a da li neko ovde zna kakva je razlika izbedju alchajmerove bolesti i onog sto laicki (ili ne?) zovemo skleroza? moje obe bake su umrle i obe su imale problema sa memorijom (jedna drasticno jer joj se susio deo mozga, te se po ponasanju, pretvorila u dete) a druga umrla od srca, ali je zaboravljala da popije lekove pa se jednom zamal' overdozirala (zaboravila da je popila pa popila 3x), pricala jednu te istu pricu u razmaku od 2 minuta i taj fazon, ali inace, normalno funkcionisala. da li je ista od toga alchajmer i sta je to drugo, sto nije alchajmer? kakve su sustinske razlike? (znam da ne moze detaljno da mi se odgovori ali onako, nausno-popularno je ok).
hvala unapred na odgovoru

dunja73 20:54 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

hvala unapred na odgovoru

Bebo ,znam da su konobarima drazi " Parkinsovci nego Alchajmerovci.."
Ovima prvima dugo treba dok plate ,dok drugi "vergesenuju"
sala ...

BebaOdLonchara 21:04 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

dunja73
hvala unapred na odgovoru

Bebo ,znam da su konobarima drazi " Parkinsovci nego Alchajmerovci.."
Ovima prvima dugo treba dok plate ,dok drugi "vergesenuju"
sala ...

ali alchajmerovac zato moze da plati vise puta!

matityahu 21:45 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

"Iako Alchajmerova bolest nije prirodni deo starenja, rizik dobijanja ove bolesti raste sa godinama. Znači to je BOLEST. Neki pacijenti koji boluju od ove bolesti se suočavaju sa ogromnim strahom i frustracijama dok se bore sa nekad svojim najjednostavnijim zadacima i dok polako gube svoju nezavisnost.

Alchajmerova bolest se pojavljuje postepeno. U ranim fazama, pacijent ima relativno male probleme učeći nove informacije i sećajući se gde su ostavili svoje stvari, kao što su ključevi ili novčanik. Tada počinju imati problema u prepričavanju ranijih događaja, ili u pronalaženju reči da bi se izrazili. Kako bolest napreduje, pacijent može imati poteškoća da se seti koji je dan ili mesec, ili da pronađu put kroz poznato okruženje. To može da izazove sklonost ka tome da odlutaju negde, i da se kasnije ne mogu vratiti nazad. Pacijent često postaje razdražljiv ili odsutan dok se bori sa strahom i frustracijom kad nekada poznata mesta postanu strana i nepoznata. Promene u ponašanju se manifestuju tako što pacijent postaje paranoičan i nesposoban da učestvuje u razgovoru.

Na kraju, pacijent postaje potpuno nesposoban za obavljanje osnovnih životnih funkcija, kao što su hranjenje i korišćenja toaleta. Pacijenti koji boluju od Alchajmerove bolesti mogu da žive dugo sa bolešću, i umiru od poremećaja, kao što je pneumonija. Vreme od dijagnoze do smrti pacijenta je od oko sedam do deset godina, ali postoje razne varijacije od tri do dvadeset godina do smrti, što zavisi od starosti pacijenta, od zdravstvenog stanja pacijenta, kao i od brige koju pacijent prima."

wikipedija

BebaOdLonchara 21:56 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

ovo sto je opisano u wikipediji je upravo ono sto je moja baka No.1 imala. zaborave i da govore na kraju, umru od upale pluca jer na kraju leze i jedva se krecu.

da li to znaci da je svaka demencija u odredjenim godinama pocetak alchajmera? pa sad u zavisnosti kada krene i koliko se razvija, umre se kao moja baka No. 1 ali ne i kao baka No. 2, u stadiumu kada (skoro) sve moze sama?
koliko sam shvatila, to je to.

Predrag Brajovic 22:51 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

dunja73
hvala unapred na odgovoru

Bebo ,znam da su konobarima drazi " Parkinsovci nego Alchajmerovci.."
Ovima prvima dugo treba dok plate ,dok drugi "vergesenuju"
sala ...

Боље је да проспеш мало вина него да не знаш где си га оставио.

Иначе... Алцхајмер је тужан.

Vojislav Stojković 23:42 07.05.2009

Re: 1915-1864=51

Jedan literarni junak američkog klasika Filipa Rota boluje od Alhajmerove bolesti. Zaboravio sam mu ime (

, ),a mislim da je reč o romanu Američka pastorala, mada nisam siguran (

).
Rot je majstorski opisao genezu bolesti kroz ponašanje narečenog lika.

Preporučujem ko nije čitao, i ne samo zbog Alhajmera.

matityahu 00:21 08.05.2009

Re: 1915-1864=51

Lista književnih dela, obaveznih za studente medicine u Irskoj kada uče o starenju i Alchajmerovoj bolesti:

The Human Stain by Philip Roth
The Summer of a Dormouse by John Mortimer
A Short History of Tractors in the Ukraine by Maria Lewinska
Embers by Marai Sandor
Animal Dreams by Barbara Kingsolver
The Notebook by Nicholas Sparks
The Bonesetter’s Daughter by Amy Tan
The Corrections by Jonathan Frantzen
Barney’s Version by Mordecai Richler

matityahu 00:24 08.05.2009

Re: 1915-1864=51

Voleo bih da znam šta studenti Beogradskog ili drugih fakulteta medicine čitaju kao obaveznu "školsku lektiru"" u vezi ove problematike.

jednatanja 00:29 08.05.2009

Re: 1915-1864=51

da li to znaci da je svaka demencija u odredjenim godinama pocetak alchajmera?

Ne, ne znači. Ima nekoliko desetina oblika demencije, jedna od njih je i Alchajmerova. Na primer, negde sam pročitala da demencija uzrokovana minijaturnim izlivima krvi u mozak ima sličnosti sa Alchajmerovom.

Piromanski 10:01 08.05.2009

Re: 1915-1864=51

Voleo bih da znam šta studenti Beogradskog ili drugih fakulteta medicine čitaju kao obaveznu "školsku lektiru"" u vezi ove problematike.

Nazalost, studenti medicinskog fakulteta univerziteta u Bg u moje vreme nisu citali ni strucnu literaturu koliko bi trebalo.

Piromanski 10:17 08.05.2009

Moje dezurstvo?

a da li neko ovde zna kakva je razlika izbedju alchajmerove bolesti i onog sto laicki (ili ne?) zovemo skleroza?

Skleroza je isuvise sirok, narodni pojam koji se u nacelu odnosi na demenciju, odnosno u ovom slucaju postepeni i trajni gubitak visih mozdanih funkcija. Dakle, pod taj se plast moze staviti mnogo toga sto dovodi da ljudi na kraju prestanu biti orijentisani u vremenu, prostoru i prema licnostima.
Kao sto je neko pomenuo, i bolesti koje dovode do poremecaja snabdevanja mozdanog tkiva krvlju (insulti, ateroskleroza itd.) u krajnoj liniji mogu biti uzrok demencije. Uostalom, sve sto izaziva MOPS, iliti mozdani organski psihosindrom (tumori, intoksikacije, infekcije...) moze dovesti do poremecaja mozdanih funkcija i na kraju - ishlapelosti.
Karakteristicno za Alchajmerovu bolest je da spada u degenerativna oboljenja mozga i kao takva pogadja prvenstveno stariju populaciju. Pandan se moze videti u slucaju Krojcfeld-Jakobsove bolesti (bolest ludih krava), koja ima donekle slicnu klinicku sliku (pa i nalaz) ali se zbog svoje infektivne prirode javlja i kod mladjih osoba. U osnovi degenerativnih oboljenja mozga je propadanje finog mozdanog tkiva usred npr. metabolickog poremecaja talozenja i razgradnje proteina u samim nervnim celijama, nesto kao kamenac u masini za ves, al´ ono sredstvo iz glupe reklame ne pomaze, nazalost. Razlogi visestruki, iako se donekle zna supstrat bolesti, nije potpuno jasno sta je izaziva.
Da zakljucimo, obzirom da razlicite oblasti pogadjaju isti organ, ishod moze biti slican. Razlika je u uzrocniku, toku bolesti, pa samim tim i u lecenju i prognozi. Nadam se da sam ti malo pomogao.

BebaOdLonchara 17:22 08.05.2009

Re: Moje dezurstvo?

hvala puno na odgovoru!!!

parobrod 18:20 08.05.2009

Re: 1915-1864=51

dunja73 20:35 07.05.2009

--

Zato mozgati,mozgati i samo mozgati...
najbolja preventiva protiv ove bolesti...
postoje i lekovi ako se pravovremeno pocnu koristiti
mogu da pozitivno uticu..
ps
Jedna stara gospodja kod mene u kraju je sa 45 godina izgubila muza
od tada nikad vise nije kuvala , nista radila imala dovoljno novca da joj drugi sve to "odradjuje"
I obolela sa 55 godina , sad ima 85 god u starackom domu je
top zdrava fizicki ali ....
a nije genetika , jer u familiji im nije poznato...
pps
tekst super ,Alzheimer genijalan lik...

matityahu 20:51 07.05.2009

Re: --

Zato mozgati,mozgati i samo mozgati...

pa onda opet isto to uraditi i stalno raditi.

eizo 23:44 07.05.2009

...

http://news.bbc.co.uk/2/hi/health/8033422.stm
Mozda uz malo srece ovo jednog dana bude "mrtva bolest"

jednatanja 00:25 08.05.2009

Moja

baka je bolovala od Alchajmerove bolesti. Najtužnije je što nije dobila pravovremenu dijagnozu pa su se svi ljutili i mislili da namerno neće da se seti nekih stvari.

Jednog leta kad sam došla kući iz Amerike, svake večeri sam išla kod nje i puštala joj na kasetofonu starogradske pesme, iz njene mladosti. Neke pesme je tiho pevušila, kompletan tekst, a neke druge koje nije poznavala pažljivo slušala sa osmehom na licu. Žena koja ju je čuvala preko dana zabeležila je u svesku da se bakino raspoloženje bitno poboljšalo, da ustaje češće iz kreveta. A onda sam morala da se vratim.

Interesantno je da bez obzira koliko neke bolesti oduzmu čoveku ono najčovečnije, ipak u nekom deliću psihe ili duše ostaju tragovi izuzetne lepote, koju je moja baka, sasvim sigurno, ponela sa sobom na onaj svet.

matityahu 00:38 08.05.2009

Re: Moja

tužno, tužno,

pogotovo kada se radi o nama tako bliskim ljudima, s kojima smo proveli život, a koji dožive takvu transformaciju pred našim očima i postanu "neko drugi i nepoznat".

jednatanja 00:52 08.05.2009

Re: Moja

interesantno da je mene poznala svaki put tog leta, a svog rodjenog sina i ćerku ne.

Hvala što si postavio blog. Ne znam da li bi se Alchajmeru danas svidela činjenica da mu se ime za vjek i vjekova dovodi u vezu sa jednom od najtužnijih bolesti na svetu, al tako je to kad si naučnik i otkriješ nešto gadno...

nsarski 01:28 08.05.2009

Re: Moja

pogotovo kada se radi o nama tako bliskim ljudima, s kojima smo proveli život, a koji dožive takvu transformaciju pred našim očima i postanu "neko drugi i nepoznat".

Pa, i mi njima postajemo "drugi i nepoznati". Stvar perspektive.
Postoji jedan neuroloski poremecaj, slican ovome, koji se zove prozopagnozija - nemogucnost razlikovanja lica. Covek jednostavno ne prepoznaje lice koje bi trebalo da mu je poznato. Nekad ne prepozna ni svoje lice u ogledalu. Zamisli tek taj uzas! (Ovo naravno nema veze sa Alchajmerom, ali efekti su slicni).
Bilo je i par filmova na slicnu temu - gubljenja short term pamcenja. Memento je jedan od njih. U sustini fascinantna problematika.

Uzgred, postoje barem dva tipa Alchajmerove bolesti - rani i kasni Alchajmer. Kod Regana se, na primer, pojavio kasni, tek posle 70. godine. Kod nekih ljudi se pojavi rano - oko 50. Ona Alchajmerova pacijentkinja je imala ranu formu. Poslednjih meseci se pojavla relativno uspesna terapija koja usporava napredovanje bolesti. I, uopste, medicina ovoj bolesti posvecuje sve vise paznje. Prvo, zato sto su Ameri sve stariji, pa se i bolest cesto pojavljuje, a, drugo, zbog Regana koji je probudio svest ljudi o ovoj bolesti.