znam + znaš = ne znamo

/ 06.06.2007. u 20:56

Komentari: 104
Čitanost: 1602
/
Preporuke: 10
/

Na ovaj beskrajno veliki, nepoznati, tajanstveni svet pun kompleksnih zbivanja dolazimo kao potpune neznalice. Imamo urodjene sposobnosti za opstanak i to je sve. Naše neznanje je beskonačno, a naše znanje nula.

Kako rastemo razvijamo različite veštine, kroz iskustvo i svakodnevne uvide stičemo osnovne predstave o svom okruženju, a onda krećemo u školu, pa počinjemo ciljano i s naporom da učimo i ono što nije deo našeg, nego tudjeg iskustva. Završavamo škole, nastavljamo da učimo na radnom mestu, u životu, na ulici, na putovanjima. Sve više znamo, a ipak smo i dalje jako blizu onoj istoj nuli sa kojom smo se rodili, jer znanje o beskonačno velikom svetu je i samo beskonačno, a naši potencijali i naši resursi (naročito vreme) jako ograničeni. Ako ovako posmatramo stvari, onda smo vrlo blizu zaključku da je neznanje zapravo normalno, urodjeno i prirodno, a znanje takoreći eksces.

I pored toga, mi vrlo brzo, još u ranom detinjstvu, naučimo da krijemo svoje neznanje kao zmija noge. Prvo od nastavnika, roditelja, ostale dece, a zatim i od sebe samih. Na taj način cementiramo status quo, obustavljaju se svi svesni procesi vezani za oblast našeg znanja, gubimo manevarski prostor i instrumente za utvrdjivanje njegovog kvaliteta i kvaniteta, vrste znanja koje nam nedostaje (veština, reproduktivno znanje, prepoznavanje), oblasti u kojim smo „tanki"...

Zato bih se ja ovde založila za pravo čoveka da o svom neznanju govori jednako otvoreno kao o svojim drugim urodjenim osobinama: boji kose ili obliku noktiju.

Ne, ne propagiram i ne hvalim neznanje, ako ste to pomislili. I ne tražim nikakvo opravdanje za njega, nego se zalažem za osvešćivanje procesa vezanih za znanje.

Ali da bi čovek mogao otvoreno govoriti o bilo kojoj svojoj nesavršenosti, mora biti oslobodjen brige ili straha da će biti osudjen, ismejan, ponižavan, smenjen sa radnog mesta itd, a to nije lako postići. Jedini način je strpljivo i uporno negovati kulturu tolerantnosti prema greškama, neznanju i nesavršenosti. Paradoksalno? Brine li vas tolerantnost ove vrste? Plaši li vas?

Tekstovi o znanju

Atačmenti

znam znas-nova.JPG / 21.8 / KB image/jpeg

postavite na |

Komentari (104)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Bloger je isključio mogućnost postavljanja komentara za ovaj tekst

Ninoslav Randjelovic 21:03 06.06.2007

znanje o neznanju

je osnov tolerancije.
Ko se toga plasi
taj i druge strasi

bravar 21:10 06.06.2007

Re: znanje o neznanju

C O O L !

bravar 21:09 06.06.2007

bez naslova

Zato bih se ja ovde založila za pravo čoveka da o svom neznanju govori jednako otvoreno kao o svojim drugim urodjenim osobinama: boji kose ili obliku noktiju.

Interesantno. Sto se mene tice, ja sam za. Prva sam koja ne zna mnogo toga i ne stidim se da priznam, a jos manje da pitam.
Ali na ovom mestu to bas nije neki kvalitet:(
A kako cemo nauciti, saznati, a tek spoznati?
Lakse je u razmeni znanja, lakse je kad ti neko objasni....
A sto se tice kose i noktiju?
Kad malo bolje pogledam ni oni mi nisu nesto:(
Ali orlovi nokti - to je vec nesto

dracena 21:45 06.06.2007

Re: bez naslova

Orlov nokat-endemična vrsta. Prelepo izgleda.

Lakse je u razmeni znanja, lakse je kad ti neko objasni....

Pre toga moramo tražiti da nam objasni... a pre toga moramo znati šta treba da nam objasni... a....:)))

bravar 22:04 06.06.2007

Re: bez naslova

Da, i to je tacno:(

bravar 20:13 07.06.2007

Re: bez naslova

Zaboravili smo ono najvaznije: Moramo znati koga da pitamo
Jer, nije znanje znanje znati vec je znanje znanje dati:)

Ninoslav Randjelovic 22:58 07.06.2007

Re: bez naslova

Hiljadumilionaposto tacno !!!!!

Krasici 21:48 06.06.2007

Što je veće ostrvo znanja - to je duža obala neznanja

Ili moj moto, preuzet od kolege Predraga Ž. Vajagića (btw, gde nestade taj čovek? zašto nema svoj blog?!)

NI O ČEMU NE ZNAM NIŠTA ALI O TOME ZNAM SVE.

Čitala sam jednom kako je u psihoanalitičkoj literaturi opisan slučaj žene koja se jako loše osećala kad god bi sedela u biblioteci. Okružena knjigama, osetila bi mučninu koje bi se oslobodila tek kada bi odatle izašla. Ne, nisu njoj knjige bile mrske, kao što bi se moglo pomisliti, naprotiv, i te kako je žudela za njima i za znanjem koje su one skrivale. Nju je pritiskalo, mučilo sopstveno neznanje i želela je da odjednom pročita sve što je bilo na tim policama. A kako to nije mogla, morala je da pobegne od svog nepodnošljivog neznanja negde gde znanje nije u tako evidentnom i koncentrovanom obliku...

PS. Draceno, dobrodošla! Radujem se našim budućim svađama kao i razmeni linkova sa klasičnom muzikom!!! :)))

dracena 21:58 06.06.2007

Re: Što je veće ostrvo znanja - to je duža obala neznanja

Hvala Krasićka.
A, ne, ja sam odlučila da se nas dve više ne svadjamo, nego da se odsad volimo kao nikad pre. :)))

Slična priča:
Jednu drugaricu iz gimnazije sretnem posle mnogo godina i u razgovoru saznam da je napustila fakultet već na prvoj godini. Na pitanje zašto, ona kaže nije mogla da ući pod pritiskom tolike količine "stranica". Kažem, isto toliko smo naučili i u gimnaziji, pa preživesmo, a ona: ali to su bile zajedničke, moje i profesorove stranice, a ove su samo moje. Nisam sasvim razumela, ali mi se čini da je priča vrlo slična onoj koju si ti gore ispričala.

bravar 22:03 06.06.2007

Re: Što je veće ostrvo znanja - to je duža obala neznanja

Ali neki ljudi imaju tako malo ostrvo, a tako razudjenu obalu:(

Ne znam kakve veze ima klasicna muzika, ali ovo... toplo preporucujem:)

Krasici 01:06 07.06.2007

PRVI TROL NA DRACENINOM BLOGU!!!

Nije baš u okviru teme, ali se sad setih da sam jednom davno sa Nsarskim imala raspravu o idealu kome težim a koji je oličen u polaritetu dama/opajdara a Šarski se zalagao za pandan - naučnik/mangup. Da je to bilo na novom blogu, onda bismo uz raspravu mogli da okačimo pesmu The Scientist. Izvini Draco na trolu ali mislim da od viška Koldpleja glava ne boli.

"I was just guessing at numbers and figures,
Pulling your puzzles apart.
Questions of science, science and progress,
Do not speak as loud as my heart..."

nsarski 02:11 07.06.2007

Re: PRVI TROL NA DRACENINOM BLOGU!!!

Bilo je kombinacija filozof/lucki radnik, ako se secam:)))
Inace, ja sam davno poznavao jednog odlicnog naucnika koji je na konferencije dolazio motorom, tokom predavanja drzao kacigu na katedri i bio obucen u kozno, motorasko, odelo. Rukavice nije skidao. Takva mu je bila i zemska, takodje naucnica. Posle se pripitomio.

BebaOdLonchara 02:15 07.06.2007

final cut vs coldplay

a jel moze neko da mi objasni kako se to snima/montira kad on peva kao normalno a ceo film ide unatraske sve zajedno s njim? mada...znam ko to moze da mi objasni

Krasici 03:33 07.06.2007

Re: final cut vs coldplay

ZA BEBU: pošto je ovo jedna od mojih omiljenijih Koldplej pesama a i spot je savršen, malo sam o tome čitala i našla da je Kris Martin naučio da izgovara sve reči pesme UNATRAŠKE i tako su ga i snimali. Kasnije kad su smontirali spot malo su još kompjuterski doterali neke stvari. Ali, ako pažljivije pogledaš, odstupanja su zaista mala! A pesma je genijalna...

ZA ŠARSKOG: Tačno, ja sam rekla naučnik/mangup, a ti si preinačio u filozof/lučki radnik. Mislim da su tu vokacije od manjeg značaja u poređenju sa našom genijalnom idejom za koju, ako se sećaš, nismo baš dobili mnogo podrške :))

Krasici 03:56 07.06.2007

Re: final cut vs coldplay

DODATAK ZA BEBU

Celo objašnjenje kako je snimljen spot The Scientist nalazi se OVDE

Krasici 04:01 07.06.2007

Re: final cut vs coldplay - SORRY, GORNJI LINK NE RADI

Ovaj je DOBAR.

dracena 13:20 07.06.2007

Re: PRVI TROL NA DRACENINOM BLOGU!!!

Troluj, Krasićka, do mile volje. Čak i da imam nešto protiv trola, a nemam, ne bih imala pravo ni da zucnem,jer i sama trolujem gde god mi padne na pamet. Uostalom, radi se o "slobodnim asocijacijama" koje u interakciji (brainstormingu) mogu da daju neverovatno dobre rezultate. Samo navali curo, ništa se ne ustručavaj!

G r o f 22:58 07.06.2007

Re: Što je veće ostrvo znanja - to je duža obala neznanja

Pozdravljam Krasicku, čisto iz mentalno-higijenskih razloga.

LiRa 01:26 11.06.2007

Re: Što je veće ostrvo znanja - to je duža obala neznanja

Meni ostalo u sjecanju: Sto je veci otok znanja, to je duza obala ocajanja.

Jelica Greganović 22:41 06.06.2007

Dobra tema i

lepo ispričana.
Učiti, učiti i samo učiti...
I iskreno reći "ne znam"...sramota je ne učiti, nije sramota reći iskreno da nešto ne znaš.
Trešnje za naselje...

Jelica Greganović 22:42 06.06.2007

Zaboravih

trešnje...

dracena 23:20 06.06.2007

Re: Dobra tema i

Hvala ti, Jelice,
na svemu. Toliko si pažljiva komšika, da ja nemam reči.:))

Ima hrabrih ljudi koji otvoreno kažu da nešto ne znaju. Bilo bi dobro da se u takvim situacijama niko od prisutnih ne nasmeje, ne naruga, ne zloupotrebi tu izjavu ni tad niti ikad, nego da svi potrče da mu objasne, da mu pokažu i da ga nauče. A takvu atmosferu nije lako postići, čak i kad se trudimo, a mislim da mi još nismo počeli da se trudimo.

BebaOdLonchara 23:27 06.06.2007

Re: Zaboravih

mene su ucili da nije sramota pitati ako ne znas jer ako pitas i priznas da ne znas imas mnogo vecu sansu da naucis. takodje su me ucili da je sramota krasti i lagati ali ne i reci 'ne znam'. (mada, moz' se malo laguckaju shef i dechko :-p

ps. tresnje u hamburgu: 1kg = 9€

kod besnog turcina je 100gr = 0.80€

(((( ja kupila 300gr...dec ol for dis sizn.

manitu 20:30 23.08.2007

Re: Zaboravih-prelepo

sveze , privlacno , uzbudljivo .
tema je odlicna .

nepretenciozno pisano .

dracena 21:35 23.08.2007

Re: Zaboravih-prelepo

Hvala ti, Manitu.
Menadžment znanja je divna nauka. Bavim se njime već skoro pet godina, a moje interesovanje se ne smanjuje.

TIMELESS 23:06 06.06.2007

"nepodnosljiva lakoca poimanja"

Dracena, nisi mogla osmisliti bolju temu. Znanje.
Gotovo svakog dana, blogujuci, ne mogu da ne zastanem i razmislim o jednom cudnom fenomenu. Primetio sam kod izvesnih osoba fantastican dar da o svemu iznesu konacan sud. Sto je problem kompleksniji to je njihov sud iskljuciviji a njihov stav uvereniji, grlatiji, agresivniji. Pokusate li oponirati, cak ne dirajuci u korektnost sadrzaja vec mapirajuci iskljucivo logicki problematicne tacke - trenutno budete etiketirani, cak stigmatizovani. Najcesce horski. Taj fenomen sam nazvao "nepodnosljiva lakoca poimanja". Uvek mu se nanovo cudim i nanovo zastanem da razmislim o njemu.
Nazalost, inteligenciju i znanje ne mozemo posmatrati izvan licnosti.

dracena 00:10 07.06.2007

Re: "nepodnosljiva lakoca poimanja"

Da Timeless, i ja često razmišljam kakav to grč uhvati veli broj nas uvek kad hoćemo da pokažemo znanje ili sakrijemo neznanje. I zašto ponešto ne može da ostane i otvoreno. Zašto moramo da odgovorimo odmah na sva pitanja koja načnemo. Mislim da bi trebalo da preuzmemo od istočnjačke filosofije tu njihovu sposobnost da podnesu neodredjenost i nedorečenost. Teško je to za nas zapadnjake, ali nije ni ovo dobro što mi sve moramo da "zakucamo" odmah i za sva vremena. Tako nam se prokrade mnogo sitnih i krupnih grešaka koje je kasnije teško ispraviti.

zokster 13:19 07.06.2007

Re: "nepodnosljiva lakoca poimanja"

TIMELESS: "Primetio sam kod izvesnih osoba fantastican dar da o svemu iznesu konacan sud. Sto je problem kompleksniji to je njihov sud iskljuciviji a njihov stav uvereniji, grlatiji, agresivniji. Pokusate li oponirati, cak ne dirajuci u korektnost sadrzaja vec mapirajuci iskljucivo logicki problematicne tacke - trenutno budete etiketirani, cak stigmatizovani."

Zanimljiva tema, TIMELESS i Dracena, i Sokrat je govorio o tome. postavljam pitanje sebi, da li uvek mogu biti tolerantan prema necijem znanju ili neznanju. Ipak ne.

Hoces li da te stigmatizujem ili da ti prilepim etiketu? Biraj.

TIMELESS 21:43 07.06.2007

Re: "nepodnosljiva lakoca poimanja"

SKOTE-r-Z
Ako vec mogu da biram sta da mi uradis, odabracu da mi .....

margos 10:46 07.09.2007

Re: "nepodnosljiva lakoca poimanja"

dracena
Da Timeless, i ja često razmišljam kakav to grč uhvati veli broj nas uvek kad hoćemo da pokažemo znanje ili sakrijemo neznanje. I zašto ponešto ne može da ostane i otvoreno. Zašto moramo da odgovorimo odmah na sva pitanja koja načnemo. Mislim da bi trebalo da preuzmemo od istočnjačke filosofije tu njihovu sposobnost da podnesu neodredjenost i nedorečenost. Teško je to za nas zapadnjake, ali nije ni ovo dobro što mi sve moramo da "zakucamo" odmah i za sva vremena. Tako nam se prokrade mnogo sitnih i krupnih grešaka koje je kasnije teško ispraviti.

Pa evo da prionem na zadatak - po dogovoru - i da komentarišem:))) Upravo nik 'Timeless' i tvoj odgovor se savršeno uklapaju, zar ne?
Razmišljala sam i ja o tome... mislim da je deo problema u tome što smo zahvaljujući upravo Znanju došli do drugih planeta (kad čitam tekstove o Kosmosu, odlepim od uzbuđenja, 'ljubomore' - šta sve ljudi znaju, uuh!!...), zahvaljujući Znanju došli smo do izotopa kojima 'idemo u prošlost', određujemo pre koliko desetina hiljada godina je nešto nastalo, zahvaljujući znanju i animaciji možemo da gledamo film o dinosaurusima ... itd itd...('razvucite' svoju maštu kroz vreme... prostor, koliko vam mašta dopušta) - a opet, sve merimo sobom, našim (prosečno) sedamdesetogodišnjim boravkom na zemlji. I kao i svako dete, mislimo da svet počinje i završava se sa nama.

Nesposobnost za 'neodređenost i nedorečenost' su deo našeg straha od greške, neznanja, kritike... i prevazilazi se, nekako, u paketu.

E, a jesi li primetila da što se više plašimo da kažemo da ne znamo - ili oni koji imaju frku od toga - najčešće počinju rečenicu sa 'Ne znam...' (I to ovako: 'Hoćeš kafu?' - 'Ma, nee znaaaaaam...')

mrkzhv 23:33 06.06.2007

tolerantnost

Zanimljiva tema, i Sokrat je govorio o tome. postavljam pitanje sebi, da li uvek mogu biti tolerantan prema necijem znanju ili neznanju. Ipak ne.

Ninoslav Randjelovic 23:36 06.06.2007

Re: tolerantnost

Mozes. Onda kada si tolerantan prema sopstvenom znanju ili neznanju.

dracena 23:56 06.06.2007

Re: tolerantnost

E, da. Ovo je pravo pitanje. Koje greške i koje neznanje se ne može tolerisati. U preduzećima postoje radni procesi čije pravilno odvijanje zavisi od znanje zaposlenih. Ako zaposleni napravi jednom grešku, polazi se od toga da nije informisan. Odgovoran je pretpostavljeni. Ako drugi put napravi istu grešku, znači da nije zapamtio informaciju koja mu je data, i za to je odgovoran on i pretpostavljeni. Ako pak i treći put napravi grešku, onda je to iz nehata i odgovoran je samo on. Naravno, ovo je samo pričica. Danas su radni procesi toliko složeni da se ne može sve svesti na ovako jednostavnu gradaciju. Ipak važi pravilo da greške u radu moraju da se tolerišu, jer zaposleni kroz njih uči., Ali one greške koje se stalno ponavljaju moraju se sankcionisati, jer to znači da zaposleni ne uči, da nije zainteresovan, da je nemaran.

mrkzhv 00:31 07.06.2007

Re: tolerantnost

Skup nekih informacija cini znanje. Ljudi su ranije mislili da je Zemlja ravna ploca, dok neko nije dosao do novih informacija, i shvatio da je Zemlja u obliku lopte. Mogu biti tolerantan prema ljudima koji su verovali u ravnu Zemlju. Ali, da li mogu biti tolerantan prema, recimo, Hitlerovim stavovima tj, prema njegovom (ne)znanju?
Milion je primera. Ipak mislim da je nemoguce biti beskrajno tolerantan/a prema necijem znanju.

dracena 12:11 07.06.2007

Re: tolerantnost

Slažem se u većini onog što navodiš, jedino mislim da nisam baš jasno razgraničila pojmove i da je to unelo odredjenu zabunu.

Znanje jeste skup informacija, ali na višem nivou kompleksnosti, tj. medjusobne uvezanosti i strukturisanosti.
Ovde sam govorila o tolerantnosti prema greškama manjeg obima, a ne onim koje ti pominješ. Eto kad nisam navela ni jedan primer! Bez primera se ništa ne može do kraja objasniti.
Tolerantnost treba razvijati prema greškama manjeg obima, kao što su npr. ovde kod nas na blogu sitne pravopisne, slovne i gramatičke greške. Čak imajući u vidu cilj bloga, ja sam sklona da tolerišem i "polupismenost", samo ako su misli izražene na razumljiv način. Podsmevati se čoveku zbog neke slovne ili pravopisne greške je kontraproduktivno sa aspekta cilja da se ostvari komunikacija. Medjutim potpuna nepismenost ne može biti tolerisana zbog toga što ona onemogućava ostvarivanje cilja. Nepismen čovek ne može ni da pristupi komunikaciji, pa ne može ni da uči i vežba u hodu, nego mora da se pošalje na opismenjavanje. Dakle potpuno neznanje ili nepoznavanje radnog procesa ne može da se toleriše, nego moraju da se preduzimaju odgovarajuće mere.

Primer nacističkih stavova tj. ideologije misim da nije najbolji, jer je ona najviše etičko pitanje. Sve ostalo mi se čini zanemarljivo.

Znanje u principu nije ni dobro ni loše. Istina je da se znanje može zloupotrebiti sa katastrofalno lošim posledicama i prema zloupotrebama, naravno, ne treba gajiti tolerantnost.

Tvoj odgovor na moje pitanje "Plaši li vas tolerantnost prema neznanju?" očigledno glasi: DA.

mrkzhv 00:45 08.06.2007

Re: tolerantnost

Podsmevati se čoveku zbog neke slovne ili pravopisne greške je kontraproduktivno sa aspekta cilja da se ostvari komunikacija.

Samo bih dodao i naglasak tj akcentovanje.
Citajuci neke komentare, shvatio sam da sam pogresio kada sam napisao da je skup informacija = znanje. Nesto sam i naucio.

dracena 05:48 08.06.2007

Re: tolerantnost

E, da. Zaboravih akcentovanje. Izvinjavam se mnogobrojnim žrtvama palim zbog pogrešnog akcentovanja. :)

Citajuci neke komentare, shvatio sam da sam pogresio kada sam napisao da je skup informacija = znanje. Nesto sam i naucio.

Kako misliš da si pogrešio? Nisi ništa pogrešio.
Samo sam dodala da je znanje skup informacija na višem nivou strukturisanosti.
Evo primera (ništa bez primera): Skup informacije je: Zemlja je okrugla, Zemlja se vrti oko svoje ose, Zemlja se vrti oko Sunca po eliptičnoj putanji, na Zemlji se smenjuju dan i noć i godišnja doba... Znanje je: Zbog toga što se Zemlja okrugla, što se vrti oko svoje ose i oko Sunca... na Zemlji se smenjuju dan i noć i godišnja doba.

LBSL 06:24 08.06.2007

Re: tolerantnost

Da Dracena, sve je to tacno, ali odgovori ti meni molim te, kako se zove ta sila koja okrece Zemlju oko svoje ose i oko Sunca?

dracena 09:07 08.06.2007

Re: tolerantnost

E, jest'! Pa da počneš da me propituješ dalje, pa da pokažem svo svoje neznanje iz fizike i drugih prirodnih nauka! :)))) Nisam luda!!!

Eto tako u praksi funkcioniše strategija skrivanja neznanja. :)))

LBSL 14:34 08.06.2007

Re: tolerantnost

Dracena duso, ja mislim da je ljubav sila koja pokrece ovaj svet, koja okrece Zemlju oko svoje ose i oko Sunca! I ne samo sto mislim - ja to ZNAM!:)))))

Milan Novković 14:41 08.06.2007

Re: tolerantnost

ljubav sila koja pokrece ovaj svet

To i ja pokušavam da objasnim svojoj ženi, da nije važno kako se ponašam sve dok je volim :)

dracena 17:04 08.06.2007

Re: tolerantnost

Vas dvojica Kazanova, ne skrećite mi tu sa teme, jer ću sad da vam dam pismenu vežbu i podelim kečeve. :)))

Milan Novković 18:03 08.06.2007

Re: tolerantnost

Ma kakvi kečevi i skretanje sa teme, mi mu dođemo "in medias res" kad je tema u pitanju:

(znanje je moć, "ljubav sila koja pokrece ovaj svet"

--> ljubav je znanje, uglavnom i tako nekako :)

dracena 18:20 08.06.2007

Re: tolerantnost

Tebi se, Novkoviću, sve izbrkalo u glavi.
Eh, muke moje sa ovim osmacima. Uhvatio ih pubertet, pa ne pušta. :)))

LBSL 18:36 08.06.2007

Re: tolerantnost

Jao i meni se profesorka sve izbrkalo u glavi, oh tako sam konfuzan, ako biste mogli molim Vas vecaras na produznoj da mi pojasnite o ovoj sili koja pokrece Zemlju, stvari mi nisu bas najkonkretnije pojasnjene i jasne

dracena 19:18 08.06.2007

Re: tolerantnost

Tebi se tek, Liboslavljeviću, sve izbrkalo.
Vidiš da ja ne predajem prirodne nauke, nego veštačke.... ovaj društvene.
Eh, osmaci, osmaci. :)))

LiRa 02:11 11.06.2007

Re: tolerantnost

Koje greške i koje neznanje se ne može tolerisati. U preduzećima postoje radni procesi čije pravilno odvijanje zavisi od znanje zaposlenih.

Citala sam jednom o nekom istrazivanju sa managerima u Zap. Evropi. Rezultati su bili otprilike takvi da je na prvom mjestu stahova rangiran strah da ce ih prozrijeti kao hohstaplere. Znanstvenici napominju da su svi ispitanici radili na visokim pozicijama, bili visoko obrazovani i uglavnom nespremni da se suoce sa svojim strahom.

Kad se sabere sto se time sve dovodi u pitanje, lakse je razumijeti i skrivanje neznanja premda to, jasno, ne treba podrzati. Nase ne/znanje je cvrsto isprepleteno s nasim zivotom, gdje ono nije samo drustveni statusni simbol i nasa trzisna vrijednost, vec i unutrasnji putokaz, neodvojiv dio identiteta, kod mnogih na prvom mjestu, ono je i sadrzaj komunikacije koliko i filter u komunikaciji.

Covek u belom 23:54 06.06.2007

Prag neznanja

Pozdrav Dracena,
Lepo sto imamo i neVIP koji pisu lepo :).

Mislim da ma koliko se ljudi trudili da tolerisu neznanje, kod svakog postoji odredjeni prag neznjanja ispod koga je tolerancija teska ili nemoguca.
Ovaj prag je naravno individualan i zavisi kako od realnog znanja osobe koja procenjuje neznanje, tako i od stepena samospoznaje, da ne kazem prepotentnosti.

U vecini slucajeva prag se dostize kada osoba pokaze neznanje iz necega sto nama izgleda fundamentalno, prosto i neoprostivo za ne znati.

E sad postojanje ovog praga je neka vrsta odbrambenog mehanizma koji nas stiti od uzaludnog gubljenja zivaca i vremena.
Ipak ono na cemu se po mom misljenju tolerancija zasniva je kako odreagovati kada je prag dostignut. Reakcije idu od podsmeha i mentalnog izivljavanja, preko ironije, prezira, ignorisanja, pa preko pokusaja da se ukaze na stepen neznanja sve do pokusaja da se datoj osobi prenese neko znanje, da se nauci.

Mislim da se izmedju prezira i ignorisanja nalazi prag tolerantog reagovanja na neznanje. Shodno tome i poruka, ako ne mozete da odreagujete na necije neznjanje tako sto cete mu objasniti stvari i probati da ga necemu naucite (sto dok god pristup nije prepotentan smatram boljim od ignorisanja), onda barem ignorisite datu osobu. Nikako podsmeh, ironija ili prezir.

dracena 12:21 07.06.2007

Re: Prag neznanja

Pozdrav, Č. u B. i hvala na dobrodošlici.

Da, lako se iznerviramo na neznanje. U tome i jeste suština: da se uopšte ne iznerviramo, jer je neznanje prirodno čovekovo stanje. I takvo gledanje na stvari se vežba. Neznanje je nešto kao korov koji se mora pleviti stalno, strpljivo i bez nerviranja. Mene ne nervira neznanje, ali me nervira ono drugo što pominješ: bahatost i uobraženost, a ljudi sa pomanjkanjem znanja se često opredeljuju za takvo ponašanje.

nsarski 01:25 07.06.2007

Znanje i informacija

Usudjem se da kazem, bez dovoljno dobrog dokaza, da je posedovanje "znanja" kod nas precenjeno. I pod tim pritiskom okoline da se zna, mnoga deca kriju svoje neznanje i od sebe i od drugih, kako si to lepo rekla na pocetku. Medjutim, znanje kao posedovanje informacija nema nikakvu vrednost. Konkretno, internet poseduje ogromnu kolicinu informacija (enciklopedije, vikipedije, recnici, arhive, itd.), ali za internet niko ne bi rekao da je "pametan". Isto tako, za mnoge zavrsene srednjoskolce u Americi se kaze da su pismeni, tj. da znaju da citaju i pisu, ali najcesce to nije funkcionalno znanje. Kada takvima date da procitaju neki kompleksniji tekst i da vam ukratko kazu o cemu se u njemu radi, oni to jednostavno nisu u stanju da urade.
Ako je znanje nacin da se posedovana informacija primeni u novim uslovima, ili da se poveze sa drugim znanjem, onda ono ima smisla. Inace prelazi u znanje one vrste kakvo se moze naci u telefonskom imeniku, na primer. Secam se mnoge dece koja su se pojavljivala na TV i pokazivala frapantno poznavanje geografskih pojmova, recimo. Ali to je u sustini samo memorisanje, i u tome neki mogu da budu bolji od drugih.
Razume se, niko ne moze sve da zna - kolicina dostupnih informacija je prakticno beskonacna. Koliko god bili strucni za nesto, uvek postoji nivo iznad koga smo nekompetentni. Ima tvrdnji da se, tokom zivota, ljudi uzdignu do najviseg nivoa svoje nekompetencije: doguraju do svoje granice neznanja i dalje vise nema. Tada se, u mudrosti, penzionisu, ili dobiju otkaz.
Ako nisu politicari, to jest.

DeTail 03:01 07.06.2007

Re: Znanje i informacija

Samo bi dodao: misljenje pre znanja. Znanje je spoljasnja kategorija, bez kontinuiteta, prekinuta velikom kolicinom ne-znanja. Dok je misljenje ono sto cini nasu subjektivizaciju - kreacija i eksperiment.

malo sam se zaneo, lupetam, a volim .... :))))

Jeremija 01:37 07.06.2007

tabula rasa

Rađamu se samo sa predispozicijama, ali bez znanja. Koliko god ono što naučimo bilo malo u odnosu na neograničenost , mi smo postigli mnogo, kao jedinka. Nisam siguran da trebamo biti tolerantni prema neznanju, sem kod je ono posledica defktnosti.

nsarski 01:42 07.06.2007

Jos o znanju

Cesto se kaze da ljudi znaju, ili nauce, ono sto im je potrebno da znaju. Ako zivite u nekom gradu, brzo naucite kako stici do autobuske stanice, poste, skole, i ostalih prakticnih lokacija. Naucite da vozite auto, i upotrebljavate bankomat, mobilni telefon, i slicno. To znanje vam je potrebno. I ono je korisnije nego da poznajete ulice u Karaciju, na primer (ako tamo ne zivite). Ali, zato ne znate kako se okopava krompir ili muze krava. To znaju oni na selu - njima je to znanje potrebno.
Medjutim, interesantno je okrenuti ovu tvrdnju. Naime, ako ljudi samo poseduju znanja koja su im od vaznosti za zivot, zbog cega skoro svi tinejdzeri znaju sve o bivsim ljubavnim vezama Breda Pita, ili poslednji trac o Britni? Za sta nam je korisno da znamo rezultate utakmica i ko je postigao golove? Je li to potrebno znanje? Pa, prema gornjoj tvrdnji jeste. Ali ne zbog toga sto ocekujemo diplomu iz poznavanja fudbala, vec zato sto je to opste znanje koje drugi ljudi u okruzenju imaju - ono nam omogucava da razgovaramo sa tim ljudima. Da nadjemo zajednicki jezik, da tako kazem. To znanje ima socijalnu svrhu, u istoj meri koliko i znanje o tome kako se treba obuci kad idete na slavu, recimo.
A svet je ogroman i nase znanje o njemu je samo parcijalno.
Najzad, ponekad i u blazenoim neznanju nije lose ziveti. "Ko umnozava znanje, umnozava muku" - Knjiga Propovednikova.

Pedja Rafailovic 10:31 07.06.2007

Re: Jos o znanju

Sinoc na HRT-u naleteh na novi termin: debilizacija znanja. Uspeo sam da vidim kraj intervjua sa Robertom Pauleticem (wunderkind tadasnje Kviskoteke). Tada djecarac , a sada zreo covek, rece da danasnji kvizovi, u kojima takmicari pokusavaju da osvoje visoku novcanu nagradu - nesebicno potpomazu trend kojim se znanje izvrgava ruglu...

Dodao bih, ne samo znanje, i ne samo u kvizovima.

dracena 12:30 07.06.2007

Re: Jos o znanju

Evo, Sarski, već treći put sam pritisla onaj button Preporuči na ovom tvom komentaru, pošto mi se već treći put užasno dopao (ja ko onaj majmun iz filma "Ta divna stvorenja" koji svaki put i opet i opet pada u nesvest kad vidi onu zmiju, ako se sećaš filma:))).

A blaženo neznanje je bilo san mnogih prepametnih ljudi, izmedju ostalih i Kafkin, ali on nije svakom dostižan, sirotom Kafki svakako nije.

Samo mogu još jednom da preporučim čitaocima ovaj i prethodi tvoj komentar :))).

johnny011 12:58 07.06.2007

Re: Jos o znanju

Medjutim, interesantno je okrenuti ovu tvrdnju. Naime, ako ljudi samo poseduju znanja koja su im od vaznosti za zivot, zbog cega skoro svi tinejdzeri znaju sve o bivsim ljubavnim vezama Breda Pita, ili poslednji trac o Britni? Za sta nam je korisno da znamo rezultate utakmica i ko je postigao golove? Je li to potrebno znanje? Pa, prema gornjoj tvrdnji jeste. Ali ne zbog toga sto ocekujemo diplomu iz poznavanja fudbala, vec zato sto je to opste znanje koje drugi ljudi u okruzenju imaju - ono nam omogucava da razgovaramo sa tim ljudima. Da nadjemo zajednicki jezik, da tako kazem.

Nsarski, pored toga što ovaj tvoj komentar zaslužuje preporuku :), mislim da si zaboravio jedan važan faktor za usmeravanje znanja, to jest zašto su nam određena znanja važna, a druga ne. Ovaj primer sa Britni Spirs i sličnima je sjajan. Ideologija - kao matrix katalizator, koji usmerava naše socijalno ponašanje. Ali, ne samo socijalno, već i ono najintimnije. Klinci znaju o Britni više nego o npr. Velaskezu jer je to neophodno kako bi svet u kome živimo funkcionisano na predviđeni način. Reklamna industrija je svojevrsni izlog ideologije, a show business njen zoološki vrt.

Kako bih malo potkrepio ovo o odnosu ideologije i znanja, evo ga zanimljiv citat iz knjige "Praktikovanje gledanja", Marita Sturgen i Lisa Cartwright:
"Za naše potrebe, definisaćemo ideologiju kao širok ali neophodan sistem vrednosti i verovanja kroz koji pojedinci proživljavaju svoje kompleksne odnose sa brojnim društvenim strukturama. Ideologije su raznovrsne i postoje na svim nivoima svih kultura. Naše ideologije su različite i široko zastupljene; one usmeravaju naše živote na nenametljiv i jedva primetan način. Moglo bi se reći da je ideologija sredstvo putem kog se čini da određene vrednosti kao što su sloboda, napredak, važnost kuće izgledaju kao prirodni, neizbežni aspekti svakodnevnog života. Ideologija se manifestuje u široko zatupljenim društvenim pretpostavkama ne samo o tome kakvo nešto jeste, nego o tome kako svi smatramo da bi nešto trebalo da bude".

nsarski 17:40 07.06.2007

Re: Jos o znanju

Znanja su nam "vazna", pored onih koja sluze prakticnom funcionisanju, i za to da se integrisemo u okolinu u kojoj postojimo. A pripadanje nekom okruzenju je strahovito jak motiv (seti se samo koliko mala deca insistiraju i traze da nose ili poseduju ono sto druga deca imaju - da se ne razlikuju).
Manipulatori okoline, ili trend-setteri, su oni koji proglase Britni ili JUL za cool. I to ne zato sto su oni istina cool ( a ima i takvih, istinskih, u svakom vremenu), vec zato sto se dobro i lako prodaju. Pa ti ne budi kul kad ti je 13. godina. Svaka bubuljica te izbacuje iz konteksta, a kako onda nece nesto "ozbiljnije" (da recimo nikad nisi cuo za hip-hop). To je jedna stvar.
Druga je, pokrenuta dole, psiholoska cinjenica da nam je savladjivanje nekih znanja dostupno i lako samo u odredjenom godistu. Deca od 5-10 godina brzo i lako nauce nov jezik (opet da se ne bi razlikovala!), u 3-5 je dobro da pocnu da uce klizanje na ledu ako ih to zanima, u 4-8 da uce muzicki instrument. I tako dalje. Matematika se, na primer, najbolje uci u dobu od 8-15 godina, posle je laka i jednostavna. Hocu da kazem, rodjenjem smo sebi pruzili priliku da u odredjenom vremenskom "prozoru" zivota nesto vredno naucimo. Imamo tu jednu sansu tada - i nikad vise. Zalosno je da dnevna politika na ovo ne obraca paznju. Tolike propustene mogucnosti, jedne jedine, da se poboljsa svet, a mi se pretvaramo da je to nebitno. Bitno je. Najbitnije. Cak bih rekao da je istinska teorija drustva zapravo teorija obrazovanja i ucenja. Jer, to je ono bogatstvo koje nam ostane ako i kada sve izgubimo.
Poljska, Madjarska, Ceska, su zemlje koje su to bogatstvo cuvale i negovale u teskim vremenima (njihova "inteligencija" je mahom ostala netaknuta). U novo vreme, bas ta "inteligencija" je uspela te zemlje da integrise u savremene tokove. Zato sto je ta inteligencija mera adaptabilnosti nekog drustva. Kod nas se inteligencija (ljudi od znanja) mahom prostituisala sa politickom elitom, i sada nas usmeravaju reciklirani ideolozi, agitatori, manipulanti i profesionalni lazovi.
Izvini, nisam imao nameru da od ovoga napravim politicki pamflet, ali tako je ispalo, nazalost. U svakom slucaju, taj prozor ucenja je veoma vazan za homo sapiensa. To je bila poenta.

jasnaz 20:44 07.06.2007

Re: Jos o znanju

Cak bih rekao da je istinska teorija drustva zapravo teorija obrazovanja i ucenja. Jer, to je ono bogatstvo koje nam ostane ako i kada sve izgubimo.

Koliko primera oko nas, nazalost. Jedan moj poznanik je "onomad" stigao iz Sarajeva sa akten tasnom - sluzbeni put sa koga nije planirao da se ne vrati. Sada je vrlo ugledan gradjanin BG, a na (provokativna) pitanja kako je uspeo, uvek se samo kucne po glavi: "Ovim sto sam doneo!"

A na temu "strah od pokazivanja neznanja": koliko ste se puta u svom radnom okruzenju zacudili i rastuzili nad izjavom "Znam, znam - sad cu ja to!", bez pokrica, ali iz straha da se ne izgubi pozicija ili posao!? (Snalazenje nije uvek vrlina...)

dracena 20:52 07.06.2007

Re: Jasnaz

Drago mi je što te vidim ovde. Uvek rado pročitam tvoje tekstove. Liče mi malo na Virdžiniju Vulf po senzibilitetu, ali su daleko vedriji.

jasnaz 21:05 07.06.2007

Re: Jasnaz

Hvala Dracena!
I ja se radujem sto su ovaj novi blog prostor poceli da "naseljavaju" vredni ljudi. I zelim ti prijatna i kvalitetna pisanja, citanja i caskanja...

ps: ono za VV primila sa malim uh (!)

dracena 21:12 07.06.2007

Re: Jasnaz

Može prevod ovog "uh"? :)

jasnaz 21:14 07.06.2007

Re: Jasnaz

=(pre)veliki kompliment!

dracena 21:25 07.06.2007

Re: Jasnaz

Samo kažeš "hvala" i praviš se blesava. :)))
Šalu na stranu, ima mnogo sličnosti, samo što VV rastura čitaoca, pa ovaj skuplja komade sebe mesecima. Ti to radiš humanije, u svilenim rukavicama. :)))

dracena 06:30 08.06.2007

Re: Jos o znanju

Hocu da kazem, rodjenjem smo sebi pruzili priliku da u odredjenom vremenskom "prozoru" zivota nesto vredno naucimo. Imamo tu jednu sansu tada - i nikad vise. Zalosno je da dnevna politika na ovo ne obraca paznju. Tolike propustene mogucnosti, jedne jedine, da se poboljsa svet, a mi se pretvaramo da je to nebitno. Bitno je. Najbitnije. Cak bih rekao da je istinska teorija drustva zapravo teorija obrazovanja i ucenja. Jer, to je ono bogatstvo koje nam ostane ako i kada sve izgubimo.
Poljska, Madjarska, Ceska, su zemlje koje su to bogatstvo cuvale i negovale u teskim vremenima (njihova "inteligencija" je mahom ostala netaknuta). U novo vreme, bas ta "inteligencija" je uspela te zemlje da integrise u savremene tokove. Zato sto je ta inteligencija mera adaptabilnosti nekog drustva.

Mogu samo da se složim, naglasim i skrenem pažnju svim čitaocima na ove tvoje reči.

LiRa 01:52 11.06.2007

Re: Jos o znanju

Matematika se, na primer, najbolje uci u dobu od 8-15 godina

U pubertetu se znatno pojacava povezivanje novih nervnih stanica, valjda se tako kaze, znam bolje na njemackom jeziku

(

Zanimljivo je da u toj fazi snazno opada sposobnost poimanja, prosudjivanja i vrednovanja osjecaja i socijalnih situacija, sto nam je svima poznato, ako se jos sjecate

) Na svu srecu, prolazno je. Dakle, matematika naprijed, ostalo privremeno zakrzljava ili sam nesto pobrkala?

margos 11:09 07.09.2007

Re: Jos o znanju

dracena
Evo, Sarski, već treći put sam pritisla onaj button Preporuči na ovom tvom komentaru, pošto mi se već treći put užasno dopao (ja ko onaj majmun iz filma "Ta divna stvorenja" koji svaki put i opet i opet pada u nesvest kad vidi onu zmiju, ako se sećaš filma:))). A blaženo neznanje je bilo san mnogih prepametnih ljudi, izmedju ostalih i Kafkin, ali on nije svakom dostižan, sirotom Kafki svakako nije. Samo mogu još jednom da preporučim čitaocima ovaj i prethodi tvoj komentar :))).

A ja se oduševim, pa se odmah setim vica:
Pita Mujo Hasu ' Šta je... sjediš i misliš...?' - 'Jok... sam' sjedim...'
moj ideal:)))

Vesna Knežević Ćosić 02:06 07.06.2007

neznanje kao otvorenost je ok

uh, vrlo slojevita tema, imam pomešana osečanja...

i tolerancija je odredjena vrsta znanja, umeća, veštine, izgradjene osečajnosti i razumevanja za drugo(g).

toliko me ubija u pojam negativna selekcija i isključive, nadobudne (ne)znalice kratke pameti i velike moći,
da od količine emisije zla osećam užas, nemoć i potrebu da se sakrijem, pobegnem, zažmurim, zapušim usta i oči.

dakle, znanje kao razumevanje i neznanje kao otvorenost je priča u kojoj se nalazim.
neznanje i znanje (jebemise) kao isključivost i nametljivost je nešto od čega mi se bljuje.

posebno sam alergična na iskaze tipa "ovo je istina", kad nabedjeni znalac nije ni čuo da postoji više istina,
već bez pardona vadi koferče koje nosi ispod miške i zasipa te podacima kao konfetama od kojih se ne razdvaja, ubedjen da su bogom dani i tretirajući ih kao univerzalne vrednosti. ma cvrc, bre, pali!

:))))

hej, pozdravljam te od srca i šta da ti kažem, izadji iz saksije, borac si, ne daj se dušmanima, stoka bi sve da satre i satera u ćošak.

LBSL 02:37 07.06.2007

Re: neznanje kao otvorenost je ok

divan post!

dracena 12:52 07.06.2007

Re: neznanje kao otvorenost je ok

Da, Vesna, mislim da si potpuno u pravu kad kažeš:

tolerancija je odredjena vrsta znanja, umeća, veštine, izgradjene osečajnosti i razumevanja za drugo(g).

Svaki ekstreman stav treba redovno preispitivati, svejedno o čemu se radi. Sama činjenica da se neki stav nalazi na granicama je već dovoljna za podozrenje prema njegovoj ispravnosti.

Da izadjem iz saksije? Nemoj molim te da mi remetiš moj dobro osmišljeni metod: Subverzija iz saksije.

LBSL 07:08 07.06.2007

Tema je pun pogodak

Tema je pun pogodak i aktuelna za ovaj nas blog. Cinjenica da se mi ovde uglavnom bavimo politickim temama, saglasno tome iznosimo stavove i zakljucke, branimo ih odnosno napadamo one sa kojima se ne slazemo.

Misljenja sam, da zaista mnogi koji se bave politikom, logociraju na pogresan nacin, prave konkluzije na osnovu potpuno neispravnih premisa, sto ima za rezultat potpuno neintelektualni nacin razmisljanja, koji gotovo uvek vodi u pogresan zakljucak i stav, potpuno pogresnu spoznaju stvarnosti i pojava u okruzenju. Samim tim planiranje aktivnosti i anticipacija desavanja u drustvu, koja su bazirana na takvoj spoznaji, su pogresni - te planovi osudjeni na propast i neuspeh. Tako se gube izbori da budem konkretan.

Ljudi koji se bave politikom, ili koji imaju ambiciju da se njome bave, moraju prvo nauciti pravilno da razmisljaju i logiciraju.

Vrlo rasprostranjen nacin razmisljanja i kod mnogih visoko obrazovanih kod nas, IZVLACENJE ZAKLJUCKA iZ NEZNANJA, FORMIRANJE STAVA IZ NEZNANJA. Ako nesto ne znas, ako nisi siguran u nesto, pa ne mozes na osnovu toga graditi stav i zakljucak - narocito ne besomucno i tvrdoglavo braniti takav jedan stav do iznemoglosti.
Ovde je neophodno raspolagati i najosnovnijom samokontrolom i samokriticnoscu, priznati sebi samom da li nesto znas ili ne znas - je odlucijuce, jer mnnogi ljudi su potpuno nerealni i ne zele cak ni sami sebi da priznaju da ne znaju nesto, a kamoli drugom. Jednostavno zive u nekom tripu da znaju sve, i svima dele lekcije iz svega da kazem.

Dalje, ima i onih koji i pored sopstvenog neznanja, nihilisticki negiraju apsolutno sve sto se iznese. Ok, mozes negirati, ali onda moras dati argumentovan i obrazlozen kontra stav. Ako nemas sopstveni stav, ne mozes braniti svoju negaciju citatima drugih - to onda nije tvoj stav, a nije ni dokaz, jer je veliko pitanje da li je neciji citat i primenjiv na datu situciju.

Nalazim za potrebno imati toleranciju u komunikaciji, uvaziti i ispostovati osobu sa drugacijim misljenjem, pa bez obzira bilo ono ponekad i ocigledno pogresno - sto je zapravo kultura politickog dijaloga.

dracena 13:06 07.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

Sa većinom tvog komentara se u potpunosti slažem, jedino bih skrenula pažnju da ja kad govorim o znanju, uglavnom mislim na "produktivno znanje", znanje koje učestvuje u radnim procesima u preduzećima i drugim organizacijama. Neznanje u mom pojmovniku ima nešto šire značenje, ali ga i dalje uvek odmeravam prema ciljevima, bilo da je cilj profit ili nešto drugo.

Misljenja sam, da zaista mnogi koji se bave politikom, logociraju na pogresan nacin, prave konkluzije na osnovu potpuno neispravnih premisa, sto ima za rezultat potpuno neintelektualni nacin razmisljanja, koji gotovo uvek vodi u pogresan zakljucak i stav, potpuno pogresnu spoznaju stvarnosti i pojava u okruzenju.

Potpuno se slažem sa ovim, s tim što ne bih rekla da je to svojstveno samo političarima, nego važi za veliki broj ljudi.

Pokrenuo si još jedan pravac razmišljanja na ovu temu: kulturu političkog dijaloga. Verovatno ćemo još dosta govoriti na tu temu svi mi u društvu, pa verovatno i ovde na blogu.

LBSL 17:47 07.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

Tema koju si otvorila bih rekao da je univerazlna, kao sto je slika svemira na tvom postu. Naravno moze se ograniciti na rad u preduzecima ako to zelis sama, ali se podjednako odnosi i na sve ostale sfere naseg bitisanja.

Ja sam se licno fokusirao na politiku - na ovo sto uglavnom radimo ovde na blogu, nekako uvek volim da govorim o konkretnim stvarima, volim da budem egzaktan, izbegavam dvosmislenost i nejasnost - kada uslovno receno filozofiram.

Vrlo rado cu ucestvovati u diskusiji na temu - kulture politickog dijaloga, jer je vrlo aktuelna i korisna ovde za sve nas.

dracena 19:01 07.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

A. ne LBSL, nisam mislila da mi ovde treba da redukujemo diskusiju na površinu petoparca, samo sam malo objasnila o čemu sam ja govorila, da ne bi došlo do nekih nesporazuma. Tema jeste univerzalna, kao što kažeš, pa ima mesta različitim vizurama, pa i meandrima, zašto ne? Samo je dobro da znamo o čemu govorimo i ništa više.

Moja najuža oblast interesovanja je organizacija znanja u elektronskoj formi. Medjutim, volela bih da vidim tog genija koji je uspeo da organizuje procese znanja u informacionom sistemu i uz pomoć njega, a da ne zna ništa o organizaciji preduzeća, o okruženju, tržištu, društvenom tj. političkom sistemu. Prosto znanje je takvo: ono preliva probleme iz jedne oblasti u drugu i čoveku ne preostaje drugo, nego da prati puteve tih problema i uči jednu po jednu oblast.

LBSL 23:37 07.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

Oh da Dracena, tako si oficijelna i ozbiljna od kada si postala VIP bloger, nisi mi ni jedan poljubac, kiss poslala - tvoj lakonogi decak je tako tuzan...

dracena 06:00 08.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

Ozbiljna i oficijelna? Ma ne, LBSL! Nego sam fokusirana, pa ti se čini. A zapravo sam kao i uvek potpuno neozbiljna :))) (Nisam VIP, samo mali autorčič-skriboman).

Evo: KIS!

LiRa 01:36 11.06.2007

Re: Tema je pun pogodak

Problem u politickim diskusijama nastaje kada se ionako slaboj kulturi dijaloga pridoda nepostojanje svijesti o legitimnosti razlicitih interesa.

d j o l e 09:07 07.06.2007

Granica

"Covek je stvoren po necijem liku", ali sa jednom urodjenom manom - da je surovo ogranicen (svojim neznanjem, a verovatno i mnogo drugim cim). Sreca je, mozda, u tome sto nisu svi ljudi ograniceni na isti nacin (neko lakse shvata jedne vrste znanja, neko druge) - tako da pojedinacno jesmo bolno smesni, ali gledano zajedno ta ogranicenja u zbiru nestaju (tamo gde je neko ogranicen, drugi lako prolazi).

Nesreca je, valjda, kada se ogranicenja u zbiru umnozavaju, sto takodje lako moze da se desi.

dracena 13:10 07.06.2007

Re: Granica

Sreca je, mozda, u tome sto nisu svi ljudi ograniceni na isti nacin (neko lakse shvata jedne vrste znanja, neko druge) - tako da pojedinacno jesmo bolno smesni, ali gledano zajedno ta ogranicenja u zbiru nestaju

Dakle, inteligencija košnice?

Da, i opasnost od medjusobnog ograničavanja i samoograničavanja vrebaju sa svih strana. Čini mi se da je i netolerantnost prema greškama jedan od uzroka ovakvih pojava.

d j o l e 14:31 07.06.2007

Re: Granica

Ne bas inteligencija kosnice, zato sto mi ipak imamo (ili nam se bar cini da imamo) pravo izbora. Imamo pravo da izaberemo da pogresimo, ili da izaberemo da nesto ne znamo ili da pogresno znamo ... ili da izaberemo da naucimo nesto od nekog boljeg od nas.

Aniram 12:37 07.06.2007

dobrodosla !

kakav lep tekst (odmah sam kliknula na preporuku)! o ovoj temi bi trebali na ovaj način da pričamo sa decom, da ih podučavamo kroz celo školovanje - biti svestan neznanja je velika stvar!

akko na ovaj način vaspitate dete, oduševljavate se njihovim pitanjima i ujedno otvoreno priznajete kad ne znate odgovor i istog trena uzimate knjigu ili sedate za kompjuter da nađete potrebnu informaciju, onda ćete uzgajiti dete koje se neće osećati nesrećno zbog neznanja, već će biti ljubopitljivo i kreativno.

za odrasle ljude koji rade danas u Srbiji, posebno bih uvela obuku o opasnosti 'straha od neznanja' koje ih svakodnevno stavlja u poziciju da barataju neproverenim, zastarelim, filtriranim, i konačno netačnim informacijama, na osnovu kojih donose odluke koje nas, očigledno, ne vode nigde (pametno).

i konačno, ništa bez kineske poslovice: (ne mogu da je izguglujem, pa ću po sećanju)

"Ako pitaš ispaščeš glup tog trenutka, ako ne pitaš ostaćeš glup čitav život"

dracena 13:16 07.06.2007

Re: dobrodosla !

Hvala, Marina.

Lepo si opisala pravilno vaspitanje.

I strah od neznanja treba iskorenjivati, jer on čoveka pretvara u velikog "stratega kamufliranja neznanja". On svu svoju pažnju usmerava na tu strategiju i time umanjuje svoje šanse da će naučiti ono što ne zna.

Ah, ti mudri Kinezi! Sve su znali još dok smo se mi igrali u pesku. :)))))

bravar 20:09 07.06.2007

bez naslova

Marina,
pravi komentar na ovu temu. Mi odrasli smo tu gde smo (svesni ili ne, sa zeljom da se menjamo ili bez nje), ali na decu treba obratiti paznju.
Zatrpavamo ih reklamama, laznim pricama o laznim idolima, preporucujemo im ne-znanje...
A oni su buducnost.
Dobra je bila akcija Lakse je sa kulturom, ali nam nedostaje jedna Mnogo je lakse ako znas.
Ovde se prica vec okrenula politici, ali mislim da je bitno i to kako "radimo" sa nasom decom.
Cuvene su recenice profesora Pitajte ako Vam nije jasno, i odgovori na iste Provezbajte sami kod kuce:(
A obrazovanje i vaspitanje danas moze nas odvesti do nesagledivih granica sutra.
Jer, kako rece Tagora "Bolje je uciti jedan sat nocu nego se moliti celu noc."

Aniram 22:12 07.06.2007

Re: dobrodosla !

posebno me je inspirisala tvoja rečenica, nažalost tačna

mi vrlo brzo, još u ranom detinjstvu, naučimo da krijemo svoje neznanje kao zmija noge. Prvo od nastavnika, roditelja, ostale dece, a zatim i od sebe samih. Na taj način cementiramo status quo

... sigurno nije slučajno što si prvo navela nastavnike. ali je bukvalno tako.

sećam se na prvoj godini faxa kada je došla jedna devojka iz Nemačke da studira s nama. nije se ustezala, kao svi mi, da pita profesore i asistente kojekakva pitanja i još posle nespretnog odgovora kaže 'ne razumem'. mi smo bili zadivljeni njenom 'hrabrošću' . s druge strane, zgražavanje lokalnih akademskih radnika me je fasciniralo. shvatila sam da oni iz godine u godinu dobijaju već 'obrađene, pripitomljene' generacije, koje su do fakulteta dovoljno umrtvljene za intelektualno rvanje sa autoritetima. kasnije to prerasta u dozvolu - akko su moji profesori mogli tako, a što ne bih i ja ?

možda se nešto promenilo u međuvremenu?

Aniram 22:48 07.06.2007

Re: bez naslova

hvala Bravar,

još se ne snalazim na ovom novom blogu... pa su odgovori na preskok.

u svakom slučaju su deca ključ. nažalost, ljudi imaju tendenciju da od dece prave svoje klonove, pa će retko koja matora neznalica priznati sebi, a kamoli svom detetu 'dužinu svoje obale neznanja'. neka razmišljanja su krenula u pravcu neodobravanja 'neznanja' . međutim, mislim da je Dracena mislila na 'svest o neznanju' . o takvom konceptu mogu neopterećeno da pričaju samo psihički neiskomplexirane ličnosti, jer smo svi bar jednom bili svedoci gde se 'znanje' koristilo za dominiranje ili degradiranje.

interesantna tema koja se širi na sve strane!

dracena 17:42 08.06.2007

Re: dobrodosla !

Draga Marina,

ljudi koji se ponašaju kao devojka iz tvog primera koja je primila nemačko vaspitanje kod nas najlošije prolaze. Ne oni koji se svadjaju, psuju, tuku se, nego oni koji mirno kažu: "Niste u pravu". NIje mi jasno zašto baš takvi ljudi najviše iritiraju, zašto baš njih naša sredina najteže prihvata.

LiRa 01:30 11.06.2007

Re: dobrodosla !

ljudi koji se ponašaju kao devojka iz tvog primera koja je primila nemačko vaspitanje kod nas najlošije prolaze. Ne oni koji se svadjaju, psuju, tuku se, nego oni koji mirno kažu: "Niste u pravu". NIje mi jasno zašto baš takvi ljudi najviše iritiraju, zašto baš njih naša sredina najteže prihvata.

Toga, na zalost, u Njemackoj jedva ima, na faksu jos i nekako, u poslu ne. Popapala globalizacija i strah od otkaza u situaciji u kojoj se jedva moze pronaci neki novi posao.
Carobna rijec koja unistava mogucnost podjele i umnozavanja znanja zove se konkurencija.
Tolerancija prema greskama i priznanju recimo „sitnog“ neznanja moguca je samo ako postoji cuvanje ledja od strane nekog vaznog u firmi. Inace se besramno otkucava, preuvelicava, dodaje i intrigira. Jednako u velikim firmama svjetskog glasa i globalno djelujucima kao i u raznim fondacijama. O Vereinima (Drustva od osobite drustvene vaznosti) da ne govorim, tamo je tek picvajz. Dobra iskustva cujem samo u preglednim privatnim firmama, u kojima sef/ica poznaje zaposlenike i stalo im je do onih koji su stalno u potrazi za novim znanjem. Zao mi je ako nekom rusim iluzije.

johnny011 12:48 07.06.2007

Dracena,

tema je tako kompleksna da, bar u ovom trenutku, ne znam šta bih iole smisleno o njoj mogao reći. U svakom slučaju, mnogo x beskonačno (izvinite, matematičari!) više ne znam nego što znam. A i dobar deo onoga što mislim da znam više je moja predstava, a manje realnost overena pečatom & potpisom ovlašćenih autoriteta. Metaforički govoreći, svakako. Većinu onoga što znam da ne znam lako priznajem, mada ponešto bih i da sakrijem. Tešim se da je to normalno. Znanje, a u to sam već siguran, doživljavam kao work in progress, nikako utvrđenu kulu od slonovače. "Stalno učiti", drug Lenjin beše tu u pravu. Je l' to zaista rekao Lenjin? Čini mi se da smo taj plakat imali u holu osnovne škole. Eto detalja i o važnom odnosu znanja i ideologije.

Tolerancija prema neznanju? Široka tema. Fokusirajmo se na situaciju na ovom blogu. Tolerancija prema neznanju koje nema ambiciju da se predstavlja kao dato znanje, tj. apsolutna istina. Tolerancija, svakako, prema slovnim greškama, nekim gramatičkim nepravilnostima, jezičkim omaškama. Tolerancija i prema neznanju pasivne prirode, koje nema destruktivnu namenu. Netolerancija, netrpljenje? Koječega, ali bih se ipak ovde zadržao na toleranciji.

Hvala na pažnji :)

dracena 13:31 07.06.2007

Re: Dracena,

Ajde, ajde! Ti kao ne znaš šta bi rekao! Znamo mi tebe. Ti uvek umeš da izložiš razumne sudove, samo si se sad nešto prepodobio.:)))

U svom poslednjem pasusu si pokrenuo pitanje opasnosti da se oni koji manje znanju nametnu svojoj sredini. Da, zaista postoji mogućnost da ako pametni ćute budale zavladaju. Zato bih naglasila da biti tolerantan prema greškama ne znači prećutkivati ili praviti se da greške niko nije video, nego naprotiv: ispravljati ozbiljno, smireno, bez prebacivanja, omalovažavanja ili bilo kog drugog ataka na ličnost onog ko je grešku napravio. Ovo je najbezbolniji način za pojedinca, a istovremeno i zaštita sredine od eventualne budalaste samouverenosti neke "neznalice".

johnny011 13:45 07.06.2007

Re: Dracena,

Razumnost, ipak, nije garant istinitosti, niti ključni preduslov za znanje. Olakšava komunikaciju, mada ponekada može i da je previše obuzda. Razum je čudna "stvar" i moćno oružje, koje bi trebalo s merom koristiti :)

dracena 13:52 07.06.2007

Re: Dracena,

Naravno, radoznalost nije garancija ni za šta. Ona je samo najbolji pokretač za sticanje znanja. To je dečja osobina koju mislim da treba brižljivo negovati i kod sebe i kod drugih. Potreba za saznanjem, je uostamo, prirodna čovekova potreba, tako da je pre čudno kad neko nije radoznao, nego kad jeste.

Razum je svakako glavno čovekovo oružje, ali je nedovoljan preduslov za ispravno postupanje, tu se slažemo.

Черевићан 13:33 07.06.2007

памет и како је стећи

усмерило ме надахнуто размишљање из постирки на блогу да се ија изразим о појму 'знања' као таквог јер прочитах кадгод да живот наш поприма смисао баш у процесу суочавања и решавања проблема јер су они уствари оштра граница између успеха и неуспеха те да баш због проблема ми уствари духовно и ментално сазревамо.
да се поштапим са мишљу Б.Френклина . . .болне су ствари поучне . . ..стога не стрепети већ прихватити проблем (незнања) и 'бол 'који он доноси ,веле мудри.поседовање знање ,пак, у том процесу помоћи може.

dracena 13:42 07.06.2007

Re: памет и како је стећи

Čer, dunavski gusare, gde si nam ti? Nema te već danima. Što si se pritajio? Mora da nam spremaš neku veliku ujdurmu?

Ovo što ste B. Frenklin i ti smislili u kooperaciji je izvanredno.

Kazezoze 21:38 07.06.2007

Re: памет и како је стећи

tri dana nisam bio na blogu, a dracena vec dva posta okachila... pa chestitam ti novu funkciju dracena!
a o temi ili da se nadovezhem na cherevicana o pameti i kako je steci:

nekad htesmo mladi... da shto vishe nauchimo,
nekad htesmo da se... nashim znanjem ponosimo;
uchitelj sve pricha, pa shta najzad za nas reche?
"ko voda smo doshli , a ko vetar odlazimo!"

dracena 22:02 07.06.2007

Re: Kaze,

Ja se baš pitam šta je sa tobom. Ti znaš da ja o vas nekoliko vodim strogu evidenciju: gde ste, šta radite, šta pišete, kako pišete, kako se ponašate, jeste li ubledeli, spavate li dovoljno itd. .:))) Zato nemoj više tako da odeš, a da se ne javiš. :)

Hvala na čestitkama za "funkciju":)))) Ala ću da drmam!!! :))))

Prvi post je bio samo pozdrav i malo predstavljanje, pa se i ne računa.

Lepa ti je pesma, ali odlaženje zaboravi. :))))

Ninoslav Randjelovic 01:42 08.06.2007

Re: памет и како је стећи

Kazezoze,

kada smo ucili
nista znali nismo.

Kada smo ziveli
sve je tajna bila.

Pre i posle toga,
pamet je spremna
za svakoga.

Kazezoze 10:09 08.06.2007

Re: памет и како је стећи

uchenje je vechnost... bez kraja i bez pochetka!
znanje i delanje... to je iznad mog dometka!
otvori shirom ochi i slushaj shta priroda kazhe,
jer tu se reshava - svaka, bash svaka zagonetka!

pozdrav ninoslave, ubachen si u moje favorite, ali sam trenutno strashno zauzet, pa nemam vremena za komentarisanje...:):):)

ps. pishi priche - mani se politike (dobronameran savet)

dracena 17:18 08.06.2007

Re: памет и како је стећи

Pa da, zauzet si, pa nema ko da pusti muziku. Čovek sve mora sam. :))))
Ti samo radi, a mi odosmo malo do Beča

Gothsa 22:20 07.06.2007

Koja vrsta znanja?

Narocito sam netrpeljiva prema funkcionalnom neznanju (znanje koje treba da se primeni u drustvenoj zajednici u kojoj covek egzistira), kako tudjem tako i sopstvenom ukoliko me ono ugrozava.
Evo sad mi je dete upravo reklo da nemam pojma kako se crta voz!

Milan Novković 11:02 08.06.2007

The Mirror Stage

...Jedini način je strpljivo i uporno negovati kulturu tolerantnosti prema greškama, neznanju i nesavršenosti. Paradoksalno? Brine li vas tolerantnost ove vrste? Plaši li vas?...

Mene jedino brine da moja žena ima genetsku falinku i da ovo gore neće nikad odnegovati :) Dok neizvesnost traje ja sam zauzeo high ground, potkrovlje :)

Meni se zadesilo da ovih dana crnčim ko japanac, a blogova i blogera sve interesantnijih. I gde je tu znanje kad niti imam znanja, niti vremena, niti poznajem ljude dobro, a jednostavno moram nešto da kažem!?

Eno gledam kako mlada Ćosićka, što u ovom čudnom svetu i čudnoj logici ne znači da postoji i stara Ćosićka, koja ima godina koliko i moja starija kćerka, gađa vrabce krompirićima sa prozora. Dvadeset godina, ili pedeset godina, kao da nema razlike, jedino što sa pedeset godina čovek više nije potpuno siguran da li on gađa vrapce ili vrapci gađaju njega.

Evo da ja onda ubacim Jacques Lacanovo, bez znanja, razumevanja i izvađeno iz konteksta, da je ljudsko znanje najobičniji posrednik između nas i ono što drugi žele.

dracena 17:31 08.06.2007

Re: The Mirror Stage

Mlada Ćosićka je toliko pametna, da su sve godine njene najbolje godine.

Sakrij replike | Pošaljite komentar

dracena

RSS Feed Saznajte više o autoru

Blogovi autora

Svi blogovi

Arhiva

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana

Politika (24)
Društvo (16)
Budućnost (8)
Muzika (8)
Život (7)
Umetnost (6)
Ljudska prava (6)
Sport (5)
Zabava (5)
Satira (4)

Najaktivniji autori u poslednjih 15 dana

B92 / Info

Traže bubreg na društvenim mrežama

Na Fejsbuku postoji više od 10 stranica na kojima se traže bubrezi za presađivanje, a pacijenti se sve češće okreću...

27.05.2012 / 03:41LE:Masovni protest zbog "preletača"
27.05.2012 / 03:21Mladi Obama obožavao marihuanu
27.05.2012 / 03:13Umro traženi nacista u 91. godini

Čitajte ostale članke...

B92 / Sport

Ivanović: Poraz zbog naših grešaka

Kapiten reprezentacije Srbije na utakmici Španijom Branislav Ivanović rekao je da je Srbija izgubila zbog individualnih...

27.05.2012 / 03:10Mihajlović: Za početak je dobro
27.05.2012 / 03:09Švajcarci napunili mrežu Nemaca
27.05.2012 / 02:53Domenek: Lako ćemo sa Englezima

Čitajte ostale članke...

B92 / Kultura

Mračni vitez otkriva nove tajne

Novi, do sada neprikazivani materijal iz dugo očekivanog filma “Uspon Mračnog viteza” biće predstavljen 3....

26.05.2012 / 21:47Gras u novoj pesmi kritikuje EU
26.05.2012 / 21:24Kraljica je stigla u Svetu zemlju
26.05.2012 / 20:49“Dvanaestorica” spojila region

Čitajte ostale članke...

B92 / Biz

Sudbina EU - raspad ili superdržava

Šta će se dogoditi sa Evropskom unijom u budućnosti teško je reći, ali stručnjaci smatraju da joj preostaju dva izbora....

26.05.2012 / 23:27Kako prodavci varaju na akcijama?
26.05.2012 / 23:23Ne zna da ima 16 mil. EUR na računu
26.05.2012 / 22:21Lukoil: Blokada uvoza lož ulja

Čitajte ostale članke...

B92 / English

U.S. ambassador criticizes Bosnian politicians

U.S. Ambassador in Sarajevo says that if Bosnian politicians cannot find solutions themselves, there is a question whether...

26.05.2012 / 22:39Socialists to hold meeting with Democrats on Monday
26.05.2012 / 22:04Scores die in clampdown on Syrian protesters
26.05.2012 / 21:52NBS intervention slows down drop of dinar

Čitajte ostale članke...

B92 / Automobili

BMW Z4 Zagato kupe

BMW je objavio fotografije koncepta kupea koji je nastao u saradnji sa kompanijom Zagato, a koji je zasnovan na modelu Z4....

26.05.2012 / 20:48Parking mesto od milion dolara
26.05.2012 / 02:28Peugeot menja sistem oznaka modela
26.05.2012 / 00:28Renault Alpine A110-50

Čitajte ostale članke...

B92 / Život

Pogledajte najređi "ples" sa Venerom

Astronomi se pripremaju za jedan od najređih događaja u sunčevom sistemu kada će Zemlja, Venera i Sunce biti u istoj...

26.05.2012 / 21:13„Ljudi u crnom“ zaista postoje?
26.05.2012 / 23:12Otkriven datum Hristovog raspeća?
27.05.2012 / 01:16Ko najviše uživa u seksu?

Čitajte ostale članke...

B92 / Putovanja

Najlepše destinacije za Dan zaljubljenih

Dan zaljubljenih je doba godine kada trošite malo bogatstvo na cveće i romantične vikende; možda je najbolji način da...

11.02.2012 / 01:26Kako se životinje zabavljaju na snegu (FOTO)
11.02.2012 / 00:23Lez Ark: na francuski način
11.02.2012 / 00:03Obiđite Beograd na Dan turističkih vodiča

Čitajte ostale članke...

korisničko ime	šifra
			Zapamti me		(zaboravio sam šifru) ili Postanite korisnik