Sloboda

Još sam pod utiskom prvomajskog praznika i kako sam se lepo proveo sa pitomim ljudima u Banatskom Karlovcu. Bas sam se opustio i telefone isključio, nakratko, ali ipak malo. Ne zna čovek šta je sloboda dok se ne nadje u situaciji da je oseti, ja sam bio konačno slobodan!

Hteli smo malo i da popijemo, ali nije vredelo, dobro smo se najeli i ništa...

 Uh, kako je lepo bez telefona, makar na dva sata, samo mir, ptičice i divna ljuta kobasica što cvrči tamo na vatri.

A ljudi, oni su posebna priča, opušteni, mirni. Para nema, ali nisu još klonuli duhom, ustvari, tu su najjači, tu su me dobili do kraja života. Tu se vidi i oseti smisao svega što postoji. Tu se vidi nadmoć duha nad telom, tu se vidi blagotvorno dejstvo peščare koja počinje, karpata koji se tu negde završavaju i stalnog, zaraznog, od srca smeha...

Lako je ljudima u Banatskom Karlovcu i na Devojačkom bunaru, nema se, pukle firme, rasprodalo se, ali ljudi su veliko čudo, vole se i smeju isto ko i mi...