Pogled iz insajderskog ugla: ROMI

Ono što me uvijek privlačilo su bili primjeri pojedinaca i grupa koji se opiru mainstreamu, predrasudama, mehanizmima potčinjavanja. Primjeri onih koji ozbiljno dovode u pitanje koncepte i slike koje nosimo u svojim glavama. Otuda i ovaj post koji govori o jednom, ali ne i jedinom, primjeru pro-akcije, odbijanja preuzimanja gotovo predodređene uloge žrtve i „donjega".

Drage i dragi, gošća autorica je Emanuela Stanković, jedna od osnivača Centra romskih studenata i administratorica Facebook grupe Nije me sramota što sam ROM.

Romi su protieklih 13 vekova - koliko žive na ovim prostorima - bili nipodaštavani, bili su žrtve predrasuda i rasizma, u javnosti su predstavljani u najgorem svetlu. Moram da priznam da smo delom sami krivi za takav stav koji ljudi gaje prema nama. Nedovoljno poznavanje srpskog jezika, nevodjenje računa o higijeni, rano stupanje u brak, nizak stepen obrazovanja, i mnogi drugi faktori su utecali na to da nas ljudi smatraju životinjama. Često se u narodu može čuti - CIGANI NISU LJUDI. Pa ako to nisu, šta su onda?

Za pregršt predrasuda prema Romima možemo zahvaliti npr. i mnogim piscima ili režiserima, koji su za svoje radove birali romske teme. Mnogi od njih su se prema ovom narodu odnosili sa nipodaštavanjem i tako uticali da se savremena evropska i svetska svest gotovo nikada ne oslobodi raznih negativnih stavova i predrasuda prema Romima.

Čist primer su svakako filmovi Emira Kusturice koji romsko društvo naizgled prikazuju na jedan komičan način. Ipak, mnogi će se složiti da se kroz Kusturičine filmove provlači i skriveni sarkazam koji Rome prikazuje u negativnom svetlu.

S druge strane su oni umetnici koji su, prikazavši autentično romsko biće, svojim delima romskom narodu poklonili ljubav. Takvima romski narod vo vjeki vjekova zahvalan biće. Ipak smatram da su dela u kojima su Romi rdjavo predstavljeni više uticali na narod od ovih potonjih.

Romi su dugo živeli u senci, ne preduzimajući ništa kako bi podstakli svoju emancipaciju. Kada se Romi spomenu, javljaju se razne asocijacije - beda, prljavština, vaši, čistači ulice, muzikanti. A nikome ne pada na pamet da postoje i lekari, advokati, profesori, novinari koji su romskog porekla. Mnogi Romi koji su situirani, obrazovani, dobro zaposleni, neće priznati svoje porkelo. Naš osnovni problem je što sami sebe diskriminišemo. Kada se toga oslobodimo, i drugi će nas gledati drugim očima.

Medjutim, kao što se kaže da na mladima svet ostaje, tu su mladi, obrazovani Romi koji se ne stide svoje nacije i koji rade na tome da svojim primerom svom narodu podignu ugled.

Dana 8.04. održan je sastanak romskih studenata i srednjoškolaca u prostorijama opštine Vračar. Sastanku su prisustvovali gospodin Branimir Kuzmanović, predsednik opštine Vračar; gospođa Ljubina Krkuš, koordinatorka za romska pitanja na teritoriji opštine Vračar; gospođa Snežana Milčić, andragoskinja udruženja građana ZAJEDNO ZAJEDNO. Cilj sastanka je bio osnivanje Centra romskih studenata koji će se baviti studentskim, socijalnim i drugim problemima, kako romskog, tako i vecinskog naroda i drugih manjina u Srbiji.

Na sastanku su odabrani članovi Upravnog odbora Centra romskih studenata. Ovaj centar je otvorenog i multietničkog tipa - svi oni koji žele da pomognu su dobrodošli.

Cilj nam je da pomognemo svima kojima je pomoć potrebna, da razbijemo sve predrasude o romskoj populaciji i pokažemo da Romi ne umeju samo da igraju i pevaju, već da postoje i mladi, obrazovani ljudi, puni entuzijazma da pomognu svom narodu i narodu zemlje u kojoj žive. Svesni smo da će nam biti jako teško da ostvarimo ovu misiju, jer će uvek biti onih, kako Roma, tako i neroma, koji će nas saplitati. Padaćemo, saplitati se, ali ćemo uzdignute glave, krupnim koracima nastaviti da ostvarujemo svoje ciljeve. Verujemo da ćemo jednog dana podići svest našeg naroda i uspeti to što naši preci nisu - obezbediti svojim potomcima normalan život, bez bede, sirmaštva, bez diskriminacije.