Most

Ne cini to decace. Nije pametno. Podigni glavu i nastavi dalje. Jer resenje uvek postoji, a ovo to nije. Mlad si jos, ima vremena za sve. Ne budi kukavica, ne budi glup.

Napravi korak nazad, tolike si korake nazad isao, pa nacini i ovaj jedan. A onda kreni napred, u buducnost, u zivot. Makar on i nepravedan bio, makar i nesrecama bio ispunjen. Nije lako, nikome nije. Ali zivot je lep, samo su nijanse u pitanju.

Decace okreni se. Pogledaj iza sebe, pogledaj sve te ljude koje svojim cinom zelis da rasplaces. Zar je to zaista tvoja zelja? Da pobegnes i ostavis tugu za sobom, prazninu u srcima ljudi kojima je stalo? Nisi glup, znas da sam u pravu.

Pa sta ako te je ostavila? Pa sta ako si godinu pao? Pa sta ako ti je zivot u rasulu? Nemoj mi samo reci da si jedini…pomisli koliko je njih sada, u ovom trenutku u tvojoj poziciji…ali njih ne vidim veceras na ovom mostu. Vidim samo tebe…razmisli…

Decace…mladi covece, imas iskustva u nesrecama, iskoristi to da sutra svojoj deci, nekim novim mladim ljudima pomognes da tu tugu ne osete. Pomozi im da sretan zivot imaju, i sa njima ces i ti sretan zivot voditi.
 
To je tako, zivotni krug…krug se zove zato sto ga ne treba prekidati na svoju ruku, svojom rukom…Svevisnji je tu da odluci, ti na to nemas pravo. Davno je to zapisano…

Dodji decace, uhvati me za ruku, idemo dalje. Idemo tamo gde treba…idemo u neizvesno. Samo je smrt izvesna, ti je veceras u oci neces gledati. Idemo da vidimo sta te sutra ceka, videces da ce ti ovo sve izgledati glupo. Znas da sam u pravu, znas da je to istina.

Poslusaj me decace, poslusaj sine…poslusaj svog oca…iako ne mozes da me cujes, ali ja sam tu, uz tebe veceras, i uvek cu uz tebe biti…