Potreban rad vs. plaćeno ropstvo UVOD II

/ 13.05.2009. u 08:56

Komentari: 5
Čitanost: 556
/
Preporuke: 2
/

Bivša (SFRJ) je bila deo nezvaničnog projekta "Država Blagostanja" baziranog na idealima zapadnne civilizacije posle II S.R koja je imala dva fundamenta: materijalnu osiromašenost izazvanu razarajućim ratom i ideje Belamizma i Georgizma (Henry George) koje su svoj procvat doživele između dva Sv. rata.

Belamizam je socijalistički pokret bez autoritarnih primesa kako Istorijskog Marksizma i njemu svojstvenog komunističkog pokreta sa još neizbežnijom "diktaturom proletarijata" kao prelaznog stadijuma ka orvelovskom društvu komunizma naravno sve pod rukovodstvom neizbežnih komunističkih diktatora (diktatura bez diktatora je nezamisliva) u kojem komunistička nomenklatura sa svim privilegijama i bogatstvom na račun plaćenih robova živi imperijalističkim stilom (Bržnjev je skupljao skupocene automobile itsl.) na račun propagandom rukovođenih masa kojima je u ime izgradnje "budućeg muzičkog komada sreće i blagostanja") odmah posle revolucije povećano ili ostalo isto radno vreme koje su morali da dirinče u pozorišnom komadu režiranom od strane drugova koji su kao što rekoh već živeli, čitaj parazitirali u srećnim vodama komunizma uživajući u rastu svoje Imperije na plodnoj zemlji natopljenoj ljudskom krvlju.

Njihov porod će u YU ponovo sada već ispošćenu zemlju natopiti ljudskom krvlju kako bi nova ideologija demokratije, sada već i formalno oslobođena od demosa (naroda) preuzela vlast i povela mase u novu "svetlu" budućnost kratije = kratos korporativnog ugnjetavanja, i oduzimanja svih ličnih sloboda na putu ideala orvelizma.Naravno ova događanja naroda su u kontekstu evroskih zbivanja mnogo jasnija nego ako se gleda samo na komunistički eksperiment YU.

Ljudska godina vs. Kapital

U Evropi (EEZ) sedamdesetih godina (a i u periodu pre sedamdesetih) bilo je uobičajeno da se veliku društveni projekti računaju i izražavaju u potrebnim godinama rada jedne ljudse jedinke (Man years) a ne u kapitalu izraženom u novcu.Ovo je veoma važno za razumevanje razlike između državnog kapitalizna = državnog tzv. socijalizma koja dva sistema se mogu u potpunosti poistovetiti na ekonomskoj osnovi vrednosti rada merenoj ljudskim godinama, sa uključenjem parametra vreme (broj radnih sati u prostorno i vremenski određenim koordinatama istorijskog momenta) koji je jedini merodavan i isti za svaku ljudsku jedinku bez ozira čime se ona bavila (ukljujući i spavanje).O ovome kasnije.

Komunisti kao produžna ruka kapitalista obogaćeni Ist. Marksizmom i definicijama (dogmama) su svoje pobedničko pravo ozakonili u robovlasničkom odnosu pojedinac - elita propisima i zakonima o prisilnom radnom vremenu = zakonom propisano radno vreme koji su bili istovetni ( kao nasleđeni i nisu bili prihvatljivi za radikalne promene) kao i u kapitalističkom društvu na početku prošlog veka. Položaj "revolucijom usrećene" radničke klase je u Real Socijalizmu UDSSR ako se pogleda na zakonsko obavezno radno vreme, bio je još gori nego u tada mladom korporativno američkom društvu. Kineski model će nastati kasnije tokom osamdesetih.

Eksperiment YU

KPJ je odmah po preuzimanju vlasti prišla jezgovitim promenama i društvenoj Tranziciji (pravoj za razliku od demo-kratske) postavljajući pravce budućeg društvenog razvoja u potpunom skladu sa evropskim tendencijama (država blagostanja) i proširujući (gde god je to bilo moguće) zakonske osnove ovog razvoja. Da je ovo istina govori i predaja fabrika na upravljanje radnicima (Split, J.B.Tito 50 ih) i formiranje radničkih saveta kao paralelnog organa upravljanje ostvarenog tek krajem 60 godina ih u EEZ koji još uvek igraju minornu ulogu u organima upravljanja korporativnog društva.

Najveći korak u ljudskoj istoriji humanizacije društvenih odnosa je učinjen upravo u YU, stvaranjem zakonskih okvira Društvene Svojine što je ujedno i bilo stratište na kome će eksperiment YU u krvi završiti....NASTAVIĆU

dragan7557

postavite na |

Komentari (5)

Sakrij replike | Pošaljite komentar

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

sentinel26 20:26 13.05.2009

Dragane

Zašto ne staviš u naslovu II deo ?
Neka se vidi da je serija u nastavcima.

MeHiLow 02:10 14.05.2009

Aha, stizemo negde...

Pošto je ovo ocigledno edukativna serija u nastavcima s potencijalno zanimljivim raspletom, pustimo naratora da nam ispriča sadržaj po svojoj volji. No, pozabavimo se malo formom.

Poštovani Dragane, imate vrlo idiosinkratičan način pisanog izražavanja. Moguće je da vam obaveze ili ličnost ili štajaznam to ne dozvoljavaju, ali, ako dozvoljavate, preporučio bih vam da svoje tekstove pročitate još neki put pošto ih napišete, te da pokušate da rečenice učinite malo smislenijim. Ne formulisaše džabe onoliki lingvisti ideje kao što su informaciona perspektiva, parsovanje i tako to. Ovako je čitanje jedna borba, trk uzbrdo, pa još sa tovarom teških informacija na leđima... Smatram da će mnogi potencijalni čitalac biti odbijen time, te će ostati uskraćen i za samu sadržinu koju pokušavate da prenesete. Čini mi se - greota.

dragan7557 12:20 14.05.2009

Re: Aha, stizemo negde...

MeHiLow
Pošto je ovo ocigledno edukativna serija u nastavcima s potencijalno zanimljivim raspletom, pustimo naratora da nam ispriča sadržaj po svojoj volji. No, pozabavimo se malo formom.

Poštovani Dragane, imate vrlo idiosinkratičan način pisanog izražavanja. Moguće je da vam obaveze ili ličnost ili štajaznam to ne dozvoljavaju, ali, ako dozvoljavate, preporučio bih vam da svoje tekstove pročitate još neki put pošto ih napišete, te da pokušate da rečenice učinite malo smislenijim. Ne formulisaše džabe onoliki lingvisti ideje kao što su informaciona perspektiva, parsovanje i tako to. Ovako je čitanje jedna borba, trk uzbrdo, pa još sa tovarom teških informacija na leđima... Smatram da će mnogi potencijalni čitalac biti odbijen time, te će ostati uskraćen i za samu sadržinu koju pokušavate da prenesete. Čini mi se - greota.

Hvala na mišljenju. Tekstovi su pisani direktno u tekst obrađivač bez kontrole i automatski su na blogu.
Svakako ću pokušati da nešto promenim mada za rezultate nisam siguran. Osobenost (idiosinkratizam) mog pisanog načina izražavanja, koju spominjete je vrlo teško izbeći iz nekoliko razloga od kojih je mozda najveći ogomna hiperprodukcija pisanog materijala na koju sam zbog godina i zbog još jednog razloga (sledi) skoro prisiljen a koji utiče i/ili prouzrokuje teškoće prilikom čitanja i što je važnije razumevanja mojih tekstova (niste prvi sa primedbom o osobenosti) čitalac treba da prihvati ali i da kao što ste to vi uradili saobraća na interaktivan način.
Da ovakav način postavlja pred čitaoca imperativ naknadnog pitanja i pojašnjavanja je potpuno u skladu sa ulogom Interneta kao dvosmernog načina komunikacije i u potpunosti se razlikuje od uobičajenog (za sada) u kojoj je čitalac stavljen pred jasla u kojima se nalazi gotov sadržaj (recimo seno, šarovina ili filosofsko delo) koji može da ili pojede=pročita ili da kao neukusno=dosadno odbaci.
Naravno da je gore opisani način vekovima bio u praksi a filosofi i drugi "inkriminisani" pisci bili oglašavani ovakvim ili onakvim već prema stepenu nerazumljivosti.

Aperspektivizam izuzetno zastupljen u mojim tekstovima sam usvojio prilikom proučavanja Jean Gebser dela pre nekoliko godina i od tada ga stalno koristim jer je budućnost jezika za razliku od sada vladajućeg perspektivizma, koji poznaje samo jednu dimenziju : prostor, za razliku od aperspektivizma koji poznaje i koristi isto toliko vaznu ako ne i važniju dimenziju vremena, dimeziju koju je J. Gebser na dramatičan način uveo u filosofiju, prlikom čega je ukazao i pokazao ograničenost moderne filosofije i predložio njeno ukidanje i evaluaciju na viši nivo pod novim imenom i sa potpuno različitim sadržajem istraživanja.

Jean Gebser
" Einbruch der Zeit"
Novalis Verlag AG, 2. Auflage, Schaffhausen 2008

Ne formulisaše džabe onoliki lingvisti ideje kao što su informaciona perspektiva, parsovanje i tako to

Moderni lingvisti iz tehnoloških razloga još nisu našli način da reše ovaj problem jer ga pokušavaju da reše na perspektivistički način, a što je isključeno i ostaće još neko vreme (sve do rešenja problema koji u komunikaciji na relaciji čovek - mašina, nastaje upotrebom interfejsa) a kog problema se rešenje očekuje u toku sledećih 10- 15 godina.Pen Tree Banke na koje ukazujete (mada nisu spomenute) svakako jesu u domenu perspektivizma (kao jedno-dimenzionalnog prilaza problemu komunikacije kao i parsovanje veliki napredak u komunikaciji ali ovaj pespektivizam mora biti prevaziđen.

Vaš vrlo plastičan način: borba, teret, i uzbrdice se ogleda i u bivšen postu u kome ukazujete na duboku jamu površnosti, a što može da posluži kao primer za jasniji odnos jezika, perspektive i aperspektivnosti.

Površnost je izvedena iz pojma površina (perspektiva ravni po bilo kojoj osobini uz isključenje druge dve) i nije moguće postojanje bilo kakve jame u koju bi se moglo pasti, jer bi postojanje jame značilo diskontinuitet površine koji obaveza površnosti i površine isključije kao falsifikat pređašnjeg stava (Karl Proper ).
Ipak u tzv. prirodnom jeziku ova konstrukcija ne izaziva čuđenje i nerazumevanje, koje bi bilo izazvano kad mašinskog jezika koji nije u stanju da definiše problem za razliku od prirodnog jezika
Aperspektivistička definicija i njoj srodan način izražavanja dozvoljavaju ovu čudnovatost te je tvrdnja iako problematična ipak razumljiva iz razloga zakrivljenosti ravni i prostora koji model, moderan način mišljenja i izražavanja prihvata kao takvu u zadnjih 50 ak godina. Na jednom ograničenom delu bezgraničnog prostora i vremena je moguće zamisliti rupu sa prostorno-vremenski određenim koordinatama
prema (još uvek delimično upotrebljivom Specijalnom Teorijom Relativiteta) Poznati model sa rupom u prostoru i vremenu - sa ulegnućem u prostoru izazvanim telom u sredini sa određenim vremenskim koordinatama a ograničenu prostorom u ovom slučaju površinom.

Smislenost koja vas buni (niste jedini) moguće je ostvariti samo primenom aperspektivističkog načina mišljena i relevantne mu upotrebe aperspektivnog modela komunikacije za čega je (između ostalog) obavezna dvosmerna komunikacij između pisca i čitaoca (uz dodatna ob/pojašnjenja a koju mogućnost Internet pruža i koja se odvija u istim vremenskim a potpuno različitim prostornim koordinatama.
Znači ono što se naziva Real Time and Virtual Space a pri čemu se pojavljuje kao obavezan (još uvek) sudeonik Real Space.

Još jednom hvala na primedbama.

dragan7557

MeHiLow 19:41 14.05.2009

Re: Aha, stizemo negde...

Imajuci u vidu temu moga komentara, nekako sam ocekivao ovako opsiran odgovor. Tako mi i treba kad pomenuh parsovanje.

Sustina odgovora je, ako dobro razumem, sadrzana i u njegovom obimu i formi koliko i u sadrzaju - ovo je poziv na jednu komunikaciju, mozda novu, mozda samo neplodnu mutaciju stare, ko ce ga znati, pokusajmo. Zato pisete blog.

S Gebserovim promisljanjima nisam bio direktno upoznat, mada sada (informisuci se povrsno) vidim da mi njegove integralisticke ideje nisu strane i da su provejale i s drugih strana u teoriju knjizevnosti tj. umetnosti jezika. To je deo razloga zasto sam osetio odredjenu rezonancu s vasim pisanijem i zakljucio da imate da kazete nesto informativno, makar i optoceno eruditskim referencama i elipticnim asocijacijama (koje pretpostavljam sluze tome da poteraju dovoljno radoznali um).

Aperspektivnost bi morala biti i vise od toga. Desosirovski (kartezijanski?) model pretpostavlja postojanje dva noda komunikacije i smera njenog toka, A->a. Individualizam koji obelezava doba u promisljanju narativa covecanstva cesto nazivano modernim (a koje i dalje zivimo, cini mi se, stagod potaknuti Liotarom tvrdili odredjeni savremeni filozofi koji sebe namerno distancirano nazivaju teoreticarima ) je u stvari u korelaciji sa ovime. Aperspektivnost komunikacije je bas jedna promena paradigme o kakvima govori Kun, a i koju zazivaju odredjeni elementi New Agea - da se covecanstvo konstantno morfuje kroz evoluciju svesti, sto konacno dovodi do fundamentalne promene. Meni su tu malko sumnjicavi ocigledni entelehijski i eshatoloski nazori na kojima ova filozofija pociva, ali ne mogu osporiti evolutivnost kao karakteristiku organizma, pa tako i svesti kao dela naseg organizma (opet integralisticki gledamo). Pored toga, tu kao da se istorija ukupnog ljudskog iskustva i dalje solipsisticki shvata, kao konsenzus-narativ. Divota je sto je tu na (jos jednom) meta-nivou postignut dodir izmedju fizike i lingvistike - struja kao primalna sila univerzuma, zauzdana da tece izmedju katode i anode, zamenjuju se dubljim promisljajem kvantne mehanike. Nauka vise nije samo ultimativna utilitarnost, nego je i fundamentalna filozofija. Ima nesto u toj post-moderni, samo jos ostatak neteoreticarskog sveta mora da uhvati prikljucak.

U skladu sa tim, jezik je izraz svesti i okov stvarnosti. Za prirodni jezik se ima smatrati jezik koji se govori, koji zivi i prolazi metamorfoze upotrebom mnogih korisnika koji ga obogacuju svojim iskustvima jedinke i kao takav je ubedljiv argument u pravcu shvatanja stvarnost kao konsenzus-narativa. Ali, preduslov evolutivnosti je interakcija, a njen preduslov je postojanje u mnozini. Zato je potreban stalan dijalog, samo tako postizemo aperspektivnost. Cini mi se da tom teritorijom zakrivljenog prostora tj. vremena uvedenog u dimenzionalnost pesnici odavno hode. Ali, pesnici - sta nam oni kazu, osim licnih proizvljaja izrecenih na osoben nacin? Da li je roman bez glagola ( Le Train de Nulle Partj), koji su u mnogim jezicima saobrazni sa perspektivom, napredak ka aperspektivnosti ili zaludni eksperiment?

Ali jos niko od naucnika, filozofa, lingvista, integralista, da konstruise jezik - tj. svest, pa sto onda da okolisimo, recimo jednostavno - AI - koji moze da pojmi paradoks. Mozda se tu bas i krije tajna sustina svesti.

dragan7557 21:17 14.05.2009

Re: Aha, stizemo negde...

Ali jos niko od naucnika, filozofa, lingvista, integralista, da konstruise jezik - tj. svest, pa sto onda da okolisimo, recimo jednostavno - AI - koji moze da pojmi paradoks. Mozda se tu bas i krije tajna sustina svesti.

Pošto sam veoma umoran odgovoriću vam samo na ovo citirano, naravno uz obećanje da ću izneti moja razmišljanja u tom pogledu.

Lično smatram da je stadijum nekog nadjezika isključen koje mišljene imaju mnogi futuristi kao i tehnolozi koji se bave radom na ovom polju.
Pre bi se reklo da će doći do sinteze mašinskog i prirodnog jezika kroz asimilaciju prirodnog jezika u novu virtualnu stvarnost gde će prirodan jezik koji je kako rekoste (delim vaše mišljenje); okov stvarnosti kakvom je mi doživljavamo putem ograničenosti naših čula. Tehnološka izvodivost ovog projekta je skoro sasvim sigurna mada se smernice raznih naučnih grupa različite ipak smatram da će voditi jednom rezultatu.

Veliki impakt na ovo imalo je i nekoliko Sf filmova koji su predložili modele nove vrste komunikacije direktnim prenosom misli (Minority Report, Matrix i dr.)
Grupa od pet nobelovaca koji zajedno rade na projektu (uglavnom se odnosi na modeliranje ljudskog mozga):
Susumu Tonegawa
Sydny Brenner
Richard Axel
Eric R. Kandel
James D. Watson
su nekoliko godina unazad započeli zajednički projekt čiji bi rezultati trebali da fundiraju nova saznanja i da dovedu do formiranja modela ljudskog mozga. Za diskusiju http://mitworld.mit.edu/video/332 i nastavak 333, će uz veliki procenat sigurnosti dati ako ništa drugo, ono bazi za dalja izučavanja.

Na drugoj strani je grupa oko Ray Kurzweil i David Gelertner US a u EU David Deutsch i Nick Bostrom (sa kojim je jedno vreme sarađivao i kobloger M.Ćirković) i drugi.
Značajno je da su insentivi potrebni za ova izučavanja došli iz Prirodnih nauka pa se tek onda preselili u Filosofiju za koju J.Gebser smatra da više nije dorasla svom zadatku.
Paralelno je recimo i H. Marcuse dao mnogo osnova za razmišljanje "One Dimensional Man" kad su društvo i jedinka u pitanju i relacija perspektivizam vs. aperspektivizam.
nastaviću,
Prijatnu noć vam želim
dragan