HOLIVUDSKA VELIČINA

Danas se navršava tačno 48 godina od smrti jedne od najvećih svetskih filmskih zvezda, Garija Kupera.

Ako je nekome bilo suđeno da postane filmska zvezda, onda je to sigurno Gari. Sa 13 godina je povredio kuk u saobraćajnoj nesreći, zbog čega je godinama išao na terapiju jahanja, gde je odlično naučio da jaše konja. Na koledžu, koji nije završio, pokušava da uđe u glumačku sekciju, ali ne uspeva jer je procenjeno da nema talenta za glumu. Njegov otac i majka, kada je otac otišao u penziju, napuštaju Montanu i sele se u Los Anđeles. Gari polazi za njima, a kao razlog je istakao sledeće: "Bolje da u LA umrem gladan, nego u Montani smrznut i gladan".

Pošto je razočarao kao trgovac, promoter fotografa i novinar, Gari se okreće glumi. Počinje kao statista 1925 u kaubojskim filmovima. Paramount u njemu vidi potencijal i već naredne godine Gari potpisuje višegodišnji ugovor sa njima. U periodu od 1929 do 1936 Gari Kuper igra glavnu ulogu u tri hit filma, od kojih je najpoznatiji "Gospodin Dids ide u grad". Nama je poznatija adaptacija ovog filma, 2002 godine, sa Adamom Sendlerom i Vinonom Rajder u glavnim ulogama. Ove uloge mu donose ponudu da zaigra glavnu ulogu u filmu "Prohujalo sa vihorom" (1939 godine). Ulogu Reta Batlera odbija, podsmevajući se Klarku Geblu što ju je prihvatio. Da to ne bude jedina njegova greška, sam se pobrinuo odbivši Hičkoka u dva filma, "Strani dopisnik", 1940 godine i "Saboter", 1942. Hičkok za ova dva filma angažuje nepoznatog glumca Džoela Mek Krea, čiji je najveći kvalitet bio to što izgledom podseća na Kupera.

1941 godina je idealno vreme da se u Holivudu snimi film o Naredniku Jorku, američkom najvećem heroju iz prvog svetskog rata. Potrebna je samo Jorkova dozvola da se film snimi. On postavlja samo jedan uslov: Gari Kuper mora da glumi njega. Kuper pristaje i sledeće godine dobija svog prvog oskara za najboljeg glavnog glumca.

1953 godina donosi njegovu najbolju ulogu. Naravno, reč je o vestern klasiku "Tačno u podne", po meni najboljem vesternu ikad snimljenom. Naravno da mu uloga šerifa Vila Kejna donosi drugog oskara. Na dodeli oskara nije prisustvovao zbog bolesti, pa je zamolio Džona Vejna da primi nagradu u njegovo ime. Upućeni tvrde da je izabrao Vejna, zato što je ovaj javno popljuvao film "Tačno u podne" kao loš. Trećeg oskara je dobio za životno delo, nekoliko nedelja pred smrt.

Kuper je nastavio da snima sve do svoje smrti. Umro je sa 60 godina od raka. Ženio se više puta, a u vezi je bio i sa najpopularnijim glumicama tog vremena: Marlen Ditrih i Grejs Keli. Slobodno vreme je, pored žena, provodio u društvu Ernesta Hemingveja i Džejmsa Stjuarta.

Kuperovu glumu najbolje je opisao režiser Sem Vud. Govoreći o Kuperu, često je znao da kaže da, kada ga gledate na setu imate utisak da je to najgora gluma koju ste videli u životu. Nervirate se jer imate utisak da on svojom nezainteresovanošću uništava produkciju vrednu više miliona dolara. Tek kada sednete u mrak bioskopa i pogledate film na velikom platnu, vidite da je njegova gluma savršena.

Ernest Hemingvej je za Kupera rekao da o njemu niko nikada ne može napraviti film. "Kuper je toliko dobar, fin i pravi prijatelj, da niko ne bi verovao da takav čovek zaista postoji", često je govorio Hemingvej, koji je umro nepuna dva meseca nakon Kupera. I dan danas se priča o prijateljstvu ova dva velikana. Iskrenost koja je, nažalost, danas postala retkost.

Kako završiti tekst o Gariju Kuperu? Možda najbolje rečima čoveka koji je pretplaćen na Oskare, Toma Henksa: "Gledajući Garija Kupera u svom prvom filmu "Krila" iz 1927. godine, mi gledamo budućnost glume. Gari Kuper ne glumi u svojim filmovima. On jeste taj lik".