Aktivizam u Smederevu

Nikada nisam shvatio zašto se u nekim društvima ne vrednuje društvenokoristan rad.

Ukratko, ako radite nešto za opštu stvar, za druge, a nikako za sebe, ljudi vam se, u najboljem slučaju, smeškaju - obično komentarišu da vam je dosadno i da nemate preča posla, da želite da profitirate na ovaj ili onaj način, i na kraju obično proveravaju da li tu ipak postoji neka skrivena korist.

A koristi ja mislim da ima. I ona nije tajna. Koristi ima najviše za druge, za ljude kojima pomažete.

 Isto je i sa dobrovoljnim prilozima, volonterskim radom u ustanovama i organizacijama kojima je to potrebno, nema boljeg osećanja nego da znate da ste, u ovom svetu u kojem niko ni o kome ne brine, vi barem na trenutak brinuli i o drugom.

 U Smederevu postoji jedna đačka oragnizacija, sa kojom sam se ja nedavno upoznao. Ovi mladi ljude žele nešto da promene, da od svog, ali pre svega od tuđeg života nešto naprave, nekome da pomognu, da i druge mobilišu kako bi na kraju svi zajedno nekome pomogli.

O sekciji:

*Grupa 'aktivizam' Gimnazije Smederevo, koju čine mladi entuzijasti i aktivisti, zvanično je počela sa radom 24.02. 2009. godine.

*Ona čini skup ljudi različitih interesovanja, talenata, mogućnosti i potreba (timski rad).

*Osnova ove sekcije su
-Dobrovoljan, organizovan i besplatan rad
-Tolerancija (prihvatanje tuđih shvatanja i stavova, bez obaveznog slaganja sa istim)
-Ravnopravnost
-MIR I NENASILJE (osnovni princip ponašanja)

* Radi boljeg i efikasnijeg funkcionisanja u unutrašnjoj organizaciji grupe i podeli obaveza, formirano je više grupa sa različitim ciljevima (dole navedenih) i u svakoj od njih nalazi se predsednik odabran od strane članova grupe.

-marketing
-međuškolski odnosi
-kultura
-pripremanje priredba
-sport

*Sastanci se održavaju jednom nedeljno, uz obavezno prisustvo svih članova sekcije.

*Posvećuje se adekvatna pažnja svakom članu prilikom iznošenja ideje, predloga, želje ili kritike kao i realizaciji projekata.

*Želimo da učenicima ponudimo pored kreativnih programa za ispunjenje slobodnog vremena i priliku da iskazu svoj talenat i znanje.

*Članovi dobijaju nova poznanstava, učenje novih veština, prijatno provođenje slobodnog vremena, nova iskustva i, što je najvažnije, osećaju se korisno .

*Naš dosadašnji rad biće detaljnije opisan. Za sada smo uspešno organizovali dve priredbe. Prva je održana 13.02.2009. god. Na njoj su se predstavili kandidati za facu škole odgovarajuci na pitanja iz opšte kulture, a članovi žirija napravili su uži izbor. Priredbu odlikuje izuzetno bogat asortiman. Pored veoma interesantnog baletskog nastupa uz "Tained love" Marylin Mansona imali smo priliku da uživamo i u energičnom i zavodljivom nastupu igračica (III godine). Ugostili smo i igračice iz Ekonomske škole. Pevačke sposobnosti prikazalo je više učesnika, ali pored ovih zanimljivih nastupa gledaoci su imali šansu da okušaju svoju sreću u nagradnoj igri i osvoje večeru zdvoje u Perperu

* Prihod svakog projekta dajemo u fond za siromašne učenike.

* Oko nagrada pomažu nam sponzori kojima se zahvaljujemo ovim putem i nadamo se da ce biti susretljivi i pomoći nam da realizujemo projekte koje smo zamislili.

 

*Zasluzne za ideju I realizaciju ove organizacije su uchenice Bojana Lekic I Doroteja Djordjevic zajedno sa koordinatorkom, profesorkom srpskog, Vesnom Nikolic.
 

Slede tekstovi članova sekcije Aktivizam

Aktivizam

Šta je za mene aktivizam? To i nije baš pitanje sa kojim se budim, nije ni pitanje sa kojim idem pod tuš ili na wc šolju. Aktivizam sigurno nije kada me mrzi da izbacim koru od banane iz sobe pa se ona ubuđa tu nakon neodređenog vremenskog perioda i prizove voljene mi prijatelje mrave. Aktivizam definitivno nije kada komšiju mrzi da pomeri pokvareni kamion koji je ostavio ispred mog dvorišta, pa kadeta starijeg 5 godina od mene samog i dužeg od prosečnog crnogorskog glisera, moram da parkiram milimetarski precizno kako ne bih zakačio ono malo delova koji su ostali čitavi na njemu. Aktivizam nije sigurno i to što su svi ležeći policajci na putu ka gradu sa periferije uništeni, pa istog tog kadeta ne moram ni da usporavam kada krenem da se spuštam niz brdo, barem štedim gorivo tako. Aktivizam nije sigurno to što je naš grad ukrašen gomilom starih reklama uveliko propalih firmi koje više ne postoje čak ni na papiru, ali uveliko krase svojom nepostojećom svetlošću naše velelepne ulice. Nije sigurno ni to što ka izlazu na autoput moram da idem 30 na sat, kako ne bih odvalio trap jer je put tako dobar. Takođe sam siguran da nije ni to što postoji toliko i toliko posto škola u Srbiji koje nemaju nijedan računar, a da ne pričam o onima koje imaju računar a nemaju stručni kadar. Verujem da niko nije bio aktivan kada je zaboravio da postavi prave znakove pored puta, pa da nemamo više Nemce koje lutaju Batočinom u potrazi za putem za Grčku. Međutim, ono što znam je da bih bio poprilično aktivan kada bih izbacio tu koru od banane, a čak i kad ne bih, mogao bih da napravim koloniju mrava i ubuduće posmatram njih kako su aktivni i marni pa možda nešto i naučim. Siguran sam da nije bilo potrebno mnogo akcije da moj komšija osposobi kamion pre nego što inače jeste, kao ni da se poprave ležeći policajci i samim tim neutrališu budale koje lete sa 70kmh pored škola. A ni rupe da se popune nije strašno, kao ni ono đubre pored puta da se pokupi, a reklame, pa makar je to danas lako unovčiti i naći načina za skidanja tog rugla grada. Računari se prodaju na svakom koraku, a baš danas sam video neke super povoljne cene u novom Svetu Kompjutera, pa pobogu, ne treba tim klincima quad core i azotno hlađenje, njima treba word i google. Trenutak kada se zapitamo traje uglavnom kratko, i nema ga, nema ga, pa naprasno dođe. Biti mlad ne znači samo koegzistirati sa svetom, već ga menjati, popravljati, negovati i adaptirati svojim potrebama, optimalnim potrebama. Kada bismo se svi malo angažovali, rupa ne bi više bilo, policajci bi bili na svom mestu, klinci bi googlovali kao ludi, smeće bi se recikliralo a Nemci bi se namerno zaustavljali u Batočini na koju rakijicu. I nemojte odmah da odmahnjujete glavom sa premisom ,,što baš ja’’, već se zapitajte : ,,Zašto ne baš vi?’’ Uostalom, neko mora da počne, a dobar glas daleko se čuje pa se ja u tom slučaju barem ne brinem za društvo. I da, nabavite ,,Znakove pored puta’’, nije Andrić za džabe to što jeste.


Miloš Davidović, Smederevo, Gimnazija, 4/7, aktivista

Predsednice sekcije Bojana Lekić i Doroteja Đorđević, 3/3

1. Bera Ivana, 1/7
2. Blagojević Katarina, 1/2
3. Bogdanović Sanja, 2/7 (bivši član)
4. Davidović Miloš, 4/7
5. Dejanović Ana, 2/7 (bivši član)
6. Dobričić Nemanja, 3/1
7. Đorđević Jelena, 2/1
8. Đorđević Katarina, 3/3
9. Đurić Ksenija, 2/3
10. Đurić Ksenija, 2/3
11. Đukić Milica, 2/1 (bivši član)
12. Zdravković Tatjana, 3/3 (bivši član)
13. Ilišković Katarina, 2/7 (bivši član)
14. Jeremić Neda, 2/2 (bivši član)
15. Jovanović Nina, 3/4
16. Lukić Đorđe, 3/2
17. Milanović Milica, 1/7
18. Milenković Nevena, 3/1
19. Meleghy Mia, 2/2
20. Miljković Sonja, 3/3
21. Nančeski Andrija, 3/3
22. Nikolić Ana, 1/7
23. Nikolić Tatjana, 1/7
24. Petrović Anđela, 3/3
25. Radić Tijana, 2/2 (bivši član)
26. Radosavljević Anica, 3/3
27. Ristić Ivan, 3/3
28. Rudinac Milan, 3/1
29. Simić Jelena, 3/3
30. Stamenković Jovana, 1/2
31. Stojadinović Milan, 2/1
32. Stupar Sandra, 3/2
33. Filić Nemanja, 3/1 (bivši član)
34. Đorić Sofija, 1/7
35. Milosavljević Milena, 1/7  
36. Filipović Aleksandra, 3/1

 

 Solidarnost je nešto što se uči, nešto što je davno prestalo biti prirodni refleks, barem u našem društvu. Prihvatiti svoju odgovornost prema planeti koju trošimo, pomoći svim ljudima, ako možemo, čistiti planetu, koju okupiramo sa svim svojim lošim navikama, neodgovorno i ne razmišljajući šta ostaje za nama, nije tako teško. Smatram da tek onda, kada shvatimo da smo i za  svoju malu ulicu, a i ya svet podjednako odgovorni, onda kada smo svesni svojih patnji, ali nam se oči ponekad napune suza zbog drugih,  samo tada ćemo shvatiti da vredujemo čoveka, aktivizam i ideal dostojanstva! Oni su to već shvatili,  a VI?

Velimir Mladenovic