Cupkanje

Znate onaj osecaj kao da se sve desava mimo vas? Kao malo dete koje pokusava da udje u krug odraslih da bi neko obratio paznju na njega, a to mu nikako ne polazi za rukom. Ili jos bolje, kao pre, hmm sad vec dosta godina, kad sam bila u osnvnoj skoli pa oni "streberi" iz prvog reda sto uvek dizu ruku a uciteljica ih vise ni ne primecuje? U svakom slucaju, you got the point; upravo tako se osecam. Jedini je problem sto, nisama ne znam kako, sam postala deo tog kruga odraslih, sto nisam vise u osnovnoj skoli nego na poslu, sto vise cak nisam ni student, a opet se osecam iskljuceno iz svega. Kao da cupkam u mesto a sve ostalo se krece. Verovatno da sam glavna glumica nekog filma (ili mozda muzickog spota) ovo bi bila ona klasicna scena kad ljudi uzurbano prolaze (jos ako se ubrza snimak efekat je jos jaci) a ja stojim i gledam zacudjeno oko sebe ne shvatajuci u cemu je trik?!

E sad naravno, jedina razlika jeste sto u realnom zivotu to se ne zavrsava tako sto "slucajno" naletim na coveka svog zivota koji isto tako cupka umestu, ili tako sto cupkajuci u mestu do mene doleti neki flajer sa ne znam ni ja kakvom sjajnom i bajnom ponudom koja ce mi potpuno izokrenuti zivot- naravno na bolje; vec se desava da samo prolaze dani, i to brze nego inace, a ja i dalje cupkam!

Ali zato sva sreca pa postoji blog, ali i ljubavni romani- njihov znacaj ne treba nikako zaboraviti! Prvo sto na blogu ne mora nista da bude realno, i mozda bas i mogu da cupkajuci naletim na coveka svog zivota, ili mozda bas i moze da doleti taj flajer do mene, blog ne zahteva nikakvo realno sagledavanje na svet i to je bas cool! A sto se tice ljubavnih romana, iako je veoma diskutabilna njihova vrednost, oni takooo umeju da opuste, prosto da covek poveruje da ono sto i nije realno da je ustvari veoma realno! Cak su i bolji od romanticnih komedija i drama, traju mnogo duze, a ovi u vrh glave 2 sata! 

Eto, sad i ovo cupkanju u mestu ima nekog smisla :)