Vreme mi je ovih dana ograniceno...ali sam shvatila da covek ne sme da trosi vreme.Nije mudro trcati za vetrom.Nije mudro hraniti se maglama.Nije mudro verovati opsenama.Istina je negde drugde i ja je delim sa ljudima koji nisu ni nalik meni. Samo glupi ljudi poveruju snu.Otreznjenje ih vrati brlogu zivota gde lepota umire brze od zivih slika.A san koji se prekida neprijatnim budjenjima nema meru u trajanju.Jednom sam darivala malo sete,malo tuge i malo razocarenja.Vise me ne moze obmanuti niko.Verujem u pricu koja nosi moje ime.Sve ostalo neka ostane u posed proslosti .Jer,priznajem,mozda sam u nadanjima bila i neorezana.Otreznjenje uvek sobom nosi mamurluk,ali i spoznaju istine.Lako zaboravljamo ono sto se nije dalo upamtiti.Vreme je lek od zaborava ,i vreme je zaborav.Tako nam zivot deli kasne lekcije mudrosti.