Nadimak Pape sam izgubio mnogo pre nego što je izmišljena reč blog. A dobio sam ga pikajući fudbal ispred zgrade, po nadimku kapitena jugoslovenske reprezentacije. Fudbal sam nastavio da igram do dan-danas ali fudbaler nikada nisam postao. Umesto toga oživeo sam stari nadimak na mestu gde su potrebne drugačije vrste spretnosti (iako bi moj najbolji blog drugar rekao dribling je dribling). Ta zgrada, ispred koje sam odrastao, nalazi se na Konjarniku, u Beogradu. Osnovna škola podignuta nedaleko od zgrade se zove danas kao i nekada: Stevan Sinđelić, za razliku od malo udaljenije koja se zvala Bratstvo i Jedinstvo. Srednju školu sam pohađao u XIV beogradskoj gimnaziji. Ima jedna svojevremeno čuvena kompjuterska igrica koju sam zajedno sa drugarom napravio u to vreme, povampirena poslednjih godina pojavom emulatora za spectrum. Odslužio sam vojni rok u Tuzli i Vardištu bez nagradnog odsustva. Krajem osamdesetih vežbao sa grupom u tzv prostoriji, nismo uspeli. Devedestih sam bio radio voditelj i ko-urednik muzičke emisije o džezu koja se zvala "Džez za početnike", DJ, i najzad, kancelarijski službenik. Zajedno sa prijateljem sam tvorac jednog od prvih internet sajtova na srpskom jeziku, šaljivog karaktera. U mladosti sam objavio nekoliko priča. Priče za decu sam počeo da pišem pre 5-6 godina, takođe su objavljivane. Završio sam Mašinski Fakultet u Beogradu.
Broj 92 iza mog nadimka iz detinjstva je plod poznatih okolonsti i još uvek mi malko ide na živce.