U jezeru živi ribica. Ona lovi: povrh vode, njuškom viri i talasa. A, u vodi, u koso, telo joj lebdi od težine, potiska … i od brzih pokreta. Trepere peraja, riba leluja. Ona vreba: čeka sliku, čeka zvuk. Vidi li sen, čuje li huk, nišani pa ide u napad: izvije se, trgne repom, pa uzleti gore … u vazduh, na tren. Raširi usta, iskezi zube, možda je čeka ulov: i hrana i plen. Vilice često ostaju prazne, ali ostaje i skok – kao bljesak i pljesak – nad jezerom.