Bas se razmisljam kako je moj zivot truba.Evo zavrsio sam fax,posla naravno nema,sedim u sred petka i gledam neki film sa Pacinom i bacam mu petaka.Nije los majku mu staru.
Da bi moj nesrecni slucaj bio jos vise tuzan vetrina i kisa se nameracile bas na moj prozor.Palim jednu za drugom kad bas u momentu paljenja upali se i svetlo na mobilnom telefonu.Ispala nije, sigurno znam, nisam nista ugovarao,medutim poruka koja je stigla svakako je potvrdila to kakav sam magarac.Pita me neki veseli galamdzija jesam li u provodu?Ma nije meni do kafane i provoda covece ali nije mi bas ni do ovoga ovde.Da je barem neka draga dusa sada pri ruci pa onda onako opusteno,gledali bi odvaznog Pacina i nadali se da nece poginuti do kraja filma:) ja bih bio srecan.
Jbt,imam dvadesetcetri godine i danas sam iscupao nekoliko belih iz glave,da je barem i u glavi belo nego bas naprotiv crno da crnje ne moze biti,Par sedih je verovatno i zbog onog seronje koji me je zaboravio u poslednjih nekoliko meseci i sad se provodi negde,ko zna gde.
Razmisljam da popijem nesto,onako, sam, ali to bi bilo stvarno ocajno,setih se sad Woody Allena u Deconstructing Harry kako neuroticno ispija lekove za smirenje i zaliva ih viskijem.Hm mozda stvarno ne bi bilo lose da popijem neko pice bas njemu u zdravlje,mislim onom mom bivsem kretenu ne Woodyju,nek mu je sa srecom.
Jos kad bih mogao da posle ovog cuga kazem:sad okrecem novi list! medjutim moje je lisce bas kao i ovo orahovo pod prozorom,negde daleko na zemlji.
Secam se Harryja kako je postao drvo,izgleda da i ja bolujem istu boljuku samo kod mene je odrvljenje u listopadno drvo,i to u srbiji a ne u irskoj ili ko zna gde.
Bas tako,cini mi se da polako pustam korenje a tek dvadesetpetu treba u ovom novembru da napunim,samo ne znam sa cim,sve su sanse da ce ostati neispunjena.
Moram malo da ilustrujem pricu jer je meni i gore pomenutnom Pacinu veoma dosaadno u ovoj novembarskoj noci,ruku na srce on se bar bori za zivot a ja osim sto kenjkam ovde, nista ne radim,bas se stidim sebe.