Zapravo, zovem se Aleksandar, ali kao i ostali Aleksandri to ime koristim samo u zvaničnim prilikama, što znači retko. Rođen sam 1953. i to naglašavam zbog toga što mnogi od onih s kojima imam razvijenu prepisku, a sa kojima se još uživo nisam video, misle da imam tu negde oko 30 godina. E pa nemam. Malo mi je krivo zbog toga, ali šta da se radi, nije to moja krivica.

Sredinom devedesetih godina, posle mučne štednje i veće pozajmice para, moja porodica dobila prinovu. Mislim na računar, sina smo imali od ranije. Dali smo mu ime Albert (računaru). A posle dve godine Albert dobio modem. E taj spoj: računar + Internet + astronomija (kojom sam u to vreme počeo amaterski da se bavim) doveo je do astronomskog sajta (zove se "Astronomski magazin". Bilo je to u jesen 1998.

Sajt je izazvao velike promene u mom životu. Preko njega došao sam u kontakt sa mnogim zanimljivim osobama, a iz tih kontakata proizišla su neka sjajna poznanstva i poneko prisno prijateljstvo. Vrlo sam ponosan na to.

Kada imate toliko puno e-mail poznanika koji se interesuju za astronomiju, ništa logičnije nije od organizovanja osmatračkih takmičenja i astronomskog kampa. Evo, ove 2007. godine imali smo sedmi astronomski kamp i sedmo takmičenje.

A kad imate astronomski sajt, kamp, takmičenje, pa organizujete neka predavanja i vremenom upoznate milion ljudi, onda nije čudo kad se pojavi i papirni časopis. Mi smo naš nazvali "Astronomija". Časopis izlazi svaka dva meseca od 2003. godine. To je divan časopis. Nemojte mi verovati na reč, proverite.

E sad, za kraj bilo lepo da kažem nešto onako, otmeno, o sebi. Prvo sam mislio da napišem kako volim operu, posebno npr. Glinku, ali da budem iskren, to baš ne bi odgovaralo suštoj istini. Od slušanja opere mnogo više volim da vozim bicikl. Imam jedan dobar "planinac" i sa prijateljima, vikendom, vozim se po okolini Novog Sad. Znate li kako je to kad prolazite kroz beskrajna polja suncokreta ili kad se vozite šumskim stazama Fruške gore? Proverite i to.