…uvek smo sa vama, Plavi, napred Crveni…

Raznih smo se muka rešili, čak i himnu, zastavu i grb imamo, ostalo je još samo da se smisli boja dresova reprezentacija Srbije i da se krene u nove pobede.

Po belom svetu nose se, uglavnom dresovi koji su u bojama ‘skinutim’ sa zastava. Uz izuzetke.

Isti je razlog što Italijani imaju azurne (svetloplave) a Holanđani narandžaste dresove. Italija je republika, ali je boja Kuće Savoja, dinastije koja je vladala do 1946. godine, azurna. Baš kao i dresovi Kanavara, Zambrote i Tonija.

Da su, kojim slučajem, nekog avgusta neke davne godine u istom danu odigrane utakmice Crvena zvezda - Voždovac i Bežanija - Partizan to bi morao da bude kakav lokalni turnir gde Voždovčani ili Bežanijci slave godišnjicu postojanja, a Partizan i Zvezda imaju slobodan termin pa učestvuju.

Ove, 2006. godine, u pitanju su utakmice prvog kola prve lige Srbije, a utakmice su imale takmičarski karakter.

Jedna od njih bila je uzbudljiva i višestruko zanimljiva. Nisam siguran da li je uporište za tezu da je 'nameštena' u onome što se dešavalo u Železniku (gde Bežanija igra) ili u svemu što nam se godinama dešava. Neobično je da čak i uvek lojalni Sportski žurnal na naslovnoj strani, uz rezultat, objavljuje i podatak da je kvota u kladionicama na preokret na utakmici Bežanije i Partizana bila čak 35.

Prilično se svet iznervirao zbog priče o tome da bi Naš Novak Đoković mogao da postane tuđin. Novak je, logično, Naš od dana kada se učinilo da bi mogao da postane ozbiljan teniser i zavoleli smo ga kao najrođenijeg.  

Vaterpolisti Srbije (i pomalo Crne Gore) počeli su da 'deru' protivnike i na završnom turniru Svetske lige. Svratio sam u kladionicu u toku dana i video da je 'očekivani rezultat' utakmice SCG - Francuska osam razlike za nas.

I imao čast da saslušam lokalnog eksperta koji je prilično uverljivo objasnio da je pametno kladiti se na Francuze jer je našima svejedno i neće da zapinju, a i nema Crnogoraca a oni nisu naivni i što bi neko nekoga pobeđivao sa osam razlike i vruće je u Grčkoj... Zvučalo je sasvim razumno.

Naravno da se nisam kladio na vaterpolo a protiv naših i naravno da su vaterpolisti S(i, pomalo, CG) pobedili sa 20:6.

Prostom deobom od vremena SFRJ dobijane su jake reprezentacije u tom sportu. Ubeđen sam da će i poslednja dva proizvoda te države biti ozbiljne ekipe. Olimpijski, svetski, evropski prvaci, osvajači medalja, nešto. Uostalom, nema razloga da ja budem ubeđen, jasno je da će buduća reprezentacija Srbije biti opasno jaka. Čini mi se da će i crnogorska biti sasvim ozbiljna.

Jedan od razloga da se pokrene ovaj blog je "činjenica da nemamo dovoljno sporta". Da se krene onda od onoga što samo formalno ima neke veze sa sportom. Tri slike prethodne nedelje ostaju.

Aleksandar Panić (24) ubijen je u tuči navijača. Skoro da je postalo besmisleno baviti se statistikom koja prebrojava žrtve u navijačkim obračunima. Krug je odavno zatvoren. Nikakav zakon neće zaustaviti mlade i nesrećne ljude koji nemaju razuman cilj u životu. Pokušavaće da grupnim tučama, dokazivanjem vrednosti i moći u navijačkom svetu postanu nešto više od izgubljenih pojedinaca. Država će "pokušavati da problem reši", nemušta saopštenja policije i osude javnosti ostaće samo deo priče. Usputan, besmislen...