Oto Oltvanji's blog

The Name of the Game Changer

Oto Oltvanji — Thu, 31 May 2007 16:46:33 -0500

He was born scentless and senselessKo o čemu.

Pogledavši dvodelno finale izvesne serije po imenu Lost - više puta - osećao sam se kao neko ko je bezrezervno voleo svoj omiljeni fudbalski tim kroz pola sezone poraza i kritika, da bi dočekao da ovaj na kraju osvoji šampionsku titulu. Osećao sam se i kao Tom Rigan, lik Gebrijela Birna u Milerovom raskršću, koji sada može da ide okolo i govori: "I told you so." Izvinjavam se što likujem, moram malo.

Ima onih - doduše ne mnogo - koji tvrde da su provalili glavnu caku, tzv. game-changer o kome se toliko šuškalo da je već brujalo.

Nisam jedan od njih. Izvukli su mi tepih ispod nogu.

Ko ne želi da se spojlira, sad je pravi trenutak da nas napusti.

dalje

Muzička autopsija

Oto Oltvanji — Sun, 22 Apr 2007 18:22:16 -0500

ne pucajte u pijanistuMuzika je put do sreće. Muzika je stihu drug.

Ako obratite opažnju, shvatićete da je muzika zaista svuda oko nas. U vožnji je odavno kategorija za sebe (bilo u četvorotočkašu, on the road-style, ili u košmarnom gradskom i još košmarnijem međugradskom prevozu), ali i u dokonoj šetnji, zakočenim redovima, ili bilo kakvoj obavezi koju izvodite zombifikovani, na autopilotu. Koliko mladih i starih srećete svakodnevno priključene na sve futurističkije slušalice, a isključene iz belog šuma života? Izgledaju kao da ni ne žele posebno u njega da se vrate. A i što bi?

Muzika se sve ređe samo sluša, a sve se češće uz nju nešto radi. U intervjuima sa piscima postalo je uobičajeno pitati ih da li pišu uz muziku. Ako da, koju i koliko utiče na njihov rad.

dalje

Perpetuum Compile

Oto Oltvanji — Sat, 31 Mar 2007 08:03:53 -0500

v/aKompilacije.

Nikada nisam mnogo mario za one best-of usmerenja. Uz časne izuzetke - na pamet mi pada famozna zbirka Bouvijevih hitova na dva diska - i najveće singloklepce voleo sam da držim na albumima. Šta da se radi, albumski tip.

Više puta sam, iz nužde, pravio svoje, kasetne, na C60 ili C90. Za kola, kao poklon omiljenoj kafani ili čak u romantične svrhe - što je jedan od razloga zbog kojih kompilacije uopšte postoje. Poznajem ljude koji ih i danas štancaju u kućnoj manufakturi, za svoju i dušu prijatelja.

dalje

Čika sa torbom

Oto Oltvanji — Mon, 26 Feb 2007 19:15:52 -0600

poštuj poštara"Znaš šta mi se jutros desilo? Neko mi zvoni na vrata. Otvorim, pogledam levo - nema nikog, pogledam desno - nema nikog. Vratim se unutra, ponovo zvono. Brzo otvorim vrata, pogledam levo - nema nikog, pogledam desno - nema nikog. Pogledam pravo - ono poštar."

(Šilja Mikiju, u nekadašnjem strip-časopisu Mikijev Almanah, rubrika "vicevi".)

Još odmalena su mi poštom stizale knjige, stripovi, časopisi, ploče i pisma dragih ljudi, što znači da sam nužno zavoleo i čoveka koji mi ih donosi.

dalje

Sve muke prevodioca

Oto Oltvanji — Wed, 07 Feb 2007 18:10:56 -0600

Jedna knjiga - briga! figa! - menja sveLetos sam od Samizdata B92 dobio ponudu koja se ne može odbiti. Uprkos nagomilanim obavezama i preferiranim projektima (koji su zbog toga gurnuti na stranu. Privremeno.)

Sada mogu da odahnem. Prevod na kojem sam radio od, ček da izračunam, septembra prošle godine, ove nedelje je izašao iz štampe. Sva siročad Bruklina Džonatana Letema je peta knjiga na kojoj sam potpisan kao prevodilac i prva koju sam - kada mi se, sveža iz rerne, našla u rukama - doživeo kao "svoju".

Obično izbegavam da kukam, ali ko će vam reći ako ja neću?

dalje

Rizično zanimanje: kritičar

Oto Oltvanji — Mon, 22 Jan 2007 21:53:20 -0600

majmun i pisaća mašinaPridružujem se onima koji smatraju da je nedavno podgrejana debata o tome kakvi su pisci kao ljudi - potaknuta šokantnim otkrićima o njihovim političkim i drugim angažmanima iz prošlosti - zapravo bespredmetna. Šta je bitno kakav je pisac čovek dok god se to ne odražava na papir? Crno na belo, sa malo crvenog.

A kada se ipak odrazi? Gde ćete bolji primer od najnovijeg: Michael Crichton, počasni građanin sela Holivuda, naučnik i svetski poznati pisac trilera, u poslednjem romanu Next (2006), napravio je monumentalnu grešku u koracima, pobrkavši "umetničku slobodu" sa "slobodom džukačkog ponašanja".

dalje

Listmania 2006

Oto Oltvanji — Thu, 28 Dec 2006 19:06:21 -0600

Best of 2006Povratak svaštojeda. Vreme je za hornbijevske opsesije, "pogled unazad", presek anglosaksonskih proizvoda masovne kulture. Sve mi je teže određivati redosled, čime polako ali sigurno narušavam osnovno sveto pravilo lista. Kriterijumi - za muziku, broj preslušavanja; za ostalo, količina užitka na plezir-o-matiku: skakanje na noge, glasan smeh, vraćanje istom više puta ili prosto mozganje o pročitanom/pogledanom nakon što je odavno trebalo da ispari iz sećanja... budući da je obična potrošna zabava, ništa drugo do survival kit za unutrašnju emigraciju. Ali, meni je bitna.

dalje

Nagrađen za loš seks

Oto Oltvanji — Sun, 17 Dec 2006 17:36:24 -0600

Pisac i CourtneyNedavno je, po četrnaesti put, Literary Review dodelio moju omiljenu književnu nagradu: tzv. "Bad Sex Award". Vreme je za blog broj tri o "seksu u knjigama" (gikovskom, dakle).

Ovogodišnji dobitnik, dvadesetpetogodišnji Jan Holingshed, pisac prvenca Twenty Something, nagrađen je, prema rečima stručnog žirija, preventivno. Da mu se ne ponovi. Međutim, Holingshed je u zahvalnom govoru izjavio kako se nada da će ovu nagradu osvajati svake godine. Verovatno ne samo zato što je bilo kakva pažnja bolja od nikakve.

Statuu koja predstavlja "seks u pedesetima" i flašu šampanjca uručila mu je Kortni Lav lično.

dalje

I dalje mislim petak će promeniti sve

Oto Oltvanji — Mon, 04 Dec 2006 17:26:17 -0600

u beogradu rokenrolLokal patriotizam. Nepotizam. Besramna reklama.

Ali, kako da od srca ne preporučim nešto što, bez obzira na registarsku tablicu i poznanstvo, verujem da vredi. Što mi se dopada, a moglo bi i vama.

Petak, 08.12.2006., Klub Doma omladine. Bend Pionir 10 iz Subotice.

dalje

Alo, ođe mobilni... smrti

Oto Oltvanji — Thu, 30 Nov 2006 16:22:31 -0600

"Don't call us, we'll call you."Prvog oktobra nedefinisane godine, tačno u 15:03, ljudi širom planete iz čista mira podivljaju i udare jedni na druge. Kraj sveta koji smo poznavali, rekli bi R.E.M.

Iz čista mira? Ne baš. Sve je pokrenula spravica koju i sada imate uz sebe, tu do tastature, u džepu, torbici, futroli, pored ključeva ili cigareta. Mobilni telefon, njime se dičim, pustiću antenu, da na njega ličim.

Ne verujte izdavaču, gnusnoj korici ili zdravom razumu. Ovogodišnji (a već pretposlednji) roman Stivena Kinga, Cell, samo je maskiran u ruho horora, inače je čista naučna fantastika. I, bar prema priči, može svima da nam se desi.

dalje