O obmani, samoobmani i ratu

Robert TriversDanas cemo govoriti o tome kako lazemo sebe, kako lazemo jedni druge i o ovom krvavom ratu koji se vodi u nase ime u Iraku.

Moja osnovna teza je da je obmana je osnovno svojstvo prirode, kako u u odnosima medju vrstama, tako i u odnosima unutar vrsta, da pod odredjenim uslovima obmana i sposobnost da se uoci obmana proizvode samoobmanu, i to da bi se bolje sprecilo uocavanje obmane i da bi se obmana vrsila na efikasniji nacin, odnosno sa manje mentalnog napora.

Sue Blackmore, meme-machineSedeo sam tako jednog dana i slusao kako Bob Hanner namerava da jednog dana napravi rucni skener koji bi mogao da cita barcode of life, drugim recima da na jednostavan nacin prikupi informacije o DNK razlicitih biljnih i zivotinjskih vrsta. A onda nicim izazvano, jedna zena sa sarenom kosom upita Boba sledece:

"Posto ce ova civilizacija ubrzo da nestane, da li imate neke planove da napravite backup svih tih barcodes of life za neku narednu civilizaciju?"

Sam Harris, jeretikPozabavicu se ovom prilikom problemom verovanja, posebno religijskog verovanja, jer smatram da od naseg odnosa prema verovanju, od toga kako sagledavamo ili ne uspevamo da sagledamo verovanja svoja i drugih ljudi, zavisi buducnost civilizacije.

Nas svet je balkanizovan zbog inkompatibilnih religijskih dogmi - jevreji protiv muslimana, muslimani protiv hriscana: svaka od ovih religija zasnovana je na knjigama koje navodno poticu od Boga. Medjutim takvih knjiga ima vise i one su ne samo medjusobno razlicite, nego nepomirljive. Znam da cu ovim sto cu ovde izneti uvrediti neke od vas, ali zelim da znate da mi namera nije da bilo koga uvredim, nisam namerno provokativan, jednostavno sam zabrinut. Ne vidim razloga da ocekujemo da cemo preziveti nase religijske razlike. Cini mi se da je brak izmedju tehnologije XXI veka i verovanja starih 2000 godina veoma opasna kombinacija.

FeedbackVodim ovaj blog vec tri meseca, pa k'o velim, da rekapituliram. Trebalo mi je neko vreme da se uhodam, pisao sam o svemu i svacemu, nekad bih ub'o pravu temu (kao na primer Liban), nekad bih pisao nesto potpuno bez veze s mozgom (kao na primer ono o apstinenciji). Jednom recju, bio sam poprilicno nekonzistentan.

We card hard!Od kako je poceo semestar, nemam bas mnogo vremena za blogovanje. Izmedju zadataka iz Corporate Finance i predavanja iz International Trade and Investment tesko da imam vremena za bilo sta. Jedva da ugrabim malo vremena da odem do laundromata da operem ves.

Elem, odemo ti Bil, Nejtan i ja do laundromata i, dok tako sedimo tamo i cekamo da masina izvrti, pricamo o Internet of Things (to je ono kad su stvari povezane u mrezu). Pa o cemu bi drugom pricali dok nam se gace vrte ispred nosa? Nejtan je iz Teksasa, pa je navalio da to nikad, ali nikad, ne bi proslo u Americi.

Nasralah samo posmatraPre nekih mesec dana pisao sam o Libanu, Hezbolahu, a preneo sam i svoj razgovor sa Christel. Nakon toga nisam o Libanu prozborio ni rec. Sada, kada se situacija stisava, zelim da kazem nesto, a onda da se okrecem drugim temama.

Posle vise od mesec dana rat je izgleda gotov. Izraelci se povlace, a Libanska vojska i trupe UN ce se uputiti u juzni Liban. Ona dva vojnika nisu jos oslobodjena, poginulo je oko hiljadu ljudi u Libanu i skoro dvesta u Izraelu, zemlja je rasturena, stotine hiljada ljudi se razbezalo, Hezbolah je proglasio pobedu, najavljuje obnovu i izgradnju, osecam da Ahmadinedzad vec pise telegram cestitke: "Rat stop, Izrael stop, Nasralah non-stop."

Postavlja se pitanje: sta ce biti sad? Amerika i Izrael smatraju da je neophodno razoruzati Hezbolah. Da li je to izvodljivo? I kakve to posledice moze da ima?

Ndiyo na stoluPre par dana pisao sam o projektu $100 Laptop Nikolasa Negropontea. Medjutim, ono sto sam slucajno ulovio na internetu danas zasluzuje jednaku paznju. U pitanju je projekat Ndiyo (to na Svahiliju znaci da). Ideja je potpuno drugacija. Za razliku od Negropontea i OLPC koji za cilj ima podelu laptopova deci, Ndiyo cilja da umrezavanjem omoguci da vise korisnika koristi jedan PC.

Pre nego sto provalimo kako da odletimo u svemir, podelimo milion laptopova deci, obogatimo se, zakrpimo ozonsku rupu, skuvamo ukusan sladak kupus... pre svega toga da vidimo kako se uspesno bloguje, bar to za pocetak. Evo sta o tome kaze osnivac i CEO Tehnoratija, blog pretrazivaca broj jedan. Slede njegovi saveti o nacinima da se blog ucini citanijim.

Piter Diamandis, sanjarTokom diskusije na temu "Kompjuteri klincima", pojavilo se par komentara u kojima se izrazavala neverica da je moguce u Srbiji napraviti nesto veliko, kao na primer podeliti milion laptopova klincima po ukupnoj ceni od 100 miliona dolara. Zato zelim sa vama da podelim jos jednu pricu sa proslogodisnjeg Pop!Tech-a.

Pored Negropontea, tamo sam upoznao jos jednog tipa, potpuno drugacijeg od pomenutog profesora sa MIT-a. Tip o kome govorim je sarmantan, duhovit, brz i... veliki sanjar. Ime mu je Piter Diamandis.

Jedan za svako dete!Kako bi izgledalo kad bi svako dete u Srbiji imalo laptop? Prosle godine upoznao sam na Pop!Tech-u u Mejnu Nikolasa Negropontea, osnivaca MIT Media Lab, koji je u to vreme zapoceo svoj projekat "One laptop per child" (Jedan laptop za svako dete), a koji je postao poznat kao projekat "$100 Laptop". Ideja je bila da se napravi jeftin laptop i da se podeli deci (naravno to bi sve trebalo da finansiraju zainteresovana ministarstva obrazovanja uz odredjenu medjunarodnu pomoc), ne bi li im se pomoglo u daljem skolovanju.

Deset godina!?

Ove jeseni bice deset godina od Studentskog protesta '96. Ala vreme leti! Bas sam pricao sa Misom Relicem da napravimo neku pijanku, ali samo opusteno, nista svecane akademije, politicki govori i spomen ploce, nego cisto da se okupimo, da se pitamo za zdravlje. Dogovorili smo se da postavimo sajt za koju nedelju, pa da krenemo da jurimo ljude. Svi su dobrodosli, ako uz pomoc dva svedoka dokazu da su bili na protestu. Bas me interesuje gde su i sta rade razni likovi, da sad ne nabrajam. A stvarno je bilo raznih...

Tesla RoadsterOve godine svi se otimaju o Teslu: te nasa vlada, te hrvatska vlada, te ovi iz dijaspore, samo dizu neke spomenike, te jedan u Smiljanu, te jedan na aerodromu, pa na Nijagarinim vodopadima. Ali jedino dostojno Tesle je ono sto je ove godine ucinila Silikonska dolina.

Martin Eberhard, tip koji je pre nekoliko godina smislio Rocket eBook, uz pomoc Elona Maska (PayPal), Lerija Pejdza i Sergeja Brina (Google), kao i Dzefa Skola (ex eBay), koji prilozise negde oko sezdeset miliona dolara, osnovao je prvu pravu automobilsku kompaniju Silikonske doline - Tesla Motors, u San Karlosu, nadomak San Franciska.

San Francisco skylineKada sam prvi put dosao u Bay Area mislio sam da cu biti cool ako umesto San Francisco kazem Frisco. Velika greska! Ispao sam glup u drustvu. Probao sam San Fran. Opet greska! San Francisku se ne tepa! Kaze se "San Francisko" ili The City, ako si bas odavde. Ali ne bilo kakvo "San Francisko" pogotovo ne "San Fran-cis-ko", k'o sto vele ovi sa East Coast, nego vise "San Frnsisko", e hvala bogu, naucih konacno. Mada, ja bih ga najradije zvao Frishko, s obzirom da je ovde trenutno 20 stepeni.

ModestyStigao sam u San Francisco, tacnije u Palo Alto, spremam se da predstavim onu svoju igricu na Stanfordu, spartam po B92 Blogu i naletim na jedan komentar od pre par dana, zbog koga sam se od srca smejao jedno pola sata. Napisala ga je Modesty Blaise i, pravo da vam kazem, odavno me neko nije ovako dobro opleo.

Pise Modesty Blaise

Meni se ipak cini da blog funkcionise po onoj Warholovoj o 15 minuta slave. Ovaj nesrecni Marko (Ristanovic, student BU koji se zadesio u Libanu kad je rat poceo; prim.I.M.) je svoje potrosio - sad vise nikog zivog ne zanima sta se sa njim desilo...

Tako sam i jaOstavljam pusenje. Opet. Sto bi rekao pokojni Dejv Alen: "I know how to quit, I've quit many times." Uspeo sam mnoge stvari, ali da ostavim cigarete - nikako! Cak ni Amerika sa svojim antismokers rezimom nije uspela da me preobrati.

Poceo sam da pusim onako bezveze (to iz ove perspektive, tada je to izgledalo cool). Bio sam druga godina srednje, niko me nije navukao, malo ko je i pusio u Sestoj. Otisao sam na trafiku i kupio sarajevski Bond, meko pakovanje, pusio jednu za drugom dok mi nije pozlilo i dok se nisam navikao. I navukao. Od tada sam redovno visio u klonji za vreme malog odmora. Zamislite: klonja - vrh!