Bostonsko veslanjePrvi put sam u Bostonu, a da nije zima. Ranije kad sam dolazio ovamo, stalno je padao neki sneg, cak i u aprilu. Medjutim, ovoga puta u Novoj Engleskoj je leto. Temperatura je visa za 30 stepeni, a broj stanovnika Bostona nizi za pola miliona. Studenti su se razbezali, pa jos i sezona odmora. Sve u svemu: vruce, vlaznjikavo i praznjikavo.

"Cekajte me!"Junajtedov let iz Vasingtona za Boston naravno kasni, sto nije dobar znak. Prosli put kad sam leteo iz Denvera za Aspen, isto je kasnio, prvo pola sata, pa sat, pa dva, tri, cetiri, pa su ga na kraju otkazali, pa smo se celu noc vozili kolima do Aspena.

E sad je Junajted najavio da ce avion kasniti sat vremena, ali da let nece biti otkazan. Nista, sedimo i cekamo. Posle sat vremena, stvarno, stjuardesa se oglasava i najavljuje da krece ukrcavanje. Mi stanemo u red, ona pridje pultu, nesto kao kuca, mi cekamo, ona digne glavu i...

"Zdravo, kako si?"Christel Abi Fadel sam upoznao prosle godine u Bejrutu, tokom intifade: klinka, dvadeset godina, nije se secala gradjanskog rata koji je okoncan 1990. Danas sam kratko razgovarao sa njom i zamolio sam je da kaze nesto za citaoce B92Bloga. Mozete poslusati ili procitati (na srpskom, moj prevod) sta je rekla:

Trenutno sam u Jordanu, stigla sam ovde pre dva dana, presla sam Libansku granicu, prosla kroz Siriju, gde sam provela noc i nastavila za Jordan. Sad sam u Jordanu.

Nekad bilo...Kada sam bio u Libanu prosle godine, pricao sam sa mnogima - maronitima, sunitima, druzima, pravoslavcima, katolicima... ali ni sa kim iz Hezbolaha. Pricao sam i sa nekim siitima, ali su oni bili bliski Amalu, suparnickoj siitskoj paravojsci iz gradjanskog rata, a ne Hezbolahu.

Hezbolah je za mene, tokom citavog mog boravka, bio prava misterija. Oni nisu podrzali intifadu, ostali su verni Sirijcima, nigde ih nije bilo, ali su nekako svi moji sagovornici posebnu paznju obracali na Hezbolah. Svaki razgovor o mogucem raspletu zavrsavao se recima "...medjutim, nista od toga nece biti moguce ako Hezbolah..."

Libanci - BalkanciIma vise od godinu dana kako sam bio u Bejrutu. Sada kada gledam izraelske tenkove kako ulaze u Liban, ne mogu a da se ne prisetim svih divnih ljudi koje sam upoznao, a od kojih su neki danas mrtvi.

U Bejrut sam stigao uvece, naravno JAT-om koji leti za Dubaji. Bio sam jedini koji je napustio avion. Ostali (ukljucujuci i ekipu TV Pink) nastavlili su put - znas ono: Dubaji, ludilo, provod, sedam zvezdica. Hvala, drugi put.

Na aerodromu me je docekala drugarica Libanka (koja je inace radila kod Djindjica u vladi) i pravac kafana. U stvari kafic sa pet stolova i 50 ljudi. Tip koji je pustao muziku (Libanska varijanta mr. Beana sa bradom) je prisao da se upozna. Ovako je tekao nas razgovor:

Otpor ante portasSrbija je bljak brend, to svi misle osim nas. Sutra ce se gledaoci raznih televizija sirom sveta podsetiti sta je Srbija radila pre 11 godina u Srebrenici. Ali ne i gledaoci Arte televizije - oni ce sutra videti jednu drugu Srbiju, koja je postala uzor i nada Ukrajincima, Libancima i mnogim drugim narodima zaglavljenim u diktaturi.

11. jula u 20:40 na Arte televiziji bice prikazan dokumentarni film "Révolutions, mode d’emploi" (Revolucija, uputstvo za upotrebu) u okviru emisije "Les révolutions aux portes du Kremlin" (to valjda znaci Revolucija pred vratima Kremlja).

Poslednjih godina Srbija izvozi ratne zlocince i nenasilne revolucije. Ja sam za nenasilne revolucije.

JFK i JBTSvim stranim placenicima i domacim izdajnicima, snagama mraka, haosa i bezumlja, slugama Novog Svetskog Poretka zelim srecan 4. Jul - Dan Nezavisnosti, praznik koji smo i mi nekada slavili u znak secanja na dan kada je 1941. godine JBT nadahnut americkom revolucijom odlucio da pokrene ustanak protiv okupatora.

Tri dana kasnije, neki Spanac (nije Solana) odrza prigodan govor na vasaru u Beloj Crkvi, pa ustreli zandara koji ga pokusao da ga u tome spreci. Naravno zna se da je doticni Spanac na to nagovoren od strane Ernesta Hemingveja, agenta CIA, koga je upoznao na frontu u Andaluziji gde su ratovali protiv generala Franka, bliskog prijatelja generala Nedica.

By Justin Fox (http://money.cnn.com/blogs/brainstorm/)

Germany vs ArgentinaWhile most of the Brainstorm crowd is in the main tent discussing "Capitalism Under Fire," about 40 of us are sitting under another tent nearby watching "Germany under fire," as one of my neighbors just said. We are, however, still getting audio of Bob Nardelli talking about the difficulties of doing one's job while getting paid millions of dollars. Which is marginally better than the game commentary you get from ESPN. As the game progressed and went into extra time, the crowd watching grew to more than 100 - among them Senator John McCain - causing Brainstorm organizer David Kirkpatrick to briefly consider rejiggering the schedule.

Fortune BrainstormEvo me u Aspenu na konferenciji koju organizuje Fortune Magazine i Aspen Institut. Sad cu da vas davim sa onim sto se ovde prica (inace nisam jedini B92bloger ovde, pa vi vidite). Upravo sam se vratio sa jedne zanimljive sesije koja se zove "Is America becoming untied?" Dakle ne united, nego untied. Glavni govornik bio je Huan Enrikez, koji je napisao knjigu "Untied America" ili tako nesto. Glavna premisa je da je na starom kontinentu u poslednjih par decenija nastalo na desetine novih drzava, uvedene su nove autonomije, a mi (misli na Amere) mislimo da to nama ne moze da se desi.

Kemal je tataBila moja keva pre nekog vremena u Istanbulu i zezala se sa Turcima, sve u fazonu: "Gde bi nama kraj bio da nismo bili petsto godina pod vama." a jedan Turcin joj odgovori: "A gde bi tek nama kraj bio da se nismo petsto godina zamajavali po Srbiji." Shvatili ljudi, eto sta napravi Kemal od Turske!

Kemal je bio nacionalista, i kao nacionalista rasturio je Otomansko carstvo da bi napravio Tursku. Hodze je poslao u dzamije, umesto arabice uveo latinicu, naterao muskarce da briju brade i oblace se po evropski, a zene da skinu marame. To je nacionalizam, a ne ova nasa pateticna zalopojka. Eh, da je nama Kemal danas u Srbiji!

Nista od moje potrage za duhovitim politicarem. Sada spustam kriterijum - trazim srpskog Ataturka (u nasoj verziji Srbotatu). Ima li takvog? I treba li nam uopste?

Za koga da glasam?E vala, ne znam za vas, ali ja cu da apstiniram, mislim na izbore. Demokratski blok ce imati jos jedan glas manje i to jer nemaju duha. Nista mi nije tako tesko palo, ni tranzicija ni korupcija, ali sto su im fore glupe...

Cela nasa politicka scena pati od nedostatka smisla za humor. Prednjace radikali cija se duhovitost moze meriti "blesimetrom" (!?). Sledi Vlada Srbije, gde se istice kukavni Velja koji kad nesto provali "ljudi se smrznu". Premijer se kloni banalnosti, ali se drzi vrcavog Matije Beckovica koji svojim "neferendumom" nije uspeo da zasmeje ni svoje rodjeno selo.

Od predsednika slaba fajda, a u opoziciji mrka kapa, tek poneka fora, uglavnom slucajno. I corava koka ubode zrno.

FalafelNeki tip iz Izraela dosao u Beograd, otvorio mali restoran u Ruzveltovoj i sluzio falafel. Nije bilo skupo - 120 dinara. Mi smo isli prilicno redovno i bilo je prilicno ukusno. Pre neki dan odemo mi na falafel, kad tamo neki radnici. Mi pitamo: "Jel' se to renovira?", a oni kazu: "Ma jok, otisao je on u Izrael, a gazda je novi..."

Nema vise... U milionskom gradu nije imao dovoljno musterija. A secam se da su, dok je radio, ljudi ulazili, pitali sta je to, a onda razocarano izlazili kad bi im ovaj rekao da nema mesa.

Zamisli gde mi zivimo, kad se coveku vise isplati da se vrati tamo gde musterija moze da mu eksplodira!

Da li je ovo moralno?Bio ja jednom u nekom selu, pa svratio kod neke babe. Baba me pita "Hoces kafu?", ja kao necu, a ona kaze "Pa dobro ako neces, nije moralno." E sad, mene muci pitanje - da li je moralno odbiti kaficu? I sta se danas smatra moralnim?

Elem, meni je baba objasnila sta je moralno, pa cu ja to s vama podeliti kada se vratim sa Sistersa (ne idem ja zbog Sistersa, nego da vidim ekipu iz srednje skole), a vi do tad pokusajte da pogodite.

Skrenuli smo sa Titovog puta kod LozniceTokom vikenda sam bio u Bosni s jednim drugarom koji me je tokom puta kritikovao sto mi blog nije konzistentan: cas pisem o protestu u Belgiji, cas o kupolama u Parizu i tako to. E da bih pokazao koliko mogu da skrenem sa zacrtanog mi puta, postavljam fotku koju smo uslikali kod Loznice u petak, dok smo se vozili ka Bosni. Ugledamo mi kamion, stanemo, povadimo mobilne i krenemo da slikamo, a neki klinci koji su se vracali iz skole nas pitaju: "Zasto slikate? Hocete li da objavite?" Pa naravno da cemo da objavimo!

Horkeskart"Nazad u mrak
daju nam znak
nazad u kvar
za davnu stvar

Nazad u mulj
potopi zulj
nazad u boj
za narod svoj..."