Od garaže do Google.com - kako se prave nove velike kompanije? Kako od ideje i inovacije do velike kompanije? Kako su nastali Yahoo i Google? HP, Apple, Cisco? Microsoft i Oracle? Starbucks? Ovo su sve primeri kompanija koje su vredne milijarde dolara, a počeli su u garaži preduzetnika koji su ih zamislili. I zašto je ogromna većina iz Amerike, a samo mali broj iz Evrope?

Ja bih sad malo o podršci preduzetnicima. O biznis inkubatorima i startup kreditima koji treba da ih podrže. Da li se zaista biznis pokreće startup kreditima? I da li je vic u savetnicima, dvadeset-do-trideset-i-kusur-godišnjim, koji će da sprže kintu, višemilionsku, da svim preduzetnicima objasne kako se piše biznis plan po evropskim i svetskim i svemirski sveuniverzalnom principu i šablonu koji odlično radi za sve potrebe, i koji će da izgrade šupu u koju će ući ti preduzetnici, pa će da uvedu struju, vodu i internet, pa će onda da savetuju? Gde je vic? Osim ako nisam prevideo da je sve u stvari jedan veliki vic.

Postoje razni preduzetni ljudi i imaju razne preduzetne ideje. Zajedničko im je da imaju strast prema onome što rade. Zajedničko im je da sanjaju san i žele da ga ostvare. Zajedničko im je da svi hoće da upravljaju sopstvenom sudbinom i da im drugi ne određuju šta će da rade.

Svi imaju neko znanje i ideju i traže način da je ostvare. Svako društvo ih ima i predstvaljaju 5 do 10% populacije. Da li su svi preduzetnici isti i da li nam je dovoljna samo jedna imenica da ih sve označimo? Još važnije, ako se slažemo da su važni za društvo i da im stoga treba pomoći, kakva pomoć im treba?

Imao otac 4 sina i 40 kćeri. I majka ih je imala, al' to se kod nas tradicionalno ne navodi. Svako od ove dece imalo još desetoro dece. I svi su oni imali nerešeno stambeno pitanje. Šta da radi such otac u such situaciji?

Bio jednom jedan odličan bizmismen sa puno para kome se nije sviđalo da država ograničava sa kojim bizmisom i u kom procentu on, sav takav odličan, može da se bavi. Šta da radi jedan such bizmismen u such situaciji?

Kao što reče načelnik Poreske Uprave pre neki dan najavljujući najnoviji projekat uterivanja poreza, i Al Capone-u policija i sudovi nisu mogli nista, ali mu je glave došla poreska policija. Ili kao što reče Benjamin Franklin: “Nothing is certain but death and taxes”.

Poreska Uprava je krajem prošle sedmice najavila početak primene novodonesenog Pravlinika o unakrsnoj proceni imovine i dohotka. Značajnu pomoć u implementaciji procedura i IT sistema koji podržava ovaj projekat je pružio USAID.

Moram da priznam da me je ovo obradovalo. Počinjemo da ličimo na pravu državu...

Ministar Slobodan Lalović je najavio izmene Zakona o zapošljavanju koje bi omogućile da oko 150.000 radnika kojima nedostaje pet godina do penzije od države dobijaju mesečnu nadoknadu i uplaćene doprinose do sticanja prava na penziju. Po njemu efekti ove mere će biti pozitivni i neće mnogo koštati.

Ministar finansija Dinkić je kazao da se "duboko ne slaže sa logikom te ideje" . Ljudima treba pomoći da rade a ne terati ih u penziju.

Hajde da na brzinu izračunamo koliko ova mera neće mnogo koštati.

Pretpostavimo da ovi ljudi zarađuju prosečnu platu. Prosečna neto plata u Srbiji je 20.000 din ili €240. Na ovo porez na dohodak iznosi 4.100 din ili €48, a doprinosi za PIO i zdravstveno iznose dodatnih 10.500 din ili €124. Za 150,000 ljudi ovo iznosi:

1. za plate - €32 miliona mesečno ili €384 miliona godišnje

2. za porez na dohodak - €7.2 miliona mesečno ili €86 miliona godišnje

3. za PIO i zdravstveno - €18.6 miliona mesečno ili €224 miliona godišnje

Niko ne voli da plaća porez. Čak i oni koji razumeju čemu služi porez, razumeju i osećaju dobrobit poreza koji plaćaju drugi, ne vole sami da plaćaju porez. Čak i u uređenim državama, ljudi ne vole da plaćaju porez.

Od kako sam se vratio u Srbiju, slušam umne ljude kako objašnjavaju da su Srbi posebni, kako kod nas ljudi obožavaju da izbegavaju i zakone i poreze, iz čistog inata, sebičnosti, zato što smo takvi ... Ako još jednom čujem priču o «nek komšiji crkne krava...» nešto će da mi bude. Da li je baš tako? Nekako je neverovatno da kad ti isti «da ti crkne krava» ljudi odu u uređenu državu, velika većina poštuje zakone i plaća porez kao i svi drugi i ne razmišlja puno o tuđim kravama. Nekako se ova «karakterna» osobina izgubi.

Najveći problem srpske privrede je siva ekonomija. Siva ekonomija nije srpska karakterna osobina, ona je direktna posledica nerazumnog poreskog sistema. Ona je temelj kriminalizacije društva. Razne procene govore o 40% BDP-a, +- 10% van belih tokova.

Da li postoji neko racionalno objašnjenje za ovoliku sivu ekonomiju?  

Od Robin Hood-a do danas, ljudi ne plaćaju nerazumne poreze...

Radio-difuzna ustanova Vojvodine je u subotu 1. jula u Politici objavila konkurs za generalnog direktora RTV-a. Uslovi konkursa:

Za razliku od RTS-a ( pogledaj Korporativno upravljanje - a la RTS ) ovde izgleda ne može "istaknuti novinar, medijski stručnjak i menadžer koji se dokazao izuzetnim rezultatima rada u RTV kućama od nacionalnog značaja" umesto VSS. To je verovatno zato što je u javnom interesu da RTV ima lošije menadžere od RTS-a pa ih je stoga potrebno ograničiti u kadru koji mogu zaposliti. Enjoy.

U Srbiji ima preko 85.000 pravnih lica, preko 250.000 preduzetnika, oko 2.500.000 domaćinstava i preko 2.700.000 stanova prosečne veličine oko 65 m2. Ukupni prihodi od poreza na imovinu u Srbiji u 2005. godini su bili oko €0.2 milijarde ili oko 2.2% od ukupnih prihoda države. U istoj godini, zahvatanje iz plata je bilo €3.8 milijardi ili oko 41.5% ukupnih prihoda države.

Kako je moguće da su prihodi od poreza na imovinu toliko mali?

Od svih poreza koje nameće država u Srbiji, najviše novca se sakupi od raznih davanja na zarade zaposlenih: €3.8 milijardi godišnje. Ovo je ujedno i najveći trošak za preduzeća u Srbiji. Ovaj obračun važi za svih 2.000.000 zaposlenih u Srbiji. Sedam različitih davanja se obračunavaju na bruto zaradu.

1. 14% - porez na dohodak

2. 11% + 11% = 22% - doprinos za penziono osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca

3. 6.15% + 6.15% = 12.3% - doprinos za zdravstveno osiguranje na teret zaposlenog i na teret poslodavca

4. 0.75% + 0.75% = 1.5% - osiguranje za slučaj gubitka zaposlenja na teret zaposlenog i na teret poslodavca

5. Ukupno doprinosi = 17.9% + 17.9% = 35.8% - na teret zaposlenog i na teret poslodavca

Šta znači na teret zaposlenog i teret poslodavca?

Da bi mogli suvislo razgovarati o državi i njenom dobrom ili pak lošem trošenju našeg novca, ko nosi teret tranzicije, posledice po privredu i šta nam je činiti, bilo bi korisno poći od činjenica. Pošto imam nameru da pokušam isto, počeću sa činjenicama da se ne bi sveli na znate ono: ja tebe inflacijom, ti mene pozitivnom studijom izvodljivosti ...

Ukupna srpska ekonomija je prošle godine proizvela oko €20 milijardi nove vrednosti. Toliki nam je beli BDP – bruto društveni proizvod. U istoj godini država je potrošila oko €8.75 milijardi. Kad kažem država, mislim na sve tri grane vlasti (izvršna, sudska i zakonodavna), na svih 5 (i slovima pet) nivoa (SCG, republika Srbija, AP Vojvodina, okruzi, opštine) i sve državne agenicije, fondovi, školstvo, zdravstvo itd.

1. Državni aparat, zdravstvo, školstvo, sudstvo, policija, vojska - €3.4 milijarde – od toga €2 milijarde na plate za preko 400.000 zaposlenih

2. Penzije - €3 milijarde – preko 1.500.000 penzionera

3. Socijalna pomoć - €0.6 milijardi

4. Subvencije privredi - €0.4 milijarde

5. Krediti i kamate - €0.75 milijardi

Kako država "sakupi" ove pare?

Radio-difuzna ustanova Srbija je u subotu 10. juna u Politici objavila konkurs za generalnog direktora RTS-a. Uslovi konkursa:

Molim?

Zamenik ministra trgovine XXX je pre jedno mesec dana u emisiji na Studiju B rekao: nije postojanje monopola u nekoj grani privrede problem, problem je kad se taj monopol zloupotrebljava. I tek tako da ne bi slučajno pomislili da mu se to omaklo, ponovio je to u drugom dnevniku na RTS-u kad su ga pitali o trgovinskim maržama na ulje. ...