Četničkom vođi s ljubavlju, od naših para

I tako dobismo još jedan spomenik vođi četnika, osuđenom ratnom zločincu.

Gubitnici Drugog svetskog rata koriste trenutak izgubljenog kompasa u Srba, prave parastose i mitinge, slave i tuguju, podižu spomenike. Onome koji je Drugi svetski rat dobio i koga ceo svet priznaje, spomenike smo odavno porušili, mrzimo ga i stidimo ga se. Oni koji misle da to tako ne treba, ili su se odavno diskreditovali obožavanjem Slobe i podržavanjem jugoslovenskih ratova, ili mudro ćute, valjda nošeni onom pogubnom "pametniji popušta", ili pak misle da će izgubiti na političkoj popularnosti, pošto bi neko mogao da im prikači da su "komunjare".

Ima li i jedne zemlje koja se danas stidi svog antifašističkog nasleđa? Ima li i jedne zemlje koja 60 i kusur godina posle rata podiže spomenike dokazanim saradnicima okupatora? Dok se okolne republike drže svog učešća u partizanskom pokretu kao pijani plota, ponoseći se time što su bili na strani pobednika, Srbija bi da se u 21. veku nekako prebaci na stranu poraženih.

Ima li stranka ministra spoljnog ideju šta ovim radi ugledu Srbije? Za naše pare!?