Pun Mars nad Srbijom

Moji matori kupuju novine, dok sam se ja navikao da držim otvorene vesti u browseru i da s vremena na vreme čvrknem F5. Međutim, uvek iskoristim priliku da na obaveznom nedeljnom ručku kod njih prolistam novine, pa čak i one nekoliko dana stare – ne toliko da bih nadoknadio eventualno propušteno, već da prekratim vreme dok dete vitla sa babom i dedom po bašti, a gospođa uživa u kafici sa mojom sestrom. Ovog vikenda, do ruku mi je dopao „Blic“ od prošlog četvrtka u kome Rambo Amadeus u svojim „Megacarskim razmišljanjima“ pominje da će se Mars 27. avgusta toliko približiti Zemlji, da će biti vidljiv ni manje ni više nego kao pun Mesec.

Astrolozi će sigurno napraviti neku analogiju trenutnih zbivanja na Bliskom istoku sa približavanjem planete koja nosi ime boga rata, ali ja sam vazda više naginjao mnogo egzaktnijoj nauci čiji naziv potiče iz istog korena. Prošlo je dosta vremena otkako sam se ozbiljnije zamajavao astronomijom, no ostalo mi je u sećanju da se udaljenost do Meseca meri u stotinama hiljada kilometara, a do Marsa u milionima. Internet nije nešto što je lako naći u mom rodnom domu, ali palo mi je na pamet da moja majka, kao i svaki brižan roditelj, pedantno čuva sve moje sveske i knjige iz škole. Samim time i sveščicu sa astronomske sekcije – i eto je, još uvek u „Sport Bili“ omotaču, dva tuceta godina kasnije. Pisani ćirilični rukopis, za koji bi mi sada trebalo poprilično napora jer sam, kao i većina svoje generacije, promenio vremenom ručni font u štampanu latinicu. No, podaci su i dalje relevantni, Sunčev sistem je vrlo stabilan što se tiče promena koje se ne dešavaju u okvirima od par miliona godina.

Elem. Mars, prečnik 6.787 km, prosečna udaljenost od Sunca 228 miliona kilometara, što kada oduzmemo prosečnu udaljenost naše planete od matične zvezde (150 miliona km) iznosi 78 miliona kilometara. Naspram Meseca, prečnika 3.476 kilometara, koji je od nas udaljen 384.400 km. Jeste da je crvena planeta ravno 2 puta veća od našeg nebeskog saputnika, ali koja muka bi je naterala da prevali par desetina miliona kilometara ka nama da bi mogla da mu parira u pojavi? Uticaj Jupiterove gravitacije, piše u „Blicu“. Eh, taj matori šaljivdžija Jupiter, sva nebeska tela gravitacijom privlače, a on okrenuo ćurak naopako, ne ferma Njutna ni 5% i zapravo gura Mars od sebe. Mora da mu se nešto zamerio još od starog Rima.

Zemlja i Mars putuju oko Sunca po blago eliptičnim putanjama i zapravo postoje periodi kada su bliže i dalje jedan od drugog. Znamo koliko treba našoj planeti da obigra oko Sunca, dok je Mars tada tek na pola putanje – marsovska godina traje 687 zemaljskih dana. Bliža matičnoj zvezdi, Zemlja je kao trkač na atletskoj stazi koji se nalazi bliže terenu i stalno prestiže susednog takmičara u sporijoj traci – pored toga, sa svojih skoro 30 kilometara u sekundi i brža je od trkača u crvenom trikou koji ne prelazi 24 km/s. Kada se nalaze na suprotnim krajevima staze, tj. Sunca, ta udaljenost može da dosegne i 400 miliona kilometara, ali ako se potrefi da Zemlja prestiže Mars na mestu gde je njena putanja na elipsi najdalje od Sunca, a da je Mars pritom na svojoj putanji najbliže Suncu, udaljenost se smanjuje na tričavih 56 miliona kilometara.

Upravo to se desilo 27. avgusta. Lapsus tastaturis, zar nije trebalo da napišem u futuru? Nije greška, taj je datum, ali 2003 godine. Tada je, zapravo, Mars bio najbliže našoj planeti u pisanoj istoriji, ali za tu informaciju mi je već trebalo malo „guglanja“ po povratku kući. Događaj je sam po sebi bio zanimljiv kao fenomen, ali ne sa stanovišta posmatranja – njegova površina već je toliko ispitana i dostupna klasičnim teleskopima da nam ovo približavanje ne donosi ništa novo. Primera radi, 1971. godine udaljenost je iznosila 56,5 miliona kilometara, što je samo 1% dalje u odnosu na 2003 – razliku u veličini između te dve pojave ne bi mogli precizno utvrditi ni najsavremenijim teleskopima.

Pa otkud onda tolika frka? Zato što mail čija je žrtva bio i Rambo evo već četvrto leto kruži Internetom. I zato što će 27. avgusta ove godine Mars biti tačno sa druge strane Sunca što znači da: 1. nećemo moći uopšte da ga vidimo od sunčevog sjaja, 2. biće na jednoj od najudaljenijih pozicija u odnosu na nas, tj. tričavih 380 miliona kilometara. Ali bez brige. Hoaxi će nadživeti sve nas i jedne godine će se datum ponovo potrefiti, planete će se poravnati, neko će to gledati zahvaljujući mailu (ili odgovarajućem futurističkom ekvivalentu istog) i biće srećan.

Do tada ne očajavajte. Danas je 12. avgust. Ove godine. Gledajte večeras Perseide. Golim okom, naravno...

Fly me to the moon
And let me play among the stars
Let me see what spring is like
On Jupiter and Mars...