Hvala Blogu

Ima vise misli mada cesto osecam sve kao jednu jedinu misao, Tesko da je neponovljiva, ali je potrebno mnogo mnogo domisljanja, da bi se kao rech stvorila, kao potpuna, zavrsena, i neponovljiva, celina. Kao sublimat-spektar jednog dogadjaja, koji se moze pustiti kroz nas, tako da se nalazimo u filmu, koji je isto-trenutno i prikaz, i vizija, i scena i protok i dogadjaj ...u kojem se nalazimo, kao saucesnici, pre, nego korisnici. Takve reci, koje se medju sobom pozajmljuju, ozivljavaju kao samosvojna bica, nama su potrebne u Srbiji. Ne govornici. Insistiram!- Ne govornici. Vec samo takve reci.
Danas, u danashnjoj sadashnjosti, ovom vremenu izmeshanih nekoliko era, govornici takvih reci, se upropaste. Previse smo oboleli od samovaznosti, tako da joj ne mozemo naci ispunjivu svrhu. Svemu se suprostavljamo, i cekamo da nekog, podrzimo. Jer ono sto bi svako od nas mogao da uradi, u pomisli, propadne. Zasto?
Dosadili su mi ljudi koji prepametno izgledaju a neumoljivo demagoski, kanonizuju uzrecice i recice. Divim se ljudima koji imaju vremena da snagu troshe na nevoljenje ili mrznju, cak i prezir, prema ma kome. Diwim im se, Ivana, Dragane, Zvonko, Sergeje...Kako je lepo stati nad pretpostavkom, da je sve ovo neka zavera. To bi resilo sve, da je tako, ali nije. I otud, ova pakost oko nas, koja preti, koja ozbiljno preti da nas ne mimoidje dok se shiri prema Evropi i Aziji i Africi. Moja majka bi kazala da nas neko kazhnjava. Za vreme Tita smo dobili, svih nas osmoro,
u onoj nekadashnjoj SFRJ, najneuhvatljiviju mogucnost da bas svako od nas postigne istu mogucnost, da stvarno shvati, da je u stanju, da otkriva svet. Uopste ne bih ulazio u to, da li je to neko"namerno" smislio za sve nas osmoro, ali bih onda rekao da sam ja sve to lepo znao, dok se onaj brifing druga Milosevica rastezao u sve manjoj i manjoj, s f r j. A onda se u nekoj emisiji, pojavio meni predragi Zoran Djindjic. Preterujem svesno ali sto je dalje u proslosti dan njegovog izuzeca iz stvarnosti, to sam ja sve tuzniji i tuzniji spram ove divne zemlje oko mene.
Tog dana sam se probudio prerano za to doba godine i bio sam nervozan celu zoru. Probudio sam devojku i kazao joj da imam gadan gadan osecaj da se nesto jezivo desava negde u svetu. Ona po obicaju nije htela da tumaci, onako sanjiva, nego me je cutke ostavila da se nerviram. Sve programe sam prevrtio da VIDIM nesto sto bi me asociralo na osecaj koji me je razarao. Ali nista. Neki ljudi koji me ovlas poznaju, su bili zacudjeni kad su me videli na poslu, kako sam dosao sa svim novinama koje sam mogao kupiti na trafici te kako nakostresheno prelistavam po nekoliko odjednom. Bilo je oko 10 h.
Ali, opet nista.
Krecem se...Knezom ka Prosvetinoj knjizari od Albanije, i prilazim policajcu da ga pitam doslovce - Oprostite, da li se nesto dogodilo u gradu u zadnjih par sati? A on me pogleda zbunjeno, a ja mu dodam da sam vrlo uznemiren kao da ce zemljotres. ( Mozete zamisliti sta mi je rekao...uzmite, druzhe, bensedin...i uz osmeh...nastavio da patrolira. )
Izmedju 10 i 11h, sam na putu do SKC-a da pogledam neke diskove...i unezvereno zevam po ulicama, gledam prolaznike, pokusavajuci da spazim nekog slicnog meni, da zamalo poverujem da ce meni nesto da se dogodi, pa se tako osecam...Dolazim do prodavca tamo nekog, i kupujuci jedan CD, cujem na vestima na studiju B, sta vec...

Doziveo sam ubod u stomak, ( prilikom operacije ) ali taj "ubod" je bio jachi, toliko jachi, da ga osecam jache od te rane od operacije. Oci su mi iskolacile, i sva moja nakostreshena uznervoznost, se pretvorila u pomahnitalu Jarost, da sam bio u stanju da srawnim sve u radijusu od 200 km. Okrenem se ultra uzrujano ka prodavcu i pitam ga...Izvini, sta se to dogodilo...a podrhtava i desna potkolenica...da mi kaze da mi potvrdi ili me razuveri...da mi podje za rukom bar jednom da nisam dobro cuo izjedna!, a on mi odgovori polusarkasticno, vrlo ironicno i na neki nacin, zadovoljno( nemam tacnu rec jos ),: ...Ubili su Skota!

Nasilje kao nasilje, jednostavno ne podnosim. Prezirem ga u svakoj vrsti. Ne zato sto nije popularno biti nasilan nego zato sto je apsurdno poimati svest i zivot zajedno, kao vlasnike stanara nacije"Nasilnosti".. Nasilnost je samo jedna vrsta autizma, i trebalo bi je tako razumeti. Za sve te prodavce kod SKC-a bio sam skoro uveren da su reformisti, da su bar oni, koji imaju dodira sa tim PROIZVODIMA za onu promenu i onaj pravac kojim smo s Djindjicem mogli da bar dotaknemo usput, ako ne i ostvarimo za njegovih mandata. Naravno da sam vrlo nasilno, zafrljacio tek kupljeni cd o tle ulice, da je puklo samo tako!
U toj"zamrznutoj" situaciji dobro sam video svakoga. To su retka stanja, kad mozes da vidis swe, odjednom, svakog posebno. Da vidis kako treba, da vidis tachno i da znas sta hoces. Zato je nasilje u sebi, presnazhnog kvaliteta, ali mu je kvantitet uvek Naglo-Opadajuceg napona, tako da onaj koji se rasrdi, mora neizostavno da pokrene lavinu svojih "nedovrshenih secanja i osecanja istih" i potom nasrne na nekoga odnosno izazove sukob.
Ali ja nisam dotle stizao, niti me je takvo Raspianje Snage zanimalo. Niti me zanima.

Nisam , evo ispovedam se, zaista nisam mogao da izdrzhim da mu ne kazhem, da je sad video sta bi bilo da je on bio umesto cd-a u mojim rukama. Nisam opsovao, ali sam bio izrazhajan, kako vec jeste upisano u mojim genima. Niti smatram da bi trebalo da postoji sud koji bi kaznjavao ljude koji su se poneli kao on. Ne, ne mislim to. Mislim" Kako moze tako da kaze!? " To, mislim o vecini slicnih njemu koji trenutno defiluju politickom scenom, Srbije, - Kako Mogu Da Kazu Tolike stvari, a da ni sami nisu svesni sta izgovaraju.
Kako mogu da pomisle da je DOVOLJNO sto imaju uvek neku bednu trecinu tzv. podrske, u narodu i paradiraju s % iz emisije u emisiju, trudeci se da obezbede posao medijima, dok zabavljaju narod izmedju informativnih Ciklusa.
Ne bih radio ni za jednog od svih njih. Ni za opoziciju ni za poziciju, jer su toliko isti, da je istina emigrirala.
Bilo bi mi bolje? Ah koliko puta sam cuo ljude koji mi prebacuju kako ne mogu tako, kako mora od neceg da se zivi i sl. OK. Vi zivite, govorim im, kako zelite i trpite, doveka ako hocete, i mozete, odnosno morate, ali jedno je raditi da bi ziveo a sasvim drugo ziveti da bi radio.. Rad, je Dar, ponavljam ovu igru reci. I Tako se treba pothvatiti svega. Tako se podariti svima, svemu. Jachi, pomazhu Slabijima, a Slabiji su samo Osetljiviji na sto sta, iz raznih razloga. Necemo pomoci nikome ako budemo rakrinkavali uzroke te je neko slabiji. Od raskrinkavanja, nema nista. Samo novi problemi, novi razdori i nove "nestashice" energije.
Mnogi na oko "slabi" ljudi su vanredni talenti, vanredni primeri neustrashivosti. Jachina i Slabost bi trebali da se udruze, a ne da se nasilno istrebljuju putem raznih Shifriranih dijagnoza, i sve to samo da bi neko bio malo vise poznat od nekog drugog, jer kad si poznat, ha!, lakse ti se otvaraju vrata, ili brze dodjes do cega vec, odnosno ima i onih koji samo u svetlucanju svega toga dozive sve sto su hteli. Zar to nije ironija? Moramo sve to da promenimo, sto nas sputava kao drustveni organizam, da se druzimo, da se dogovaramo, da razgovaramo, da se razumemo, da se DOPUNJUJEMO, bez da se stalno i neprestano nemustim poima, da cemo biti nasamareni. Blog je dobar, naravno, ali treba ga unaprediti i zamoliti sve nas, da pocenmo da sricemo istinu u svemu sto pisemo kako bi istina dobila bar vizu za privremeni boravak u svojoj otadzbini, kad su je vec izbacili, pa onda i nije cudo sto se i mi sami osecamo kao da nismo ni postojali.

Gde su onda te reci o kojima sam govorio izmedju redova? Desava nam se sto sta ali takodje dosta toga je SHIT koji zapadne i do vesti. Ta paleta koju neprestano slusamo se krivi od crne hronike do samo takvih propusta u saobracaju, ovom i onom prelazu, tamo nekoj aferi...kao da se takmicimo ko ce vise da upropasti upropasteno po onoj formuli kad mozhe on, sto ne bih mogao ja! Jeli neko bar pokusao da predstavi znacenje kazne, krivice, vrednosti koje cekaju one koji cine nedela, zlocine, omaskom ili namerno, da se ljudi osveste kako se ponasaju prema ljudima! Zato sam preduboko razocaran sasvim besmislenim pokusajima da nas se obavesti putem medija, da eto, emitiramo impulse da egzistiramo. Parodija i nista vise. Katarza je potrebna, ne Srbiji..ALO! vec ljudima. Ljudi grade puteve da bi mogli da stignu gde treba, i kako treba, ali to onima koji to treba da urade ne predstavlja vaznost, dok se vozikaju sve samim ferarijima, mercedesima, kabrioletima i slicnim predstavama iz kojih bi rado mahali bas kao Tito ili Selasije, ali ko zna...mozda neko s prackom vreba sa platana u gradu.

I zato bih voleo da vidim razgovore koji rezultiraju projektima koji impliciraju preokrete. A Poezijom treba napuniti ruke i tako se rukovati, ubuduce. Da ne dodajem, kako se sve , ona zaboravljena drewno-diwna zaduzbina, moze takodje degustirati, samo nasmejanim ocima. Pa cemo verujem, svim svojim bicem, doziveti izgradnju Panteona, nasih predaka, eda i mi imamo opste prihvaceni BRAND, umesto bubanja napamet verzija apokalipse.

p.s. krace cu pisati kad pocnu projekti...

izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini, izvini......

Nema vise doors-a, nema ljubavne poezije, znam da nije bas kulturno... Sta da radim kad je jace od mene :-)

Covek je rodjen da izneveri svoju sudbinu...
Sve vise verujem u to!
Evo ja sam zeznuo stvar posle cetvrte poruke :-)

autogetosatroelitegeadanskoikvaziobazovanihsovinistaidokonihljudiijos ponesto mozda da psiholozi gledaju

Panta Rei?
Sta znaci...
Nema gugla i ostalih pomagala!

p.s. Mirko znam da ste "lutajuca enciklopedija" :-)
Dajte joj fore do zavrsetka vesti, a onda vi odgovorite... :-)

Ivane nemoj da si tuzan a ponajmanje da tu padas u neku depresiju. To ti je samo jos jedno iskustvo vise:)Imam iskustava na prodaju hihi. Normalno da ti se svidja Ivana, kao i vecini muskog sveta, ali lepe su i ostale devojke, pogotovo jedna stidljiva povucena u tvojoj blizini. Samo treba da je primetis i da uzivas a ne da se nerviras i samooptuzujes. Nisi veruj mi nista ti kriv vec je sve hormonske prirode a tu se nista ne moze. Ivanina reakcija je potpuno normalna, evo posvedocice ti jedna Bojana:)Privatni zivot je odvojen od medijskog ili sluzbenog i sl. Ni ja ne volim kada znam da me neki tip cima telefonom nocu samo zato sto je zaglavio u neke probleme ili da me neka devojka muva da bi joj sredio nesto. Sto rekao moj ex sef: Reci joj da se uda za tebe pa sve moze:))
Ivana ne se ljuti na dushu ravnicarsku Vojvodjansku. U Vojvodini je sve to emotivno, na zalost o tome govore i statistike. Umesto da ti ljutito nesto odgovori, izbaci sve iz sebe u centralnosrbijanskom stilu "M.U.P.M." i gotovo- Ivan, koji je ionako emotivac, sad misli "Uh sto sam to napisao, kako sam ispao glup" i jede se iznutra, za cim uopste nema potrebe. Lepo je posegnuti rukom prema zvezdama u nadi da ces ih dohvatiti ali su zvezde previse visoko a neke su samo bledi sjaj proslosti a inace odavno ne postoje (astronomija). Ponekad, ipak, snovi se ostvare ali je to redje nego dobitak na lotou. Kad bi dobio na lotou samo jednom vise nikad ne bih igrao jer bi znao da je taj jedan dobitak dovoljan za ceo zivot i da je oduvek bio samo meni namenjen, i to samo taj jedan dobitak. Ne volim nista sto nije moje(:Drugarici sam podigao 300 dinara sto je osvojila na pa idem da je obradujem:)
Inace i ophodjenje i odnos (izbegavam strane reci) prema okolini je prava umetnost. Ako znas kako treba i najveci svetski vladari ce te postovati i ceniti tvoje misljenje a kamoli neko kome treba lepa rec.

"voleo bih da gledam zvezde nocima.. u tvojim ocima"
A sad ako ne odem, javice mi da ne moram ni da idem:))

...hvala na podrsci. Drago mi je sto ne mislite da sam budala...

Nisu svi rodjeni za slatke radosti, neki su rodjeni za beskrajne noci...

...znao sam ja da je verovatnoca da ovo blog udvaranje upali mala...
Hvala na savetima Lilly
i hvala sto navijas za mene...

Sedeo sam sinoc u sobi, sa muzikom u mraku... Pustao Rundeka jedno trideset puta... U sirokom svjetu...

Kad jutro u dvoristu osvane sa mirisom dima i sivi su oblaci izmedju nas i visina...
U doba kad zima je odavno mahnula ljetu...
Znas li kako je mucno i tuzno u sirokom svjetu...

Kad gore u granama ostanu crna i zuta
i kad u hodniku osjetis miris kaputa...
U doba kad kise po poljima potope pletu...
Znas li kako je mucno i tuzno u sirokom svjetu...

provincijska himna...
mali grad, mali zivot, pokusas da pobegnes, napravis jednu gresku i... kraj.
Uh, ubijam sa ovim bedacima...Prezivecu ja nekako...Blogovacemo mi ponovo...
Tamo negde u maju... :-)