Kijavci ili tranzicioni gastarbeit (Truba)

Poccinjem sa citatom vesti B92 (uzgred, mrzi me da ukljuccujem YU karaktere):

Gucca je, znate, nastala malo ranije od tzv Egzita, na primer 1962. Ja sam rodjen 3 godine kasnije.

Otprilike 1967 su me po prvi put odneli u na sabor Guccu (tamo je deda radio pre "onog rata", otac je tamo zavrssio osnovnu sskolu, tamo su rodjeni stric i tetka). Propustio sam sabore 1979 (imao ssarlah), 1984 i 1985 (bio u vojsci), 1995 (bio negde - na primer u Banjoj Luci), 2004-2006 (nisam bio u zemlji). 

Prvo ccega se secham, a da je vezano za Sabor, jeste kad pucaju prangije na otvaranju takmiccenja, a svi orkestri zajedno sviraju "Sa Ovccare i Kablara" (za neupuchene - pesma je autohtona i mnogo je starija od druga Tita). 

Onda se secham jedne babe u narodnoj nossnji koja je obligatno, kad nastupa orkestar iz Jezzevice (ukrsstene recci Politike: "lepo selo u okolini Ccaccka, 8 slova vodoravno) izlazila iz publike da vodi kolo.

Pa se secham solunaca koji obuku paradno odelo i okacce ordenje i sede u prvom redu zajedno "sa istaknutim drusstveno-politicckim radnicima," uglavnom prvoborcima. Oni drugi prvoborci su takodje bili u publici, ali tih godina nekako ne u prvim redovima, nego malo pozadi.

I da znate, u Gucci se sviralo, i igralo i jelo i pilo i tri dana bili su i pijani i ludi. Ssto ja pamtim, do poccetka ratova nije bilo ni jedne jedine tucce, a u Gucci je postojalo, recimo, najvisse dve patrole milicije pod komandom nekog grmalja Dragana zvanog "roda".   

Kada je sve otisslo u tandariju i kada je izvrsseno "pinkovanje" Srbije,  "pinkovana" je i "truba." Drzzala se par godina ali je onda i to naposletku otisslo dovraga, pa su dossli sponzori i sponzorusse, kriminalci-patriote, ccetnici koji ccetuju jednom godissnje na Ravnoj Gori, ccetnici koji ccetuju po Srebrenici, ccetnici koji ccetuju u Hrtkovcima, pa su dossle majice Mladicha i Karadzzicha, pa ccicca Drazza, pa knjige Dimitrija Ljoticha, i prestolonaslednik i princeza i Djogo i Nogo, i svi vaskoliki Srblji, itd. I pocceli su da se bodu nozzevima...

Ja sam nastavio da idem, ali samo nedeljom, na takimiccenje jer visse nisam imao stomak za ono drugo.  

Sada je sabor to ssto jeste, i sto rekli drugovi komunisti "nema povratka na staro".

Medjutim, osim ssatri (Teofilo Panccichu) na tom saboru se i svira (to mu je valjda svrha) - pa neko svira "El condor pasa" (ovo vapije do neba), a neko izvorne narodne pesme i kola i ccocceke (to se sad valjda zove ethno). Pa gradjanstvo ima priliku da vidi i po neku izlozzbicu lokalnih naivaca, itd (ma koliko to bilo neposecheno ali ode poneko, ode...).  

Jeste, pije se i locce, i tamo sam jednom video ccoveka kako cetvoronosske ide ispod stola i nosi gajbu piva u zubima, i video sam "polovnjacce" kako igraju po stolovima, a gastarbajteri markama (eurima) kite trube... 

Ali izvint'e molim vas, joss uvek u Srbiji nemaju svi raccunare, ne vode blogove i ne slussaju one koji nastupaju na Exitu. Kada jednom nabave te istoimene raccunare, naucce engleski, naucce da peru zube i  da se tussiraju, da ccitaju Teofila Panccicha, onda che verovatno svi ichi na Exit i slussati Morisija... Da se pospem pepelom ja ne slussam nikog ko je ove godine svirao na Egzitu (Exitu) ali recimo veoma volim The Ukrainians i Billy Bragga.

Srbija jeste agrarno drusstvo, Srbija joss nije Beograd i Novi Sad i tako joss po neko urbano sredisste (kako je ovo diskutabilan termin) i tessko da che ikad biti. Nisam siguran da che je sekte poput ove kojoj pripadam, svojim blogovanjima promeniti (slazzem se sa onima koji tvrde da ovo ovde jeste vid grupne terapije).

Jeste, to je Srbija koja che da glasa za radikale i koju radikali kupuju jeftinim i razumljivim parolama.

To je takodje Srbija koja, recimo,  nema pojma ssta je EU i zassto je na primer dobro da budemo zemlja cclanica Partnerstva za mir, niti joj je ro iko rekao ili ako i jeste nije pokussao da objasni tako da ta Srbija to shvati.

To je takodje Srbija koja uglavnom zzivi za 15 'iljada meseccno i koja nije kupila knjigu 15 godina.

To je polupismena i krezuba Srbija kojoj je vrhunac zadovoljstva da jedno (podvlacim  j e d n o ) popodne i vecce u godini, automobilom starijim od 15 godina dodje u Guccu i uglavnom obilazi oko ssatri i poizdalje slussa trube i gleda vacharosse i kriminalce i njihove pratilje kako divljaju pod ssatrama.

Ostatak godine ta Srbija bije zzene i decu ili ubija muzzeve tupo-tvrdim predmetom na spavanju.

To je Srbija koja sedi u peccenjarama i "podrumima picha" i zzdere moccu (nema para za peccenje) i pije rakiju po diskontnoj ceni.

Ili, je to Srbija koja ostatak godine sve to gleda i trpi ccekajuchi kad che biti bolje, a ne sme sama da issta promeni.

To je takodje i Srbija za koju je vreme stalo, ona se neprestano prisecha ssta je bilo pre 20 godina i misli se da li che ikada ponovo biti onih kredita i letovanja u firminom odmaralisstu u Sutivanu na Braccu ili Beccichima.

Uzgred, na Egzitu niko nije bio pijan i lud? Na Egzitu se nije lokalo pivo i niko nije ispovrachao Petrovaradin nego su svi srali "ljubiccice, jorgovane i ostalo zzuto cveche?" Ili je njihovo pijanstvo ili intoksikacija lakim narkoticima "urbanije" jer tom prilikom nisu p'jani rikali  "... oj javore, javore ti si drvo najbolje," sta li?

Eto.