Suočavanje s budućnošću VII - glad

... možemo da zapomažemo do prekosutra, oni koji mogu nešto da promene imaju mnogo bolji uvid u situaciju od nas. Možda će oni rešiti da nešto preduzmu, možda neće. Ono što mi možemo da uradimo je da se pripremimo i da se prilagodimo, ali o tome ću posvetiti čitav post nešto kasnije.

slazem se sa ovim, ali takodje mislim da mase 'in numbers' imaju moc da uticu na globalno zagrevanje uvodeci promene u svoj nacin zivljenja. stvar je u tome sto, po mom misljenju, nije dovoljno da se napravi film a-la 'the inconvenient truth' i na kraju njega stavi link na web-site gde pod drugim linkom concerned citizens mogu da nauce da zamenjivanje sijalica i kontrolisane upotrebe klima uredjaja u kuci moze da smanji emisije CO2 za recimo 50%, vec je potrebna mnogo konsistentnija anti-CO2 propaganda koja prozima sve sfere zivota prosecnog zike.

reklame, billboards, filmovi, sitcoms with glaring pro recycling, anti traditional SUV driving messages, a takodje tax returns za one koji voze hybrid or better automobile, ili trose manje goriva, zatim firme koje omogucavaju da sve vise ljudi koji zive x milja od radnog mesta mogu da rade od kuce i jos mnogo toga.

tesko je ocekivati da ce prosecni amerikanac, kao i srbin for that matter, pristati da promeni svoj zivotni stil tek tako, ali sa ovakvim incentivama + i jos bolje radu na energy-efficient vozilima, household appliances etc. mislim da ima nade.

u medjuvremenu, ja odoh u sams club po non-perishable goods da ih metim pored mog survival kit-a.

... ljudi već menjaju životni stil, što zbog awareness, ali i zato što su primorani. Međutim za ozbiljno ublažavanje globalnog zagrevanja već je kasno. Naravno emisije ugljendioksida treba smanjiti da nam ne bi bilo još gore, ali tu može da bude efikasna jedino akcija koju pokrenu vlade najjačih zemalja.

kakve to veze ima sa porezima??? :)

Pa dobar deo problema i jeste "in numbers". 6-7 miljardi je previse za planetu. Da nas je manje i probem vode i hrane bi bio manje tezak. I to je nesto cime bi vlade nekih zemalja trebale ozbiljno da se pozabave. Kad krene da raste standard u Kini i Indiji, pa kad oni pocnu da prelaze sa bicikla na SUVs, greju se i hlade kao Ameri itd. sta cemo onda da radimo?

"Naravno emisije ugljendioksida treba smanjiti da nam ne bi bilo još gore, ali tu može da bude efikasna jedino akcija koju pokrenu vlade najjačih zemalja."

pa da. as good as acts of self-righteousness may feel (to some!), to sto ja recikliram 80% mog djubreta i ne vozim kola, sem u najkrajnjijoj (is this a word?) nuzdi, nema u okviru cilja za nezagadjenom planetom nikakvu primetnu svrhu. potrebno je da mnogo, mnogo veci broj ljudi radi isto, a da bi se na to odlucili, mora da se umesa neko na vlasti na razne nacine.

"Pa dobar deo problema i jeste 'in numbers'. 6-7 miljardi je previse za planetu. Da nas je manje i probem vode i hrane bi bio manje tezak."

those are, indeed, excessive numbers i moje misljenje takodje je da je najveci ekoloski problem planete overpopulation. moj 'in numbers' se however odnosi jednako i na pola ili trecinu stanovnistva planete koji svojim stilom zivota sto direktno, sto indirektno doprinose zagadjenju planete.

a ostali...

"I to je nesto cime bi vlade nekih zemalja trebale ozbiljno da se pozabave. Kad krene da raste standard u Kini i Indiji, pa kad oni pocnu da prelaze sa bicikla na SUVs, greju se i hlade kao Ameri itd. sta cemo onda da radimo?"

gledala sam (povrsno :() neki prenos na BBC-ju o tome, i lagala bih da kazem da nisam zabrinuta. bilo bi lepo da pre nego sto se sve ovo kroz sta je amerika prosla za prethodnih 50 godina ne ponovi u tim zemljama, vec one direktno predju na hi-efficiency, environment-friendly verzije svojih middle-class status gadgets. c'mon, japan, let's see some CO2 --> O2 convertibles out there!

"Ako se necega zaista plasim, to su globalni ekoloski problemi. Uzasavam se toga. Jos vise se plasim u kakvoj ce zivotnoj sredini moje dete odrastati i ziveti."

i ja imam te iste strahove.

... izveštaj RHMZ će biti urađen u toku ove godine. Čim stigne bacam ga na blog. Nego kad pomenu holesterol, moraćemo da proizvodimo proteine mnogo efikasnije nego do sada.

Negde oko 40% svetskog žita ide na ishranu stoke. Da bi se proizveo 1kg žive vage govedine potrebno je 7kg žita, za 1 kg žive vage svinjetine oko 4kg žita, za 1 kg živine oko 2 kg žita, a za ribu i manje od 2kg.

Dakle, svinjetina i govedina postaju nerentabilne u odnosu na ribu (mislim na rečnu ribu uzgajanu u ribnjacima) i živinu.

To ce reci da na 1kg govedine treba 7t vode (zito) i jos vode sa strane, sto govece popije preko svega toga :-((. Nego, posto je sve tako crno, daj da finisiramo... Koliko je tona vode potrebno za kg jecma, hocu reci piva, pa da se odmah samoubijem! ;-)

...ovo oko zivine, da li je uzeto u obzir koliko je potrebno vode za proizvodnju hormona koji se koriste u tovu zivine (i goveda for that matter)?

Desalination
A Cost-Effective and Environmentally Friendly Desalination Option

Da li je to prihvatljivo resenje?

Kako to da zemlja odjednom postaje ”čvrsto vezana”? Šta ju sprečava da sutra promeni snabdevača?

Osim toga, čini mi se da ne znaš dovoljno o modernim tehnikama u poljoprivredi. Ako nastaviš da seješ seme koji si dobio iz prošlogodišenjeg roda tokom vremena kvalitet ploda opada. Zato se nekada i radilo kalemljenje biljaka (unošenje novog genetskog materijala - primitivan genetski inženjering) a danas se to radi po laboratorijama kao npr. u našem institutu za kukuruz u Zemun Polju. Od kad postoji pomenuti institut njegovi stručnjaci preporučuju da se svake godine kupi novo seme kako bi se osigurao visok prinos. Ti možeš u ovome da vidiš mračnu zaveru skovanu sa ciljem ceđenja jadnih seljaka, ali mi se čini da je u pitanju jednostavno bolji metod izbora semenskog materijala.

Možeš da staviš u rezolucije i deklaracije kakvo hoćeš ljudsko pravo, ali na kraju krajeva neko to treba da plati. Da bi se proizvela čista i pijaća voda potreban je proces koji uključuje dosta visoke tehnologije, hemikalija i energije. To košta (i koštaće sve više, kako stvari stoje). Te troškove možeš da podmiriš tako što ćeš da oporezuješ svoje podanike pa im svima potom deliš vodu ”besplatno” (jer je to, jelte, njihovo pravo, ali mi se čini da je ovo najbolji metod za traćenje dragocenog resursa) ili možeš pošteno i otvoreno da im kažeš koliko to košta pa neka sami vide kako i koliko će da troše.

Osim toga, pravo na vodu jeste garantovano – niko te ne sprečava (u Srbiji ili Kolumbiji, svejedno) da uzmeš vodu iz lokalne reke i sam je prečišćavaš.

Bambi

ja nisam strucnjak za poljoprivredu. Moguce da sam bio malo neprecizan, pa mislim da ce ovo razjasnjenje pomoci oko genetski modifikovanog semena:

Kompanije patentiraju genetski modifikovano (GMO) seme i prodaju ga farmerima za setvu. Jednom kada kupe to seme, farmeri se obavezuju da potpisu ugovor u kome se precizira sta im nije dozvoljeno da rade sa njim, npr., cuvaju ili razmenjuju sa drugima. Ove kompanije, oslanjajuci se za zakonske klauzule, cesto tuze farmere koji cuvaju seme, umesto da ga ponovo otkupe sledece sezone. Glavni GMO proizvodi od 1996, do danas su kukuruz, soja, pamuk i kanola. Prema podacima Centra za Bezbednost Prehrambenih Proizvoda (Center for Food Safety) Monsanto korporacija obezbedjuje semensku tehnologiju za 90% GMO zetve. Vodi se zestok rat trenutno protiv individualnih proizvodjaca. Kompanije ce cak tuziti sudu farmere ciji je ne-GMO usev primio polen GMO biljki (pogledati izvestaj iz 2005 godine Centra pod naslovom "Monsanto vs. US. farmers").

Kako to konkretno u Iraku izgleda, moze da se vidi iz sledeceg:
As the Grain and Focus on the Global South (www.grain.org) reported in October 2004

"For generations, small farmers in Iraq operated in an essentially unregulated, informal seed supply system.This is now history. The CPA (Coalition Provisional Authority) has made it illegal for Iraqi farmers to re-use seeds harvested from new varieties registered under the law. Iraqis may continue to use and save from their traditional seed stocks or what's left of them after the years of war and drought, but that is not the agenda for reconstruction embedded in the ruling. The purpose of the law is to facilitate the establishment of a new seed market in Iraq, modified or not, which farmers would have to purchase afresh every single cropping season.Eliminating competition from farmers is a prerequisite for these companies (i.e. major international corporate seed traders such as Monsanto, Syngenta, Bayer and Dow Chemical).The new patent law also explicitly promotes the commercialization of genetically modified seeds in Iraq."

Sto se vode tice, napravio sam malu gresku. Nije u pitanju Kolumbija, vec Bolivija i nihov poznati "Water War" koje se dogodio 2000. godine kad je tadasnje rukovodstvo htelo da privatizuje proizvodnju i distribuciju vode i proda to pravo globalnim kompanijama.
Prvi je Urugvaj usao u istoriju svojim jedinstvenim referendumom krajem 2004. Preko dve trecine glasaca je odlucilo da se u Ustav unese clan 47. kojim je potvrdjeno da je "voda prirodni resurs neophodan za zivot". Takodje, da je "pristup pijacoj vodi i sanitaciji osnovno ljudsko pravo", i da javna sluzba "snabdevanja vodom za ljudsku upotrebu" je iskljucivo u nadleznosti drzavne kontrole" (cime se iskljucuje privatizacija ovog resursa).
Ovo je doneseno pod pritiskom stanovnistva, a u svetlu ranijih dogadjanja u Boliviji. Naime, kad je Bechtel preuzeo snabdevanje vodom grad Cochabamba, prvo su podigli cene za 200%, iako je smrtnost dece ispod 5 godina najcesce uzrokovana nedostatkom ciste pijace vode. U Limi, Peru, "sirotinja je bila promorana da placa $3 po kubnom metru vode". Kada su Svetska Banka i MMF sprovele reforme u Gani, "tri kofe vode su
kostale skoro pola minimalne zarade u toj zemlji".
U Cileanskoj centralnoj oblasti, 99.2% glasaca na referendumu je odbilo privatizaciju drzavne fabrike vode. O katastrofalnoj situaciji u Indiji necu ni da pisem - dovoljno jo tome pisala Arundathy Roy.
(Vlast je, uprkos tome, ipak kasnije sprovela privatizaciju).
Jasno je da je voda resurs oko koga pokusavaju da se strateski postave globalne kompanije. Ja nisam nigde upotrebio rec "zavera" (i ne znam zasto mi se to imputira) ali nisam siguran da se ovo stratesko manevrsianje vrsi samo iz humanitarnih razloga.

A da su te kompanije u stanju da izazovu vestacke nestasice i manipulisu "resursom koji je fundamentalan za ljudski zivot", dovoljno je da se setimo kompanije Enron i vestacki izazvanih nestasica struje u Kaliforniji pre nekoliko godina.

i ja mislim. ko se prilagodi, kao i do sad, preživljava. onako superiorno, bez obzira na IQ. ;)

mad max in vivo. nazdravlje.

... osmi post je još malo bedačenja, deveti malo o rešenjima da se oraspoložimo, deseti čista pozitiva, a onda ću da batalim suočavanje s budućnošću.

o realnim&mogucim resenjima ili mogucim&nerealnim? mnogo velika razlika...salu na stranu, sve ove informacije su xtra korisne, hvala ti na njima ali se ubedacim sasvim. jedva cekam X post '°-)

... kad se nisam ni natmurio. A i da sam se natmurio, bolje da kukam nad onim što će biti, nego nad onim što je bilo. Nego, nije meni cilj da bedačim, nego da vidimo šta će biti pa da se na vreme pripremimo. Da ne bi posle kukali.

Izmedju ostalih i ona da sama planeta ima svoje mehanizme da se odbrani. Nekako mi je lepse da mislim na taj nacin.
Nije da sam ZA ovo zagadjenje, zivim u Pancevu, ali cak i ta teorija staklene baste ima dosta protivnika...nazalost nisam sacuvao adresu, ali nasao sam to na nekom americkom univerzitetu. Valjda znaju sta govore:)

... da se odbrani, ali neće nam se svideti njeni mehanizmi ;)

prijavljen za razbacivanje porno-smeca po blogu. Tek da znas. A ja se nadam brzoj akciji urednistva bloga!

na to se po naredjenju nasi dragi m. uvek strecaju.
x
s

ne razumijem. je l´ moze polako? Tko se streca? Na tebe i Dejana S,? Zasto? Kakve to veze ima s ovim porn-spamom?

Moderatori se malo strecnu/skoce/brisu/jave/opomenu kada vide sonja k. pored dejana stankovica. To zbog velike ljubavi koju gajimo jedno prema drugom - Pa pomislih kad vide u naslovu mozda ce ponovo da se strecnu/skoce/brisu/jave/opomenu i sklone ovaj pornovodic.

Moja mama je uvijek rekla: "pametnom covjeku 100 rijeci dosta (da shvati)" ;-)

Ja sam javila i Ivanu M. Osjetljiva sam na porno sadrzaje, a na ovakvim mjestima jos i vise.

diste se bre!

(da dodam par uskličnika, zbog dramskog efekta) :)))

Imaš sa leve strane, u ovom kobasičastom meniju, u grupi "Feedback" - i prijavu nepristojnog komentara.

Ne moraš, kao u onom politički nekorektnom vicu, da pozoveš moderatore telefonom i da kažeš: Mujo, ajd' izađi na terasu, imam nešto da ti kažem ;)

Pozdrav,

Vučko

ma to ime je dosadno da citaju : )

a sta bi sa brojevima?

takodje pozdravi prekooceanski

Ovo izgleda kao bot. Sve mi se nešto čini da ćemo uskoro unositi Turingove brojeve kad upisujemo komentare, kao što je ubačeno na vestima, pre par meseci.

V.

koristim, nadam se ne i zloupotrebljavam, priliku da pitam za te brojeve? Koja im je svrha, sta se postize?

jel ti turingovi brojvi spadaju u opste obrazovanje 1-4 razreda osnovne? Ako da onda nista, ako ne kazi sta je to?
bro jutro!

Bio jedan jako fin i pametan gospodin po imenu Alan Turing, genije za matematiku i neko koga su nazvali "ocem računarstva".

Ubio se 1954. pod ne baš sasvim razjašnjenim okolnostima, pošto je bio osuđen uslovno (i uz hormonsku terapiju, to je tad bilo moderno) zato što je bio homoseksualac, a to pedesetih godina nije baš bilo smatrano popularnim.

Osim mnogo drugih fenomenalnih stvari kojima je doprineo razvoju računarstva (poput koncepta "Turingove mašine"), postavio je problem "kako u budućnosti razlikovati računar od ljudskog bića". Tu je bilo priče o humoru i tako koječemu, ali za sada računari padaju i na prostijim stvarima, poput prepoznavanja glasa ili slike, stvari koje ljudi rade sa lakoćom.

Turingovi brojevi je Turingov test gde se na nekoj neregularnoj pozadini (nepravilna mreža, neregularne crte, razne boje) napiše određena poruka, obično 4-5 brojeva ili brojeva/slova, pod raznim uglovima i u raznim veličinama. To čovek čita bez problema, a računar malko teže.

Na web stranicu se postavi da izgeneriše jednu takvu sliku od zadatog slučajnog broja i kaže onome koji popunjava masku na web da u jedno polje prepiše taj broj. Kada broj stigne, aplikacija ga uporedi, i ako je isti, dobre su šanse da nije u pitanju bot (program koji simulira čoveka, od reči "robot"), nego prava osoba.

Razlog za prepoznavanje botova na ovakvim sajtovima je što su oni prilično efikasni - meni je za ovu poruku trebalo jedno 5-10 minuta, a bot može da upuca 10 poruka u sekundi :)

Pozdrav,

Vučko

ne samo da sam nesto vazno naucila, nego me zainteresirao taj gospodin tragicne sudbine i njegov rad. Pogledati cu u netu kad uhvatim vremena.

Srdacan pozdrav s ove strane Velike Vode!

zar mi nismo preko male vode (Lamanša alias Engleskog kanala)? Beše Nemačka?

To je Sonja preko bela sveta, mi smo takoreći odma' iza ćoška, sat i po... avionom :)

Ono gore je link na Vikipediju, tamo ima dovoljno za početak.

Pozdrav,

Vučko

i rekoh. Malu, usku, nisam brojala.

Vec sam pogledala u Wiki, preletila pogledom i otvorila neke reference za kasnije citanje u miru, jer me zanima.

Jos jednom glede Male/Uske Vode: mene svaki put fascinira i iritira ta percepcija Engleza kada govore o Evropi. Evropa je za njih Kontinent i sebe tu u svakodnevnom govoru ne ubrajaju. Otprilike: "mi i Evropa". Irci se mnogo cesce ubrajaju u Evropu, po mom zapazanju.