Uncanny valley and Phase Locked Loops

Interesantan je oblik krive, pogotovo za ove "pokretne" replike.

Ova strmost i uska, privremena promena me podseca na iznenadan ulazak na novi teren, neku novu divljinu, pa zatim neki "emergence" iz te divljine.

A taj emergence je fascinantan u svakom pogledu, već zamisljam kako će moj lik zameniti par James Bondova i Marlon Brandoa u nekim budućim montažama :)

mi je to što se ovaj uncanny valley pojavljuje otprilike na 75-80% sličnosti sa realnim likom. Zašto baš tu? Zašto ne na 60 ili 90%? I kako i zašto u ljudskoj svesti ipak dolazi "prihvatanja" kreiranog lika nakon izlaska iz ove "zone nelagode" tj. sa dostizanjem otprilike 90% sličnosti.

Univerzalnost je širi pojam koji, po meni, uključuje i solidnu dozu izomorfnosti, pa meni tako u ovoj "wild frontier" univerzalnosti uključuje i fundamenatlni pomeraj sa redukcionizma na kolektivno, emerging, evolutivno. Tako je i meni SL bolest, ali tranzijentna, i ako je ne bismo preboleli na SL način preboleli bismo je na neki drugi način.

Teško je za masivni, kolektivni fenomen, kao što je SL, koji ima potencijal da preraste u univerzalnost, reći da je bilo šta više od tranzijentne bolesti. Tako bismo narušili supersimetriju u prirodi. Gde bi onda bilo ono zdravo?

ovaj fenomen prevazilazi mozda obimom zustrost i borbenu spremu prozimanja i shvatanja svetA chak i bivsheg, dovitljivog i gigantskog, kruzoka chuvene frankfurtske shkole.

postavlja se pitanje da li je u okviru jednog, u osnovi, pogreshnog i shtetnog nachina zivota, moguce voditi i jedan zdrav i dobru naklonjen zivot - sopstvenom i opshtem, razume se.

govorimo o svetu koji svoje zivotne osnove unishtava i potkopava,- o svetu koji se mozze promeniti iskljuchivo ako se chovekova psiha i duh (kao suma njegovog iskustva) u njemu promene.

a da li je to moguce pukim izmeshtanjem, preko tih "wild frontier" (koje bih ja pre nazvao fantomskim), u jedan svet kojem je pristup radikalno olakshan-
prednost vidim u poboljshanju kvaliteta i kvantiteta samopouzdanja; ali na zalost i u chinjenju besmislica i greha - molim da me se ovde (ne) razume (pogreshno) kada govorim o "grehu" (dakle ne u ortodoxno - hriscanskoj shifri/terminolgiji).
opasnost je takodje sadrzana u prethodnoj rechenici.

Fizičar R.B.Laughlin ovu fronitier i u teorijskoj fizici i naglašava univerzalnost. Meni je to intuitivno.

On navodi prirodnu svest amerikanaca o ovoj frontier kao njihovu komparativnu prednost. Ja se plašim da je u pravu, iako mu to ne treba odobriti bez borbe.

Ako je tako, zauzimanje čvrstog a priori stava o emerging fenomenima je izusetno težak i provokativan posao.

Wild Frontier je inherento nezdrava po, često, mnogim osnovama koje su različite od slučaja do slučaja, i to je "prirodan" rezultat nedostatka znanja.

Ali, po mom mišljenju, naša radoznalost, i potreba za nekim nerafiniranim srljanjem i kopanjem iza takvih barijera je nasa evolutivna prednost, bogatstvo. Mora tako, po mom mišljenju, posto je inflatorni i self-replicating potencijal indukcije i logike uopšte vrlo ograničen i norma je da nam ne omogućava transcedenciju kad su granice znanja i sposobnosti u pitanju.

Što se tiče SL bolesti ja mislim da nisu svi podjednako zaraženi, a snaga tih klica je više u činjenici da smo mi rođeni pre nego što se fenomen pojavio. Ja znam da su moja deca samopouzdanija kad je ovako neki fenomen u pitanju - meni je on fenomen i čudo njima nije, i mislim da je to, da opet upotrebim reč, inherentna prednost dece, da sa više lakoće gledaju kroz maglu gluposti.

Moja starija ćerka nema još 20 godina, zna više o filmu od mene i ne pada joj na pamet da odlgeda glup film, npr, ili gubi vreme na one outright gluposti. A ja za čas protraćim dan !!!

Ja mislim da kao što mi, pored svih naših hormona, ne trčimo da zarađujemo novac kao plaćene ubice po raznim ratištima, ma kako još uvek neartikulisanom mladom čoveku fight i brzo potezanje pištolja bili atraktivni u, npr, filmovima, tako ni naša deca neće trčati da gube vreme na internet gluposti, i ove prve boljke će da izumru sa nama.

Svaki put kad decu naučim nekoj novoj street-wise-kati nekoliko dana posle toga idem po kući stisnutih zuba.

"Svaki put kad decu naučim nekoj novoj street-wise-kati nekoliko dana posle toga idem po kući stisnutih zuba."

Ahahahahahahah.... vrlo domishljato.

slazem se i ja sa tobom da je SL dechja boles',(r)evolutivna.
ali kako mozesh znati da zivot oko 2100. nece biti vojevan iskljuchivo na poprishtu SL-a? recimo zato shto se anyway nece izlaziti napolje bez preke potrebe- zbog klimatskih poremecaja, neke stvarne boleshtine etc.
u tom sluchaju trebalo bi pevati pohvale mogucnosti "drugog zivota".

PS
izvesni konzervativni filmski kritichari su Kubricku zamerali to shto je HAL 9000 (iz Odiseje) humaniji i od samih uporednih ljudi.
moram da idem.
nastavak sledi u sledecoj epizodi.

Ali, ako nam planeta ostane lepa i zelena SL, bar u sadašnjoj formi, će biti tranzijentni organizacioni fenomen, po mom mišeljenju. Tranzijentni kao deo ciklusa.

U nekom ipak kraćem vremenskom periodu, recimo ispod nekoliko decenija, gde je evolutivna komponenta strukturalne dinamike u kompleksnom sistemu relativno zanemarljiva, tako neki sistem osciluje. Osciluje kao rezultat energije u sistemu i povratnih sprega sa faznim kašnjenjima, i zakona mehanike, npr inercije kao prominentne karakteristike u ovom slučaju.

Npr, SL je sada popularan. Neki odu tamo prvi, pa se hvale kako je to dobro. Pa krenu i drugi, neki sporije kapiraju, ili ih ne interesuje, pa probaju još kasnije. U jednom trenutku se postigne kritična masa, ceo socijalni sistem ide velikom brzinom i ubrzava u tu stranu. I taj sistem ima inerciju, mi smo je svesni i neki snapshot na takvu socijalnu situaciju nam ukazuje na fenomen koji, možda, nema kraja na vidiku.

Ali, kao što previše svega dobrog u životu ume da postane pomalo bljutavo, tako posle nekog vremena neki ljudi se zasite, a padne im na pamet da bi lepo bilo videti u živo neke od tih silnih ljudi koje su površno upoznali preko weba. I počnu tako neki da menjaju životni stil, oni su uzor, drugi ih posmatraju, počnu i oni i socijalni sistem-tranzicija počne da usporava, iz ove SL fenomenološke perspektive. Usporavanje se ubrzava, trend pređe kritičnu masu, kretanje u tu stanu se zaustavi i promeni smer.

I tako sistemi osciluju. U širem vremenskom intervalu i kvalitet se menja, struktura (uža perspektiva, pošto je i kvantitet neodvojiv od kvaliteta ili strukture). Dolaze nove tehnologije, novi interesi, socijalni modeli evoluiraju, i priroda tih socijalnih talasa se menja.

Ovo su ciklusi se većom periodom (u ekonomiji, npr, tipično nekoliko godina, 5-10) i povrh njih imamo gomilu raznih dugih kraćih i plićih poremećaja (beli šum ili šum obojen bilo kakvim drugim statističkim obrascima).

I to nam je život.

Zavisi koliko su roboti pokvareni :) Malo je najčešće ok, često poželjno. Savršenstvo ume da bude sterilno, slepi put.