Čujte Srbi

Arcibald Rajs se u Srbiji izvlaci kao zec iz sesira: kada se oceni da je za to povoljan momenat (Da se samo ogradim: ovo sto cu reci ne odnosi se nikako na domacicu bloga.)prica se o njemu, stampa se, slika se kuca gde je ziveo itd., itd... U tom svetlu - ne mogu nikako da se odbranim od toga - citam i ovu diskusiju.
Imamo li mi koji smo u inostranstvu pravo da kritikujemo i, inace, iznosimo svoje misljenje o svemu sto se dogadja u otadzbini-domovini nam Srbiji?
To je pitanje koje me dobrano muci. Ipak je mnogo vise razloga da mislim da imamo pravo, a sto Srbija sve cini (mislim na one koji - ipak - odlucuju o sudbinama miliona) da mi imamo dileme, to je sasvim druga stvar.
SLICICA PRVA
Radio sam u Bosni dugo godina. Kada je zaratilo, najure me (dobrovoljno nikad ne bih otisao) i gde cu drugo nego kod familije u Srbiju. Javio sam se na neke konkurse za posao i svuda su mi rekli (usmeno, ne i papirom) da je stav da se izbeglice ne zaposljavaju. Nije pomoglo ni to sto sam imao sveze (vazece) srpsko drzavljanstvo. I... posalju me u Baranju da vojujem. 4 god. vojevanja, deca vec poodrastala... nikakve perspektive i
ZAPALIMO OVAMO: u Srbiji sam izbeglica (a rodjen tamo, odrastao, skolu zavrsio...)
SLICICA DRUGA
Kad sam nakon nekoliko godina boravka ovde (Kvebek), nazvao Ambasadu SCG u Otavi (posle famoznog 5. oktobra) da se raspitam sta mi je sve od papira potrebno za SCG pasos, morao sam prvo da odslusam tiradu da mi je isplativije (ili tako nekako) da uzmem kanadsko drzavljanstvo, da SCG pasos "nije na ceni" itd. Pokusao sam da se nasalim da sam uobrazio da sam E. M. Remark, a odgovoreno mi je da se ostavim ideala i da gledam od cega se zivi. Odgovore na pitanja zbog kojih sam i zvao dobio sam tek kad sam taj Glas pitao koja ga drzava placa i cije interese treba da zastupa.
Inace, kan. drzavljanstvo jos nemam (niti sam ga trazio, niti imam namere), a zbog toga sam najzesce ovde (a i u Srbiji) bio napadan od onih kojima je srBsko pitanje i srBski patriotizam "profesija".
Slicno sam se proveo i kad sam podneo zahtev za clanstvo u jedno od udruzenja novinara u Srbiji (iako sam clan i ovdasnjeg). Ubedjivanja su bila kao ona sa Ambasadom (ovaj put el. postom), ali sam ostao bandoglav i postao clan srpskih novinara. Nemam nikakve KORISTI (po njima je to najbitnije), ali...
SLICICA TRECA (intelektualci i "intelektualci")
Pre dve-tri godine povedem (bas prepotentno zvuci :0!) neke pisce (frankofone) odavde u Srbiju na jednu knj. manifestaciju. Zvanicno smo odlicno primljeni (srBsko gostoprimstvo), ali...
Na toj manifestaciji je SAMO (slovom i brojem) Grozdana Olujic prisla i razgovarala sa tim piscima. Ostali su nas - najblaze receno - ignorisali. Cak su pravili i neumesne viceve na moj racun (Za njih sam bio Francuz. Eto, govorim francuski). Jedan moj drugar-pisac iz tzv. Republike Srpske i kojeg znam tridesetak godina, insistirao je da prevodim njegove "ocene" o svetskoj zaveri protiv Srba i sl. O literaturi, idejama za saradnju i tako tome ni reci.
Na pitanja ovih mojih drugara Kvebecana zbog cega niko nece sa nama da se druzi nisam imao PRAVI odgovor. Sveo sam ga na to da su ipak manje uobrazeni "nego vi Kvebecani". A sreli smo se na toj manifestaciji bas sa Imenima (namerno vel. slovo) srpske literature.
Prema tome, dragi Petre, nije bas da mi "rasuti po svetu" SAMO CEKAMO da se stanje popravi. Cine drugi mnogo vise i sa vise elana (Ja sam ovde izneo samo svoja iskustva), pa znaju na sta sve nailaze i kakva podmetanja u i iz otadzbine-domovine nam Srbije. A mnogo su poznatiji i mnogo su zaduzili Srbiju. Ja sam sitan, pa nekako se sve moze odbiti i na birokratiju koja mastiljari uvek.
Kako u Srbiji, tako i u Kvebeku. Uostalom.

da, jako mi je poznat taj efekat 'bezanja nasih velicina' pred gostima iz inostranstva. Ali, tu ocito nesto nije u redu, mozda te velicine i nisu tako velike kako vole da se predstavljaju, pa beze pred 'konkurencijom'? U svakom slucaju, i meni je to smesno, a verovatno se to desava zato sto su ti ljudi izolovani u Srbiji, nigde ne putuju, nisu povezani sa inostranstvom, pa ne umeju da se ponasaju u takvim prilikama... Mislim, izigravati lokalnog Boga, cemu to, zar nije mnogo zabavnije popricati sa gostima, mozda se nesto novo i nauci, pffff...

Uostalom, ima ona lepa legenda o vrapcu koji lezi na ledjima i svojim nozicama pokusava da zadrzi nebo da ne padne na zemlju. I onda ga neko upita, pa zar ti mislis da tako mali i sicusan mozes to da sprecis? A vrabac odgovori: Ne, ali neka svako uradi ono sto moze!

"Hocu ovde da kritikujem nasu inteligenciju rasutu po svetu, koja ne vidi povratak u Srbiju sve dok se stvari ne srede (a to se nece desiti nikad). Naravno, to je stvar izbora, i to ne osporavam. Ali, u tom slucaju, zar ne mislite da time gubite i pravo na kritikovanje srpskog drustva?"

sta da radi srpska inteligencija rasuta po svetu, koja umesto kapitala poseduje znanje i iskustvo steknuto akademskim radom? na koji nacin da se vrate u zemlju u kojoj ne postoje uslovi za savremeni naucni rad? naucno istrazivanje nije profitabilna disciplina i zbog toga finansijski zavisi iskljucivo od drzave. mislim da ti kritika nije na mestu jer bi mnogi emigranti zeleli da se vrate bez obaveze da se bave politikom kao Boza Djelic.

pozdrav

Dobro poznajem drage ljude koji su se vratili i drage ljude koji se nisu vratili u Srbiju.

Postoji ona stara dobra bajka "Tamni vilajet" i apsolutno je primenjiva.

Oni koji su se vratili usli su u nase svakodnevne sitno/krupne borbe, kao pali s' marsa. Oni su sokirani, oni nam drze predavanje kako "toga tamo nema" ili "tamo je to super sredjeno" i sl. Nas ovde to nervira - nije nam dosta nase muke sto "toga ovde ima" i sto "ovde nije super" i sad ce nam oni popovati kad nista od "ovog ovde" nisu osetili na svojoj kozi". Mi njih nerviramo jer mi njihove borbe nismo osetili na svojoj kozi, pa ih minorizujemo. Sve je to prirodno. Prodje neko vreme i stvari legnu na svoje (nikad u potpunosti).

Oni koji su ostali, zovu i nas da dodjemo. Smatraju nas ludima, ili u fazonu "ko vam je kriv - sto ne odete". I to nas nervira - jer mi ne razmisljamo tako da cemo sve licne probleme resiti time sto cemo otici. Branimo se od odlaska na razne nacine "ovo je moje", "pa sta bi bilo kad bismo svi otisli", "ma ja imam svoju zemlju i ne dam je budalama", "e sad necu iz inata". Na one nase preko gledamo kao "ajd' vazno je da su oni zadovoljni, da su se snasli, da im je dobro", samo da nam ne sole pamet.

Pre nego sto su bombe pocele da padaju po Beogradu, a pogotovo TADA, bila sam spremna da se iselim bilo gde, ALI BILO GDE.
Kad je to proslo, rekla sam - e sad necu nigde i tacka. OVDE cu da stvorim sve sto kazu da je nemoguce, znala sam da ce biti tesko - i to sam tako i prihvatila - bez kajanja. Ne dozivljavam sebe kao "patriotskog heroja" vec samo kao "kariku koja ne nedostaje"

Snezana, ja se divim takvim stavovima!

kopala sam rukama i nogama da odem iz zemlje i odlazila, sve nesto na kratko. i vracala se, na duze. te pauze su mi bile jos gore, plitko rezanje na zivo, a onda malo skok na oporavak i ozon u inostranstvo....tako sam bila na on i off sve do leta 2001.

A ONDA SE DESIO EXIT!!! moj potpuno privatni, potpuno predimenzionirani dozivljaj & znacaj tog prvog pravog IZLAZA. kako je bilo dobro biti PRVI u mnogo cemu lepom. kako smo djuskali na travi do iznemoglosti. kako roni size nije jednostavno hteo da ide kuci!!! kako je spoljni zivot stao, a jedini pravi postao onaj medju zidinama Djave....

taj zanos je bio bas jak. i duuuugo me drzao. i bila sam ponosna na sebe i zadovoljna svojom odlukom da necu da idem!

onda se izdesavalo malo ovih nasih domacih sranja. reko bi neko - pa sta je to naspram svega sto smo preturili....

ali evo, ja se ozbiljno i posveceno spremam za odlazak iz zemlje...i tuzna sam zbog toga. nekako se gubitnicki osecam. necu vise da se borim. idem iz ocaja a ne iz srece. zato se divim tebi sto tako razmisljas i sto si uspela da tako zivis!

cuh juce sjajan savet - treba birati koje bitke u zivotu zelimo da dobijemo!

Ovo je apsolutno tacno i jedino ispravno kad se donosi bilo koja odluka - a posebno ta tvoja. Zao mi je sto odlazis iz ocaja, jer to ti smanjuje sansu da tamo budes srecna.

Ja bih licno volela da niko ne ode. No, to je u suprotnosti sa onim gore sjajnima savetom koji si dobila.

Ako svesno prihvatis da odlazis jer se tvoja bitka ne odigrava na ovim prostorima, mozes cudo da ucinis od svog zivota.

Zato, eto, mali savet, ako ides - nemoj iz ocaja, idi za svojim snom.

Zelim ti puno srece :)

bas...mi znaci :)

protiv zakljucka teksta koji je bio u stilu: posto se stanje nije popravilo, niti ide na bolje -- nema razloga za povratak.
To bi trebalo da se zameni sa: posto trenutno ne mogu nista da uradim da se stanje popravi, ne vracam se, ali stojim u pripravnosti i pratim desavanja...

(Inace, nasi ljudi rasuti na svetskim univerzitetima mogu da kljucno doprinesu povezivanju naseg obrazovnog sistema sa svetom, ali to je velika tema koju ne bih ovde otvarao... Tako da sam povratak nije cak ni toliko bitan, ali kao da niko nema volju ni u zemlji ni van nje da te potencijale koristi. Na primer, koliko nasih istrazivaca na svetskim univerzitetima, kada dodju u Srbiju za vreme praznika, ode na svoje maticne fakultete i odrzi predavanje iz oblasti kojom se bave? To je samo jedan banalan primer...)

zainteresovani da daju tim ljudima da nesto urade, a koliko ce ti kvazi-naucnici se bojati da ovi slucajno ne ugroze njihove polozaje?

da to bude neka saradnja. Za pocetak samo predavanje negde oko nove godine, kada ti ljudi dodju u Srbiju. To barem nikoga ne ugrozava, dakle bez ikakvih pretenzija. Tema predavanja moze da bude ono cime se ti ljudi bave u svetu, ili, recimo, informacije za studente kako aplicirati i koje su mogucnosti za poslediplomske studije. Jako je vazno da nasi studenti cuju strane predavace, i da iz prve ruke saznaju kako to sve izgleda 'napolju'. To barem nikog direktno ne ugrozava.
Sem toga, cela stvar je potpuno besplatna, ja verujem da bi se 80% nasih ljudi odazvalo pozivu da jedno popodne u toku svog godisnjeg odmora u BGu provedu sa studentima i profesorima na maticnom fakultetu...

ali nisam sigurna kakva bi bila vrednost toga za srbijansku ekonomiju.

to ne bi bila direktna vrednost za ekonomiju, ali bi bila vrednost u tome da se nasi studenti nauce da ne treba da se plase inostranstva i predavanja na engleskom npr... Takodje, da pokupe nesto od prakticnog nacina razmisljanja sa zapada itd. U tom smislu bi to bilo vazno, da se prekine izolacija, tj. da se ne desi da nasi fakulteti izolovani od sveta prave 'strucnjake' koji ce takodje biti izolovani (i kao takvi, biti skloni teorijama zavere, vulgar-nacionalizmu, tezama o nebeskom narodu i slicnim budalastinama...)

ne bi plasili zapada , moraju profesori prestati imati strah od istog.Cast izuzecima koji su sklonjeni u stranu, mahom, na nasim fakultetima caruju karijeristi. Poznajem vise slucajeva gde su veliki strucnjaci odbaceni zbog straha da ce im njihovo znanje pomrsiti racune.Covek koji je sa Harvarda zbog zene koja se vratila posle petooktobarskih promena da radi za jednog ministra iz Djindjiceve vlade, mislio da ce moci preci na nas medicinski fakultet i doneti mu svoja istrazivanja vredna preko 100.000 dolara, nije bio dovoljno dobar za nas medicinski fakultet. Istina je da se bavio vestackom oplodnjom koja je kod nas vrlo unosan, mahom sarlatanski obavljan, posao i da je svima smetao.Da napomenem da je on docent na Harvardu a nema mnogo godina, tako da je zavist bila enormna. Nismo mi jos uvek za zapad. Posledice izolovanosti i carstva gluposti su enormne.

...kako da se ne plaše, ne samo studenti nego i ukupan populos, kad po ceo dan mediji vode rat protiv Zapada. Osim jedno dve televizije i jedno do dvoje novina, to anatemisanje zapada traje permantno i uporno.

samo to vazi za obican svet, dok ovaj intelektualni ima frku od zapada jer zna da nije toliko dobar pa eliminise konkurenciju, sto je sramota kad se to radi po univerzitetskim kucama. Briga njih za mlade koji dobijaju sve manje i manje od znanja i etike, samo ih uce korupciji i prevari od ranih dana. U moje doba je stvarno bilo smesno pravdati se matorcima " profa me ne voli", dok je sad to realnost " trazi pare, nisam sin-cerka kolege". Gak je na primer posle 5.10. zamenio direktora tako sto je jedan kum zamenio drugog- zamenili su mesta :direktor postao zamenik a zamenik direktor. O kakvim promenama onda mi mozemo govoriti? Pa nisu ludi da iseku sebi granu pod debelim guzicama.

Nas obrazovni sistem cesto nije otvoren prema uticajima iz sveta, sto je, rekao bih, isto sto je Brooklyn dole napisala.

Jedan moj kolega koji radi u Vinci, i cesto dolazi ovde na po nekoliko meseci mi prica da on jednostavno ne moze da nadje studente koji bi kod njega da rade tezu. On ima ugovor po kome bi ti studenti cak dobili doktorat americkog univerziteta ako bi kod njega radili (nesto kao istureno odeljenje) - ali vec par godina ne moze da nadje nekog ko bi to radio.
Covek je inace odlican strucnjak, vredan i od pomoci.

S druge strane, nasi ljudi cesto samo svrate u Srbiju, vide se sa rodbinom, prijateljima, odu na more, i vrate se nazad. Ja znam mnoge koji, opet, dodju tamo i drze predavanja, pricaju sa studentima, itd. Evo, konkretno, jedan moj prijatelj, profesor, ce u ponedeljak, 20. III, da ostavi svoje studente ovde na nekoliko dana i da ode u CG na poziv CG univerziteta da drzi predavanja u Podgorici.

to povezivanje vec postoji, ali mora to sve mnogo vise i bolje. Za sada je to sve na nekoj individualnoj i prijateljskoj bazi, koliko ja znam, a ustvari to treba da bude prioritet...

U vezi Vince, mislim da je osnovni problem losa reklama koja je prati. Nisam bas upucen do detalja kako tamo stvari stoje, ali mislim da velika vecina ljudi koji tamo rade -- usvari vec godinama ne radi ama bas nista. Ipak, sigurno da postoje i ljudi koji rade, ali oni jednostavno ne mogu da dopru do studenata zbog loseg imidza koji institucija ima, i zbog klanovskih podela koji vladaju na relaciji fakultet -- vinca. Studenti jednostavno za njih ne znaju.

- sto zbog finansija i nedostatka opreme, sto zbog politike, kako "unutrasnje" tako i politike okruzenja. Medjutim, studenti koji zaista hoce nesto da nauce ce nepogresivo naci najboljeg strucnjaka, gdegod taj radio. Barem je tako ranije bilo. Ne znam da li je nesto promenjeno u poslednje vreme.

opet sam propustio interesantnu raspravu, sta da radim kad ne mogu da komuniciram sa vama u real time-u zbog vremenske razlike.

da bi se ostvarilo to povezivanje o kojem ti pricas, morala bi da postoji ozbiljna inicijativa "sa vrha", znaci da ministarstvo mora da odvoji sredstva da organizuje gostovanje strucnjaka iz sveta, da univerziteti osnivaju radionice koje ce voditi strucnjaci iz oblasti od interesa, i konacno da se organizuju simpozijumi u cijim ce upravnim odborima, pored profesora iz zemlje, raditi i naucnici iz inostranstva.

znas kako, postoji mnogo nacina da se predje sa "individualnog i prijateljskog" povezivanja, na ozbiljnu naucnu saradnju ali, kao sto rekoh, bez ozbiljne drzave nema savremene nauke. nisam dugo bio doma ali koliko vidim jos uvek ne postoji inicijativa u pravcu takvog povezivanja. diplomci sa srpskih univerziteta se jos uvek "odlivaju" preko i tesko je reci kada ce doci trenutak de se vecina nas vrati.

pozdrav

sto se naucnog instituta u Vinci tice, tu postoji mnogo problema, nsarski je vec objasnio tako da ne zelim da ponavljam... dodao bih samo jedan, po meni, bitan detalj a to je da se u ceo projekat oko Vince, uslo prilicno pretenciozno i bez detaljnog planiranja. jedan od dobrih primera za takav javasluk je instalacija ciklotrona (particle accelerator) koji jos uvek stoji tamo, koliko znam, bez upotrebe. kada sam jedan put bio u poseti kao student (prva polovina 90-tih) provalio sam da citav pogon ne radi jer ga nisu instalirali na vreme. nije bilo poente da ga uopste instaliraju jer je model u medjuvremenu postao zastareo tako da je redovan servis postao nemoguc bez rezervnih delova koji se vise ne proizvode...

za one koji ne znaju, ciklotron nije bench-top masina vec je to citav pogon koji zahteva posebnu zgradu, i sistem za odrzavanje, nesto tipa zgrade u kojoj se nalazi fisioni reaktor u Vinci. taj reaktor je posebna prica, pre nekog vremena sam procitao da su se rusi interesovali za njega.

...sto je knjia nastala nakon I sv.rata kada je Srbija krenula ka ovom sunovratu iz koje se jos ne vidi izlaz. Ni sam Arcibald Rajs nije, ni pored sve svoje zelje i volje uspeo nista da promeni. Ja sam ucestvovala u svim pokusajuma uvodjenja promena sve do 2004 a onda sam jednostavno svatila da vise nemam ni snage ni volje da se bijem sa vetrenjacama a i posmatrajuci svoje vrsnjake i ''saborce'' iz tih vremena koji su jos u Srbiji, mogu reci da ni njima nije ostalo nesto vise entuzijazma...

svi smo umorni, odnosno ubijeni činjenicom kolika je količina i i rasprostranjenost kombinacije neznanja, pohlepe i samoljublja među nama. Konkretne mere koje bi povukle zemlju iz ove rupe se ne preduzimaju, čak štaviše.

Zbog toga često pomišljam da treba da se i pomirimo se svojim stanjem i (možda nametnutom)svrhom - razbacavši najbolje i najvrednije po celom svetu, mi mu dajemo produhovljeniji i lepši lik;o)

organizujem programe razmene znanja izmedju mladih stručnjaka u Srbiji i vrhunskih centara u zapadnoj Evropi. Proživeo sam sve što se u blogu nalazi, kako dobro tako i loše. Kao što R.A. Rajs nije hteo da vrednuje Srbe, nego ih upozoravao na loše stanje u zemlji istovreno ističući im vrline, tako je i meni nemoguće da oslikam jedinstvenu sliku dosadašnjeg iskustva.Ovaj mi je rad međutim doneo mnogo zadovoljstva a po većini merila je dosad uspešan. Udruženje koje sam osnovao sa istomišljenicima-strancima drži se sledećih pravila://U inostranstvu treba okupiti građane zemlje-domaćina, koji žele da pomognu kolegama u Srbiji. Jedino tako je mogućno obezbediti redovno zanavljanje fondova. Iznenađujuće mnogo ljudi u zapadnoj Evropi želi da pomogne Srbiji na nivou struke. Zbog divergencije interesa i emotivne razbarušenosti ne računati isuviše sa zemljacima.// Svakako osnovati ozakonjeno udruženje u zemlji-domaćinu, držati se transparencije u namerama i u tokovima potrošnje novca (zaseban bankovni račun), kao i javnosti u saopštavanju planiranog i postignutog (vebsajt, bilteni, blogovi). Statuti i planovi rada su obavezni.Verodostojnost je od velike pomoći.//Organizovati komunikaciju sa stručnjacima u zemlji-domaćinu i mobilisati ih bez patosa, preterivanja i zanosa, teškoće u Srbiji iznositi realino–kao motivacija i to je dovoljno. Veoma važno: fotografije i statistički podaci. Mnogi će pomoći iz čiste radoznalosti. //Ustanovite „corporate identity“: naglašavati postojanje grupne akcije u svim nastupima, značke, nalepnice, logo na korespondenciji, i td. identifikuje vas i vaše saradnike. Štedite sa „ja“, to povećava poverenje kod upravljača fondovima u inostranstvu i kod ljudi u Srbiji.//Ispitati da li ima državnih fondova zemlje-domaćina na raspoloženju koji se mogu koristiti (ima ih!)//Kao partnere u Srbiji tražiti neostrašćene, obrazovane ličnosti, idealiste kojima treba realistično predočiti koje koristi će od vašeg rada imati njegova radna okolina. Omogućiti im upoznavanje vaše okoline pozivom na posetu. Planirati zajednički, predočavati projekte koji u zemlji-domaćinu funkcionišu, prilagođavati Srbiji. Nećete raditi sa svecima, a kažu da i đavo potiče od anđela.//U zajednici sa partnerima u Srbiji, koristići verodostojni statistički materijal (pažnja na proizvoljnosti koje se redovno svete), praviti pismene projekte koji poštuju pravila modernog menadžmenta (u Srbiji malo poznato). Oni služe kao podloga za sakupljanje fondova u zemlji-domaćinu i kao okosnica saradnje u Srbiji.//U svim projektima i planovima slobodno može da provejava idealizam, izbegava se ura-patriotizam, nadrealistički idealizam („spasićemo mnoge živote“) i nepotrebni emotivni izlivi, časne reči i ostalo za decu. Privrednici-sponzori moraju da vide i svoj profit ako ulažu.//Boriti se protiv standardnih izgovora koji imaju korene u lokalnom levantinstvu, politici nezameranja i lenjosti („nemamo zakonsku osnovu“, „naljutiće se ministar“ i sl) i koji su uglavnom neosnovani.//„Mixing“: Informisati, ali ne tražiti fondove od univerziteta,ministarstava i sl. Informisati ambasade zemlje-domaćina i svih drugih iz koje pomoć dolazi, ali ne tražiti sredstva. Ako ih imaju, sami će ih ponuditi zbog vlastitog profita u smislu „public relations“. Uključiti u rad svaku organizaciju koja donosi pošten pečat („label“) čak i ako ne daje fondove. Kad budu videli svoju korist, daće ih.
//Najviše sredstava po pravilu daju zapadni industriski sponzori, zainteresovani za prodor na tržiste. Ono je zasad neprofitabilno, ali treba biti prvi...Zbog toga kontaktirajte industriju koja je u vezi sa vašom granom nauke. Obavezno: sponzor sponzoriše isključivo udruženje, a ne vas lično, ne učestvujte u poslovima i ne tražite lični profit. Vi i vaši saradnici pokrivate isključivo troškove puta. Boravak i ostalo se plača samo onima koji imaju male dohotke (npr mlađi saradnici vase institucije u zemlji-domaćinu koje ste motivisali da pođu s vama).//Držite se podalje od medija u Srbiji, ma koliko vas na to nagovarali. Intervjui vam verovatno neće doneti konkretnu podršku, a izazvaće otpore.//Nikad ne dolazite u Srbiju praznih ruku.

Šta vas očekuje: //Ko misli na rad u Srbiji, misli o problemima. Ne očekujte pomoć, zahvalnost i konstruktivnu požrtvovanost (ako je bude, tim bolje). Očekujte nepoverenje („ko li ga plaća?, radi za ciju, protežiraju ga pederi, pere pare za mafiju, masonska posla, jevrejska -ili katolička- internacionala ga gura“ su standard). Morate naći potvrdu svog rada u sebi samima, po važećim internacionalnim standardima i vidljivom napretku koji je postignut (merila i ciljeve utvrdite pre početka svakog projekta).//Beležite sve što se u Srbiji postiglo. Vebsajt, blog i bilteni su za to idealni. Tek kad budete pisali godišnje izvestaje shvatićete koliko ste uradili za godinu dana. Radujte se tek tada u krugu Vaših inostranih kolega koje će to motivisati u daljem radu.//Ozbiljan rad košta vemena, računajte 4 časa sedmično u kalendarskoj godini.//Borite se protiv vlastitih predrasuda i nerazumevanja koji se stvaraju kod svih koji duže žive u inostranstvu. Ko nije doživeo pritiske u svakodnevnom životu ljudi u Srbiji, neka se suzdrži od preterane kritike. //Slušajte savete koji vam se daju između redova, da ne bi došlo do sukoba radi „soljenja pameti“ i nehotičnog rušenja osnovnih autoriteta, koji su neophodni za svaki strukturisani rad.Forsirajte mlade, ne vređajte "stare krokodile" //Ne zamišljajte da ćete raditi sa svecima – to nije ni u zemlji-domaćinu tako. I đavo je, kažu, bio anđeo.//Kad ste ustalili dobru lokalnu ekipu koja nastavlja rad po vašim principima, predajte im sve poslove u ruke ali nastavite finansiranje ako je mogućno. Ako vas trebaju, neka vas pitaju za savet. Ako tada projekt propadne, nije ni bio na mestu.//Računajte s tim da se za otprilike 8 do 10 godina potreba za vašom pomoći iscrpljuje. Nakon 5 godina počnite sa novim projektom. Kad ste završili, oprostite se jednim lepim govorom bez pljuvanja i idite dalje. Smatrajte ljubavnu aferu sa Srbijom vrlo lepim, ali jednostranim doživljajem, sećaćete se sa zadovoljstvom rada sa mnogim simpatičnim i vrednim ljudima, a nedostajaće vam i oni drugi.

u vezi sa tim kako se lokalna administracija ponasa prema emigrantima koji bi da zapocnu neki posao u Srbiji. Naravno, ne zelim da branim tu administraciju, ona je naravno losa.

Ali ima i druga stvar, ta nasa emigracija, kada hoce nesto da pocne u Srbiji, u velikom broju slucajeva ne postuje principe koje (bi inace morala da) postuje svuda u svetu.
U fazonu, to je Srbija, lako cemo, znamo se, ne moraju svi papiri da budu u redu itd itd... A isti ti ljudi sa svojim biznisom na zapadu itekako paze da sve bude Ok...

Naravno, to nije njihova krivica, kriva je nasa drzava koja nema mehanizme koji bi obezbedili da svajcarski i nas ulagac imaju identican tretman (i to bez korupcije i nepotizma itd...)

...a prva je da još ne postoje dovoljno izgrađeni uslovi za ulaganja porosečnih preduzetnika, niti siguran ambijent za poslovanje.Oni veliki su druga stvar.
U Srbiji ne možete legalno kupiti zemišljite, a da počnete nešto graditi potrebno je takvo lomatanje,nerviranje, besmislene procedure, podmazivanje i bespotrebno maltretiranje, da gubite volju.Ovde je još uvek država i veze sa državom, presudna za bilo kakav rezultat. Čak kad to i nećete.
U 2005. godini, inozemne doznake u Srbiju, bez stranih ulaganja iznosile su 4 milijarde dolara. To je iznos koji premašuje prihode od privatizacije i koji Srbiju drži u ravnoteži. A to je, dragi dijasporci(uh, loše zvuči ovo), novac koji vi šaljete svojima u Srbiju. Zato je ovde moguć trgovinski deficit u tome iznosu.To je mislim našim vlastima važnije nego da se vraćate i ulažete.
Vlast u Srbiji ima jedan problem. Ona uopšte ne zna koliko vas ima, ali sudeći po doznakama, znaju da vas je puno, pa razmišlja kako bi vam uzela još para. Zato su spremili neki zakon o Srbima u svetu, po modelu Vukove stranke,koji naravno niko nije video, a za koji pretpostavljam da je pokušaj da vam prodaju "ciglu".
No, znam ja da vas nije lako izvarati.o))

...potpuno si u pravu. Dakle, dragi dijasporci, vi ste ključni srpski brend i onaj faktor koji izravnava negativne bilase.o))

Hajde molim te malo više o ovome, ako znaš! Ne mogu da verujem koliko konspirativno zvuči.

Zanimljiva je i otrežnjujuća ta dvostruka perspektiva iz koje se posmatra emigracija.

To o "usađivanju" ili "kalemljenju" patriotizma sam osetila na svojoj koži i kad sam odlazila iz zemlje (pronađi ovog ili onog našeg čoveka, prevedi ovo ili ono na engleski/nemački ...(kao da je tako nešto samo stvar moje odluke i moje ljubavi prema domovini).) O kojekakvim maticama i društvima dijaspore ovde u inostranstvu da ne pričam.

S druge strane, recimo, prevodim ovde u poslednjih godinu dana neke testove jezičke kompetencije kod dece useljenika, kontaktiram poslednjih dana sa ljudima koji ovde drže te nekakve dopunske škole maternjeg jezika za našu decu (samo u Cirihu 1800 đaka! a ja mislila da tamo niko živ više ne ide!), slušam i gledam dovoljno o problemima sa doseljenicima sa Balkana... I vidim onu drugu stranu, onu koja brine gotovo isključivo o jednom aspektu integracije stranaca: ne praviti probleme, tj. nemati problema.

I pitam se nekad, ko koga više NE razume i ne poznaje, bolje rečeno, ko je kome veći teret i gnjavaža, a svi se nešto KAO upinju da KAO reše problem dijaspore... Nekad mislim da je svima lepo kad dobijaju pare za kojekakve projekte i nacrte zakona... :) Bolje rečeno, često to mislim... Još bolje rečeno, sve češće to mislim... :)

Ali, uopšte uzev, najviše mi se sviđa što mi tamo imamo nekog zaduženog za dijasporu. Ako se ikad vratim, taj će biti prvi kod kog ću da odem da ga pitam šta mogu za njega da uradim... A i za zdravlje ću da da pitam, jašta. :)

RAJS NIKADA NE BI DAO KOSOVO!!!!

Kosovo odlazi i da se treba pripremiti za to, a ne posle kao nismo znali, ne moze ceda da potpise kosovu nezavisnost,

ceda pominje i mnoge druge, kao sto su ruzvelt sa new dil-om , kenedija , churcila sa svojom krilaticom znoj i krv i rad,..

U vezi Kosova :
Mi treba idemo u susret buducnosti i damo sve od sebe da se Srbi i Albanci na kosovu pomire a to da li ce kosovo ostati ili ici iz srbije , to nije razlog da se stanovnistvo kosova ne pomiri, to ne mora da ima uticaja ako se ljudi sami (ili uz nase guranje u tu stranu) odluce na normalan zivot, sve sto treba je neki politicar iz beograda da pruzi ruku albancima i to je zavrseno,
Mi mozda mozemo da za 2 dana koliko bi se najbrze mogao doneti dogovor , uradimo ono sto nacionalisti nisu svojim pogresnim pristupom mogli uraditi za 20 godina.
Jedino sti mi moramo da PRVI pruzimo ruku !

...džaba ti argumenti.
Kosovo će oni "spasiti". Preambulom i Putinovim vetom.
Nego, upropastiće ono naroda što je dole ostalo, kojim manipulišu i koga lažu.

sta ti znaci to "DAO KOSOVO", jel to znaci da ne treba da "DAMO KOSOVO" kako bi albancima ponudili konacno resenje?

shvati jednu stvar, KOSOVO JE ALBANSKO jer na kosovu zivi 99% albanaca!

e bolji nick na blogu nisam videla!

sta god da je bila motivacija, (a ja volim da verujem da je shakespeare :)), svaka cast!

Hvala :-)

misilm da cheda nije obratio paznju na tu "sitnicu".. ;o)

Mislim da se u mnogome razlikuju ratovi koje je Srbija vodila u vreme Rajsa od ovih iz vremena Milosevica!

U to vreme su srpski generali dobijali francuska odlikovanja, a ove danasnje "rodoljube" osudjuju na po dvadeset godina zatvora.

Toliko zelim da kazem u vezi te paralele izmedju rajsovih srba i ovih danasnjih trutova.

Ratovi se jesu razlikovali. Srbi POSLE onog rata kojima se Rajs bavi u svojoj knjizi ni po cemu se ne razlikuju od "ovih danasnjih trutova".

Eto i Divac je vec nekoliko puta izvisio, a on mi stvarno ne deluje kao neko ko bi nesto radio na mufte.
Samo hocu da kazem da ima svega...

....jeli ili nije sklon muvanju. Nije bilo prilike da se to pokaže. Ja čak mislim suprotno, na osnovu nekih njegovih pokušaja angažovanja. Uvek je to bilo vezano za neke političare i pokušaje prečice, pa je doživljavao razočarenja kad se te prečice nisu ostvarile.

Draza.

Samo sto nema cviker. A i ovaj na zemlji sa petokrakom me dokrajcio. Ima i crvenih beretki u pozadini:)))))

ta nasa balkanska klanja. Znam iz licnog iskustva.

Hello Dr Wu, how do you do?

Slušaj, danas baš nešto nemam vremena, ali sigurno dolazim u nedelju. I donosim kolače. Šampite, je l' tako? Kad ono otvaraju kapije? U 3? I popričaću s upravnikom da te premeste u samicu, da se malo odmoriš.

Sampite, kajlika, samica... Bitno da ti sam sebe razumes. How do you do, Dr Radojka Wu?

Hrvata ima vise

duplo.

..naši imaju veće glave.o)))

tacno. A sto onaj zeva iza puske? 'el se tako brani sveta srBska zemlja?

do Tokija, ovo su nam krajinaši.

...sa straže i još se nije rasanio.o)
Meni je najžešća faca ovaj desni u šajkači.o) Kao da ga je napravio Toma Kuruzović.o)))

u trenerKi- ko da je zarobljen, boze me sakloni.

...i ako si u pravu taj ga je najebo.o))

crvena beretka (crveni Tigar), boze me sakloni, pu pu, da se pomerim s mesta, ista - Kajlika. Valjda ga nije u'vatio klimaks...

kad je naoruzan?

...šarski.o) Više liči da je zavezan za pušku, ili prisilno mobilisan.o))

Šta zbači to nepravilno pisanje reči, srpska (srbska)?

narodnu podrsku - umesao se i jedan civil u trenerci:)))

...ono- Srbija nije u ratu.o))

srbija je bila u ratu samo ne znam kako to ne dokazase pre neku nedelju u hagu???? sto nisi prosledio te tvoje informacije, mozda bi bosanci dobili slucaj..

u trenerci k'o da je prinudno mobilisan...nekako izgubljeno deluje;)

je Crnogorac.

ili zalutali Poljak:))))

Pricica: Pre nekoliko godina kad su Izraelci drzali pod opsadom Vitlejem (neki se Palestinci zabarikadirali u Crkvi), vlada policijski cas, ulice puste...U jednom trenutku, izraelska patrola na glavnom trgu zapazi dvoje mladih kako sede na klupici ispod drveta i jedu sendvic! Pridju im, kad ono - japanski par, foto-aparati, kamere, pravi turizam. Seli da se odmore i cude se kako nema sveta po ulicama. Jedva su im objasnili da je grad pod opsadom i da nema sta da se slika. Japanci su im rekli da su oni pesice isli po svetoj zemlji i nisu imali pojma da se desava sukob. K'o Marsovci da razgovaraju:)

Ja sam u februaru imala neke posjetioce iz Londona, pa im pokazivala ostatke Zida (berlinskog). Pa me upitase kada je gradjen? 1961., kazem ja. Je li to PRIJE ili POSLIJE Hitlera?, pitase ovi iz Kraljevine.

Inace, kad sam preseljavala za Berlin, nasi poznanici, americko-engleski bracni par, pozeljese nam "good luck in Austria!"

je otac Dimitrije iz Japanske Pravoslavne Crkve u centru Tokija (odmah kod Ginze). Nekom prilikom sam ga tamo sreo, i on mi rece da "Evropa ne zna sta radi, gaji zmiju u nedrima sto pusta da Kosovo bude nezavisno". Na polasku me prekrstio i blagosiljao recima: "I cuvajte mi Kosovo i one nase svetinje! A Pavla poznajem licno i mnogo ga cenim." Izadjoh u onu tokijsku vrevu sav osamucen.
Or'ginal Japanac. Samo uzeo pravoslavno ime Dimitrije.

bila privlacna, pa eto, danas i Japancima ;-)

dobila autokefalnost u 18. veku. I to je bas naljutilo Dimitrija kad sam ga, videvsi natpis nad kapijom "Slava Visnjemu", pitao "jel' ovo ruska crkva?". On se zecnuo. "Ne, ovo je Japanska Pravoslavna Crkva". To je i mene zgranulo. JPC postoji vise od 150 godina!. Samo, mi Srbi ne vidimo dalje od nasih taraba.

As of 2004, the leader of Japanese Orthodox Church is His Beatitude Daniel (Nushiro), Metropolitan of all Japan and Archbishop of Tokyo. It is estimated that the Church has some 9,000 adherents today.

Ima ovde

Evo gde je to bilo:

Ovo je stvarno otkrice tjedna za mene.

"There is nothing new under the sun, except the history that you do not know" - H. Truman.

Ili, kako rece Rajs: Cujte Srbi!

su ta iracionalna vezivanja. Jaca od bilo cega. Majka mog tadasnjeg decka je slusajuci na radiju kasno u noc, emisiju o grcko sprskom prijateljstvu i muci koju Grci imaju sa Turcima, zvala i " prijavila" sina za potencijalnu borbu izmedju istih , sve u ime tog G-S prijateljstva. Jos ga je sacekala da se vrati iz provoda ne bi li mu se lepo ispricala.
Mucenik :))))))))))

apropo Hitlera (NE zbog onoga tamo!), jesi videla danas u novinama da u donjoj Saksonskoj hoće da pokušaju naknadno da mu oduzmu državljanstvo?! :)))

Ma to je ona prica o besposlenom popu i jaricima. Ne znam sta si taj SPDovac time zamislja?

Na prvu ruku meni to izgleda kao jedan potpuno apsurdni pokusaj da se pomogne socijal-demokratima (SPD) kod uspostavljanja starog/novog profila kao stranke lijevi-centar provinijencije. Tako sto im nista korisno ne pada na pamet, npr. kako dokazati svoj izgubljeni socijal-demokratski identitet, pa hajde da malo trabunjamo protiv jednog pokojnika. Pa makar bio i Hicho. To ionako proslost nece izmijeniti, odgovornost nece umanjiti. A taj SPDovac koji to predlozio, misli, time cemo ponovo pridobiti masu onih glasaca koji nam okrenuse ledja.

Ovdje u Njemackoj to i nije neka vijest. Svakih par godina se Hitler pojavi kao glavni objekt necijih nebuloza. Pa se narod umorio.

zanimljivo je, međutim, da je tako nešto u švajcarskoj uvek vest... komentari u ovdašnjim novinama uglavnom nisu ulazili u prirodu političkih igara unutar SPD-a, nego odmah insinuirali o nemačkoj potrebi da malo promeni, ublaži, svoju istoriju.
a istine ima verovatno u oba objašnjenja.

Oni su svojom politikom prijateljevanja s krupnim kapitalom, umotanom u etiketu neutralnosti, izasli iz 2.svj.rata kao najveci, mozda jedini, profiteri. Jako se vole baviti Njemackom i njenim odnosom prema proslosti, ne bi li tako izmakli vlastitoj odgovornosti i fascinacijom Hitlerom i nacional-socijalizmom.

Baka moga supruga je Svicarka i bila je neutjesna zbog propasti Treceg rajha, jer "nitko nije drzao takav red i disciplinu kao oni". Njenih istomisljenika znam puno medju starijima, Zeitzeugen. Mledje generacije se panicno plase stranaca. Cak mi i Nijemci koji zive u Svici pricaju o diskriminaciji koju osjete, bilo strukturalnoj, bilo direktnoj.

zezanje na stranu, al' vidi ovo:
Podgorica -- Crna Gora je parafirala Sporazum o stabilizaciji i pridruženju Evropskoj uniji. Tek tolicko.

pozz

Jasna

Slušam državni radio i to javljaju u 18 minutu dnevnika, i na način, da sam umro od smeha. Kao, u Podgorici je potpisan sporazum Crne Gore i EU u kome se traži da Crna Gora mora smanjiti korupciju....i sve u tom stilu, tako da su neupućeni imali shvatiti da je EU došla izvući uši Crnoj Gori.o)))

Imali bolji marketing ;-) (znas ono: necu da budem Svabo...)

Ja bih pre rekla zbog pravilnije raspodele snaga:)

A mi smo k'o deca igrali kauboja i indijanaca:)
Hm...Kako se vremena menjaju:)))

vidi se iz aviona.

hrvati su: obrijani, srecni i puni samopouzdanja.

vrlo dobre rekonstukcije.

to su ti japanci , bre.

bolje organizirani, ono: disciplina, Mitteleuropa.

Nemojte se ljutiti, ali srpska ekipa nekako unezvjerena.

ahahahahahahaah

da- u tome je fora, rekao bih; ne verujem da je ovo samo puko podrazavanje rata pucajuci jedni na druge.

ja se probudila, pa ne znam sta "tako znaci!" I ne vjerujes da je samo podrazavanje ... ma nemoj reci da i Japanci medju sobom zaratili zbog "nas" i "vas" ;-)))

Slikama koje je postavio sarski najbolje odgovara knjiga Srdjana V. Tesina "Kuvarove kleteve i druge gadosti". Toplo je preporucujem svima, nalazila se na spisku od 20 nominovanih knjiga za NIN-ovu nagradu. Cudno je da je tako mlad covek od 31. godine uspeo da shvati u kakvom balkanskom kotlu zivimo.

Zanka Stojanovic

Mladi ljudi su pametni. I znaju za koga da glasaju. Ali ih ova gerontologija nadglasa, pa u sledecm ciklusu mladi "glasaju djonovima" - trk napolje. Zato smo tu gde smo, o cemu bas pise ovaj blog.

.

nego airsoft
kuglice mogu da budu punjene bojom, ali obicno se koriste bez punjenja (cvrsce su i imaju veci domet, a i jeftinije su)

Pa, mozda nam ih je poslao isti covek, tj. mozda imamo zajednickog prijatelja. Ovaj moj je D.S. poznatiji i kao "Dule".

Ja znam MZ i DZ?

Ovaj je do nedavno bio u Vladi Srbije, pa je dao otkaz kad se promenila politicka garnitura (dosao Dinkic).

Ne znam gospodina:(

poslacu ti detalje. Mnogo sam od njega naucio o modernoj politici Srbije. On je, inace, sada u nazad u USA, bolje nego ikad, i sve ima direktne veze sa temom na ovom blogu. (A toliko me nagovarao da se vratim.)

vataj emajl. (Izvini, u brzini nisam potpisao:)))

....sto se covek u sopstvenoj drzavi oseca vecim strancem nego u nekoj stranoj. Ne bih ni zelela da pominjem kako smo mi Srbi tretirani od nasih ambasada u inostranstvu...>:(((

rođeni me konzul u nemačkoj bio proglasio azilantkinjom i oduzeo mi pasoš na godinu dana - i to samo zato što se nadao da će nemci vraćati azilante kućama, a njegov konzulat za transport istih dobiti poveće pare...

....a ja mislila da je nasa konzulka u Egiptu najgora. Stara Srpska poslovica: ''Ko ce kome, ako ne svoj svome''. Mislim da je ovo bilo napravljeno sa pozitivnom konotacijom, ali se najcesce koristi sa velikim sarkazmom

krajem devedesetih, konzul bio navodno jedan od "boljih" miloševićevih mafijaša, posle mu se i ime malo povlačilo po novinama, dok nije ispario s funkcija i iz medija... :)

and, may God continue to bless him, fights for us common folk (he being born in Cape Girardo, Missourah), who understands our desires and our concerns. Rush Limbaugh is God, he fights for us simple folk!
The most dangerous man in USA, Rush, is going to bring down this empire of evil, the commies, the liberals, and anti-capitalists. He will avenge us, our Rush, the man of the people!

you rock! ;)

(and so does the proud state of M)

that's my new job:))
I've just got a serious commitment in NYC - gotta fight for the people; downtrodden, denied, neglected people who crave Manhattan capitalism - practically everybody in the proud state of MO, and a few in the neighbourhood of Manhattan, Kansas.
Now, seriously. I'll be in NYC now more often than before. We can talk free market capitalism anytime.

Nsarski,all in MO including Belgrade?

http://www.google.com/maps?q=Belgrade,+Mo&sa=X&oi=map&ct=image

...jedva cekam da mi arumentovano oglasis sta je od onoga sto je Rajs napisao netacno i da mi das pravi uvid u ondasnju i sadasnju situaciju u Srbiji...

....mnogo vremena za lekturu pravopisa jer ja ovde radim i neke druge poslove osim pisanja blogova na netu, pa se u to ime izvinjavam jezickim cistuncima koji najvise paznje posvecuju formi a ne smislu teksta, tako da samim tim sami sebe iskljucuju iz lige ljudi cije observacije treba svatiti ozbiljno

Naprotiv. Upravo Vam je ukazano na suštinu kojoj je u Vašem slučaju podređena čak i forma utoliko da su Vašoj suštini da bi bila takva neophodne pravopisne greške.

Reče nedavno (u predizbornoj kampanji) Milanka Karić nešto tipa: Svi bi da budu Bogoljub, treba im samo da stave mladeže i skrate padeže. Bogoljuba su, uprkos grdnoj količini novca, novokomponovanom "porodičnom grbu", automobilu jedne od najprestižnijih marki itd - ipak na kraju odavali ako ništa drugo - padeži.

Prvi zakon "patriotizma" (autorstvo jednog srpskog političara, još iz '91.) glasi (otprilike): Nivo "patriotizma" direktno je srazmeran udaljenosti od matice i kvadratu nadmorske visine, a obrnuto srazmeran poznavanju pravopisa i istorije.

izabrali javnu pozornicu ali ne mislite da vas to obavezuje da prethodno obnovite osnovnoškolsku materiju (pisanje velikih i malih slova u vama maternjem jeziku). To vas ne sprečava da primetite da su srpski ministri u Rajsovo vreme bili "neobrazovani i nekompetentni", baš kao i ovi danas.

Vaša su pravopisna brljanja ipak u nečemu dosledna, i to je bio smisao moje primedbe. Dosledni ste u pisanju velikog slova, i gde valja i gde ne valja, kada koristite imenice Srbija, Srbin, Srbi te pridev srpski, ali ne i kada pišete od drugim nacijama. I pre mene vas je neko već opomenuo, niste našli za shodno da to ispravite iako vas ljuti što su, kako kažete, "Srbi loši učenici".

I najzad, o Rajsu pišete kao o "ratnom izveštaču" koji je "dokumentovao sve patnje i stradanja Srpskog naroda tokom I svetskog rata". NIKO nije mogao SAM da dokumentuje SVE patnje i stradanja jednog naroda tokom višegodišnjeg ratnog sukoba. Ako vam to samo po sebi nije jasno, probajte da se raspitate kod ljudi koji se sličnim stvarima bave danas. Npr. Fond za humanitarno pravo, ali ima i drugih. Drugo, neće biti da je na celoj teritoriji tadašnje Srbije tokom rata stradao samo spski živalj. Šta ćemo sa stradanjima nesrba kojima je Srbija takodje bila "rodna gruda"? Bilo ih je onda kao što ih ima i danas, hteli vi da ih pišete velikim slovom ili ne. Ako je Rajs u Srbiju došao "na poziv Srpske vlade kao veštak za ratne zločine počinjene nad Srpskim stanovnivštvom" smemo li ga doživljavati kao nekoga ko se "angažovao na strani istine" (šta god to značilo) ili će ipak biti da je reč o kriminologu kojega je angažovala jedna zainteresovana strana u ratnom sukobu? Ne dovodi li to u pitanje njegovu objektivnost kao "ratnog izveštača". Ne leži li u tome odgovor na neka od pitanja iz vašeg bloga?

Zatekao sam se jedne večeri u Kraljevu i u tamošnjem pozorištu pogledao kabare Gorana Sultanovića "Putuj Evropo!". Nisam siguran, ali mislim da je počeo Disovom pesmom "Naši dani". Sad sam na brzinu pokušao da je nađem na netu i evo je:

Naši dani

Razvilo se crno vreme opadanja,
Nabujao šljam i razvrat i poroci,
Podigao se truli zadah propadanja,
Razvilo se crno vreme opadanja.

Progledale sve jazbine i kanali,
Na visoko podigli se sutereni,
Svi podmukli, svi prokleti i svi mali
Postali su danas nasi suvereni,
Progledale sve jazbine i kanali.

Od pandura stvorili smo velikaše,
Dostojanstva podeliše idioti,
Lopovi nam izrađuju bogataše,
Mračne duše nazvaše se patrioti,
Od pandura stvorili smo velikaše.

Svoju mudrost rastočismo na izbore,
Svoju hrabrost na podele i obede,
Budućnosti zatvorismo sve izvore,
A poraze proglasismo za pobede,
Svoju mudrost rastočismo na izbore.

Mesto svetle istorije i grobova,
Vaskrsli smo sve pigmeje i repove,
Od nesreće naše braće, od robova
Zatvorismo svoje oči i džepove,
Mesto svetle istorije i grobova.

Pod sramotom živi naše pokolenje,
Ne čuju se ni protesti ni jauci;
Pod sramotom živi naše javno mnenje,
Naraštaji koji sišu k'o pauci,
Pod sramotom živi naše pokolenje.

Pomračina pritisnula naše dane,
Ne vidi se jadna naša zemlja huda;
Pomračina pritisnula naše dane.

Sultanović je govorio stihove dosta dugo, pa mislim da ovo nije sve. Moraću da skoknem do biblioteke.
Činjenica je da se bavimo istim problemima kao u Disovo vreme ili je bar atmosfera slična. Stalno čupamo noge iz blata ali ne možemo da izađemo. Bar da hoće da nas proguta, nego stojimo do kolena u njemu. Kaljavi.

...kao sto i sami rekoste, vi ste otisli zato sto ste mogli, a ima nas koji smo otisli zato sto je to bio jedini izlaz u datom momentu, tako da smo sami sebi napravili situaciju da mozemo da idemo. Nekima se to nije dogodilo samo od sebe, vec su na tome radili neko vreme i na kraju ipak uspeli. A sve vreme smo se okretali preko ramena i cekali neki znak "rodne nam grude" da bi ona ipak zelela da nas zadrzi i taj znak nikada nije dosao. Tako da smo mi i otisli. A onda se ponovo vracamo na isto mesto i dalje dajemo sansu nasoj "rodnoj grudi" da nas zadrzi a ona nas i dalje odbacuje. Ja nemam nikakve dodatne privatne razloge da ostanem ovde gde sam osim oni razloga koje sam imala u momentu kada sam odlazila....ali sam na zalost videla da, kao sto sam rekla u svom blogu, i posle tri godine ne da se stveri nisu promenile, vec i da su se pogorsane. To je, naravno, jao tesko primetiti ako zivite u Srbiji sve vreme. Ali ako se izmaknete neko vreme, pa celu situaciju sagledate sa strane-svatate da je situacija totalno porazavajuca. Jos uvek. Na zalost.

Poznajem desetak nasih naucnika sa najboljih americkih univerziteta koji ne smeju da dodju u Srbiju da ih nasa policija ne bi uhapsila jos na aerodromu i tako im omogucila da se oduze zemlji koja ih je odgojila. Moguce je da Mira i Bogoljub prolaze granicne prelaze ali se jos nije desilo da neki nas vojni obaveznik prodje ne zapazen.

Uzmu strano drzavljanstvo, pa im domaci zhbiri ne mogu nista. Znam takve. Uostalom, sta ce im drzavljanstvo zemlje koja ih treba samo kao topovsko meso?

ja ni luda nisam htela da "poklonim" svom sinu upis u nase knjige.

Dunjice, ne mogu izbeći maltretiranje tako što bi uzeli državljanstvo treće zemlje a ne bi se odrekli državljanstva Srbije. Po Zakonu o državljanstvu usvojenom 1997. ili 1998. (ne sećam se tačno) uvedena je u mnogim zemljama uobičajena klauzula da se državljanin Srbije i neke druge zemlje na teritoriji Srbije tretira kao državljanin Srbije.

Imas pravo, Srdjane; mislim da je uvijek tako bilo, a i da je logicno. Ja sam polazila od toga da se ljudi uzimajuci novo drzavljanstvo odreknu staroga, sto je u nekim drzavama neizbjezno (npr. Njemacka).

ili je bar koštalo. Znam ljude koji godinama nisu mogli da se odreknu državljanstva rahmetli SRJ jer su im vlasti za tu privilegiju tražile par hiljada evra (koje nisu mogli da plate), a u nekim državama je sticanje novog državljanstva podrazumevalo odricanje od prethodnog. Sticanje državljanstva SRJ je koštalo desetak puta manje. Nisam proveravala je li se tu nešto izmenilo od demokratske revolucije.

Ali sam čula za skorašnji slučaj bezobzirne otimačine para od stanovništva. Prijateljica koja je već drugo dete rodila u vanbračnoj zajednici htela je da ga upiše u matičnu knjigu rodjenih sa očevim prezimenom ali je odustala kada su joj za priznavanje očinstva u Srbiji tražili pet stotina evra! Čula je i nezvanično tumačenje da je ovaj namet država uvela pod pritiskom crkve. Navodno je primećeno da je ljudima postalo preskupo da se venčavaju zbog čega je porastao broj vanbračno rodjene dece te su im crkva i država doskočili ovim haračem.

ha, ha, ima toga i drugdje, skupo placanje ispisa iz drzavljanstva. Ja sam njemacko drzavljanstvo dobila u rekordnom roku, ali je ispisivanje iz hrvatskog ne samo 8 puta dulje trajalo, nego i 4 puta vise kostalo!

To je ta prica o tuznim ljubavima: onim nesretnim Srbima sto su izbjegli iz Hrvatske gotovo nemoguce da ostvare pravo na hrv. drzavljanstvo, a Hrvati koji bi da se izbave iz zagrljaja majcice zemlje, majcica ne pusta. Mozda je tako (ovo drugo) samo s mladjim, visokoobrazovanim ljudima, ne znam, ali bi bilo razumljivo iz perspektive drzave.

Meni ne nedostaju vise ljudi , niti pak dogadjaji. Nedostaju mi predeli, neki ukusi, mozda poneki miris. Sta mislite svi vi izvan gde da ovde nadjem koprivu? Jeste obicnu koprivu!
Evo juce sam majci cestitala rodjendan, i zarekla se da necu da potpirujem vatru nikakvim, NIKAKVIM pitanjima o stanju. Znam mnogo bolje od njih tamo. Verujem i svi vi ostali.
Znam da mozda nece ni da se dopadne nekima iz ove nase blogerske komune, ali sve cesce uhvatim sebe u nekim flash-ovima koji mi se bas stvaraju sve cesce i cesce. Ne idem u nasu no u Grcku crkvu, ne citam vise srpske novine (a i sta ce mi kada smo na mrezi), vise ni ne placem. Samo mi odzvanjaju neke davne melodije, i katkada sanjam neke prosle ili preseljene ljude u neke druge dimenzije. I pojma nemam kada cu da kupim kartu za tamo. Radije razmisljam da se opet pentram na Tibet, samo ovoga puta sa mojim trogodisnjakom. Na zalost, apsolut je izgleda ne dno nego BEZDAN. Steta!

Presvisnuću jednog dana zbog ovakvih postova!

...reci brzo da to nije istina.o)
Ili bar da neće brzo doći taj dan...o)))

da ti neće biti žao što me neće biti na blogu? Kako me samo uvek nadješ?!

Šalu na stranu, ovo je strašno koliko mladih ljudi je otišlo iz zemlje i ne planira da se vrati. Šteta ne neizmerna. Što više vreme prolazi oni se sve više otudjuju, a niko ništa ne preduzima da se stvore neki uslovi za njihov povratak.

...a ti zalažući se za kohabitaciju i ovo ludilo, potpomažeš taj proces i mogućnost da se svisne..o))

moj je moto. Zasto nam to zamjerati? Sta nam domovine cine da bismo ih uopce (opet) uzele u razmatranje?

Pozdrav s druge strane grane ;-)

U tome i jeste problem. Vama nema šta da se zameri, vaša logika je u redu. Ovde logika nije u redu. Obrazovani, pametni ljudi koji su u inostranstvu još prikupili i mnogo iskustava ostaju potpuno van interesovanja ovdašnjih političara. A šteta trpimo svi mi.

Pozdrav, Dunjice.

nije stvar forme, pogotovu kada je reč o javnom obraćanju, što blog, svojom ogromnom čitanošću, jeste.

Moj komentar odnosi se upravo na suštinu teksta, tj. na autorkin nekritički doživljaj Rajsovog opisa ratne Srbije. Da je Rajs tokom rata bio objektivni posmatrač društva primetio bi doslednost u ponašanju političke i intelektualne elite za vreme rata i posle njega i ne bi padao u zamke generalizacija i uzdizanja srpskog ratnog herojstva do mitoloških razmera. No on to za vreme rata nije mogao da bude obzirom da u rat nije ni ušao kao nezavisni posmatrač već u službi ratne propagande. Kada se rat završio njegova je misija završena i nije čudo da je zanos splasnuo: vlastima njegove usluge više nisu bile potrebne a on je "zaljubljen u Srbiju" rešio da ostane i eto izvora konflikta koji Rajsovo razočarano svedočenje o posleratnoj Srbiji čini razumljivim. A sve to, zajedno sa "volovima kralja Petra", promovisanjem Servsa u Serbe itd, današnjim nekritičkim konzumentima Rajsovog dela (u blogu ga autorka čak zove "najvećim Srbinom"!!!) daje materijal da o Srbima razmišljaju kao o "pobednicima u ratu i gubitnicima u miru" i podležu sličnim mitovima o slavnoj srpskoj prošlosti. Treba li da vas podsećam na političku zloupotrebu ovih mitova i na njima zasnovano kasnije relativizovanje zločina ili to umete i sami?

Možda će vam jedno lično svedočanstvo pomoći da razumete o čemu govorim. U danima nakon pada Vukovara angažovala me ekipa stranih novinara kao prevodioca, te sam se s njima našla u jednom od opustelih (većinski madjarskih) sela iz vukovarskog kraja u trenutku kada su regularne snage tadašnje JNA iz napuštenih kuća iznosile sve što su smatrali vrednim i tovarili u kamione. Jedan od fotografa snimio je šta se dešava pre nego što nas je zbunjeni oficir JNA oterao. Sutradan sam toj istoj ekipi prevodila intervju sa Dobricom Ćosićem. Kada je Ćosić, odgovarajući na novinarsko pitanje, ustvrdio da "srpski vojnik nikada ne bi pljačkao niti učinio ratni zločin jer se to protivi srpskoj ratničkoj tradiciji", novinari su mu prepričali šta smo prethodnog dana videli i ponudili da mu donesu fotografije pljačke kojoj smo bili svedoci. Ćosić je rekao da nam ne veruje, odbio je da vidi fotografije i zamolio nas je da napustimo njegovu kuću.

Najmanje što današnjoj Srbiji treba je oživljavanje takvih mitova i odbijanje kritičkog promšljanja prošlosti. Rajsova svedočanstva su korisno štivo samo ako se čitaju sa rezervom. To ne dovodi u pitanje generalno pozitivnu ulogu Srbije u ratnom sukobu o kojem Rajs piše, ali tu ulogu stavlja u perspektivu iz koje nešto konačno možemo da naučimo umesto da se samozadovoljavamo uživanjem u nacionalnim mitovima.

...receno pre, ovde mnogi potpuno i uporno mase temu i bave se raznim demagogijama i teorijama zavere, sto je na kraju krajeva i dovelo Srbiju u stanje u kakvom je sada...i posle se zale kako mladi ljudi napustaju zemlju.

kada neko ima vremena da čita Rajsa i njime se oduševljava ali nikako da od silnih obaveza stigne da iščita pravopis svog jezika.

Dokazala si:

1. Da odlicno poznajes pravopis,
2. da si "jerk",
3. da ti je "attention span" problematican. Ocas ode cak do Vukovara i Dobrice. Off topic!

Ovo moze da bude i ilustracija za jos jednu dimenziju srpskog mentaliteta: neobuzdana zelja da sagovornika ponizim jaca je od zelje da nesto dokazem. Cak i ako je tema banalna. Cak i ako sagovornika ne poznajem.

Zasto? ...beyond me..

evo pogledaj brooklyn-ov komentar na prethodnom blogu, upravo potvrdjuje tvoju tezu

Dr Arčibald Rajs (Archibald Rudolph Reiss) je bio univerzitetski profesor i poznati kriminolog, pionir sudske medicine. Godine 1909, osniva Instituta za policijske nauke (Institut de police scientifique) Univerziteta u Lozani, prvu naučnu ustanovu ovog tipa u svetu: http://www.unil.ch/esc/page15475_fr.html
Prof dr Rajs nije u rat ušao u službi ratne mašinerije zaraćenih strana, nego upravo kao nezavisan posmatrač, svetski autoritet u svojoj struci.
Razumem Vaše gnušanje nad političkom zloupotrebom nacionalne mitologije i na njima zasnovanom relativizovanju zločina koji će se kasnije dogoditi, ali ne vidim vezu između “Čujte Srbi” i mitologije. Dr Rajs uopšte ne štedi Srbe u svojoj knjizi, između ostalog kritikuje i ponašanje srpske političke elite za vreme samog rata. Naravno da je knjiga napisana pre osamdeset godina i da je potrebno posmatrati je kao takvu.
“Četiri vola kralja Petra” i autentična svedočanstva o herojskoj borbi srpske vojske u Prvom svetskom ratu uopšte nisu sporna, ni danas ih niko ne spori. Kao što niko ne spori ni činjenicu da se Srbija u tom ratu branila, da je čak i po marksističkim shvatanjima taj rat bio “pravedan”. Problemi nastaju kada general Ratko Mladić stavi na glavu oficirsku kapu iz Prvog svetskog rata, kada barabe krenu u “oslobađanje” tuđih kuća i rušenje tuđih gradova. Kada se zločini izjednačavaju sa vrlinama. Kada jedan Arkan postane nacionalni heroj.
Takve stvari su moguće samo u društvu koje je potpuno poremetilo red vrednosti. Nažalost, ti problemi nisu od juče, a knjiga dr Rajsa svedoči da su puno stariji nego što smo mislili. Ako prihvatimo da je srpsko društvo bolesno (a svi simptomi pokazuju da jeste, inače se ne bi događale stvari koje su se događale), onda dr Rajsa treba prihvatiti kao doprinos rasvetljavanju te bolesti.

SERBIA, valiant daughter of the Ages,
Happiness and light should be thy portion!
Yet thy day is dimmed, thine heart is heavy;
Long hast thou endured a little longer
Bear thy burden, for a fair to-morrow
Soon will gleam upon thy flower-spread valleys,
Soon will brighten all thy shadowy mountains;
Soon will sparkle on thy foaming torrents
Rushing toward the world beyond thy rivers.
Bulgar, Turk and Magyar long assailed thee.
Now the Teuton's cruel hand is on thee
Though he break thy heart and rack thy body,
Tis not his to crush thy lofty spirit.
Serbia cannot die. She lives immortal,
Serbia all thy loyal men bring comfort
Fighting, fighting, and thy far-flung banner
Blazons to the world thy high endeavor,
- This thy strife for brotherhood and freedom -
Like an air-free bird unknowing bondage,
Soaring far from carnage, smoke and tumult,
Serbia thy soul shall live forever!
Serbia, undaunted is, immortal!

Naslov knjige je:
MEMORIAL DAY AND OTHER VERSE
(ORIGINAL AND TRANSLATED)
BY HELEN LEAH REED,
AUTHOR OF SERBIA; A SKETCH NAPOLEON S YOUNG NEIGHBOR THE BRENDA SERIES, ETC.
Izdata je u Bostonu 1917. godine.

Cela knjiga se može naći na internetu: http://ia331328.us.archive.org/1/items/memorialdayandot00reediala/memorialdayandot00reediala.pdf

vidim da ovde ima dosta pametnih misli, ali opet mene zanima samo jedno, da li vredi cekati? da li tje bolji ljudi dotji i odlucivati u nashu korist? ili tje se srpska posla u nedogled nastaviti??? ne razumem nekad svoj narod, a verujem ni vi, da li je pohlepa glavni krivac ili nesto drugo??