Jedna on line nedelja

direktan prenos i najezila se potpuno, i odmah pomislila - joj kako su oni daleko odmakli. A tek Japanci... Mene fascinira to pomeranje granica tehnickih mogucnosti, mada malo i plasi. Svet izgleda sve manji, vreme prolazi brze...

fascinantnije od interneta... Nedavno sam naleteo na fantastičnu knjigu. Toplo preporučujem, ukoliko je već nemate.
(uzgred, čemu strah?)

malo iracionalni strah od demistifikacije svega. Vise ni nebo nije granica. Ja sam prosecna osoba koja dobije vrtoglavicu kada cuje da joj ispod nogu neki akcelerator pokusava da proizvede crnu rupu. A takodje mi se cini da ljudski rod nekad nije ni dorastao sopstvenoj inteligenciji, i da cesto zloupotrebljava sopstvenu genijalnost.
Ali da nebudem pogresno shvacena, daleko od toga da sam protiv, vise je to onako kao vrtoglavica pred nepoznatim.

niste jedini.

nisam imala nameru da pisem u tom tonu. Samo sam pocela da mislim naglas da li je to dobro ili ne...sve vise mi se cini da nije - zato sam pisala - nikako obratno.

citam ovaj vas tekst, kao de sebe cujem. Primjetila sam da ima dana kada jednostavno sve, sve obavim preko racunara; i posao obavim, poplacam racune, kupim uskrsnje poklone, susretnem se s prijateljima na skype i pisem emails, dobijem potrebne informacije, ... Onda zastanem i zgrozim se, jer me takav nacin vodi sve dalje u otudjenje od drugih ljudi. Ako nista drugo, ljepse je uz kavicu susresti se s prijateljima, vidjeti im draga lica dok razgovaramo, nego ovako sterilno.

I, ako dozvoljavate, jedna anegdota, koja puno govori o toj cyberzaciji zivota. Prije nekoliko godina, dok smo jos zivjeli u Düsseldorfu, zaculi smo neku gungulu pod prozorom, cak se vidio i neki dim slabasan. Nismo znali o cemu se radi? prosto automatski, odosmo na internet, na gradsku info-stranicu da vidimo da li tamo nesto pise? I zamislite: pisalo je da se taj dan odrzavaju demonstracije Kurda ispred turskog konzulata. Nasa kuca je lezala na putu od uzeg centra prema turskom konzulatui. Tako smo mi iz interneta saznali sto nam se dogadja pred kucnim pragom. Danas mi se to cini pomalo perverznim.

problem je sto i da nema inerneta, mi cesto ne bi znali sta nam se desava pred kucnim pragom :(

cekla sam vas on line da vas ugostim. pa dobro dosli- super je anegdota i drago mi je da ste shvatili kako se ja ovde u stvari zalim a ne hvalim. Onda do kafe u Minhenu - uzivo!

Kafa u Münchenu, uzivo?! Hmmmm, rado! Znate, ja poucavam preko skypa nas jezik. Izmedju ostalih poslova koji su ovisni o netu :-) E, jedan od mojih skype-ucenika je iz Minkena, pa smo se vec jednom sreli uzivo u Berlinu, nakon 4 mjeseca na skype. Zamislite, 4 mjeseca nismo znali kako ono drugo izgleda, a redovito se nalazili na lekcijama Jezika.

Meni se cini da cete Vi prije u Berlin, kako god. Ja se nadam kafici onda tu kod mene. Imate moj email kontakt ovdje ostavljen.

Srdacan pozdrav!

i ja sam pocela da mislim da je malo guranja u radnji bolja varijanta zato sam i napisala tekst. I lepo je birati slavljenicku tortu i mirisati svez marcipan - u pravu ste

da kažem da je računar svo zlo sveta, ali kad vac pricamo o njemu, da navedem primer svoje komšinice koja radi u jednoj banci- poslovi u vezi sa ljudskim resursima,i naravno, za rad joj je nephodan računar.Ali, isto tako ima kod kuće svoj računar. Jednom prilikom, bio sam kod nje i tako, pogledam prema stolu- vidim nema računara. Upitam je za računar, a ona odgovori da ga je dala bratu na korišćenje, pošto joj se "smučio"- za slušanje muzike koristi muzički stub, a za gledanje filmova DVD. :-)

Da ne bude da širim defetizam, možda neko ima pozitivniji primer
:-)

u Hagu odbija da koristi racunar - da ga, kako kaze, ne bi udarila struja.

udarila od rođenja, ne bi mu ništa škodilo još malo... :-))

ovo je genijalan izgovor za neznanje.

sa Vama. Što je rekao Aristotel, parafraziram- mera je osnov svega.

pregrizla ti jezik, da znas ;-)) za ono o smrti bioskopa! pu,pu!

da u USA nece. ovde i dalje film moze da otvori weekend sa $30-40 M. a IMEX-i prepuni, bez obzira na dan.

od prije par godina kina/bioskopi dozivljavaju pravu renesansu. Sto mene veoma raduje, jer nikako da se naviknem na filmove na malim ekranima.

ne trosim ni ja, to je vise metafora - ali cu, kad se ukaze prilika (citat). To vise da docaram kako ljudi zapravo kupuju kao ludi na net-u. Gledala sam neke statistike sa tommy sajta -vau!!!!
A bioskop ne ne- toga se ne odricem. Mrak, sala, na platnu on voli nju ona voli njega - idila- neki problem i uvek bude OK !Na kraju samo sam to u stanju da gledam...