SRP I ČEKIĆ

Ne znam da li svi pamte, ali kuriozitet je u tome da diljem Hrvatske, sve dok se nije raspala SFRJ, Radenska je bila sinonim za mineralnu (kiselu) vodu, kao sto se, npr. u nasim krajevima kaze "Frizider", kao sinonim za hladnjak. Tada niko nije pojma imao, niti razmisljao o tome, da je to, zapravo, slovenacki proizvod.

PS: Mico, pre par dana, u Jelicinoj "Kujni", ispricao si anegdotu o Stjepanu Dzimiju Stanicu. Svojevremeno su se pricale razne interesantne price (pamtim samo fragmente) o ovom, po mnogima, izuzetnom pevacu, muzicaru i soumenu. Da li imas jos neku?

U Jelicinoj "Kujni" sam ispričao ono čto je Džimi ispričao u jednoj TV emisiji o kulinarstvu, gde je pripremao jedan svoj specijalitet.
O Džimiju znam nekoliko priča, ali s obzirom da on u našem muzičarskom druženju ima veoma specifičan i originalan smisao za humor, mislim da te priče nisu za blog.
Sorry.

Za Stanica je vazilo da je bio duhovit covek, ali da je dozlaboga polako, i nekako nezgrapno pricao viceve. Pa, upravo to je njegove viceve cinilo da budu ludacki smesni. Dakle, ovakav vic prica Stjepan Dzimi Stanic, svojim unjkavim i uspavljujucim glasom (izvinjavam se unapred za losu ijekavstinu):
Ulazi jedan gospon u mesnicu i pita mesnicara da kupi kokos. Mesnicar mu pokaze na jednu koja visi, pa kaze: 'Uzmite gospon ovu kokos ona je svjeze odstrijeljena, krasna juhica ce ispasti'. Kupac se predomislja pa ce: 'Ali, ako je odstrijeljena ona je sigurno puna sacme. Ta necu sacmu kuhati u juhici!'. Na to ce mesnicar: 'U tom slucaju, gospon, evo ova kokos do nje, ta ce vam se svavako dopasti. Ona je, naime, sama sebi jutros prerezala zile!'

svaka cast, pridruzujem se brojnim zahtevima da dobijes, zasluzeni, autorski blog. "Cudotvorni" 25. april je blizu :-)

PS: da kokos/pile ne bese - "picek", ako me secanje dobro sluzi.

Sjajno da si pomenuo njegov unjkav i uspavljujci glas.
Onome ko ga nije čuo, mnogi njegovi vicevi mogu da izgledaju skoro besmisleni.
Vic o kokoški ne spada u takve.
Ipak za neke dogodovštine za koje znam, mislim i dalje da im
nije mesto na blogu.

Setio sam se, kao kroz gustu maglu, otprilike, o cemu se radi (vrsta humora). Slazem se da nije za ovaj Blog.

jooj, nsarski, ja mislila na početku da pričaš o kokosu - kokosovom orahu. A ono: picek!

Poz.

pa ja ne znam sta se u Zagrebu drzi u mesnicama, ali ne verujem da se cesto moze naci kokosov orah - onaj koji je sam sebi prerezao zile:))

siguran, dal je bila mesnica ili mjesnica?

ja jednom usao u mjesnicu, samo neki papiri, salteri...

poshto ne mogu da otvorim biljanin blog-ne znam zashto,
da ti odgovorim ovde-izvinjavam se domacinu,
ja verujem u prepoznavanje jablanova & trave,
a nisam josh prihajala-tuchem se ovde sa shalterushama u
raznim drzavnim objektima, ali valjda cu nekako da zavrshim sve dok krene sezona za roshtiljanje,
pozdrav svima iz kraja i nemojte bez mene da palite gorepomenuti.

nece se ni paliti ove godine...

jebiga uvek imas 'nase' i 'njihove' jablane i ostale...
s tim sto su nasi uvek ponosni i prkosni kano klisurine, a njihovi zadrti, retrogradni, epiteti se dele i kapom i sakom s obe strane, i ako u tudj grom opali , ovi drugi vicu pazi budalu kako se kurci, navuci ce nam bedu na vrat, dok kad nas trpi elementarne nepogode, onda zapravo najjaci samo ostaju, i bore se za opste dobro...

ja sam vec napravio izvinjenje za moje (ne)znanje ijekavskog:) Stjepan Dzimi Stanic je govorio o mesari u kojoj se prodaju kokoske.

na ono kad je moja drugarica dobila email u kojem pise:
sisanje i pranje (1000din)
sisanje i pranje (sa feniranjem) 1300din
:-)))

misli se na shishanje i pranje, haha!

Malo drugačija verzija:
SMS poruka: dragi, idem popodne kod kokana na sisanje i satiranje (šišanje i šatiranje :)
PS. Izvinjavam se na upadu i trolu ...

nije feniranje vec satiranje/shatiranje :-))))
hvala za remind!

Nema na cemu ... :)
PS. A ja se izvinjavam zbog trola, a ne na njemu ...

Ne razumem.

skotske, pravi uzitak

ff

Mislim da na žalost nema nikakvih šansi.
Jednom bilo...

...pa se pominjalo.

Na kraju dodje nam samo da budemo zadovoljni sto je ipak bilo.

Hvala. Nadam se da vas ni u budućim postovima neću razočarati.

Нисам читао делове аутобиографије коју помињете, тако да о томе не могу да се изјасним. Бубиша има огромне заслуге за све што је учинио за џез код нас.
Биг бенд јесте моћна машина како сте то добро приметили. Додао бих и да је у нашим условима, и не само нашим, био својеврсна и једина, али и најбоља школа за многе музичаре. Врло често је Биг бенд прави расадник талената.
О томе, да су вам моји постови занимљивији и ближи од неких других верујем, да разлог није моја свирка и деловање у секстету. Мислим да се ради о нечему другом.
О концерту поводом смрти Дјука из 1974 не могу ништа да кажем, јер тада нисам био члан бенда, нити сам на концерту био.
Лош дан - рекао бих.
А да је Београд био свет - био је!

Postavio si odlično pitanje.
Da li češ biti zadovoljan odgovorom - ne znam. Na tebi je da to kažeš.
Nismo bili svesni da pravimo istoriju u kulturi ove zemlje,
ali istovremeno to nije bio ringišpil na koji su nas popeli.
Nikada,u to sam uveren, ni jedan džez muzičar ti neće reći da je bio gurnut da se tom muzikom bavi, niti mu je neko to "osmišljavao". Najbolji dokaz za to ti je bitka koju sam opisao u postu, a koju je vodio Bojan Adamič.
Džez je tako jak magnet, koji te privuče kao ogromna pijavica, ili bolje rečeno džinovska hobotnica, od čijih pipaka ti nema spasa. Prema tome, kada jednom isključivo svojom voljom uđeš u to, svim silama se trudiš da tu i ostaneš. Iza toga sledi i pitanje ZAŠTO?
Zato što je džez SLOBODA. Ona jeste donekle ograničena,
/harmonska struktura, poštovanje forme itd/, ali to daje dovoljno slobode da se izraziš kao jedinka.
Mogao bih još o tome, ali za sada je možda dovoljno.
Ako imaš dodatnih pitanja, sa zadovoljstvom ću na njih odgovoriti.

i zaljubljenici u dzez svirali dzez zato sto je to ono sto te privlaci, vuce, i ima jedinog jebenog smisla u ovom kosmosu, makar za tebe. Radis ono sto volis i ne razmiljas. I tako je, siguran sam, najbolje.

Nego, u ono vreme, bace te negde kao mecku u cirkus da performiras. (To naravno nije uvek - ima priredbi na koje bi i na kolenima isao)). E, sad, tom cirkusu mozes da pridjes zajebantski - OK, ako ce da me hrane, poje i setaju, idem da paradiram. (Ej, i jos neka kinta padne, malo li je?) A da li si svestan da tako pravis istoriju, makar iz nehata?

To nema jedinog jebenog smisla u kosmosu samo za mene.
Taj jebeni smisao postoji za sve nas, koji se ovom muzikom bavimo.
A o onome, da te hrane, poje i šetaju, pa i neka kinta da padne - ne bih.
Mislim da si, možda u dobroj nameri, ipak promašio suštinu.

dzez jeste jedini jebeni smisao za sve koji se bave tom vrstom muzike. Samo sam se ogradio iz taktickih razloga (ima ih koji ginu z' umetnos' - u vidu druge vrste muzikanata, znas i sam sta se danas desava, pa da se ne uvrede).
A ovo "hrane, poje...", mislio sam na tvoju avanturu sa Nikolaem i slicno. Nisi valjda isao da Druga Rumuna poucis smislu dzeza?
Ako me nisi razumeo, onda sam se pogresno izrazio. Mislio sam sve najbolje, veruj mi.
Ukratko, pitao sam prostu stvar: radis i stvaras i verujes i nalazis smisao. Koliko si svestan da pravis istoriju?

Kao prvo, dozvoli da te podučim jednoj stvari.
Kada muzičar za nekoga kaže da je muzikant - to je kompliment.
Kada to kaže neko ko nije muzičar, to je sve samo ne kompliment.
Žao mi je, ali mi se čini da si priču o "Drugu Rumunu"
shvatio na pogrešan način.
Želim da verujem, da si mislio sve najbolje.
O tome da li stvaram istoriju?
Ja nisam taj, koji o tome treba da da svoje mišljenje.
Imajući u vidu da me već pitaš, evo i mog iskrenog odgovora.
Mislim da sam ja lično kolakteralni doprinos.
Odoh na spavanje.
Čao.

za mene si stvarao istoriju i smisao kad sam te slusao u onom sivilu. Kolateralno, kako se tebi cini, ili ne - ja nisam ni znao tada sta "kolateralno" znaci. Za ovo drugo, Rumuni i to, se jednostavno nismo razumeli. Ali, OK, bice prilike. Izvini sto te drzim toliko dogo budnim:)
Laku noc, majstore.

Nje mi jasno kako mi je slovo K upalo u reč kolateralno.
Onda sam pogledao vreme kada sam komentar pisao, pa mi postalo jasnije.
Sorry.

Može li ceo jedan post o ovom citatu? Bilo kada.

Verovali ili ne, o tome sam ovih dana razmišljao.
Ne znam koliko bih bio u stanju da pišući o tome, ne pređem granicu između razumljivosti i stručnosti.
Jer, jedno je pisati na pr., o Lidijskom konceptu tonalne organizacije, što bi mogli da razumeju samo pojedinci,a sa druge strane istovremeno izbeći taj aspekt, ali i mnoge druge stvari.
Razmisliću o vašem predlogu.
Hvala.

.. mislim da nsarski nije svatio osnovu tvoje priche, kao ni osnovu dzeza kao sastavni deo ove priche.
Naime dzez sviraju ljudi sa jakim individualnim umetnichkim kvalitetima, a da bi jedan orkestar funkcionisao svi ti individuelni kvaliteti treba da se stave u funkciju zajednichke individualnosti kako bi se stvorila neophodna harmonija, a da se pri tome ne smanje kvaliteti individualaca, nego naprotiv, da individualnost dobije pravu umetnichku dimenziju.
Da bi se to ostvarilo potrebno je druzhenje, jer samo druzhenjem i zajednichkim dogodovshtinama, ljudi se bolje upoznaju, otkrivaju svoje slabosti i pokushavaju da ih shto lakshe otklone.
Da skratim, harmonija je ta koja ljudske (umetnichke) kvalitete stavlja na tron. Ona je veoma vazhan faktor kako u umetnosti, tako i u zhivotu, a za to je potrebno da budesh just friend.:-)

toliko malo ipak znam o dzezu:)
Nego, postavio sam glupo pitanje, to mi je sada jasno. Naime, u ono vreme sivila, koracnica i partizanskih pesama, pojava dzeza kod nas je bila revolucija, pa sam pitao da li su ljudi koji su tada svirali dzez bili svesni toga da prave revoluciju.
Pitanje je glupo jer onaj ko se necim ozbiljno i predano bavi nema vremena da razmislja o istorijskom kontekstu svoje delatnosi.
Primer: ovaj blog. Kad u nekoj buducnosti (ako takva dodje) bude normalno da pola Srbije komunicira preko bloga, neki istoricar ce mozda pomenuti i ove nase nesigurne pocetke, kad je server stalno padao, kad je na njemu pisao i Mica i Biljana i ostali, i kad je na njemu bilo svega stotinak ucesnika. Ovim sto pisemo se mozda pravi nekakva istorija, ali niko o tome ne razmislja.

ovo nashe druzhenje ima istu funkciju.
Dodushe, pochetak je dosta konfuzan, zbog toga shto je ovaj blog skupina velikog broja razlichitih individualnih karaktera, koji u pochetku pokushavaju da naglase svoju individualnost, zanemarujuci harmoniju.
Ja mislim da je isto tako i u dzezu, te da je potrebno odredjeno vreme da se ljudi medjusobno upoznaju, pochnu da cene kvalitete drugih i samim tim pochnu da otklanjaju svoje slabosti.
Ne sumnjam da cemo i mi na blogu uspeti, nakon pochetne disharmonije, da nadjemo svoju harmoniju kao shto su to nashli Miles i John:):):)

Pojedinci ...

Harmonija na blogu će, verovatno, ići malo teže. Blog je, kao telo, jednostvano pregrejan.

Nije harmonija uvek preduslov za kreativnost - ja mislim da treba da budemo zadovoljni i sa nešto harmoničnijim, a malo više kreativnijem blogom.

je kompozicija za sebe. Sastavljena je od zadate teme i komentatora koji svojim individualnim kreacijama pokushavaju da otsviraju najlepshu notu na zadanu temu. Harmonija koju pri tome stvaraju, ne odrichuci se svojih individualnih kvaliteta, odredjuje koliko ce pri tome zadana tema dobiti na kreativnosti.
Tvoj blog Milane, kao i blog tvog imenjaka Cirica je upravo najlepshi primer kako se individualni kvaliteti komentara uklapaju u harmoniju stvarajuci najlepshe melodije. Korist je vishestrana; blogeri se bolje upoznaju, vishe respektuju, a svima je zajednichko da neshto novo nauche , kako oni koji komentarishu, tako i oni koji samo chitaju.
Sad sam upravo chitao blog Olge Medenice, koji, zahvaljujuci sjajnim komentarima, upravo harmonichki boji zadatu temu...:-)

mislim da ovaj blog ima onih tonova koje je Schumann cuo u svojoj glavi te su ga odveli u sanatorijum...mnooooogo takvih tonova ima ovde. zato je harmonija pogresna. u stvari i nema je. blog bi mogao da se okarakterise kao - kakofonija.

Mislim da na ovom blogu ima previše onih kojima je uživanje da se plićnu na sve ono što je drugima zanimljivo, ne bi li ostali mnoooogo glavni do(kr)jaja, bez obzira na kakofonicnost njihovih komentara. Da li ste sertifikovani ekspert za umetnost džeza?
Molim ne pljuckajte baš po svemu i ne trolujte baš svuda. Hvala

samo da pitam, da li ste se vec upisali na neki kurs baleta ili ne?
:-)))
ps. mnogo su lepe slike i onde druge sto ih stalno kacite ;-)

Nisam još!

Čim završim sa Pavaroti-ciklusom, bodily speaking, okrećem dvogled ka Broadwayu :)

my baby u slobodnom vremenu sije sjajne kostime za Njujorske predstave - kad ti zatreba javi se, imas popust:))

Zanimljiv je ovaj snimak just friend. Nisam ga ranije imao prilike čuti. Ima nekoliko čudnih stvari.
Na početku se pojavljuje ime tromboniste B.Watrous. Sugeriše se, bar kako sam ja shvatio, da je on autor kompozicije just friends. To je greška, jer autori su Kenner - Lewis.
Čudan je i momeneat kod Stenovog sola. Nije uobičajeno i to se retko dešava, da jedan od muzičara, u ovom slučaju Beker, svira istovremeno drugi solo ispod Stena. U jednom trenutku Sten je kroz svirku i pokazao da mu to smeta, odsviravši za njega nekoliko netipičnih brzih i nervoznih pasaža.Kao da je hteo da kaže: Hej Čet, ohladi malo.

negde sam davno citao o tome kako je Getz na kraju "raskinuo" sa Chetom koji je postao nepodnošljiv i, zbog doupa, potpuno nepouzdan. Slična priča kao sa Dizzyjem i Birdom (evo, poslušao sam vaše uputstvo i pri pomenu Birdovog imena sam ustao od stola i poklonio se - najozbiljnije! Sva sreća da na zidu imam uramljenu Parkerovu sliku, pa tako nisam ispao smešan sam sebi!).

Nego, spominjete džez orkestar i Bubišu. Meni je on ostao u sjajnoj uspomeni. Ne znam zašto, ali valjda ljudski mozak tako funkcioniše, pa uvek kada naidjem na njegovo ime, ja se setim onog njegovog simpatično-turpijastog glasa i reči "kruška"! Od njega sam prvi put čuo za taj izraz u muzičkoj notaciji. Vi naravno znate o čemu pričam/pišem.

Na kraju, da li ste imali priliku da pročitate "Visions of Jazz"? Autor je Gary Giddins, po mom skromnom mišljenju, najelegantnije jazz pero u USA danas. Knjiga je osvojila silne neke nagrade, ali je ne preporučujem zbog toga već zato što je to stvarno nešto najbolje, najtoplije, najlepše i najkvalifikovanije što sam ikada pročitao na temu džeza. Ima 650 strana (!), a svaka je prepuna vrednih podataka, stručnih analiza, nevidjenih anegdota i duboko ličnih opservacija. Ako već niste, check it out!

Prvo nešto o Birdu.
Zanimljivo, a istovremeno neobjašnjivo je, kada se pogleda razvojna linija alt saxa. Nijedan saksofonista pre Birda nije ni u naznakama najavio dolazak bi-bapa.
Bird se pojavio niotkuda, kao vanzemaljac, kreirajući novi stil.
Dizi je te naznake mogao čuti kod Roy Eldriga i Charlie Shaversa.

Mislim da je Bubiša autor za upotrebu reči kruška umesto muzički pravilnog i uobičajenog - koda /coda/.
Za knjigu koju pominjete sam čuo, ali je još nemam. Gledaću svakako da je nabavim. Hvala što ste me podsetili.

Zaboravio sam u prošlom odgovoru da dodam, da ono što Bubiša zove "kruška", M.Prohaska dirigent Zagrebačkog benda zove "žohar". /buba švaba?/.

su ovaj koncert svirali u Shtokholmu 1984, a ja sam ovu verziju 'just friend' vidio prvi put pre nekoliko godina na Holandskoj televiziji u emisiji koja je bila posvecena godishnjici smrti Cheta Bakera.
A taj fini upad Chetove trube u Stenov solo je meni ustvari najlepshi dio u celoj pesmi.. taj fini osecaj...:):):)

Vama i verovatno i drugima to može biti najlepši deo u celoj pesmi. Nemam ništa protiv toga.
Ali to može jako da dekoncentriše solistu, koji gradeći melodijski i ritmički svoju improvizaciju biva ometen.
Mislim da je na tom snimku to dosta jasno vidljivo kroz
Stenovu reakciju.

... nešto u stilu, da li smatrate da je potrebno nekakvo predznanje da bi se mogao pratiti džez! E, pa ova kratka korespondencija u vezi ponudjenog Getz-Baker snimka je upravo dokaz da - jeste. Zna se (tj. ko zna - zna) šta je solo. Ej, ljudi, SOLO (think about it!). A Chet je na ovom snimku stvarno NEPODNOŠLJIV u trenutku kad Getz svira svoj improv. Posebno sam se naježio od onih nekoliko mesta gde je on pokušao da prati Getza harmonijski, tako da su par puta završavali fraze sa velikom tercom, ko najgori pop! Bilo, ne ponovilo se!

Hvala na ponudi. Imam dosta slika, audio i video zapisa, ali nemam blagu predstavu kako se na pr. video ili audio snimak postavlja na YouTube. Osim toga, video zapise imam na VHS, a audio na klasičnom LP. Ne znam da li je to uopšte moguće sa VHS, ili bih morao prethodno sve da prebacim na CD i DVD.

Покушај да се направи блог посвећен сећањима на домаћу џез сцену је изузетан.

Нешто попут блога, тачније огромне теме која се тицала историје радија, као и прапочетака домаће музике уопште (било је ту и џеза, али и других жанрова) постојало је на форуму B92 под одељком музика, али је сада недоступно.

Помињали смо пионире џеза код нас, између осталог и бубњара Спасу Милутиновића и качили неке материјале са прастарих плоча на 78 обртаја које сам дигитализовао. Његов снимак стандарда "Tоgether" вероватно садржи један од најузбудљивијих момената домаћег џеза са почетка педесетих - тренутак када од оригиналне теме у 3/4 бенд намах застане, уследи Спасина карактеристична кратка фигура и онда "лудаци" почну да "праше" прави, чистокрвни џез, са финим солима и промишљено аранжираним партијама иза...

Штета је што се до дана данашњег не зна ко тачно свира на поменутој плочи - претпоставља се да су ту Едика Сађил, Миле Павловић, Војкан Ђоновић и Коста Тапавица. Виолинисту и басисту не знамо и даље (неко ми рече да је Нафта на почетку свирао виолину - имао је апсолутни слух - па ју је потом "баталио", зато што је то(ово су Нафтине речи) "педерски инструмент" :))) - не знам, можда би стварно овде могао бити он).

Ако буде интереса, поставићу негде наведени снимак да може да се скине.

Милан

P.S. Качење видеа на youtube или аудио материјала који је на аналогним носачима увек подразумева његову претходну дигитализацију. То је истовремено једноставан, али и захтеван задатак (ако се поштују неки минимални технички узуси) јер тражи преданост послу и обученост, па и специјализован (неретко скупоцен) софтвер.

Како год било, собзиром да то дуже времена радим (барем када је о аудио материјалу реч) пријављујем се овом приликом за помоћ.

Милане, хвала вам што сте се огласили са врло интересантним моментима из раног периода домаћег џеза. Мислим да ћу успети да истражим и сазнам ко свира на поменутом снимку. Имена која сте поменули су врло вероватна.
Захваљујем се на понуђеној помоћи. Чим будем сазнао детаље који вас интересују, огласићу се на блогу.
Мислим да би за многе било интересантно да снимак који помињете окачите негде.
Мића

Milane, evo rezultata istraživanja.
U standardnom sastavu S.Milutinovića pored Spase na bubnjevima svirali su:klavir-Kosta Tapavica,sax Edika Sađil,
truba Mile Pavlović, gitara Vojkan Đonović i kontrabas
Branko Pejaković.
To mi je povtrdio V.Đonović koji kaže, da taj ansambl nije nikada snimio ništa sa violinom.
Sa violinom koju je svirao Miško Lazarević rađena je jedna druga produkcija posvećena Đangu Rajnhardu, ali je to bila
produkcija samo sa dve gitare i violinom.
Ako imate neki snimak Spasinog ansambla sa violinom, to bi bio svojevrstan kuriozitet.

Поштовани Мићо,
желим само да подржим претходне коментаре, а то је да неизоставно наставите са својим веома занимљивим прилозима. Веома пријатно сам изненађен бројем љубитеља џеза (у које и себе сврставам) а посебно познавалаца - стварно нисам имао појма колико их је у нас (некако сам на бројним концертима, ваљда због аплаудирања у погрешним моментима и извештаченим смехом на било какву реч мајстора између песама, већину публике сврставао у trendy/fancy). Драго ми је да сам у криву.
Претходни коментар у вези снимака на 78 обртаја ме је подстакао да покушам да са онима које то интересује поделим сајт/блог са драгоценим и ретким снимцима раног џеза из периода прве половине прошлог века (већину сам скинуо и квалитет је углавном ОК) који додуше преферира беле оркестре:
http://mikesnoise.typepad.com/noisepage/2007/04/virtual_victrol.html
Срдачан поздрав

Можда ћу сада успети, лаку ноћ:
http://mikesnoise.typepad.com/noisepage/

Hvala. Ima vrlo zanimljivih snimaka.

Da, u orkestru Bena Polaka je svojevremeno svirao Beni Gudmen!!! Ne mogu se zakleti ali mi dva sola na klarinetu u pesmi "Buy, buy for baby" liče upravo na Gudmenova.

Hvala na linku!

Da, Gudmen je došao u orkestar B.Polacka 1928, tako da ako je snimak iz tog perioda ro je Gudmen.

Pokušao sam da skinem snimak ali bez uspeha.
Može li neko uputstvo.
Radio sam prema uputstvu sa sajta, ali stvar ne funkcioniše.
Mića

Sistem je ovaj:

Klikne se na link. Tada će se otvoriti prozor rapidshare-a sa dve kolone ispod kojih pišu PREMIUM i Free. Klikne se na free.

Posle toga otvoriće se drugi prozor sa izveštajem odakle sa koje mreže (popis servera) može da se skine fajl. To ne mora preterano da Vas opterećuje, odabere se bilo šta.

Ispod tog popisa servera pojaviće se alfanumerički kod ispisan nekim karakterističnim i neuobičajenim slovima. Taj kod se unese/ukuca u belu kućicu pored i pritisne download.

Sa rapidshareom ne mogu se koristiti uobičajeni download manager-i, pa ih isključite ako ih imate.

To je otprilike to.

Za svaki slučaj postavio sam isti fajl i ovde:

http://www.sendspace.com/file/tw7tvd

Tu je još prostije, samo se klikne na link koji se nalazi dole (piše Download link), skoro u dnu stranice i na koji ukazuje jedna strelica koja blinkuje.

Vrlo zanimljiv snimak. Nisam na snimku čuo gitaru, pa zaključujem da je nastao u periodu kada V.Đonović nije učestvovao.
Ne verujem da violinu svira Nafta,iako nije isključeno.
Sa druge strane teško bih prepoznao Ediku Sađila, a ni Mileta Pavlovića.
Moguće da je snimak nastao u kasnijem periodu, pred odlazak
benda u Nemačku. Tada je trubu svirao Franja Jenč, a sax
Mika Stanojević.

Prema nekim matričnim brojevima (o ovome se može samo ovirno govoriti, pošto nekog celovitijeg istraživanja na ovu temu nema) ploča je najverovatnije nastala oko 1955. godine za Jugoton.

Ni meni ne deluje kao Edika, Edika je svirao drugačije. Neko mi je natuknuo opciju Karlo Takač, mada je ona meni još manje verovatna.

Evo još jednog finog snimka istog benda - kompozicija "Proljetna idila":

http://www.sendspace.com/file/hoe5io

Klavir je svirao neko ko je pomno proučavao Erola Garnera.

Ovde se gitara dobro čuje, čak i pokušaj nekog malog sola.
Nemam predstavu ko bi to mogao da bude. Skoro sam siguran da to nije Vojkan.
Mislim da to nije Karlo Takač, je on koliko je meni pozanto nikada nije svirao sola, a ne znam ni da je svirao tenor. Uostalom kontaktiraću ga, jer sam se baš za sve zainteresovao.
I još nešto o prethodnom snimku. Meni sax solo liči na Mišu Obrenovića, jer me tonski a i po svirci na njega podseća.

I za kraj ove večeri - spektakl!

http://www.sendspace.com/file/5sq5gc

Jedini (zasad poznati) snimak kako je zvučao naš big bend 1952. godine. Vodio ga je Mladen Guteša tada...

Ovde je čika Vojkan na gitari gotovo zasigurno (ne može da mi umakne taj ton), a alt je izgleda aranžirana deonica (Dajzinger, Plotnjikov???).

A bariton je možda Mihajlo Žuti Živanović. Potpisan je kao autor ispod kompozicije koja se zove "Zimska noć"...

I naravno, Spasa u pozadini.

Kakav bend...

Ploča je preživela sve ovo vreme, sva krhka, lomljiva, šuškava... i sve u troipominutnom ograničenju tehnologije beleženja.

Nadam se da sav trud oko ovih transfera vredi (na mnogima se provede i čitav dan) i da se može da dočara vreme u kome su nastali ovi neprocenjivi dokumenti za kulturu jednog naroda.

Super zvuči! I još jednom, neizmerno vam hvala! o))

Sjajan snimak!!! Hvala.
Vojkan na gitari - van sumnje. /Zoran Jovanović je u bend došao kasnije./
U sax sekciji su altovi definitivno bili Picek i Plotnjikov.
Na baritonu sigurno Mika Žuti, jer je i Karlo Takač u bend došao kasnije.
Jako sam zainteresovan da istražim stvar do kraja. Šimpa je
verovatno već bio u bendu. Sutra ga zovem da proverim, pa ću vas o svemu obavestiti.

Ima toga još... ovo je samo mala količina onoga što sam mogao da okačim "na prvu loptu". A ima toliko toga i nepoznatog, a za šta se zna da je postojalo/snimano.

Malo znamo sami o sebi.

Najzad, neke stvari bi vredelo ponovo objaviti.

Evo još malo iz iste serije snimaka (koji vremenski, doduše, mogu biti udaljeni i po nekoliko godina).

http://www.sendspace.com/file/6iljle

"Kuća tek je pravi dom"

Pevaju Vojin Popović i Mara Janković. O Vojinu Popoviću videću da prekopiram sa muzičkog foruma B92 ako se bude rekonstruisao, a o Mari Janković ne treba mnogo pričati: počela je još za vreme rata da peva i bila je članica Kvarteta Predraga Ivanovića.

Muzika je na samoj granici džeza i zabavne muzike, ipak, smatram ga zanimljivim. Tenorista je imao lep (za današnje vreme to je čak malo arhaičan) ton, što isto važi i za trubača.

Sax Edika, truba Mile - bez dileme.

...

... što postavljate ove divne fajlove! Baš uživam. Dajte ih više, ako imate prilike.

Krasići,
zaista mi je drago da pratite događanja na ovom postu.
Kako je krenulo sa komentarima, meni se učinilo da sam možda promašio temu bloga pišući o big bendovima.
Sada znam da nisam.
Hvala.
Mića

Наравно да нисте могли промашити, поштовани пријатељу.
Протеклог викенда није се могло лако приступити блогу, а камоли послати нешто. Данас сам схватио да је узрок томе поновна крађа каблова - а на Broadband Conference у СЦ малопре сам слушао Јапанца који објашњава перспективе преласка са електричних каблова на оптичке и развоја нове генерације бежичног интернета.
Пошто сада журим некакву едукацију о рачуноводству која мени матором прија таман колико и Цецини хитови, покушаћу само да скренем пажњу заинтересованима на један други сајт/блог/дневник, који захтева доста стрпљења, a са кога се уласком у архиве аутора може скинути доста снимака у CD квалитету (128 kbps min!) и то бааш добрих: ко издржи, наснимиће Кит Џерета (Autumn Leaves) који се баш наљутио и решио да изађе из медитативно-контемплативне фазе (коју иначе волим) и покаже да итекако уме да се размахне. Има ту и доста тога другог, доброг:
http://www.desordre.net/musique/hawkins_monk.mp3
Срдачан поздрав свима, и успут обратите пажњу и на необично сетне фотографије аутора - неке од њих ме по томе подсећају на ECM covers.

Надам се да ћу овога пута успети да поставим бољи линк:
http://www.desordre.net/blog/blog.php3

Mislim da je Zoran Jovanović tada i te kako svirao sa Spasom, dok nije došao u big bend, kada je čika Vojkan otišao.

Evo kako je to bilo po sećanju Predraga Ivanovića.
On, P.Ivanović došao je u kako se tada zvao Zabavni orkestar Radio Beograda
zajedno sa Mihjalom Živanovićem tokom 1949., a primljeni su u stalni radni odnos
1.1.1950.
Bend je tada ovako izgledao.
Trube: Mile Pavlović, Laza Kalmić, Dezider Repović i Bora Roković. Bio je kratko vreme
pre toga i neki Krković, koji je brzo napustio bend. Vrlo brzo je bend napustio i Laza Kalmić
i na njegovo mesto došao Duško Gojković. P. Ivanović je došao na mesto Bore Rokovića, koji
je sa trube prešao na klavir.
Saxi su bili: Nikola Dajzinger-Picek, Vlada Plotinjikov, Eduard Sađil-Edika, Milan Stojanović-
Mačor i bariton M.Živanović-Mika Žuti.
Ritam sekcija: Bora Roković-Rokac klavir, Mile Đorđević-Mile Grk kontrabas, Vojkan Đonović gitara i Spasa Milutinović bubnjevi.
Bubiša je preuzeo bend 1953. nakon odlaska M.Guteše u Nemačku. Bendom je povremeno dirigovao i Ilija Genić- Baćko, koji je kasnije preuzeo gudače.

Kod Spase u bendu trubu je svirao Duško Gojković, a Mile Pavlović povremeno.
Onaj jedan tenorski solo za koji smo se složili da ne liči na Ediku, po Šimpinom sećanju
odsvirao je momak po nadimku Tranja, koji je pobegao iz zemlje sa nekim vaterpolistma. Predrag se ne seća pravog imena.
Violine kod Spase su svirali M.Lazarević i Beloti.
Z.Jovanović je došao u bend 1958/59 nakon svirke kod Spase, koji je sa bendom otišao za
Nemačku.
To bi bilo sve po sećanju P.Ivanovića.

Mislim da ovaj snimak potiče iz vremena kada je Z.Jovanović svirao gitaru, posebno imajući u vidu Vojkanovu izjavu, da dok je on svirao gitaru kod Spase, nisu snimali ništa sa violinom.
Osim toga, dobro poznajem način kako Zoran prati solistu,
odnosno njegov specifičan drajv.
Violinu verovatno svira M. Lazarević.
Slažem se da klarinet i bariton svira gotovo sigurno Mika Žuti. Na to mi ukazuje gotovo istovetan vinrato na oba instrumenta.
Inače sam snimak pre spada u zabavnu muziku nego u džez.
U svakom slučaju vrlo zanimljivo.

Nažalost, snimci Spase Milutinovića ponekad pate od te i takve boljke neodređenosti, ili pripadnosti i jednom i drugom svetu istovremeno. Mislim da sam to napomenuo u jednom od komentara, pa ih treba slušati sa dozom rezerve.

Sa druge strane, na prste jedne ruke se mogu izbrojati zabeleške domaćeg džeza iz tih godina koji bi bili stiliski bliži, utemeljeniji u čistom džezu. Svet je tu mnogo dalje otišao.

Ukratko, imamo toga jako malo... nepodnošljivo malo.

Za ilustraciju suprotnog stanja u nekim evropskim zemljama navešću samo jedan primer: pre par godina boravio sam na odmoru u Budimpešti i tamo sa zaprepašćenjem veoma lako pronašao antologiju predratnog mađarskog džeza "najčistije vrste". Mađari su veoma pažljivo slušali što Elingtona ili Lansforda, što Džanga i evropsku scenu. Aranžmani su svirani kako su čuti ili skinuti sa ploča uz dobra sola, bez sumnje.

Šteta što u trenutku kada sam nabavio disk sa ranim mađarskim džezom u prodaji nije bilo i CD-a sa mađarskim be-bop-om od 1946. naovamo (mada je takav disk izdat kod njih).

Komentar sax Edika, truba Mile - bez dileme, odnosi se na snimak sa Marom i Vojinom.
Mića

Svaka ti/vam se dala za ove snimke!!! Imaš/te li digitalizovane snimke Šimpinog vocal band-a? PLEASSSSEEEE!

Данас скинуо и преслушао снимке које сте нам поклонили - драгоцено и лепо.
Рефрен у ''Једном још'' ме неодољиво посећа на рефрен ''All of me''.

Edika je na tenoru. Što se tiče gitarskog sola, mislim da je to Sveta Jakovljević,jer mi solo ne liči na Zorana Jovanovića. Razgovaraću sa Svetarom da to razjasnimo.
Ima jedna zanimljivost u vezi ovog snimka. Svira se iz tri tonaliteta. Počinje se sa F durom,zatim prelazak u Be, a violinski deo je iz Es. To je urađeno da bi se izbegla monotonija, jer se uglavnom svira samo melodija.

Evo detalja iz razgovora sa Svetarom. Gitaru na snimku svira V.Đonović! Svetara je preslušao snimak i u to je apsolutno siguran.
To ne korespondira sa Vojkanovom tvrdnjom, da dok je on svirao sa Spasom nije učestvovao ni jedan violinista. Možda su u pitanju godine /Vojkan sada ima 85/, pa je to razlog da se ne seća nekih stvari.
U Budimpešti je na sešnu svirao gitarista Dragi Petković.

Svetara ima oko 15 ploča sa snimcima Spasinog sexteta i vrlo je rad da se to digitalizuje i sačuva od zaborava.

Poštovani Mićo,

sa gospodinom Svetom se znam iz jednog intervjua i par susreta po Domu Omladine, sa Vama iz opet jednog kratkog usputnog viđenja u istom Domu.

Veoma rado ću pomoći oko digitalizacije takvog materijala ukoliko je gospodin Sveta voljan. Rezultate mojih zvučnih restauracija možete čuti sa fajlova koje sam slao na blog.

Po izvršenoj digitalizaciji sve bi moglo da se ovde okači, što mislim da bi bilo izvanredno.

Evo još jedne poslastice za večeras - "Big John Special" - čuveni aranžman Flečer Hendersona, "oca" bigbend aranžerstva.

http://www.sendspace.com/file/f93gzz

Pošto drugih podataka na etiketi nema (u pitanju je ploča za "privatnu upotrebu") možemo da pomislimo kako bi ovo mogla biti još jedna od ranih inkarnacija beogradskog big benda.

...пратимо, даунлоудујемо, захвални - just folow the yeloow brick road.Мислим да сам некада имао ЛП Спасиног оркестра која је споменута, тада смо их интензивно мењали, а тужних година 1993-95 распродао сам колекцију тако да их је преостало мање од стотињак - хвала нету, вратио сам пуно тога назад за џ а раде и даље торенти... Само реците где и како, напржиће се један гига лако.
Везано за таване и остало, мислим да је тешко овде наћи тонски материјал - интересантније су занимљивости које домаћин пружа. Наставићу се, поздрав

Jeste. Što je najzanimljivije, ista ploča je izlazila i to dva puta pod različitim imenom. Prvi put negde sredinom sedamdesetih (kada je i snimljena) i tada je neko upropastio - premodulisao mastering tako da zvuči jezivo. U toku nesrećnih devedesetih opet je izašao isti materijal na LP-ju znatno boljeg zvuka. Jedna od tih ploča zvala se "Evo nas opet", drugoj sam zaboravio naziv, mada su u pitanju potpuno identične ploče.

Nažalost, iako su tu uz Spasu sve vrhunska imena životima vezana za džez (Branko Pejaković, Vojkan Đonović, Edika, Mile Pavlović, Kosta Tapavica, a i Tripo Simonuti kao i Petar Sam) krajnji rezultat opet je balansirao na uzanoj, opasnoj ivici između džeza i zabavnjaka.

Stvar "Cherokee" sa te ploče recimo kazuje da su umeli da svinguju kao ludi, ali, nažalost sve je ostalo na poprilično straight svirci, što je velika šteta.

I dalje "apelujem na tavane, ormane, krevete i škrinje"...

Zašto?

Zato što je jedan od najznačajnijih momenata u istoriji džeza, koncert Čarlija Parkera i Dizi Gilespija iz 1945. za koji se mislilo da uopšte NE POSTOJI pronađen pre dve godine na buvljaku, a drugi opet - koncert Telonijusa Monka i Džona Koltrejna u podrumu Kongresne Biblioteke pod nevažnim imenom.

Pre pola godine našli su na dosad neobjavljene acetate sa Lester Jangom iz 1940., opet ključnim za razumevanje tranzicije "form swing to bop"...

Ne znam na šta mislite kada kažete da je ista ploča izlazila dva puta?
Ako mislite na "Evo nas opet" podsećam da mi je Vojkan rekao da su oni to snimili sa dve gitare i violinom, kao tribute do Django.

Ne... Vojkan je ovog puta pogrešio definitivno. "Evo nas opet" izašla je u doba u koje sam pominjao sa muzičarima koje sam navodio, samo je drugi put izašla pod nazivom "Ja volim muziku za igru starije generacije" (sada sam proverio naslov).

Ovog, drugog puta reizdali su materijal iz sredine sedamdesetih, gde su, kako rekoh, Spasa, Edika, Mile Pavlović, Vojkan, Kosta Tapavica itd.

Ovo što je Vojkan pominjao, to sam video na televiziji jednom. Mislim da je Svetara svirao Džangova gitarska sola a violinu možda M. Lazarević koga ste pominjali.

Ko je svirao drugu gitaru i da li ju je bilo, toga se ne sećam.

To je "Tribute to Django" za koji znam.

Šta je ovo što pominje čika Vojkan - o tome nemam pojma...

Ne mogu ništa da dodam ni oduzmem onome što mi je Vojkan rekao. Možda je nešto i snimano o čemu on govori. Godine čine svoje....
Mislim da će nam u celoj stvari pomoći Svetara, koji se još dobro seća tih stvari.

I još nešto u vezi koncerta Parkera i Dizija pronađenog na buvljaku.
U Njujorku u Grinidž Vilidžu ima jedna radnja koja prodaje samo takve stvari. Bio sam tamo sredinom 70-ih.
Tamo kažete na pr. da vas interesuje Parkerova svirka u nekoj garaži godine te i te. Po pravilu imaju uvek sve na raspolaganju.

A... Parker i Gilespi... ovo je ludilo, unikatan primerak tj. set od 6-7 16 inčnih 78ica (nisu štancovane, nego rezane ploče) koji su pronašli na buvljaku ploča (da budem jasniji) - negde u nekoj nedođiji američkoj

Slično otprilike što se kod nas odigrava ispred SKC-a...

Лонгплејка коју сам имао је имала наслов ''Ево нас опет'', сећам се и Симонутија (озбиљније сам заволео џез управо због Грапели/Рајнхарт ''Minor Swing''-а) у другој половони 60-тих, а 70-тих и даље интензивно куповао плоче и ишао на концерте.
Е сад, како се све ово не би (бар са моје стране) претворило у некакво троловање на Мићином дивном блогу, хтео бих да предложим шта конкретно могу урадити по питању ''тавана итд'':
- видим да примате мејлове, па ћу се потрудити да што пре направим и пошаљем Вам списак преосталих ми винила (скоро у потпуности страних музичара) за евентуално дигитализовање са Ваше стране. Подразумева се да бих Вам оне за које сте заинтересовани доставио лично са циљем да се поделе преко блога, онако како сте и Ви до сада радили, без икакве накнаде (живим у Бгд);
- не могу, нажалост, при томе скоро никако допринети Вашој племенитој намери везано за снимке домаћих бендова, пошто је најстарија ЛП плоча коју сам сачувао ''Опатија 1961'', када сам имао 6 година, а и све остале сингл су жанра забавне музике (вокални квартет П.Ивановића је пратио и Л.Новаковић, и Н.Кнежевић и Цунета на ''Продавачици љубичица'';
- гледе онога што сам скинуо са нета, као што рекох, нема никаквих проблема нити трошкова, као што их ни ја нисам имао: gens una sumus...
Pozdrav

Sve tako kao što ste rekli...

Требаће ми, као што рекох, нешто времена (због обавеза на послу) али се надам да бих Вам се могао јавити са ониме што сам предложио до предстојећих празника, па онда шта урадимо-да се не хвалимо унапред.
Поздрав

Pa jeste. Prebacivanje u digitalni format je uvek 1:1 ali to je uvek samo inicijalna stvar.

Na taj koeficijent jedan doda se proporcija od najmanje sat-dva vremena obrade najraznovrsnijim filterima provedenih za LP ploče ili recimo pola dana provedenih za jednu ploču na 78 o/min - koje su izuzetno pipav posao.

Остајем при ономе што сам обећао да ћу урадити: још колико вечерас почињем са евидентирањем постојећих label-а, да не кажем оно рогобатно-носача звука. Надам се да ћу Вам списак послати до краја недеље, како бисте одабрали шта је интересантно.
Заиста нисам имао представу колико је напора потребно уложити за пребацивање - студиозног и студијског. Верујем да је са 45 о/мин слично као 78, а имам и пар комада 33 од 10'', прилично дерутне - а тек им је пола века???
Сада ми је тек јасно колико сам наиван био када сам летос преснимио сингл плоче на МЦ и дао у оближњој радњици да пребаце - скупо сам платио за два потпуно неупотребљива ЦД-а, али није важно.
Јавићу Вам се на мејл следећи пут, овде се шуњамо по старом блогу а већ је и домаћин отворио нови, по обичају интересантан.

Kada je obrada zvuka u pitanju kod nas neretko se nema strpljenja za stvari koje za istim obilato vapiju :)

Nadam se samo da će nam se naš domaćin javiti kada sazna šta se zbilo sa gospodinom Svetolikom Jakovljevićem i udovicom Miće Kotlića i materijalima odatle. Jedva čekam, ako bude nečeg zanimljivog, a verujem da hoće! Moj blog account je podešen za mogućnost komunikacije.

Molim za malo strpljena.
Hvala.
Micha

Напредујем споро, али достижно: преко дана у фирми руководим ванредним пописом основних средстава велике вредности, а увече пребирам по остацима свога некадашњег блага и пописујем како оно преостало, тако и сећања.
Скоро сам сигуран да ће, ако ништа друго, at the end of the day бити лепо направити паралелу Рахсанове ''Theme for the Eulipians'' са хармонијом изгубљене ми 'Под сјајем звезда ове ноћи'.
A за познаваоце (горе сам јасно себе нагласио само као љубитеља) би, сигуран сам, могао бити интересантан топли и надасве devoted sax соло у ''Ко зна'' на синглу Л.Новаковић.

.

Mislim da ovo nije beogradski big bend. Na to ukazuje niz detalja, da ne razglabam previše.

Nalepljen papirić sadrži čarobnu reč "Kotlić", što može da označava, doduše, bilo šta... Mada, da budem iskren, pitao sam se koji je američki ili evropski bend mogao da svira "Big John Special"... Na poslednji delićima snimka pre blende čuje se pijanista i nekakav žagor...

Reč Kotlić kao što kažete može se odnositi na bilo šta.
A bio je samo jedan Kotlić, Mića Kotlić, koji je vodio big bend krsmanca, sa kojim sam svirao u indexu 57/58.

Da. Upravo to. Mada je u pitanju aluminijumski acetat, što će reći narezivana ploča. Prema firmi koja je radila acetate blank bi mogao da potiče iz sredine pedesetih.

Evo i druge strane iste ploče:
http://www.sendspace.com/file/gqkhht

To što se čuje nije kojim slučajem Kotlićev bend KUD-a Krsmanac, verovatno ne???

Mogao bi biti. Snimak je lošeg kvaliteta, a ima i dva sitna kiksa u svirci.Očito je rađeno po Bili Mej recepturi.
Gospođa Kaća, supruga Miće Kotlića koju dobro poznajem, mogla bi imati nešto od snimaka sačuvano. Kontaktiraću je narednih dana.

Šta da kažem nego - divno...