Male stvari, veliki davež

sve se plaća, bre!

"Asertivnost oznacava zastupanje i ostvarivanje licnih potreba i interesa..."

hvala :)
Uverena sam da je stvar vezbe i da bi to mogao svako.

moram da te pohvalim...svidaju mi se tvoje teme.

super :(
i onda na kraju ipak povredis nekoga - sebe.
Ako ljubazno zamolis - mozda se i prijatno iznenadis uslugom koju dobijes. Znam da se te stvari cesto ne zavrsavaju onako kako mi zelimo. I meni se desi da naidjem na nekog siledziju, ali sam uporno ljubazna i trazim, pa stvarno mi je najlakse da izadjem i trazim drugi taksi. Evo sad ne mogu da se setim da sam ikada to morala da uradim.
Jednom sam cak zamolila vozaca autobusa (medjugradskog) da promeni stanicu, zavrsilo se time sto me ponudio kafom :))
ah da, i promenio stanicu

zamolish ga da stane jer si zaboravila novcanik, izadjesh i odesh.nema rasprave sa kretenima.

ma to sa biciklom i pesaka je super, ali sta da radim kad moram na vreme da stignem na tri cetiri mesta u gradu, u kratkom vremenskom roku ?
Ili kako cu pobogu na bicikl obucena u stilu "poslovne elegancije" (a jos npr. pada kisa)
Ili da idem peske ako pri tom nosim i gomilu nekih stvari ?

i ja se uvek nalozhim na kafane uvrnutih imena, kao ta, Na dnu mora, ili Na kraj sveta (k'o restoran u Autostoperskom vodicu, jel'te), a jedno vreme sam klasican bezobrazluk umiksan sa vacaranjem tretirala i kao autenticnost izrazavanja, sto je glupost na kvadrat, naravno, a klatila sam se i izmedju onog strpljen/spasen, samo da ne reagujem i zaobilazenja, a sada mi reakcija uglavnom zavisi dal' imam zivac da iskuliram, ili nemam:)

Ne, ovaj najslov je super, kao i cela ideja oko kafane. Vlasnik je ronilac (otud naziv) i stvarno je lepo uredio. I mesto je sjajno - odmah ispod Cukur cesme. Samo...

ste žensko, pa još zgodno, i još primenite trep, trep sistem... eto sreće i tišine (veće)

... gazish i mlatish bicikliste, sve sa rejbankama na ochima i kravatom oko vrata, a josh su i panduri na tvojoj strani... choveche ja te iskreno zhalim:-(

Ma к'о dva Arkana :) Pa gde si našao baš sa njim da me porediš...?!? :)
Dakle ti misliš da je on bio u pravu? A ja sam trebao, onako hriščanski, da okrenem i drugu stranu(?). Eventualno da se zaustavim, te udostojim dotičnog "gospodina" jednog oralnog seksa na brzaka. Možda i moja supruga i svi drugi vozači koji su naglo zakočili i jedva izbegli sudar? Jer ipak, bože moj, ko sam ja da kočim, izbegavam sudar, da njemu sviram i da ga sprečavam da izleće na put. I nisam siguran da sam razumeo: misliš da je problem u kravati i sunčanim naočarima, u tome što sam izgubio živce, u tome što je pandur bio na mojoj strani ili u nečem trećem? Ili misliš da je pandur bio na mojoj strani zato što sam ja bio u odelu pa to pravi problem u celoj priči?
Ili je definitnivno, problem u tome što ti mene "iskreno žališ" a nemaš pojma ni ko sam, ni šta sam, ništa o meni ne znaš ali sebi daješ za pravo da me iskreno žališ... Na taj način ti meni daješ za pravo da mislim da se ne razlikuješ puno od toga koji je, mada je pogrešio, rešio da me opsuje, pokaže mojoj supruzi i meni to što jeste... A realno nije imao nikakvog razloga za to. Ja sam samo, kad je izleteo na put zakočio i svirnuo da ga upozorim. Da ga ne pregazim.
Ja tebe a ni njega neću da žalim. Nadam se da će se naći neko da vas prevaspita.

zakochio i svirnuo da ga upozorish, a onda si ga sustigao i zgazio:o)
nakon toga si nam isprichao kako si bio obuchen (sve sa markom naochala) i kako si dobio podrzhku od dezhurnog pandura...
meni je ovo bilo dovoljno da dobijem sliku arkana... isti vam stil...

... Da je on, kad sam ja svirnuo, samo ispavio bajs i vratio se na pravac... Nije morao da se izvini, nije morao da kaže ništa, znači samo da je odćutao, pa makar o meni u sebi mislio sve najgore - ne bi bilo ništa. Svaki dan neko nekom izleti, peške, kolima, biciklom i nikom ništa. Ljudi smo i grešimo. Ali ja kad napravim neko sr**je - manji sam od makovog zrna. Ni na kraj pameti mi ne pada da se bunim, pogotovo ne da psujem tog koji me je upozorio na grešku. A on je našao da me psuje! Pa zašto majku mu staru?!? Šta sam ja njemu skrivio?!? Mogao sam da napravim sudar zato što sam njega izbegavao, a ON JE KRIV. E onda mi je pukao film i onda sam ga sustigao.
A to što sam dobio podršku od pandura - iskreno nisam ni očekivao. Međutim pandur je neki malo stariji (pretpostavljam da i on ima dete) i verovatno je i njemu već dosta takvih stvari.
Ispričao sam kako sam bio obučen da bi i vi stekli sliku o tome da mi je stvarno pukao film i da mi sa današnje tačke cela ta scena izgleda pomalo komično. Nekako ne ide da se neko tako obučen mlati po ulici sa kretanima. Nit' sam po prirodi neki namćor niti radim takve stvari. A ako se tako i Arkan oblačio - šta da radim (čovek je očigledno imao stila ;)). Nisam znao, a dotičnog nikad u životu nisam video uživo.

...sve uredno u odelu, sa sve kravatom i Ray-Ban naočarima...
=================

Au jbt, kao MATRIX...

Biciklista je MOGAO da pogine!
Dugogodišnji sam vozač i bila sam u sličnim situacijama i sa pešacima i bi i motociklistima i znam šta je impulsivnost i temperamentnost i kada sam ja u pravu, ALI, nisam spremna da platim tu cenu: da nosim ikoga na duši i/ili da ga robijam. Pretrpljeni strah i povređena sujeta nisu vredni toga.
Pešaci i biciklisti i motociklisti, psi, mačke, ježevi i ostali (svi manji od auta) su zakon! I u pravu su i kada i nisu.

p.s. dobro je da se sve po sve dobro završilo; taj put
p.p.s. e, kada bi SVI učesnici saobraćaja bili odgovorniji jedni prema drugima; e, kada bi...

Biciklista je mogao da pogine. Ali mogli smo i supruga i ja, i onaj što je išao iz suprotnog smera u Astri. I ko zna još koliko njih da se tu napravio lančani sudar... Ko zna šta je sve moglo da se desi?!? Ali očigledno ne vredi tako da razmišljamo.
Ne radi se ovde o tome ko je u pravu u "sabraćajnom" smislu. Znam da su svi manji od auta uvek u prednosti, i tako to... Dozvolu imam više od 20 godina, do sada nisam skrivio ni jednu saobraćajku. Ali osnovna tema ovog bloga je (ne)kultura i bahatost. Ja jednostavno više neću da prihvatam da se sklanjam, izvinjavam, ponižavam nekulturnim i bahatim stvorovima. Autorska bloga je i pitala koliko smo spremni da odtrpimo kad je nekultura i bahatost u pitanju. Meni je tad bilo dosta. Da je svima nama ranije bilo dosta, ko zna šta bi bilo? Možda (nam) ne bi ubili premijera?

Hm, da, baš zanimljivo. Kako u 5 koraka (figurativno) stići od obdaništa do ubistva premijera.(?!?)
Ja bih se ipak vratila na konkretnu situaciju, ako nemate ništa protiv.
Ako sam Vas dobro razumela, Vi ste odlučili da nećete više da se sklanjate, izvinjavate, ponižavate pred nekulturnim i bahatim stvorenjima. Ispravna odluka, bez sumnje. Način koji ste izabrali, u ovoj situaciji sa biciklistom, po meni, nije ništa manje bahat i nekulturan. Naprotiv. Čime ćete me ubediti da jeste? Da, još da dodam: i opasan! Zar Vašim jurenjem bicikliste, niste doveli i sebe i svoju suprugu u opasnost?
Ja nisam za takve metode - ako je ovo metoda: učenje po modelu, mada mi i ne liči - model je negativan. Ne mislim da se silom iko može prevaspitati i kultivisati. Šta ste u ovoj situaciji konkretno postigli? Po meni, bez ljutnje: ništa. Da li će biciklista (od tada) promeniti svoje ponašanje? Možda da, možda ne, to samo on zna. Možda će prestati da izleće vozačima na put, a možda će izletati još češće (noseći od tada neki pribor za samoodbranu ili napad ili obračun).
Da skratim priču, Vama i tom biciklisti želim sreću i da se ne susretnete ponovo. Zdravlja radi.

p.s. iskreno, celi dan sam razmišljala da li i kako da Vam napišem ovaj komentar

Iskreno, a što ste se tako dugo predomišljali o odgovoru? Da niste pomislili da ću i Vas negde da stignem autom? :)))
A sad odgovor. Delimičan. Prvo, dotični je još tamo, dok smo čekali pandure izjavio da će ubuduće uvek pogledati pre nego što izleti na put. Drugo, siguran sam da će ubuduće razmisliti pre nego što nekom pokaže srednji prst i opsuje mu mamu, a bogami i ostalu familiju. Bar će izvesno vreme prvo da razmisli. A možda mu posle pređe u naviku pa se i oduči od takvog ponašanja ;)
A sada odgovor na komentar/mišljenje. Delimično ste u pravu što se tiče moje metode. I ona je bahata i nekulturna. Ili možda i nije. Zavisi kako na to gledamo. Ja, na žalost, živim u jednom gradu gde je bahatost pobedila. Izgubio sam, iskreno veru u to da ćemo ih pobediti kulturom. Probali smo, neki probaju i dalje, ali ne ide. Oni i dalje vode. Tuku nas u svakom pogledu. Možda treba ovako. Možda stvarno važi ono "Klin se klinom izbija".
Sad, dalja rasprava na ovu temu će biti suprostavljanje dva stanovišta - Vašeg i mog. Ja sam i dalje ubeđen, ne baš da sam 100% u pravu, ali recimo da nisam "mnogo" pogrešio.
I da, u vezi toga da se on i ja ne sretnemo više :) Ispostavilo se da momak živi relativno blizu moje kuće (dva ćoška dalje), da je davno bivši momak moje svastike... :) Svašta se sada priča po kraju :)

Znači Vi ste TAJ koji mi je već nekoliko puta seckao putanju i srce!? Dobro, dobro, samo da znam... kome da šaljem račun :)
Interesantno je kako niko ne razmišlja (od pešaka do vozača svih fela) koji krševi se ovde voze i da kočnice mogu da otkažu u sekundi. Meni se dešavalo već 3x, crevo pukne u toku vožnje, ulje iscuri i kočnica nema, nema - NI MALO! - osim ručne.
Da, zaista sam se dugo premišljala da li i šta da Vam odgovorim. Ovo je tricky vid komunikacije i teren je klizav i lako su mogući nesporazumi (i među poznatim a tek među nepoznatim osobama). Ja ovde samo na osnovu reči mogu da sklapam sliku o nekome, a svaki komentar je kockica tog mozaika. Izbegavam generalizacije i predrasude i ne volim etiketiranja. U blogosferi ima različitih ljudi, sa raznoraznim namerama i motivima. Procenjujem (predpostavljam da i drugi to rade), da li ću i koliku uložiti energiju u komunikaciju sa nekim.
Vaš prvi komentar možda i ne bih komentarisala, da nisam tačno izvizuelizovala celu tu situaciju, od početka do kraja, i zgranula se. Valjalo je odbraniti i ugled vozača - da ne izađemo svi na loš glas (naslovnica: Obračun razjarenih biciklista i vozača kod... U Urgentnom centru smešteno... Javnost zapanjena... Stručnjaci upozoravali...).
Sada, nakon prvobitnog šoka, na neki način sam Vam i zahvalna što ste to napisali jer će se možda neka usijana glava ohladiti, videvši šta može sve da joj se desi. Divno je kad adrenalin proradi ali ne ovako. Važi za sve. Ima i drugih hormona.
Oko stanovišta: U pravu ste, suprostavljena su. Vaše: "Klin se klinom izbija" i moje "Batina ima dva kraja" (kao činjenica, ne kao pretnja). Oko jednog se, čini mi se , ipak slažemo: Ovako bi mogli do prekosutra... ali nećemo (Vi u klin, ja u ploču i varijacije na temu). Iz iskustva, ljudi najteže menjaju svoje stavove.
Vi kako želite, ali Vam ja, sa pravom ili ne preporučujem, da ipak više tako ne reagujete. Radi Vas. Sve su to takve situacije koje su na granici, koje lako mogu da ispadnu iz kontrole. I onda... eto glavobolje. Najmanje. I ja brojim do 10 iako ponekad ne bih.
Što se tiče Vas i Vašeg bicikliste, šta da kažem: Metafizika! Čista! Čudni su ti putevi... baš!:)

... ja sam taj. Najzad ste me provalili! ;)
Ali opet generalizujete. Mada ste rekli da izbegavate tako nešto. Rekli ste kako se ovde voze krševi, kočnice mogu da otkažu... Mislim da je pravilnije bilo reći sa na SVAKOM autu može da otkaže kočnica, pa da onda može da se desi to i to (moj auto je star 2,5 godine, ima ABS i sve ostale karakondžule).
Drago mi je da ste tako dugo razmišljali o mom komentaru. I o eventualnom odgovoru. Znači da sam nešto postigao :) A obaška mi je jako milo & drago da razumete prednosti i mane ovog vida komunikacije. Kamo lepe sreće da je više takvih - onda ne bi imali problem sa onima koji odmah počinju da te iskreno žale... I verujte mi, znam zašto ovo kažem - imam poprilično veliko iskustvo u komuniciranju preko mreže (u nekom predgovoru: ... autor je jedan od začetnika modemskih komunikacija na ovim prostorima...) pa me upravo zbog toga ponekad i mrzi da komentarišem sve i svašta. Sa Vama je pravo uživanje voditi dijalog.
Druga stvar meni ovde nije jasna: svi od početka mog prvog komentara celu situaciju gledaju kroz prizmu saobraćajnog problema (te ko je jači, te ko je bio u pravu, te ovako, te onako...) Aman ljudi ne radi se o saobraćajki. Sve to je moglo da se desi i na šalteru pošte, ili banke, ili šta_ti_ja_znam. Primer: ja čekam u redu u šalter sali i ćaskam sa suprugom o tome kako su biciklisti danas beozobzirni, a ja kasnim sa poslom pošto stalno blogujem. Neki tip u trenerci i sa kajlom oko vrata uleće preko reda (a ovaj istiniti je stvarno bio u trenerci i imao je neko sra*je oko vrata). Ja ga ljubazno upozorim da to nije u redu. On mi odgovori tako što me opsuje, pokaže mi srednji prst, kaže mojoj supruzi par nepristojnih reči... Ja do'vatim stolicu na kojoj je pre toga sedela jedna baka i štrikala pulover za unuka, priđem tipu i odvalim ga preko kičme. Priđe radnik obezbeđenja i kaže mi da mi se kravata pomerila, a da su mi Ray-Ban naočare(mnogo ih volim ;)) umrljane i pruži mi krpicu da ih obrišem. Usput šutne onov nepristojnog nesretnika i kaže mu da ima sreće što je ovaj gospodina (misleći na mene) tako fin, te da se tornja napolje. Kasnije se ispostavi da je tip moj dalji komšija i bivši dečko moje svastike (koja opet, jadnica, sluša Cecu, oblači se k'o sa Pinka, i stalno se pravda da ona u stvari voli tamburaše ali sada su trubači IN pa zato stalno ide da ih sluša)...
Da ne dužim dalje. Mislim da problem nije u saobraćaju.
A vi?

Da, da, u pravu ste, mislim da problem nije u saobraćaju. Problem je izgleda svastika. Pardon. Uslovno. Malo, malo, pa ona. I "duhovi" iz prošlosti, mislim bivši momci.
Šta Vi kažete?
Je li udata? Ako nije, možda će. Uskoro. Nek je sa srećom. Svima.

Ma kanda tu ima malo više svakojakih problema. Svastika nije udata. Ko to da oženi...?!? ;)
Hvala na lepim željama.
Čitamo se negde drugde ;)

Znam da tu ima malo više svakojakih problema :)
Ne znam samo, da li je ovo pravo mesto za njihovo rešavanje. (?)
Svastika će se udati, zašto ne bi, samo ako želi.
A Vi, pod hitno, na neki sport: karate, boks, trčanje...vidite da ste puni energije!
Može (možda) i biciklizam. :)
Čitamo se :)

p.s. i brojte do 20... i unazad... MINIMUM! :)