Imam dilemu : Da li sam nadobudna, neskromna, neadekvatnog ponasanja ..... ukoliko svakome ko me pogleda ovih dana kazem :

Ehejjjjjjjjj jedno dete mi je diplomiralo na Harvadu, dobilo doktorat u Evropi.... Drugo dete mi je zavrsilo osnovnu skolu kao djak generacije....

Znam tacno kako sve ovo ide ( dugogodisnje iskustvo ) svi se nasmeju, cestitaju, kazu svaka im cast...

Zasto onda negde u sebi imam osecaj "krivice" kada pricam o svojoj deci?

Mnogo su dobri i to stvarno u svakom pogledu....

Pa zasto je ljudima neprijatno da stalno i bez prekida govore to