ponovo sam sa grupom, ovog puta iz zagreba i slavonije.

pisao sam prošlog puta o tome kako sam sa dubrovčanima imao isti problem, ali kako je taj problem relativno bezbolno prevaziđen - dovoljno je bilo da sednemo skupa, razmenimo par priča o životu te da postane jasno da sam okej osoba iako govorim "po ekavski".

međutim, sada ponovo problem uzrokovan načinom na koji govorim svoj jezik. moram ipak da napomenem da se radi o perifernom problemu - svega njih troje, četvoro od pedesetoro, se žale na ekavicu. mislim, okej, mogu ja da se foliram i govorim svoj jezik "po ijekavski" i lupetam nekakve hrvatske reči, ali samom sebi sam smešan tada, a i blam je, pošto lupam neke reči koje uopšte ne postoje. dakle problem je periferan, i ne želim da radikalizujem čitavo hrvatsko društvo zbog par izolovanih slučajeva. sa druge strane, nije ni okej preći im preko toga, jer su se, potpuno bez ikakvog rezona okomili na najpogrešniju osobu, i to samo zbog načina na koji ja pričam naš zajednički, srpsko-hrvatski jezik.

Zaista čovek ne zna šta je jadnije kod kolege Krstića - da li njegova agitacija za kolegu Vučića, da li njegov odvratno nadobudan stav prema kući i porodici kod koje je u gostima a gde je većini pride zabranio da sede u sobi u kojoj je On, o najlepši i najlucidniji i najelitniji Nebojša, te da li ova sada sofistizacija sa izjednačavanjem atributa vlade u kojoj se zaposlio u odnosu na one pređašnje - dakle, mislim da je vreme da mu neko kaže otvoreno - Krstiću, fašista si postao, jadno.

Srbin, poreklom sa Kosova.

nastanjen u novom sadu. mladić neki, student sa pmf-a.

student otišao da zapali malo ambasadu. "zdravo, mama i tata, idem ja da zapalim malo koju ambasadu u Begišu..."

tragično. propast.

jedini način borbe protiv AV kleptokratije je ilegalna borba.

Uglavnom, pošto me je Zili banovala, na mučni, nebanaćanski i nadasve crnogorsko-mafijaški i nedemokratski način, pretpostavljam na preporuku svog kriptototalitarnog drugara, neke stvari na podtemama su mi privukle pažnju a kako mi je ukinuta komentatorska opcija, prinuđen sam da o tim potpitanjima otvorim zasebnu temu.

O crnogorskoj politici neću raspravljati. Imam prijatelje i među crnogorskom pozicijom i među prosrpskom opozicijom, i sve su to dobri i dragi ljudi, nezavisno od politike i trovanja naše i njihove medijske scenaе od strane demokratiji i demokratskom nasleđu nesklonih i protototalitarnih ljudi. 

da razbijem ovu sramnu šutnju

na prvoj palubi broda bloga b92

edit: umrla je i ejmi. 

100% Left Wing!

Želeo sam jedne teme da se dotaknem, te naimenično da je nemoguće smatrati sebe pripadnikom levice ili građanske desnice a negovati mržnju u sebi. Pošto ste se žalili da vas mala fuksa zatrpava glupostima, stavljam samo ovaj vredni intervju Rajka Grlića.

dok se prekodunavski Srbi muče da odrade posao i izbegnu godine nacionalsocijalističke vladavine, u Voši se oseća pun ukus savezničke pobede. razmišljam o tome kakve bi implikacije za Vošu bile ako Sile Osovine ipak dođu u Beogradu na vlast.

Uzev u obzir da profesionalno nebrojeno mnogo puta dočekujem i ispraćam srpske državljane u i iz Izraela, i da mi je prelazak granica Države Izraela u opisu radnog mesta, privukla mi je pažnju ova vest te je prenosim u celini (u slučaju da linkovi odu "Bogu na istinu" ;) ) -

teško je u ovakvim situacijama ne biti zlurad, zapravo više onako ispunjen osećajem satisfakcije, kao kada žrtvu serijskog ubice ili masovnog silovatelja konačno zapljusne osećaj da je ovaj zločinac konačno iza rešetaka ili na putu na električnu stolicu. zločinac je, razume se, vlada sjedinjenih američkih država, dok je žrtva običan mali čovek, čovek sa dna društvene lestvice, odbačeni i pregaženi mali čovek, kojega simbolizuje ovih dana žrtva ličnosti - mladog Brata Majka Brauna.